Epska Srbija !!!

FRP u epskoj Srbiji

Re: Epska Srbija !!!

Postod Milija94 u Uto Apr 22, 2008 4:36 pm

RAT MITOVA

Nekada davno prostori Evrope bili su naseljeni razlicitim patuljcima, vilenjacima, vampirima, vukodlacima i mnogim drugim sada mitskim bicima. Hriscanstvo je mnogo, mnogo godina kasnije ubilo ove kreature i price vezane za dela koja su ona cinila su velikim delom zaboravljena. Ova prica se dogadja bas u ta stara vremena svevisnjih bogova koje je narod postovao i na razne nacine pokusavao da ukaze postovanje.
Kao i danas tim prostorima su buktali ratovi, izmedju razlicitih naroda, bogova i bozanskih bica. Svet se tada delio na severni deo, tu su ziveli narodi plave kose, vezanim u kike, bio je to ratoboran nordijski narod. Imali su veoma primitivan i nasilnicki nacin zivota, sa njima su bili bogovi poput Odina, Tora, Loki i mnogi drugi, ziveli su u kraljevstvu Niflhej koje je bilo kraljevstvo vecnog leda. U tim severnim zamljana ziveli su i Elfovi, Patuljci i druga bica. Tamo je zemlja gde se Bogovi vecno suprotstavljaju divovima koji su nastali od prvog diva nazvanog Imir. Narod je cesto isao u pljackaske pohode. Mada su u sustini bili zemljoradnici.
Zemlja juga i zapada se nalazi uz obalu Sredozemnog mora. Tamo gde cveta limun zut. Tu su ziveli civilizovani narodi nesto tamnije puti. Imali su razvijenu kulturu. Imali su filozofe, naoucnike, matematicare. Imali su svoje prostrane maslinjake i mediteranske sume, ziveli su od svojih maslina i kamena iz kog su klesali skulpture, cesto su pravili idole svojih bogova kao sto su Zevs(Jupiter) koji je inace bio bog groma to jest bog gromovnik. Kad bi se razbesneo bacao bi gromove sa planine Olimp(svet bogova) i gadjao onaj tamo svet. Na tim prostorima su zivele i kreature kao kenotauri(ljudi sa telom konjskim), kiklopi(divovi sa jednim okom), sirene(zene-ptice). Svoje bogove nazivali su na dva nacina.
Treci svet se nalazio na istoku, to je bio svet plavokosih ljudi sa plavim ocima. Ziveli su u zemlji meda i suma. Prostori na kojim su ziveli bio je pod ogromnim hladom starih hrastova sa cijih su grana visile kosnice iz kojih je curio mirisan, sladak, pcelinji med. Tu su prebivali bogovi poput Svetovida, Morane, Peruna, Velesa i ostalih. Narod je ziveo u lepim malim drvenim kucama iako su ti narodi bili visoki i po dva metra i nadprirodno jaki i ratoborni. Voleli su sume iz kojih su obicno napadali protivnike. Od oruzija su koristili buzdovane, maceve, drvene stitove i specijalne lukove cije su strele podmazivali otrovom nadjenim u prirodi. Ziveli su u zajednici sa prirodom. Molili se u prirodi, hranili se iz prirode i ziveli od prirode.
Naravno da su postojali i mnogi drugi narodi i kulture pored ovih, ali oni su uglavnom bili u skolopu neka od ovih tri dominantna naroda.
Nazalost kao sto rekoh ratovi su plamasali. Iz dana u dan sve vise i vise zivota je nestajalo, bilo ljudi ili drugih bica. U tim surovim ratnim uslovima umirale su i zene i mala deca. Krivica nije bila samo ljudska, vec su i bogovi ucestvovali u ovim ratovima zapovedajuci najboljim ratnicima kako da organizuju vojsku i obezbedjivali su im oruzije a neki od bogova su i sami fizicki ucestvovali u ratovima. Bila su to grozna vremena rata. Cak su i normalni ljudi poput kovaca, bastovana, lokalnih magova slati u ratove da se bore. Na pitanje: Zasto da se bore?-nije bilo pametnih razloga. Jednostavno narod je umirao tako zato sto je postovao druge bogove ili je korene nosiio sa ovih ili onih strana planine.
Negde izmedju tri sveta nalazilo se malo mesto i zvalo se Jezero. To mesto je u stvari bilo jedno jezero u centru sume. Na tom mestu zivele su vile i vilenjaci iz razlicitih delova sveta. Bilo je tu i muza i vila i elfova. Jezero je bilo bistro kao vazduh oiviceno izmesanim bukovim, hrastovim i lipovim sumama. Oni su jedini u tom mracnom svetu ziveli u ljubavi i miru iako su svi bili iz drugih grupacija naroda. Voleli su se medjusobno. Uzivali u svim lepotama prirode, kitili se cvecem, grickali travu. Nisu imali kuce, spavali su na drvecu ili medju zbunjem, neki su na drvecu obrazovali svoje kucice do kojih bi se dolazilo uskim merdevinama. Kucice su bile izradjene od hrastovine i prilicno ne sredjene, njih je omotavala mahovina i lisajevi ali to je bilo pogodno jer zimi je to savrseni izolator od hladnog vremena, mada ove kucice su retko bivale koristene, jer su stanovnici Jezera svo vreme providili napolju , cak i zimi kad se temperatura spusti do 30 ispod nule jer su naviknuti na to, sem muza koje su se morale povlaciti u male kucice u kojima je isto bilo hladno. Stanovnici su mnogo voleli da idu u lov, imali su tu draz i bili su izuzetno dobri lovci. Ali ono sto je stanovnicima Jezera bilo stvarno pri srcu to je bila ljubav prema svemu i prema narodu i prama prirodi. Jednostavno su voleli da vole.
Medju tim vilenjacima, vilama, muzama, elfovima zivela je i jedna vila po imenu Raviola, bila je lepa kao sunce. Imala je bledo lice, crvene usne, dugu kovrdzavu kosu koja joj se pruzala niz ledja i telo kao vreteno. Zivela je kao i svi drugi stanovnici Jezera. Njen otac je otisao tek sto se rodila i ostavio nju injenu majku da zive same u selu Uvaldi na istoku. Njena majka i ona su resili jednog dana da odu iz tog sela jer su osetili da tu nema buducnosti, i da zivot mora teci dalje. I njen otac i majka su bili vilinska vrsta. On je bio vilenjak i zvao se Svozd a majka vila i zvala se Leptirija. Dugo su ona i njena majka putovale raznim svetovima, kroz sume, preko brda, planina, stepa, ponekad su se i zadrzavale po nekim maleim mestascima oko mesec dana ali nisu bile rado docekivane jer nisu bili iz tog mesta. Njena majka nije mnogo volela da prica o njenom ocu. Kad bi Raviola pokusala nesto da je pita ona bi odgovorila sa malim osecajem mrznje prema svom muzu, tako da ni Raviola nije imala pozitivan stav prema svom ocu i prema njegovom odlasku. Stari Svozd je bio veoma postovan u selu Uvaldi i uzivao je veliko dostojanstvo. Poznavao je mnogo stvari, zanimao se palarisanjem mracnih magija, i bio je dosta napredan u tome, smislio je dosta napitaka protiv raznih magija. Nikome nije dozvoljavao da ulazi u njegove prostorije gde je zapisivao i izvodio oglede. Neki su cak pricali da je prodavao svoje izume svevisnjim bogovima. Ali kad je otisao iz Uvaldia, postao je misterija. Niko nije znao kuda je otisao. Dakle njegova zena i cerka su se selili iz mesta u mesto.
Iskre rat su bile rasplamasane po celom svetu. Al’ jednog dana negde u januaru. 50026. godine njenu majku su zarobili grupa patuljaka i odneli je u kraljevstvo Niflhej kao robinju, sa njom sta je bilo niko nije znao kao ni sa njenim muzom. Zasto su patuljci odneli Raviolinu majku, niko nije odgovorio zasto. U svakom slucaju Raviola je tada imala oko sedam godina i ostala je sama da se nosi sa zivotom. Bila je gladna i zedna kad ju je jedna zenka zlatnog orla pronasla i pruzila joj pomoc. Orao ju je odneo visoko u gnezdo koje je bilo medju stenjem na planini Triglav. Mala Raviola je odrasla sa svojom bracom zlatnim orlovima. A njena orlovska majka ju je ucila tajnama prezivljavanja. Postala je jaka i spremna za zivot. Sa svojih 17 godina resila je sa velikom zalbom da se upusti u sopstveni zivot. Znala je da lovi. Prezivljavala je.
Odlazak njene majke ju je strasno pogodio, dok je bila mala i nije vise mogla da podnese taj svet mrznje i htela je da ode na neko mesto gde ce ljubav vladati. I tako joj se jednog dana pojavila boginja Vesna u obliku tresnjinih cvetova i rekla:“Na ovom svetu postoji samo jedno takvo i nalazi se iza planine Triglav, kod velikog jezera.“ Raviola je bila iznenadjenja njenim pojavljivanjem, i odmah se uputila ka mestu iza Triglava, kod velikog jezera. Posto je bila poprilicno udaljena u tom momentu odatle stigal je za dva dana i dve noci. Primljena je sa zadovoljstvom kao nov stanovnik i prilagodila se zivotu u tom mestu. Zapravo niko nije od vilenjaka, vila, muza, elfova iz tog mesta vec je tu skorije nastala neka vrsta zajednice. I tako su prolazili dani, meseci i godine sve do dana kad je Raviola shvatila svoj zadatak. Znala je da mir u svetu mora doci i da ne treba samo verovati u to, vec treba preuzeti nesto za ostvarenje mira. Ponekad je mislila da apsolutni mir nije moguc, jer je priroda tako rekla, ali nezna se.
Raviola je sa njenim drustvom sa Jezera cesto isla na branje pecuraka, pecanje u jezeru ili lov. Medju njenim najboljim prijateljima nalazili su se Djurdja, vilinske vrste, Ergos, elf sa dalekog severa i Vesnik, pripadnik vrlo retke rase (mozda je cak i medju poslednjima iz svoje vrste), on pripada jednoj podvrsti kentaura sa nogama jelinskim a trupom i glavom ljudskim. Oni su neverovatni drugovi. Sve su radili zajedno. Od dorucka do vecere. Bili su uma monaskog a duha decijeg. Razumeli su pripodu.
Njen poziv je da utemelji mir u svetu mraka. Tog jutra kad se probudila u Aprilu 50 156. tacno 100 godina od kag je stigla u Jezero shvatila je da neko mora nesto uciniti protiv ratova inace ce svet postati ravan paklu. Ali je takodje shvatila da je njena majka dok su putovali svetom trazila jedno mesto koje nalik nekome na kome je Raviola sada,“ da trazila je takvo mesto“ govorila bi Raviola i mozda su je i zbog toga i patuljci ubili jer je mozda sirila ideju mira, koja se nije sklapala sa patuljcevim ratnim misljenjima.
Istog tog jutra dok se setala zelenim brdima opet posle 100 godina( vile imaju vecnu maladost iako je stara oko 107 godina danas izgleda kao da ima dvadeset), javlja joj se svevisnja boginja Vesna medju poznatim Cudnovatim vodopadima u obliku vode i zbori:“Mir ce se obistiniti kad se svevisnji, svemocni bogovi ujedine.“i zacas nestade, tako da e skoro zapitas da li je uopste i bila. Raviola je dugo razmisljala povodom toga da ce mir doci kad se bogovi ujedinje. Vesna joj je sigurno dala neko merilo prema kome se ona treba upravljati. Iako raviola blago receno nije imala pojma kako ce izvesti celu pricu. To je uzasno komplikovan poduhvat za koji je potrebno mnogo vremena i iscrpljujueg strarizicnog rada. Iako Raviola nit je znala kako da pocne nit je znala sta da radi, resila je da se upusti u taj poduhvat bez obzira na posledice koje bi se mogle dogodoti. Vec te veceri se pripremala za dug put ka Olimpu, u juznoj zemlji, gde bi upitala boginje ljubavi za savet koji bi mogla iskoristiti pored Vesninog, koji je bio suvise apstraktan za shvatanje. Za vreme zajednicke vecere(zajednicke vecere subotom su postale tradicija u Jezeru)Raviola je rekla:“Prijatelji moji ja idem, idem daleko odavde, mada mi je jako zao, ostavljam vas da nastavite sa snojim zivotima ali ja mozda i vecno odlazim i mozda se necemo nikad vise videti.“Svima je naglas objasnila:“Moj poziv je da donesem Mir u svetu, medju svim zemljama.“Svi ljudi koji su bili prisutni za dugackim stolom pazljivo su je saslusavali pa su im se cak navlazile oci. A jedna od muza Artida inace njena dobra prijateljica je ustala i rekla:“Znam da je sudbina nekad takva i da se mora prihvatiti, ali ne zaboravi, i ponavljam ze zaboravi da cemo zauvek pamtiti ovaj niz godina koje si provela sa nama, i sljubavlju ti zelimo mnogo srece u tvom putu i ostvarenju svog sna, i samo jos, mir je i nas san“,i briznu u tihi plac. Jedan mladi, razvijeni Elf po imenu Ergos je ustao je sa sa panja, lupio rukom o astal i rekao:“Neces biti sama lepa Raviolo, polazim sa tobom, zelim ti pruziti ruku i pomoci ti da stvorimo mir kao put razvitka nasih civilizacija.“on se caskom dosetao do nje i stavio joj ruku na rame. Svi su ga gledali i divili se njegovom dostojanstvu. Atida tad rece:“Meni bi bilo zadovoljstvo poci sa tobom ali stvarno ne mogu, imam malu decu kojima je jos potrebno mleko.“Raviola im je odgovorila:“Ma sta vam pada na pamet da se jos pravdate sto nejdete samnom. A ti Ergose prijatelju ja pomoc i saradnju nikad ne odbijam ali dobro razmisli, veliki je to rizik“.“ma ne brini ti za mene ja polazim i tacka.“ Zatim sa stolice ustadose jos jedna vila Djurdja i do nje jedan covek od oca kentaura po nazivu Hors. Ima sve spoljne osobine kao kentaur samo su mu je glava trup i gornji udovi elfovski. Dosetase do Raviole i rekose:“idemo i mi“. Na Raviolinom licu se video smesak i rece:“ Sta vam mogu reci sem da razmislite i HVALA.““Ako je tako mislim da je najbolje da vas sad napustimo i da se dogovaramo i spremamo u vezi sutrasnjeg plana.“rece Ergos. Raviola pozitivno klimnu glavom.“Zelim vam laku noc prijatelji.“Za stolom se nije cula ni muva tek kasnije su svi zajedno poceli da se grle i placu. Svako sa svakim u Jezeru je bio najbolji prijatelj, tako da je oprastanje trajalo. I komacno su mogli da odu da se dogovore oko plana. Kad su se odaljili od stola primetili su da se nista nije culo.“Stvarno mi je zao sto napustam Jezero i ovolike prijatelje.““Bicemo mi dobra druzina“prozbori sa smehom Vesnik gurkajuci Ergosa do sebe“E da“rece on uz smesak na licu. Tako su poceli da se koskaju i da se smeju kao deca.
Član
Član
 
Postovi: 27
Pridružio se: Čet Apr 17, 2008 10:34 am

Re: Epska Srbija !!!

Postod Milija94 u Uto Apr 22, 2008 4:38 pm

komentari???
Član
Član
 
Postovi: 27
Pridružio se: Čet Apr 17, 2008 10:34 am

Prethodni

Povratak na Srpski FRP

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron