Opet skurnja sa reformama fakulteta

[S]

Gil je otprilike sve to dobro objasnila. Mislim da je 400 strana gradiva vrijedno 10 onih bodova ili tako nesto. Sto znaci da ispit koji sad spremam, Istorija filozofije 3 (od Kanta do Nicea) vrijedi 120 bodova, dakle 2 godine studiranja. Eto jednog wtf. A smanjiti svo to gradivo na 400 strana (kroz razne udzbenike i interpretacije) je kontraproduktivno djubre. E sad, problem je sto su program pravili tehnokrate koje ne interesuje tako nesto. Vecina profesora na mom smjeru je bila protiv bolonje jer je nemoguce sve to strpati u bodove i godine, ali kada je naredba stigla od gore, moralo se. I sada imate pogubljene studente koji idu po bolonji, koji rade 2-3 knjige po predmeti, i time ostaju uskraceni za znanje koje im je nuzno. Filozof nece naci bilo kakav posao na osnovu svoje diplome, vec na osnovu znanja. A bolonja, ovakva, ne nudi znanje. Usput sam pricao sa nekim profesorima koji su bili u posjeti nasem fakultetu (iz Svajcarske, Austrije, Njemacke, Spanije i Grcke) koji su svi bili protiv bolonje jer je besmislena za takav smjer ali im je jednostavno naredjeno da pokusaju da predju.
Bolonja na ekonomiji ili softverskom inzenjeringu, dobro uradjena - svakako. Na drustvenim fakultetima, nikako. Ali tupadzije u ovim krajevima ce uvijek misliti da ono sto dolazi iz EU i sa zapada mora znaciti da je tako nesto dobro. Evo jednog sivog primjera http://www.politika.rs/pogledi/Miljenko ... UNU.lt.htm

[draganče]

Filozof nece naci bilo kakav posao na osnovu svoje diplome, vec na osnovu znanja.

Ja se izvinjavam, ali moram da te upitam nešto. Koji je, zapravo, posao filozofa? Iz ovoga što si rekao, zaključujem da postoji nekakav posao za filozofe, dakle, neko plaća diplomirane filozofe da rade nešto, za neke pare, i studenti filozofije očekuju da se zaposle negde nakon što diplomiraju i da na tržištu primene stečeno znanje. Kakav je to posao? Šta je to što filozof radi i za kakvu vrstu rada je on osposobljen edukacijom na filozofskom fakultetu?
Nemoj da pomisliš da sam zlurad ili da pokušavam da se sprdam na moj ustaljeni, usiljeni, predvidljivi, neduhoviti, sirovi, seljački način, zaista me ovo interesuje i najiskrenije pitam.

[Aducabar]

Šta je to što filozof radi i za kakvu vrstu rada je on osposobljen edukacijom na filozofskom fakultetu?

Nastavnik filozofije, Jehovin svedok, lovac na Nirdalu...

[Neosisani]

S, wiki kaze (a ja mu verujem):

One academic year corresponds to 60 ECTS-credits that are equivalent to 1,500-1,800 hours of study.

ili u prevodu 25-30 sati po EBSP poenu (7.5 sati dnevno, osam meseci godisnje). Ono sto nisam siguran je da li tu ulazi vreme ulozeno (izgubljeno) na fakultetu. Dodatno OET i Mat2 (koj vrede po 7 poena) su 6 casova nedeljno, a ispiti koji vrede 6 poena su 5 casova nedeljno, uracunate lab vezbe i kao procenjeno vreme za projekte (lose procenjeno).

E sad ako tebi treba 300 sati da naucis 400 strana onda ne znam sta da ti kazem. Znam samo da se naucni tekstovi sa sve analizom teorema i letenjem preko referenci citaju brze.

I za one koji su me pogresno shvatili (konkretno u programiranju), ne izgleda gradivo tolko pretesko kolko bih ocekivao od profesora/asistenta da da neke smernice o dizajnu i testiranju (posto ne postoji ispit Testiranje softvera, a Dizajn softvera je tek u cetvrtoj godini).

[Sherif Gile]

Mislim da je 400 strana gradiva vrijedno 10 onih bodova ili tako nesto.

Ako je to tačno onda je neko debelo lud. Knjiga iz digitalne elektronike ili programiranja mikrokontrolera ima manje od 100 strana a ti predmeti nisu teški zato što ima mnogo podataka nego zato što to nije predmet nego način razmišljanja koji ne može da se nauči za jedan semestar (a neko nikad i ne skapira).

[GilGaladriel]

Zbog čega tačno, po onome šta sam čitao i čuo o bolonji ne vidim da je nemoguće primeniti je na bilo šta uz neke minimalne izmene.

Dobro pitanje.
Potrudicju se da se ne rasplinem, tako da evo ti ga the crux of it.
Kad je moja disciplina u pitanu, recimo, nigde na svetu te ne shvataju ozbiljno ako antropoloshkinju bez bar 2-3 godine iskustva terenskog rada. Medjutim, za terenski rad su potrebne pare (koje moj univerzitet ne da). Ali, poshto gistro nema para za terenski rad, ti sve morash da uchish kroz teoriju (i da ne nauchish nishta, ja sam imala srecju pa sam nezavisno od faksa radila terensko istrazhivanje, te sam kroz suhu praksu nauchila neke stvari koje no amount of teorije ne mozhe da te nauchi a i tu sam samo zagrebala povrshinu). A i ne samo to, antropologija, sociologija, istorija (narochito), klasichne nauke, arheologija, svi jezici, sva knjizhevnost, filozofija, istorija umetnosti i sve druge drushvene i humanistichke discipline svoju bazu imaju u teoriji. U velikim kolichinama TEKSTA. E sad, da li ti chitash Lichov tekst "Virgin birth" da bi shvatio kritiku koju je antropologija upucjivala samoj sebi, bilo shta normalno da bi shvatio kritiku koju su sve drushtvene nauke upucjivale psihologiji, Herodota da bi nauchio kako je izgledala istorija iz perspektive starih Grka, Popera da bi razumeo prvu i osnovnu kritiku nauchnog pozitivizma, Beovulfa da bi video gramatichke razlike izmedju srednjeg engleskog i engleskog koji se govori sada, Rat i mir da bi razumeo rusku knjizhevnost nekog perioda ili shta vecj, ti te stvari morash da chitash u celini.
Jedna od stvari koje Bolonju chine loshom je to shto cjesh ti prochitati 2 poglavlja iz Rata i mira i dva poglavlja iz Idiota i biti 'struchnjak' za rusku knjizhevnost. Ili cjesh prochitati jebene Argonaute zapadnog Pacifika i biti antropolog. A to tako ne ide. Isto kao shto ne mozhesh danas da budesh fizichar ako znash samo njutnovsku mehaniku. Argonauti zapadnog pacifika, na primer, su fenomenalna knjiga, ali na momente brutalno dosadna. Ja ih, recimo, nikad cele nisam prochitala (niti se to od mene trazhilo). Ali Argonauti imaju vishe strana nego shto je dozvoljena 'granica' ili kako vecj, strana za predmet uvod u etnologiju i antropologiju. Ono shto je vredno iz Argonauta za taj predmet ima tipa 30 strana. Ukupan broj strana koji je dozvoljen je tipa 200 ili 300. Argonauti su jedna knjiga iz istorije antropologije koja je duzha od 100 godina. I, shta se onda deshava, ti chitash 30 strana iz Argonauta, 30 strana iz Evans-Prichardovih Nuera, 20 strana iz Lichove Kulture i komunikacije, 40 strana iz Zlatne grane, brdo nekog besmislenog djubreta od Frojda i Junga na koje ode bar 60 strana, 20 strana iz Obrazaca kulture, 20 strana iz Sazrevanja na Samoi, i vecj si premashio 200 strana, a nisi ni stigao do strukturalizma, a strukturalizam je izashao iz mode pre 40 godina. Tako da, zapravo, imash generalnu predstavu o tome kako se antropologija razvijala kao disciplina (ako zaboravish Frojda i Junga), ali NEMASH APSOLUTNO NIKAKVU PREDSTAVU O TOME KAKO IZGLEDA DANAS. Nemash ni kategorichki aparat da razumesh kako je disciplina doshla tu gde je, jerbo nisi ni do strukturalizma stigao.
Da je sistem reformisan kako treba, ti bi mogao da birash da li cjesh da se bavish teorijom ili praksom. Za teoriju bi imao sijaset predmeta na kojima se bavish razlichitim paradigmama u okviru antropologije, a za praksu bi imao dajdzhest verziju svega toga, ali bi imao gomilu savremenih tekstova koji govore o terenskom radu, i za to bi se lepo specijalizovao.
Ali, banana.
E sad, Bolonja i da je primenjena kako treba, u stvari, da bi uopshte mogla da bude primenjena priblizhno tome "kako treba" na drushtvenim fakultetima, chitavo visoko obrazovanje je trebalo da bude reformisano IZ TEMELJA (u stvari, drushtvene nauke bi trebalo da postanu pozitivistichke, a to je nemogucje, a kada se sprovodi u praksi vodi direktno u fashizam). Zapravo, chitavo obrazovanje bi trebalo da bude reformisano iz temelja.
Radi se o tome da je bolonja bedni pokushaj Evrope da se utrkuje sa Amerikom, pokushaj da se napravi sistem prenosa bodova koji bi znachio da ti bilo gde u Evropi da pochnesh da studirash, mozhesh da nastavish bilo gde drugde, jerbo je mobilnost stanovnishtva jedan od osnovnih zamajaca kapitalizma. Medjutim, kvaka je u tome shto se u Americi deca na nivou junior high (shto mu dodje, valjda izmedju sedmog osnovne i drugog gimnazije po nashki) odluchuju za to shta ih zanima, Pa se odluchuju za science ili za humanities. I onda to uche. O boljim uslovima da i ne pochinjem. Oni kada odlaze na fakultete vecj imaju znanja iz oblasti koje ih interesuju. Naravno, nije ni taj sistem savrshen, niti oni uvek idu sa science na prirodne fakultete, ali ti u Srbiji i dalje imash instituciju opshte gimnazije. JA ne mislim da je americhki sistem bolji, da se razumemo, ali je prilagodjeniji onome shto bolonja pokushava da bude, a drugo, ja sam ishla u par ekselans drushtvenu gimnaziju i to mi jeste znachilo na mom drushtvenom fakultetu. A druga stvar, ti u americhkom visokom obrazovanju imash major i minor. Moja drugarica koja zhivi u Americi vecj skoro 20 godina je na primer, na koledzhu, kao major uzela teorijsku matematiku, a kao minor francusku knjizhevnost. Sad je na Kolumbiji i bavi se teorijskom matematikom, ali je pre godinu dana bila 6 meseci u Parizu da usavrshava francuski.
Bolonja je mozhda ok u teoriji (ako tu teoriju smishlja neki inzhinjer kapitalista koji se u zhivotu nije bavio eksperimentalnom fizikom, a sociologiju je imao godinu dana u gimnaziji i nikad u zhivotu nije video kako izgleda istrazhivanje u oblasti drushtvenih nauka), ali je neizvodljiva u praksi jerbo se kucja ne zida od krova. Da bi bolonja radila na nivou Evrope, prvo bi cela ta ista Evropa morala da usrednji i univerzalizuje svoje srednje obrazovanje, a verovatno i osnovno. A onda da napravi usko specifichne smerove (koji su mogucji u tehnichko-tehnoloshkim naukama, mozhda i u prirodnim, ali u drushtvenim teshko i na mishicje a ni tad bez proizvodnje fahidiota).
Ali, tzv. 'kulturna tradicija' Evrope u nedostatku boljeg termina, je drastichno drugachija od kulturne tradicije SAD (ako nishta drugo svi uche razlichitu istoriju i govore razlichitim jezicima), i ta vrsta pravljenja univerzalnog reshenja jednostavno ne drzhi vodu (osim, opet, kad su u pitanju tehnichko-tehnoloshke stvari jerbo je jedina stvar za koju se mozhe recji da je koliko-toliko univerzalna zapravo tehnologija).

Izgleda da ti se kao antropologu najviše isplati da odeš kod gazda Perče da proučavaš njegovu etno gajbu pa da ostaneš da radiš u kafani

Nemash pojma koliko si u pravu. A u etno gajbama i proizvodnji nacionalnog identiteta ima para kao blata, nego je to meni ispod chasti. Sve dam al obraz ne dam i te fore. Za konobarisanje cju se javim za koju godinu. Poshten poso je poshten poso, izmishljanje, s druge strane, je ok samo kad pishesh fikciju, a ako se pravish da je to nauka, zasluzhujesh veshala na Terazijama.

[Neosisani]

Ukupan broj strana koji je dozvoljen je tipa 200 ili 300.

U ovo mi je tesko da poverujem. Evo sad sam bas bacio pogled na neke knjige (ne obavezno zvanicne) iz kojih sam ja spremao ispite (i polozio). Ovo sto navodim je samo teorija bez zbirki.

Operativni sistemi - svaki pod 250-300 strana (preporucena literatura) + slajdovi sa predavanja zbog vecih odstupa
Hardverski predmeti (njih 5) u proskeu po 200 strana (zvanicna besplatna literatua)
C++ - 380 strana (ja naso knjigu od 580 iz knjige) + slajdovi sa predavanja zbog manjih odstupa
C - 300 strana (nezvanicna al je ceo svet priznaje) + nesto smesno malo o realnim brojevima

Ako je tvoja teorija od 200-300 strana po ispitu, onda ispade da mi na ETFu citamo vise knjiga nego vi drustvenjaci, a u tom slucaju moram da se zapitam kolko vas fakultet uopste ima smisla. Eventualno bismo mogli da vas pripojimo ko 6u godinu pa da imamo i minor iz antropologije.

[draganče]

Dvesta, trista... Koliko zrna za dobar pasulj? Ili treba dobra kobasica?

Na kraju se i ova tema pretvori u masovno samosažaljevanje i međusobno nadmetanje paćenika.
- Kuku meni, moj ispit je trista strana.
- Šta kuku tebi? Lele meni, moj je šesto.
- Moj je dvajes, al su to mnogo zajebane stvari, novi načini razmišljanja, retko ko to može.
- Propatio si ti, pošteno. A i ja sam.
- Jesmo, svi smo propatili.
- Fala bogu, nije naz zahvatila Bolonja, tad bismo postali fah idioti, ovako smo barem slobodni intelektualci.
- Da, spektar tema i horizonti naše kongicije šire se u beskonačnost.
- U nedogled.
- Da. Poljubi me.
- Hoću. Volim te.
- I ja tebe. Oduvek sam te voleo. Pripij se čvrsto uz moje snažne grudi.
- Ah, kako volim tvoj topli dah na mojim usnama.
- Pssst! Ne govorimo više.

[GilGaladriel]

Ukupan broj strana koji je dozvoljen je tipa 200 ili 300.

U ovo mi je tesko da poverujem. Evo sad sam bas bacio pogled na neke knjige (ne obavezno zvanicne) iz kojih sam ja spremao ispite (i polozio). Ovo sto navodim je samo teorija bez zbirki.

Operativni sistemi - svaki pod 250-300 strana (preporucena literatura) + slajdovi sa predavanja zbog vecih odstupa
Hardverski predmeti (njih 5) u proskeu po 200 strana (zvanicna besplatna literatua)
C++ - 380 strana (ja naso knjigu od 580 iz knjige) + slajdovi sa predavanja zbog manjih odstupa
C - 300 strana (nezvanicna al je ceo svet priznaje) + nesto smesno malo o realnim brojevima

Ako je tvoja teorija od 200-300 strana po ispitu, onda ispade da mi na ETFu citamo vise knjiga nego vi drustvenjaci, a u tom slucaju moram da se zapitam kolko vas fakultet uopste ima smisla. Eventualno bismo mogli da vas pripojimo ko 6u godinu pa da imamo i minor iz antropologije.

To sa brojem strana je po bolonji. Ja sam uchila po starom sistemu (koji nije bio neshto mnogo bolji, al u poredjenju s ovim - dupe i oko). RAdi se o tome da sad, u pokushaju da saniraju shtetu koju su napravili, neki profesori se prosto ne pridrzhavaju toga sa ogranichenjem stranica, pa onda imash situaciju o kojoj smo prichali ranije - za duplo manje vremena treba da nauchish istu kolichinu gradiva. Kako god okrenesh teshko sranje.

[Sherif Gile]

... kilometar teksta.... još 3 minuta teksta....

Bolonjisanje društvenih fakulteta je baš kretenska stvar, al ko vam je kriv kad niste hteli da studirate mikroelektroniku pa da posle lepo radite na mešalici ili kopate rupe za bandere


Pomenuh malopre gazda Perču, da li si čula za njegovu etno kafanu u Smilovcima?

[S]

Filozof nece naci bilo kakav posao na osnovu svoje diplome, vec na osnovu znanja.

Ja se izvinjavam, ali moram da te upitam nešto. Koji je, zapravo, posao filozofa? Iz ovoga što si rekao, zaključujem da postoji nekakav posao za filozofe, dakle, neko plaća diplomirane filozofe da rade nešto, za neke pare, i studenti filozofije očekuju da se zaposle negde nakon što diplomiraju i da na tržištu primene stečeno znanje. Kakav je to posao? Šta je to što filozof radi i za kakvu vrstu rada je on osposobljen edukacijom na filozofskom fakultetu?
Nemoj da pomisliš da sam zlurad ili da pokušavam da se sprdam na moj ustaljeni, usiljeni, predvidljivi, neduhoviti, sirovi, seljački način, zaista me ovo interesuje i najiskrenije pitam.

Zapravo postoji, koliko god cudno zvucalo. Prvo tu je ocigledno mjesto profesora u srednjoj skoli ili, ako ces da se doskolujes, da se nadas da ces se ugurat na neki fakultet. Ostalo te nigdje nece primiti samo radi diplome, vec je sustina da nekako iskoristis to znanje, koje je opsto (a koje si valjda, dopunio nekim osnovnim stvarima iz onoga sto te van filozofije interesuje). Pa su tu eventualno pisanje udzbenika i drugih knjiga, rad u novinama, kojekakvim NVO, savjetnici politicara ili politicari (uglavnom seronje), pozoriste itd. Ja sam se licno zapanjio kad sam vidio ko su sve zapravo diplomirani filozofi, ljudi se bave najraznoraznijim stvarima. Ipak na kraju vecina zavrsi sa nekim glupim poslom i ogorcena je do kraja zivota

[GilGaladriel]

Pomenuh malopre gazda Perču, da li si čula za njegovu etno kafanu u Smilovcima?

Nisam, al kontam, gazda Perchi i njihovih etno kafana ima svugde.
Shto pitash?

[Sherif Gile]

Nisam, al kontam, gazda Perchi i njihovih etno kafana ima svugde.

Ovakvih nema, štos je što je lik po zanimanju varioc ili tako neki metalac, kad mu se raspala firma rešio je da sve otera u majčinu i ode u Smilovce (15km od Dimitrovgrada, dva minuta od kraja sveta) pa da tamo živi od poljoprivrede. Pošto žena i deca nisu hteli da podju sa njim živeo je sam i zbog toga je njegova kuća bila nešto kao sigurna kuća za lokalne ispičuture pošto su mogli da dodju da popiju kad god hoće a da ih niko ne isteruje jer i Perči treba društvo, a pošto ne ide da piju za džabe počeli su da mu ostavljaju kintu ko koliko ima. Kasnije on malo sredi kuću, starudiju koju je nalazio naokolo stavi na zidove i registruje sve kao etno restoran ili tako nešto. Sad možeš da dodješ jedeš, piješ, spavaš, pecaš ribe koliko god hoćeš i na kraju platiš koliko misliš da treba ili ne platiš ništa, njemu nije bitno. Ne znam zašto sam ovo napisao, ali ne može da škodi

[Joffrey Lannister]

Nisam, al kontam, gazda Perchi i njihovih etno kafana ima svugde.

Ovakvih nema, štos je što je lik po zanimanju varioc ili tako neki metalac, kad mu se raspala firma rešio je da sve otera u majčinu i ode u Smilovce (15km od Dimitrovgrada, dva minuta od kraja sveta) pa da tamo živi od poljoprivrede. Pošto žena i deca nisu hteli da podju sa njim živeo je sam i zbog toga je njegova kuća bila nešto kao sigurna kuća za lokalne ispičuture pošto su mogli da dodju da popiju kad god hoće a da ih niko ne isteruje jer i Perči treba društvo, a pošto ne ide da piju za džabe počeli su da mu ostavljaju kintu ko koliko ima. Kasnije on malo sredi kuću, starudiju koju je nalazio naokolo stavi na zidove i registruje sve kao etno restoran ili tako nešto. Sad možeš da dodješ jedeš, piješ, spavaš, pecaš ribe koliko god hoćeš i na kraju platiš koliko misliš da treba ili ne platiš ništa, njemu nije bitno. Ne znam zašto sam ovo napisao, ali ne može da škodi

Hahahahaha, kakav kralj!