Ja sam sad u septembru putovao sa devojkom po Jevropi. Kancelarija za mlade u BG-u je raspisala neki konkurs za besplatne 15-odnevne interrail karte, za studente koji nisu putovali mnogo. S obzirom da su nam pasoši bili korisniji kao podmetači prijavili smo se i dobili na keca. Plan za more i štek para prešaltovao se na to.
Našli smo rančeve, potrpali šta je trebalo i krenuli na slepo, bez ikakvog plana u relaciju Beograd-Ljubljana-Minhen-Pariz-Minhen-Varšava-Beč-Ljubljana-Beograd. E sad, ta relacija je bila tako uvrnuta upravo zato što smo, jelte, bili bez plana
Fazon je u tome da kada osetiš tu "slobodu kretanja" o kojoj stari pripovedaše nekako ti kriterijum tipičnog turiste maksimalno opadne. Ili je kod nas barem to bilo tako. Primera radi, u Parizu se nismo približili ni 100m od famozne Božićne Jelke koju su nekada zvali Ajfelova kula ali smo prepešačili 95% centra grada i sada kada bi me bacili tamo sa povezom preko očiju znao bih da se snađem i to je nešto samo po sebi posebno jer najveći broj turista samo obiđe grad, zine na par najpoznatijih stvari, vrati se kući i kao "bio sam tamo". Nisi prijatelju bio tamo dok ne osetiš ulice koje nisu predviđene da ih rulja Kineza slika do besmisla. Taj recept smo primenili i na ostale gradove (Minhen manje-više, pošto je bio Oktobarfest tako da smo ždrali perece i gutali pivo
). Loša strana toga je što kada se osetiš prihvaćenim u ljubaznom gradu kao što je npr. Varšava, nestane ti potreba da po svaku cenu obiđeš Šopenov muzej, neke fenomenalne zamkove i sl. A za većinu ljudi koje znam to bi bilo neprihvatljivo, bez obzira što nama novi prostor sam po sebi ispunjava. Neću da ulazim u detalje što se samog puta tiče, ako nekoga nešto zanima neka pita
Što se novca tiče, kao što sam rekao, štekali smo pare za more, i to more je planirano kao neka s oproštenjem pizda materina daleko od Crne Gore i posrbljenih letovališta Grčke. Znači u pitanju je osrednja količina novca od koje smo mi potrošili po pola svako na putovanje po svim ovim gradovima (uzeti u obzir da se nigde nije bahanalisalo i kupovalo bog zna šta, naročito ne u Parizu). Pare su išle na smeštaj, klopu i neka sitna zadovoljstva.
Tako da sve zavisi od toga šta ko smatra za "doživljaj putovanja po Evropi", čist obilazak i uživanje u nečemu novom, bauljanje po muzejima i galerijama svega i svačega, kupovina, divljanje po klubovima ili nešto peto
život mi se nije promenio uopšte, jer sam i dalje u ovom ćumezu. Igrom slučaja, posle našeg obilaska u svim navedenim gradovima krenuli su sindikalni neredi
A ako govorimo o menjanju života u smislu odlaska odavde u neko bolje stanište, to je druga i preopširna tema a mene trenutno, u 4 ujutru, mrzi da se proseravam o tome
I još jedna vrlo bitna stvar. Obavljanje velike nužde u nemačkom RailJet vozu na 350Km/h je nešto zaista posebno, fenomenalan doživljaj koji bih preporučio svakome