Avarom

[Matori]

Spremao sam kucu ovih dana,pa naleteh na nesto sto sam piskarao pre nekoliko godina. Tad je izlazila Divlja Magija i nekako sam pod tim uticajem poceo da pisem o njoj i o mnogim drugim stvarima. Ovo je prva koja je bila na vrhu u fascikli. Ovih dana kad budem dokon videcu da slozim ako je to ikako moguce.



Urijel dolazi

Nasledje.
Pravo krvi.
Radjanje.
Vreme se mrvi.
Cast.
U njemu skrivena moc.
Rast.
Kisovita noc.
I neocekivani spas.
Mudrost...


Bela svetlost se pojavi na nebu.
Kraj se sunja.
Pukotina se stvori u ledu.
Prolomi se munja.
Sta li to pa bi?
Mozda stvarnosti kraj?
Umiremo li?
Iza oblaka se pojavi beli zmaj.


Zacu se prodorni glas:
"Doslo je moje vreme."
"Nade nece imati za vas."

[Matori]

Aha evo nasao sam. Ciklus o Ludaku vecnosti.

U procepu pocetka i kraja vremena,
On stoji.
Dane svetova broji.
Nestvarnosti kroji.
Sivim ocima gleda u beskraj,
Smeje se, a u isto vreme place.
Alfa i omega misli ga tlace.
Osudjen na vecnost od Tvorca,
tog dugobradog matorca usiva stvarnosti bez konca.
Kapuljaca odore mu prekriva lice,
dok sedi u imaginarnom zatvoru
i razmislja o svom zlotvoru. Kaze:
-Vecnost me ceka.
Zarobljen stojim.
Tako mi i treba, neka.
Dane svetova brojim.
Kraj i pocetak svega...
Zasto i kako?
Ja,ja sam spasao svet.
I onda sam poludeo.
A sada sam proklet.
Od stvarnosti otet.
Osudjen.
Svojim mislima upropascen.
On...
Zatvorom od vremena sam ogradjen.

Kraj.
Pocetak.
U cemu je smisao svega?
Pita se on.
Iznova i ponovo odgovara.
Vreme je problem moj.