Cini mi se da ima nekoliko stvari osim magije i maceva koje citaoci vole. Duhovitost i visprenost, na primer. Pogledajte samo Praceta, pa i Gejmana. Ja najvise volim epizode s bakom Vedervaks, a najostrija stvar kojom one vitlaju je metla. Tu su onda tajanstveni, problematicni likovi, kao Snejp iz Hari Potera. Da nije Lude u Farseer trilogiji, knjiga bi bila mnogo bledja. Pa su tu onda pobunjenici bez razloga ili likovi koji pokusavaju da promene sebe i svoj svet kao onaj Martinov vampir iz Fevre dream ili opet Drizzt. I kritika drustva nije za zanemarivanje - pogledajte samo ruske sf pisce. Pa onda topli i dirljivi odnosi izmedju junaka i njihovih pratilaca. Ko moze da kaze da li su nam John Snow i Drizzt zanimljiviji zbog njihovih ostrica ili zbog onog fenomalnog odnosa s Ghostom i Guenhwyvarom? Pa kad je knjiga jos lepo napisana... Ima tu milion stvari.
Nemojte pogresno da me shvatite, super je citati i cist zanr, kad na pocetku znas sta ce se desavati u narednih 4000 strana, pa se lepo iskljucis iz ove nesnosljive svakodnevice i otputujes u taj sasvim drugaciji a poznati svet u kom je skoro sve moguce. Ali nije lose povremeno citati i nesto malo drugacije. Ako se ikad oparimo, ima da objavimo King of Elfland's doughter, knjigu u kojoj niceg nema osim poezije, a koja je inspirisala Tolkina i iz koje je na mnogo nacina izasla sva kasnija fantastika. Ma bas me briga ako se Amajlija i ne bude prodavala, neke knjige treba objaviti onako, za slavu.