Vukodav (SPOILERS!)

[Mo]

Prvo sam pomislila da posto se knjiga zove Dijamanstske gore da ce biti zapravo o njegovom zivotu pre prve tri knjige. Kako je krenuo roman, vozala je vise paralenih prica kao da tek pocinje sagu, leva noga u levom a desna u desnom travnjaku a nikako da stane na put i tako do samog kraja a vi citaoci zamisljajte sta ocete po pitanjima koje je otvorila u prethodnim knjigama. Nekako sam se nadala da ce sve karte otvoriti do samog kraja (sto bi bilo mozda i predvidljivo) ali umesto toga ili vec nekog drugog genijalnog resenja, smandrljala kraj i ostala ziva a ja potpuno ravnodusna. Iskreno se nadam da je velike pare drmnula na poslednji deo, jer tesko da ce iko imati potrebe da saznaje nesto iz ovog njenog sveta.

[Elu Tingol]

Pih majku mu, ja koji sam bio oduševljen sa prva dva nastavka uopšte nemam želju da čitam poslednji. Bar ne dok ne budem imao mnooogo slobodnog vremena.

[alcesta]

Ja imam potrebu da saznajem više, pošto toliko stvari nije razjasnila, ali očigledno ništa od toga, bar što se njenih knjiga tiče. Ono što me je najviše nerviralo tokom čitanja bilo je kad naiđem na fusnotu tipa "o pojedinostima doživljaja tog i tog lika do susreta s Vukodavom možete čitati u delu tom i tom, od nekog desetog autora". Takva podela posla mi stvarno ide na živce, ako sam, za promenu, uzela da čitam neki serijal, to je zato što mi se sviđa kako piše originalni autor baš tog serijala, i ne znači da ću automatski progutati sve što mi servira bilo ko, samo da je nekako povezano s istim.

[Mo]

[Nenemusha]

Ja nisam čitala posledni deo, zato i svraćam ovamo da skapiram šta se to tako čudesno zbilo na kraju sage, pošto ne verujem da ću knjigu pročitati, treća me je isuviše razočarala

[Elu Tingol]

[Nenemusha]

TAkođe To ej bilo sasvim dovoljno

[alcesta]

Ih, pa nema smisla da ne pročitaš četvrtu kad si pročitala prve tri, nije baš toliko loše. Samo je prvo uzmi iz biblioteke pa kupi tek ako ti se svidi.

[Nenemusha]

DA, ali biblioteka još nije ni treću nabavila... Vrlo su vredni i orni, kao što se iz priloženog da videti

[Vukodav]

Ovo nije Konan već Vukodav. Nepristunost metafore koja je specificna za Tolkina, i mada cisto sumnjam, za ostale pisce zapadnog tabora je ovde u potpunosti odbacena. Zapravo je odsudni trenutak u romanu, ne otvaranje Kapije, već ikona Blizanaca. Roman ima žestoku dubinu koju je pisao onaj ko je prošao kroz različite životne faze i stekao mnogobrojna iskustva. Možda je plan na početku pisanja bio drugačiji, ali jednostavno je pisac želeo da stvori, ne avanturu, već nešto sasvim drugačije. I, između ostalog, cilj romana je bio da se prikažu verovanja i običaji severnog sveta tj. Vikinga tj. Segvana i Rusa tj. Solvena i Vena. Ostalo je bilo manje bitno. Blizanci u neku ruku predstavljaju hrišćanstvu. U ostvarivanju ovog nastojanja spisateljica je bila više nego uspešna. A Vukodavov svet je u dosta razradjen u knigama Pavla Molitvina koje govore o istoriji Halusina i Sakarema i o Evrihovim putovanjima po Monomatani. Romanu je možda samo falilo malo više žestine u pisanju, ali gde ide ruska knjiga bez malo melanholičnosti. O svemu ovome najbolje svedoče pesme u knjizi. Cilj romana je bio da pokaže koliko je težak život beskućnika ratnika, kojima ratovanje u krvi, ali pred njima je život. A i Marija Semjonova, inače pisac istorije Vikinga, je želela samo da stvori delo koje nije: "tolkinovski sendvič". Ovo je mogla i da ispriča u nekom istorijskom ili avanturističkom romanu, ali je želela da otvori svetu vrata slovenske fantastike i folklora. A, inače, i meni je malo elfova i patuljaka i goblina i gremline i ostalih malih gadnih zelenih stvari u fantastici preko glave.

[bookman]

Jesi li ti siguran da si pročitao sve četri knjige?
Da ti ih neko nije prepričao?

[High Duke]

Bez obzira na to sto zeli da pokaze nacine zivota i slicno, ne moze prica jednog romana da bude podredjena tome, a ovde u kasnijim knjigama cak i nije problem u melaholicnosti i obicajima, nego jednostavno u nekakvom muljanju u koje ona pretvara svoju sagu

[Perin]

[Vukodav]

Ma jesam pročitao sve čeitiri, nego kazem, spisateljica se malo sludela. Nije znala da li da baci akcenat na pricu ili obicaje. Zbog toga kazem da je zalosno to sto je, po meni, najbitniji dogadjaj u cetvrtoj knjizi donosenje ikona. Nije samo da je opisivala obicaje nego se bavi i psihologijom ljudi. Knjiga je dobra, ali ovo je ono sto je Martin rekao: previse magije moze da unisti fantastiku. Ovde je jednostavno lose napravljen koncept price koja je u sustini dobra. Vukodav uci da živi boreci se, a ne da se bori živeći. To je srž romana. Bogovi su ga iz svega i svačega izvukli samo da bi uništio Dijamantske gore. Mada je za nas, naviknute na dinamičnu tolkinovsku i martinovsku književnost, ovo delo na neki način promašaj. Ali definitivno je drugačije i ima punu umetničku književnost.

[bookman]

Pročitao si sve četri knjige (petu, ili po redoslijedu treću ni da ne spominjemo) i nisi primjetio da je prvu i polovinu druge u stvari napisao marijin brat od ujaka Igor, koji živi tamo negdje iz Urala i strastveni je skupljač staroslovenskih mitova i običaja. Na žalost kod rusa je isto kao i kod srba. Ko će koga ako neće svoj svoga, i tako je Marija zavrnula Ivana za dve trećine honorara od onih 60% koliko mu je trebala dati i on joj je bacio u glavu onu polovinu "Prava na dvoboj" koje je dovršio do tada i izbacio je naglavačke iz kuće. Tada je ona, ne budi lijena, zasukala rukave i nastavila započeto.
Odatle onaj osjećaj koji prati čitaoca kada pređe na drugu polovinu Prava na dvoboj da se radnja nešto nateže a nikako da otpočne, ko ni gladan srati.