Čovek koji je ubio Teslu

[Perin]

Dakle. Čovek koji je ubio Teslu. Pročitao sam ga, krenuo na sajmu, ali posredstvom nekakvih obaveza, nisam uspeo da dovršim do sinoć. Utisci.

Fabula je odlična. Priča se vodi na više nivoa, ali, iako bi se moglo reći da je komplikovana, ona to ustvari nije, što je dobra stvar. Likovi su prijemčljivi, Nikodije je stvarno dobro odrađen (ne znam Gorana, ali da nije možda ovo nekakav alter-ego, samog pisca?), jedan tipičan primer antiheroja. Kraj je lepo odrađen, nekako mi je samo žao što sam ga i očekivao.

Ono što mi se nije svidelo u romanu je previše informacija, koje u određenim delovima koče tok radnje. Vidi se da je pisac uložio mnogo truda i istraživanja u roman, o samom vremenu u kojem se mahom radnja odvija, i roman mi, na neki čudan način, dođe i kao roman o Beogradu. Sve je to hvale vredno, ali - ali! - za razliku od KR, nekako mi je previše razvodnilo radnju. Ne znam na šta je Goran ciljao sa ovim romanom, i verujem da će popularizovati žanr kao što je to učinilo i KR, ali isto tako smatram da bi roman bio u nekoj meri bolji da je izbačeno malo teksta. U svakom slučaju, roman je dobar, i ne čudi me što je ušao u top 10 na Laguninim listama.

[Shieldmaiden]

Ostalo mi je još par poglavlja da pročitam. Čitam ga od avgusta i nikako da ga završim jer mi se uopšte nije dopao i u međuvremenu sam pročitala drugih pet knjiga. Kad završim napisaću tiradu.

[Perin]

Kao što sam rekao, meni je ideja i radnja zanimljiva, likovi isto (malo me Jevrem smorio doduše), ali velika falinka romana je previše, ali zaista previše istorijskih informacija o tom dobu...to koči čitanje i radnju, baš mnogo.

[Shieldmaiden]

Problem je što je Skrobonja na jako nespretan način ubacivao informacije o geopolitičkim i kulturnim zbivanjima iz paralelnih univerzuma, pogotovo Jevremovog. Jevremova priča bi trebala da predstavlja dnevnički zapis, a nije pisana tim stilom. Bilo bi atraktivnije da nas je Skrobonja proveo kroz taj paralelni univerzum putem lažnih isečaka iz novina, reklama i slično, umesto da nas Jevrem kljuka informacijama iz razgovora gde mu sagovornici saopštavaju neka opšta mesta, kao kad bi ti sad seo s nekim na piće, a ovaj ti suvim beživotnim jezikom kao narator nekog suvoparnog dokumentarnog filma objašnjavao da je Obama predsednik Amerike i da se Sovjetski savez raspao pre 20 godina.

[High Duke]

To je cesta boljka pisaca koji smeste radnju u neki period u proslosti. Doduse, ovde je to alternativna istorija, ali opet previse informacije koje valjda imaju za cilj da daju autenticnost romanu uvek ispadne kontraproduktivno.

[Shieldmaiden]

Mirjana Đurđević je to donekle uspela u romanu "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" koji pokriva godine pred drugi svetski rat i neke manje poznate događanje u Beogradu. Učinila je to malo ubacujući korespodenciju nekih likova, malo "kopije" članaka, malo autentičnih fotografija, malo fotomontaža... Nije bilo na nekom zavidnom grafičkom nivou, fotomontaže su prilično amaterski urađene, ali je sve to učinilo čitanje dinamičnijim i obogatilo knjigu.

[alcesta]

[Orion]

Pročito sam poodavno roman, ali već sam dao opširan komentar drugde, pa me mrzi da se ponavljam. Pokušaću skratiti. U principu, slažem se sa Perinom. Delovi romana gde je Nikodije u centru zbivanja su sjajni, dinamični, i jednostavno odskaču kvalitetom od ostalih delova, a posebno Jevrema. Generalno, roman mi se svideo, ali mi je veću ocenu narušilo to zaista preterano trpanje istorije, a čini mi se da su i pojedine istorijske ličnosti nategnuto stavljene, bez suštinski dublje uloge u romanu. Bolji mi je od Konstantinovog Raskršća, ali recimo nije mi klasa Kraljeva, Poslednjeg Srbina, Nešića.

[Mo]

uglavnom se slazem s navodima da je udavio sa nebitnim informacijama, ali vrlo vrlo zanimljiva ideja i odradili su dosta zanimljiv sajt za knjigu
http://www.covekkojijeubioteslu.rs/