Rondalove Avanture: Spasavanje Patuljka Gruma

Maštovite priče naših članova

Moderator: Earvena

 Rondalove Avanture: Spasavanje Patuljka Gruma

Postod MMIP u Uto Jan 29, 2013 11:42 am

PRVO POGLAVLJE


Beli paperjasti sneg polako se spuštao ka zemlji prekrivajući malu dolinu, ušuškanu brdima koja behu pokrivena borovim šumama.
Rondal, obučen u debeli beli ogrtač, koji se vukao po snegu, sa starom pohabanom kapom velikog oboda, prljavo bele boje, oslanjajući se na dugačak izrezbareni štap, koji je na vrhu imao malu crvenu kuglu, sporo koračajući išao je pravo ka dolini.Ali ko je bio Rondal uopšte?
Rondal je bio čarobnjak, pa moglo bi se reći ne mnogo drugačiji od drugih čarobnjaka ,koji su u to vreme postojali širom poznatog sveta, mada da bi uopšte napravili bilo koju razliku među čarobnjacima, morali ste nekog od njih lično da poznajete. Što uopšte nije jednostavno, i obično oni vas sretnu, i to samo onda ako im se učinite zanimljivim, ili ako imate nešto vrlo privlačno da im ponudite.
On je voleo mnogo da putuje, u potrazi za interesantnim mestima, a nije oklevao ni da uskoči i u neku avanturu, a rešavanje fascinantnih misterija pričinjavalo mu je najveće zadovoljstvo.
U pauzi između putovanja, avantura i rešavanja misterija, Rondal se odmarao u svojoj kućici, na brdu juzno iznad Cvetne Doline.
Drveni zidovi kućice bili su prekriveni svetlozelenom mahovinom,i samo na par mesta moglo se naslutiti da su nekada ti zidovi bili obojeni u tamnožutu boju. Sa leve strane bio je okrugao drveni prozor ,a sa desne strane vodio je put ka ulaznim vratima. Skroz iza uzdizao se kameni odžak ,a drveni krov je nekako čudno izgledao, kao da je jedna strana bila višlja od druge,i izgledalo je da će se svakog momenta srušiti.
Vreme je da se ponovo vratimo na početak priče. Dakle, tog dana Rondal se vraćao nazad sa još jednog svog putovanja. Put ga je vodio uz samu ivicu doline, i onda gore uz brdo. Napokon, posle jednog sata uspona uskom stazom izbi na vrh brega, i odma na samom početku šume stajala je kuća. Još jednom se osvrte i baci pogled na dolinu, a zatim nastavi dalje. Čarobnjak stade ispred velikih, drvenih braonskih vrata, otrese sneg sa šešira i ogrtača, koji se tu nakupio, i izvuče iz džepa mali ključ. Začu se jednom škljoc, pa odmah i drugi put, i ulazna vrata se otvoriše.
E sad, ako ste zamišljali da unutrašnjost kuće jednog čarobnjaka, izgleda kao iz neke bajke, donekle ste u pravu, ali samo donekle, jer na prvi pogled unutrašnjost kuće beše sasvim skromna. Na sredini je stajao okrugli sto, sa ukrasno izrezbarenim nogama i tri sasvim obične stolice, a ceo pod je prekrivao uglačani drveni pod. Pored kamina se nalazila velika udobna fotelja, a sve zidove prekrivale su police. Da, police su prekrivale sve zidove, i na njima behu naslagane raznorazne knjige, nabacani svakojaki spisi, poređane kutije različitih boja, mnoštvo svega i svačega, za čega bi nam bilo potrebno jako puno vremena, ako bi hteli svaku pojedinačnu stvar da opišemo do sitnih detalja, pa čak i onda ne bi znali čemu one služe.
Rondal zatvori vrata i tog momenta vatra u kaminu se upali, jer tako je i bila podešena,da se upali svaki put kad on uđe i da se ugasi kad on izlazi iz kuće. Ogrtač skide i okači ga na vešalicu, a šešir baci na sto, dok štap lagano nasloni u ćošak zida, jedinog slobodnog mesta gde nije bilo polica. Tek sad je moglo da se vidi šta je Rondal nosio ispod debelog ogrtača, predivnu svetloplavu odoru sa širokim rukavima, kaiš sa izgraviranom srebrnom kopčom, a i njegova svetlobela brada je sad tek mogla da se vidi u punoj veličini. Rondal je voleo da se posle svakog putovanja opusti u svojoj velikoj i mekanoj fotelji uz topli čaj i lulu duvana, te i ovaj put ništa nije menjao. Baš tog momenta, taman kad je prvi dim krenuo, u zamračenom ćošku prostorije mrdnulo se neko malo stvorenje, i dva mala žuta oka žmirkala su i gledala u njega. Istezao se i zevao dok je ustajao i razmrdavao prvo levu a zatim i desnu nogu. O pa da, skoro da sam i zaboravio da predstavim ličnog Rondalovog Bauka, mada s obzirom da je većinu vremena provodio u tom tamnom ćošku, dremao, spavao, knjavao i ništa pametno nije radio, te zbog toga mi on nije odmah pao na pamet. Nije bio veći od klupice, na kojoj je Rondal stavljao noge dok se odmarao u svojoj velikoj udobnoj fotelji, i sem zelenih pantalona na sebi nije imao ništa više.
Ako možda niste čuli ili niste dosad videli Bauka, onda ga možda i nećete videti, jer to su vrlo nepoverljiva, tajnovita i posve čudna stvorenja, koja se skrivaju na najtamnijim i najmračnijim mestima gde ih niko neće pronaći, i samo kada su sigurna da nema nikog blizu da ih spazi, izlaze da čine svakojake zlobne i ružne stvari. Ali Rondalov Bauk je bio sušta suprotnost, verovatno zbog toga što ga je spazio i uhvatio kada je ovaj bio tek mali, i neiskusan da bilo šta loše i ružno nauči od svoje vrste. Ipak Rondalu je trebalo nekih trideset godina da Bauka nauči lepim manirima i govoru, mada je tu i tamo imao poneki manji ispad, posle čega ga je on uvek prekorevao i grdio.

nastavlja se
Član
Član
 
Postovi: 8
Pridružio se: Sre Dec 19, 2012 3:33 pm

 Re: Rondalove Avanture: Spasavanje Patuljka Gruma

Postod MMIP u Ned Mar 10, 2013 9:02 pm

Odjednom začu se glasno i jasno tok-tok, po ulaznim vratima. Šta bi to moglo biti? Stvarno čudno, pomisli Rondal u sebi, da li se to njemu učinilo da je čuo zvuk kucanja po vratima, ili mu se to samo pričinilo u polusnu? Nije prošlo ni malo vremena kad ponovo tok-tok-tok!, tri puta i ovaj put još jače nego prvi put! Neko je zaista na vratima!
Rondal hitro poskoči iz fotelje , tutne lulu , koja se još pušila na kamin , i zainteresovano krenu ka vratima. Čak je i Bauk, načuljenih ušiju svojim tankim prstima pokazivao da je i on čuo isto. Rondal obično nije imao baš mnogo gostiju, u stvari kad bolje razmislite skoro da ih uopšte nije ni imao jer je bio na veoma zabačenom mestu, dalje od bilo kojih prometnih puteva.
Prišavši vratima stavi ruku na kvaku, stisne i otvori ih. Nije mogao da se načudi kad ugleda dva interesantna patuljka kako stoje ispred njega.
»Poštovanje, Grim« nakloni se patuljak, sa njegove leve strane, vatreno crvene brade u tamno crvenim pantalonama, plava kaputa i ruksaka na leđima. Imao je kratke crne čizmice a za kaišom mu beše zakačen kraći mač. Najčudnije od svega se nalazilo upravo na njegovoj glavi , nekakve velike okrugle zaštitne naočare.
»Poštovanje Gram!« uzviknu vojnički patuljak, sa njegove leve strane, tamne crne brade u pravoj ratničkoj opremi sa sve oklopom na grudima, štitom na leđima, debelim crnim pantalonama, čizmama sa debelim đonovima. Za širokim opasačem mu beše zadenuta oštra sekira, dok je u ruci držao veliki ratni čekić, a na glavi mu se sijao čelični šlem.
Rondal pažljivo osmotri dvojicu patuljaka i odgovori.
»Poštovanje i vama« u ovom trenutku izbegnu da im se predstavi svojim imenom, pošto nije znao šta oni rade ovde.
»Kojim poslom ste vi ovde u ovim krajevima? Ne verujem da ovde ima bilo šta zanimljivo, što bi privuklo interesovanje patuljaka, tako daleko od Anra Gora?« inače to je bilo ime patuljačkog kraljevstva na istoku od južnih zemalja, i beše jedno od najvećih , ali nažalost i poslednjih patuljačkih kraljevstva. Ljudi su ih zvali kraljevstvo Starih Planina. Rondal je ovo znao pošto je mnogo puta bio u posetama skoro uvek kad je prolazio pored Anra Gora.
»Vidim da ste upoznati sa tim« odgovori Grim
»Mi smo u potrazi za jednom osobom, koja nam je potrebna u rešavanju jednog veoma ozbiljnog problema« nastavi , dok je Gram potvrdno klimnuo glavom.
»Vreme nam je dragoceno, ali nekako smo se malo izgubili u ovim brdima, bez obzira što imamo mapu, koja nas je dovela dovde «
»Pa mogu probati da vam pomognem, mada ne znam koga bi ovde uopšte mogli da nađete sa ili bez mape, jer ova brda nisu nastanjena, ne računajući mene« odgovori Rondal, razmišljajući upravo o tome što mu je rekao patuljak.
»A koju osobu tražite?« upita Rondal
»Najpoznatiju osobu, koliko u našim krajevima,toliko verujem i ovde, lično čarobnjaka Rondala, ako ste kojim slučajem čuli za njega?« reče Gram.
Čuvši ovo Rondal se trže, pa ova dvojica traže njega! Kao grom iz vedra neba odjednom shvati kako su uopšte stigli dovde.
»Mogu li da vidim vašu mapu?« reče Rondal, i ne čekajući odgovor pruži ruku.
»U redu, ako će vam to nekako pomoći« odgovori Grim i skide ruksak sa leđa, odveže ga i izvuče parče pergamenta i pruži ga Rondalu. On pažljivo osmotri mapu i na licu mu se pojavi blagi osmeh.
»Pa to je moja mapa«
»Vaša mapa?« začuđeno upita Gram.
»Ako je to vaša mapa, onda mora da ste vi....« Grim nije stigao da završi, jer ga Rondal prekide.
»Da, ja sam onaj koga tražite«
»Čarobnjak Rondal!« ushićeno uglas uzviknuše patuljci.
»Ali kako ste vi došli u posed ove mape? Ja ne mogu da se setim da sam ikada nekome dao u AnraGoru«
»Dobili smo je od vilenjaka iz Srebrnih Šuma, oni su čuli za naš problem i preporučili su vas kao najboljeg u rešavanju ovakvih problema«
»Naravno, sad sam se setio, mada ova mapa je stara skoro pedeset godina, toliko davno da sam uopšte i zaboravio kome sam je dao« reče Rondal i nastavi .
»Dakle, kažete da imate problem za rešavanje, u redu izvolite unutra, pa da čujemo o čemu je reč, onda ću znati šta da vam odgovorim« zatim širom otvori vrata, Grim i Gram uđoše unutra a Rondal za njima zatvori vrata.


nastavlja se
Član
Član
 
Postovi: 8
Pridružio se: Sre Dec 19, 2012 3:33 pm

 Re: Rondalove Avanture: Spasavanje Patuljka Gruma

Postod MMIP u Pon Jan 20, 2014 8:46 pm

nadam se da cu uskoro napisati jos nastavka ove price.
Član
Član
 
Postovi: 8
Pridružio se: Sre Dec 19, 2012 3:33 pm


Povratak na Priče

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 1 gost

cron