Gospodar (ze parody)

[Miliowilix]

[Sherif Gile]

[The Forester]

Ako kazem Da, jel bi to bilo dobro ili loshe?
U svakom slucaju, dok neko od nas dvojice ne rikne, radimo dokle stignemo

[Bilbo Bagins]

buahahaha... haha... treba celu knjigu...smrc haha
joooooj
ali najkoma mi je

Tri Treše za pleća Glavnih Faca fensić-vrste pod neonkama što sjaju,
Sedam Kožnjaka za true Metalce na ćošku njihovom kamnom,
Devet Perjanih za Seljake i Narkomane koji će ionako da riknu,
Jedna Vijetnamka za Mračnog Skinsa na njegovom prestolu tamnom
U Podrumu Pića gde Vina traju.
Jedna Vijetnamka da svima gospodari, jedna za svima seže,
Jedna Vijetnamka da sve okupi i u tami ih sveže
U Podrumu Pića gde Vina traju.

[Sherif Gile]

Skinsi nose fajerke, ne vijetnamke

[The Forester]

[Miliowilix]

[Dragon Rider]

[Miliowilix]

[Miliowilix]

GOSPODAR (ze parody)

Narednik Krompir mirno je sedeo za radnim stolom u svojoj izbi negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu. On je iznervirano bacio tastaturu kroz prozor i dreknuo podredjenima:
"Majku im norvežansku spalim! Od sada samo ekonomija, ekonomija i još ekonomije!!!"
Podredjeni se nasmejaše svako za sebe i nastaviše da igraju "Medieval II: Total War".

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE:

DEO III
DRUŽINA VIJETNAMACA

I on odšeta.

Seljani se medjusobno pogledaše, slegoše ramenima i nastaviše sa veseljem. Svi? Ne, jedan omanji čovek nevinih plavih okica cijuknuo je očajnički:
"Bobaneeeee! Zašto Bobane? Zašto nas napusti!?"
Čika Laza pokuša da ga uteši:
"Pa Fićo, mali moj, tako mora. Jebiga, život je kučka."
Fića briznu u plač. Čika Laza videvši da nije uspeo da ga razveseli, ponudi mu prevoz do kuće, što Fića sa zadovoljstvom prihvati. Sedoše na moped i upustiše se u jednu kratku, ali efektnu avanturu - vožnju pod uticajem narkotika. Ali, to je već druga priča.

Negde daleko daleko, dalje... (već znate) jedno mršavo, izgladnelo, tamnoputo stvorenje pentralo se po kontejnerima. Ovo bedno stvorenje sanjalo je o osveti. Ali osveta je morala da sačeka jerbo već tri dana nije ništa okusio, a igrom slučaja nanjušio je ukusni, omamljujuće privlačan leš kanarinca, prekrivenog bajatim graškom. Ta lešina je, sudeći po stanju u kome se nalazila, najverovatnije skončala sletevši sa četvrtog sprata obližnje zgrade. Stvorenje se gostilo, mrmljajući:
"...Uništiiti savršenog kanarinca graškom, bljak! Hoću ga žilavog, neobradjenog! Taj je najbolji *gric*!"
Ispostavilo se da mu grašak ipak nije toliko smetao...

Čika Laza i Fića ušli su u Bobanovu kućicu. Sve je delovalo tako prazno, bezosećajno i jako jako prašnjavo. Fića je seo u prvu fotelju koju je našao i nastavio da plače jecajući. Čika Laza već umoran od situacije u kojoj se nalazio odluči da se zabavi partijom bridža sa svojim bratom. Tražeći karte u ormanu naišao je na jedan drugi predmet. Predmet njemu jako poznat. Bila je to jedna prašnjava stara jakna. On prozbori:
"Je li Fićo, otkud vama ova jak..."
"Buhuhuhu, jadni moj dementni ujak! Buhuhuh..."
"Alo bre, 'oćeš se ti smiriti?!"
"Šmrc... Reci Čika Lazo..."
"Ova jakna... ne znam odakle, ali poznata mi je. Prokleto mi je poznata. Ali ne znam odakle. Da, poznata mi je. Bile, majke ti, odakle znamo ovu jaknu?!"
Bil ostade zbunjen i ne progovori ni reč.
"Da, znam. I meni je čudno. Fićo, odak... opet cvili. Fićo jebote, odakle vam ovo?!"
"Šmrc... Pa, pa... šmrc... Boban mi je rekao da je to ukrao od nekoga na vašim putovanjima... A tako je voleo da kraaaadeeee... Bobaneeee!"
" Da... taj matori vragolan. Fićo, ja moram sada otići negde, ali nemam šta da obučem. Ova prokleta pidžama ne dihtuje dobro. Uzeću ovu jaknu, da je navučem ako zahladni!"
"Gde ćes sad ti, Čika Lazo? Tako sam usamljen..."
"Idem sinko da se javim u bolnicu i vraćam se!"
Reče on prelazeći prag kućice.

Čika Laza se već nekoliko dana vozio na svom mopedu i mislio samo na jednu stvar:
"Prašak za pecivo."
Voleo je prašak za pecivo. Podsećao ga je na mladost.

Ono isto mršavo, sada sito, tamnoputo stvorenje koje smo već ranije spomenuli sada je bilo bliže Malim Hobićima. Ponovo jako daleko, ali ipak bliže. Utom projuri jedna bradata prilika na mopedu mrmljajući nešto o pecivu. Stvorenje pomisli:
"Mmmmm, pecivo."
I nastavi svojim putem.

Fića se odmarao u Bobanovoj kućici koju je nedavno i pravno prisvojio. I dalje je bio u bedaku čak iako je već dosta vremena prošlo od kako su Boban i Čika Laza napustili selo. Oči su mu i dalje bile crvene... ali ne od plakanja... roba je ponovo stigla. U daljini čuo je drndavi zvuk kakav je proizvodio jedan vrlo specifičan crveni moped. Moped Čika Laze "Petarde", legende u kraju. Fića veselo cijuknu:
"Čika Laza se vratio!"
Iza ćoška, pojavi se on i prozbori, držeći poveći dokument sa par desetina pečata:
"Izlečen sam!"
Istina beše da je Čika Laza razneo pola bolnice sa petardama, a i voleo je kretati se hodnicima iste... na mopedu. U punoj brzini. Stoga je pušten na kućno lečenje, jer je uprava bila sigurna da mu je dom daleko, daleko mnogo dalje od te ustanove na jugoistoku. Ali ko smo mi da sudimo?
"E da, ceo kraj se raspituje za ovu jaknu, udji da popričamo."
Pošto je tradicionalno udario glavom o nisku gredu na ulazu posadio se na dvosed. Fića je ubrzanim korakom ušao za njim, zatvorio vrata i rekao:
"Reci Čika Lazo, šta nije u redu?"
"Neka baraba koju upoznah u bolnici je kolabirala čim je ugledala ovu jaknu. Par sestara je pobeglo od mene brže nego inače, a jedan vrabac je proleteo iznad jakne i iste sekunde crko. Pošto sam zaključio da je to izuzetno neuobičajeno, odlučih da se raspitam u obližnjoj bakalnici. Tamo sretoh starog poznanika sa rehabilitacije. Taj momak, po zanimanju Skins, ispriča mi priču kakvu nisam čuo decenijama. A glavni lik je nosio upravo ovu jaknu. Gledaj!"
Čika Laza se okrenu ka kasetofonu i ubaci jednu izgrebanu audio kasetu koja je na ćošku bila obeležena sa malim znakom, koji je Fiću jako podsećao na krst. Samo malčice izlomljen na krajevima:
"Kakva je to kaseta, Čika Lazo?"
"Ova kaseta nije obična kaseta. Nije ni neobična. Tehnički, ona je sasvim normalna kaseta koja nije ni za k**ac. Ja iskreno više volim Baha, ali ovo je nešto drugo. Ovo je ključ. Ključ tajne koju jakna krije. Drevna tajna koja nam može doneti mnogo zla ako ne znamo da je čuvamo."
Fića ga pogleda u mešavini strave, užasa, čudjenja i zbunjenosti.
"Da, Fićo. Ovo je ključ."
Čika Laza kliknu "Play":
"Ovo je Oi!"

(TO BE CONTINUED)

[Dragon Rider]

[The Forester]

[Dragon Rider]

Ma vidi se, sve je normalno. nego nisam ocekivao da budete tako azurni. Zapravo sasvim sam zaboravio na ovo pa onda odjednom naleteh na 2 dela.

[The Forester]

[Miliowilix]

DOSPODAR (ze parody)

Narednik Krompir mirno je besneo gledajući kroz dno boce u koju je pokušavao da ugura maketu brodića negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu. Zavrljačivši i bocu i brodić kroz prozor, obrati se podredjenima:
"Dakle momci, sutra audicija! Nadajmo se da će moj talenat biti primećen!"
Podredjeni klimnuše glavom svako za sebe i uspešno uguraše svoje brodiće u boce.

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE:

DEO IV
DRUŽINA VIJETNAMACA

Čika Laza kliknu "Play":
"Ovo je Oi!"

Iz kasetofona se čulo milozvučno pomahnitalo režanje pomahnitalog vokalnog soliste praćenog pomahnitalim silovateljima muzičkih instrumenata. Fića zapuši svoje malecke uši, ali mu ih Čika Laza ubrzo otpuši i reče:
"Ne Fićo! Moraš da čuješ da bi video! Gledaj! Gledaj jaknu!"
"Ne Čika Lazo! Ovo boli, ovo je previše! Bobaneee vrati seeeee..."
"Gledaj jaknu, jebo te Boban! Slušaj Oi! i gledaj jaknu! Moraš uspeti!"
Čudna svetlost se poigravala sa poledjinom jakne, kao da je nešto pisala po njoj. Fići su uši krvarile, ali je uspeo. Video je. Ali nije ništa razumeo. Na poledjini jakne, koja je poigravala zajedno sa svetlošću pod uticajem muzičke numere, pisalo je:

Eine Vietnam Jacke, sie alle zu regieren,
Eine Vietnam Jacke, sie zu finden,
Eine Vietnam Jacke, ihnen alle zu bringen,
Und in der Dunkelheitklemme sie!

Fića zbunjeno upita:
"Čika Lazo, pa ovo je neki strani jezik."
"Jeste, Fićo. Pametniji si nego što izgledaš! Ovo je mračni strani jezik, kojim govore plemena sa dalekog dalekog istoka, mnogo dalje od vas poludelih sektaša ovde na severozapadu. Fićo, dragi moj, ovo je švapski."
"Kuku nama!"
"Ne boj se Fićo, poznajem te mračne reči, prevešću ti da se ne bi plašio..."
Čika Laza se zagledao u spise na jakni sa takvom koncentracijom da ga ni topovska paljba ne bi omela. Siguran u ono što poznaje, on prozbori:

Tri kokoške očerupati i skuvati u ključaloj vodi,
Tri kokoške da se svi ožderu,
Tri kokoške da se bace kerovima šta ostane,
I u kontejner odlože.

Čika Laza se lupi po čelu, zamalo onesvestivši samog sebe:
"Ne, čekaj...jebem li ga, ovo je stariji dijalekat. Momenat, sinko."
Čika Laza se iznova zagledao u spise na jakni sa takvom koncentracijom da ga ni topovska paljba ne bi omela. Siguran u ono što poznaje, on ponovo prozbori:

Jedna Vijetnamka da svima gospodari,
Jedna Vijetnamka za svima seže,
Jedna Vijetnamka da sve okupi,
I u tami ih sveže.

Fića dobi psihotični napad jadikovanja:
"Ajoj majčice, pa ovo je neko drevno zlo!"
"Bravo, Fićo. Ni ja ne bih bolje zaključio."
Fića se nasmeši na sekund, ali ga Čika Laza prekinu:
"Naravno da je drevno zlo, idiote jedan, napravljeno je u Nemačkoj!"
"Nemoj da se ljutiš Čika Lazo na mene jadnog... Bobaneee!"
Čika Laza se zagleda u Bila i ovaj u njega. Znali su šta treba činiti.

(TO BE CONTINUED)