Gospodar (ze parody)

[The Forester]

Evo prvog err..."Teaser-a", kao što sam i obećao!
Ako ne prepoznate našeg glavnog junaka, primetite velika braon slova desno od njega




Adorable, isn't he?
A evo i drugog, koji će se vrlo brzo naći u mom potpisu

[Nenemusha]

Ha,ha,ha, ti si lud majke mi!

[The Forester]

E pa dragi nasi, ludnica je pocela! Pilot-epizodu stripa mozete pronaci na:
viewtopic.php?f=38&t=19909

Enjoy!

[Miliowilix]

Zdravo svima.
Nadam se da cete i pored toga sto vise nismo azurni kao sto smo bili nastaviti da citate ovo nase... elem delo.
Ima puno da se streba, a i kompjuter mi je zakazao ali cim ga ozive kroz koji dan eto vama novog dela za uzivanje.
U medjuvremenu pogledajte Foresterov stip, moram priznati da je iznad ocekivanja.

[Miliowilix]

Narednik Krompir je jeo parmezan iz kesice negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu, pokazujući osmeh zadovoljstva, prvi put od kako je ujeo babicu po rođenju. Podređeni tiho prošaputaše:
"Mislim da bi bilo krajnje humano reći mu da obrati pažnju na datum isteka roka."
Datum isteka roka beše četiri hiljade minuta pre ovog ručka.

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

DEO VIII
DRUŽINA VIJETNAMACA

Sunce se dizalo iznad zelenih čempresa. A onda je pao mrak:
*Tup.*
I tako u krug, Dolinom Mirisnih Čempresa. Fića je ovaj neverovatni spektakl prirode iskoristio da još malčice jadikuje i razmišlja o smislu svog, sada već unapred upropašćenog, majušnog života. Cvileo je na mesečini. Sima ga je čežnjivo gledao. Kako pomoći nekome do koga vam je toliko stalo, kada znate da pomoći nema i da ćete morati sa njim da izdržite do kraja? Kako prikriti svoja osećanja u svetu u kome je zlo neminovno i u kome nema mesta za iskrenost, pažnju, milost i ljub...
"Alo, buljaš! 'Oće li više ta vatra?"
Reče Veselin, očigledno nedotaknut ovim avangardnim primerom lupetanja. Perica se složi sa njim:
"Da brateeeee, vatre su kul! Imao sam tako dobra vatra, čista hrastovina, murija je morala sat i po da..."
"A bre vatra majmune, ne vrata! Ono sranje što meni visi sa krova!"
"E da bre jebote bre, auuu prso sam..."
"Jesi brate. Ali ja te volim takvog kakav si! Mislim, ne ko Buljaš, znaš bre..."
"Ne znam ja više ništa brate..."

Ostavimo ovu dirljivu scenu vranama, koje mirno čekaše jutro, nadajući se ostacima njihove večere.

Ne toliko daleko, ali opet podalje, nalazilo se jedno mršavo naizgled sasvim pomahnitalo stvorenje. Ovo nama od ranije poznato žgoljavo stvorenje vrtelo se u krug vičući:
"Pecivo! Pecivo!"
A onda ovo stvorenje zasta i seti se gde je i zbog čega krenulo.

Vratimo se vranama. Jutarnja svežina i blaga Sunčeva svetlost probijali su se kroz paperjaste oblake i guste krošnje čempresa. One bi se možda već sada gostile ostacima večere naših junaka da ih nije pojeo jedan debeli, ružnjikavi, olinjali medved. Poslednje što im je prošlo kroz glave beše:
"Darvine..."
Nikada nijednoj komori najinteligentnijih naučnika neće biti poznat razlog zbog kojeg je medved zaobišao četvoricu bucmastih muškaraca i odlučio da se pentra po drveću, skakajući na vrane. No, jednoj je osobi to bilo jasno. Bucmastom, ukusnom Fići. Ta je jakna prokleto smrdela. Prkosila je zakonima prirode, lancu ishrane, sve je odvraćala, dok su isključivo mračne sile bivale mamljene. Recimo, mlađanog Fiču je mučio išijas. Nikada ranije ga nije mučio išijas, niti ga je mogao genetski naslediti. Avaj, išijas je bio tu, kontanto prisutan zagorčavajuči njegov bedan mali život.
"Muu!"
"Bobane jesi li to ti?"
Upita uzbuđeno usnuli Fića.
"Muu! Grr! Muu! Mjau! Muu!"
Fića se probudi, podiže glavu i krmeljivo pogleda u pravcu čudne mešavine zvukova.
"Grr! Muu! Gobl gobl!"
"Brate, opet to radiš!"
"Nisam ja majke mi!"
"Tišina! Fićo, da li si čuo ovo?"
Prekinu Sima još jednu osnovu za dosadni, beskonačni dijalog bez povoda i cilja.
"Simo? Simoooo! Čuo sam! Šta je to Simooooo?"
"Nisam siguran, ali zvučalo je kao krava."
"Simo, da li si siguran da to nije bio Perica? Noćas je čas brundao, čas graktao..."
"Nije Perica. Eno vidi."
Sima pokaza ka senci koja se približavala. Zaista, to beše krava. I to kakva krava! Šepala je, imala je desni rog i levo uvo, dva repa, dvadeset jedan regularan zub, tri zlatna zuba, sjajnu crvenu grivu i rupu od metka u levom plućnom krilu. Mada, i pored svega ovoga, kao najupadljivije izdvajalo se to da je bila razroka. I da, imala je grbu. Sa zakačenim lampionom. Obraćala im se na njoj sasvim smislenom, njima kompletno nerazumljivom jeziku koji je zvučao otprilike ovako:
"Muu! Grr! Av! Muu! Muuu! Frk!"
"A brate loš trip skroz! Veseline podseti me da više ne jedem one stonoge. Teške su za varenje, a i za mozak."
"Grešiš Perice, svi je vidimo. Ajoj kako je grozno majko mila. Bobane! Kuku! Čudovišta se okomiše na tvog sestića!"
"Mu. Muu?"
"Fićo, pokušaću nešto, moraš da mi veruješ. Imam neki čudan osećaj u trbuhu da nam ova zver ne želi zlo."
Taj osećaj u trbuhu beše krčanje creva. Avaj, Sima to nije mogao znati, jer zvuk nije mogao probiti salo. Za te zvukove, uhranjeni čistač bazena je mislio da su manifest njegove intuicije.
"Simo, ti umeš sa kravama?"
"Brateeee, to mora da ga je naučio ćale, onaj što je kravu..."
"Tišina, delikventu! Pusti me da razmišljam!"
Prekide iznova Sima potencijalno otrkivanje strašne porodične tajne. Koja je glasila ovako:
Jednog lepog, toplog, mirisnog leta, Simin otac je poludeo. Počeo je da priča sa pčelama. Pčele ga slušaše. Ili je on tako mislio. Ubrzo je prešao na sitnu živinu, tvrdeći da pčele svaku njegovu misao shvate pogrešno. Živina ga je ignorisala. Kako je emocionalna vezanost za domaće životinje rasla, rasle su i njegove potrebe. Jedne blage večeri, Simin otac je, posle stucavanja cele isporuke robe, odlučio da se ponovo oženi svojom novom ljubavi. Samo ga je ona razumela, volela i pružala sve ono što neko na selu može da poželi: kajmak, mleko, sir, kačkavalj, kiselo mleko, pavlaku, maslac i jaja. Da, jaja. Ta je ljubav bila toliko posebna da je prkosila prirodi. Sa njom je provodio duge večeri razgovarajući o životu, hrani, prirodi i politici. Ali, jednog dana, Simin otac je pobegao sa njom. Sa sinom komunicira isključivo preko pošte.

Dok smo delili sa vama Siminu porodičnu sramotu mnogo toga se izdogađalo. Sima je počeo pažljivo da prilazi kravi dok su se ostali hrabro udaljavali pokušavajući da se šćućure u podnožju obližnjeg drveta. Oni bi se možda i popeli na to drvo da na njemu nije blejao zabezeknuti medved koji je posmatrao celu situaciju.
"Muuuu! Muuu?"
"Polako stara, polako. Neću ti ništa! Samo da provalim šta si, majku ti..."
"Skiik! Skiiiik! Muu!"
"Polako stara..."
Fića je zadivljeno gledao ovaj kontakt čoveka i nečega što je eventualno nekada davno pripadalo prirodi:
"Kako je hrabar!"
"Pa naravno da je hrabar kad je buljaš! Brateee treba ti puno hrabrosti da ti ga neko zavuče u..."
"Ćut'! Izgleda da je nešto uspeo!"
Sima je gladio kravu po obrazu. Bio je nežan, pažljiv i smiren. Zver je to osećala. Šteta što nju nije bilo briga za to. Pogledala ga je jednim od svoja dva zastrašujuća razroka oka. A onda je besno zapenila:
"Muu! Mu. Muu! Mu. Gnjaar! Vuf! Muu! Skiik! Skiiiik! Kvak!"
"Aaa! Odvratna ogavna zveri balaviš mi po novoj košulji!"
Zaista, Simina košulja je bila nova i veoma upadljiva sa fluorescentnim šljokicama.
"Grr! Muu! Kvak! Gobl! Gaaaarrrr!"
Krava manijački ujede Simu za but. Sima cijuknu:
"Ciju!"
I onesvesti se. Veselin pokuša da beži i lupi glavom o drvo takođe se onesvestivši. Medved se u bunilu od onog što je video stropošta sa svoje grane i pade na Pericu zamalo ga usmrtivši. Fića krenuvši da pomogne Simi se saplete o mali beznačajni kamičak i pridruži se svojim drugarima u carstvu snova izazvanih glupim načinima da se padne u nesvest.

Dolinom Mirisnih Čempresa širila se tišina. A onda se čulo jedno milozvučno:
"Muu! Av! Grok!"
Potom se čulo glasno falširanje, nekoliko stihova i još par rečenica:
"Otišla siiii i odnela tapeteeee,
Zaboravi' rođeno dete,
Šta će mene ovo govno malo,
Ni za njivu ni za raloooo...
U majku mu, kakva krava! Iš Sotono nakazna! Čibe! Mani se ove dece!"

Par sati kasnije Fića je otvorio svoje plave okice, protrljao ih i ugledao dobroćudnu bucmastu facu pred sobom koja progovori:
" 'Broj'tro, dečice, ja sam Toma, kompozitor."

(TO BE CONTINUED)

[4th Dimension]

Ovo bi pretpostavljam trebao biti Tom Bombardil (ili kako već)

[The Forester]

[Nenemusha]

Sve je super, sad još samo da čekamo nastavak...

[The Forester]

E pa čekajte, šta da vam kažem, ko-autoru krenuli ispiti
Dotle, evo jednog od (nadam se) mnogobrojnih postera za GV:DV:

[Black Rider]

Ви сте лооди. Ово је одлично.

[Miliowilix]

Hvala svima koji su imali vremena i zivaca da sve procitaju. To samo govori o tome da vam je prica interesantna i, nadamo se, zabavna. Stoga ne planiramo jos dugo da odustanemo, mada dok predjemo celo delo mozda dobijem unuke.
Jos jednom cu iskoristiti priliku da spomenem da nas cilj nije da blatimo po "Gospodaru Prstenova" ili nesto slicno kao sto bi neki mogli da predpostave, vec jednostavno da se malo zabavimo, uvezbamo kreativne sposobnosti i napravimo nesto u cemu ce svi moci da uzivaju.
Nazalost nismo azurni kao ranije ali tu cu odgovornost preuzeti na sebe. Vremenom se van ovog sajta stvorilo i nesto slicno klubu obozavalaca ove price tako da ako uskoro ne pocnemo sa novim delom mogli bi da nas lincuju. Iskreno, ocekivali smo da ce se ljudima "Gospodar (ze parody)" iliti "Gospodar vijetnamki" bas dopasti ali nismo znali da cemo stvoriti i grupu fanaticnih obozavatelja. Ne mogu reci da se zalim

S obzirom da se meni zavrsio ispitni rok mozete vec u roku od nekoliko dana ocekivati novi deo ove sage sa svim vasim omiljenim junacima.
Do sledeceg puta pozdrav!

P.S. Bio bih zahvalan ako bi svako ko procita mogao da ostavi po koji komentar. DA, CAK I NEGATIVAN (a siguran sam da ih ima nego su se ovog puta izgleda pritajili). Trudicemo se da postujemo svaki vas stav ali nista ne garantujem Ako imate vremena pokusajte i da obrazlozite sta vam se najvise svidja (tipa ideja, stil... ili cinjenica da smo udareni mokrom carapom kao sto vecina vas smatra).

[caliburn]

Negativan komentar?!
Hm, da vidimo...
Neredovono i retko pišete?!
Uzgred, gde se okupja ta grupa fanatičnih poklonika "Gospodara Vijetnamki"? Možda im treba pojačanje da vas malko pritegnu kako bi ste bili, hm... ažurniji?

[Black Rider]

У Горњим Хобићима можда.

[Nenemusha]

Onda svi trkom u Gornje Hobiće!
A najviše mi se sviđa baš ta činjenica da ste udareni mokrom čarapom kamo sreće da sam i ja takva...
Željno očekujem nastavak, stvarno vam je najveća mana što retko pišete...

[Black Rider]

Сви дрком у Горње Хобиће

Па шта би вам фалило да нађете још један мозак као ви да вам помогне да убрзате са радом, ваљда неко од обожаватеља би био рад помоћи...или желите сву славу за себе .