Sindarin- osnovno

Ovde možete mnogo toga naučiti...

Moderator: Aradela

 Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Ned Maj 06, 2012 2:18 pm

IZGOVOR

a,ă,à…- bilo koji samoglasnik sa akcentom se cita malo duze (Osim Ё u Kweniji, ili na kraju reci)
ae,ai- Maedhros, Edain
aw, au- Glaurung, Araw, vidi objasnjenje za W
w- Gwaihir se cita Guaihir, W je U, samo sto krace traje, nema veze sa slovom V, prema tome Quenya je Kwenija i cita se Kuenija.
qu- isto sto i KW
y- kada stoji kao suglasnik (Yavana) cita se kao J (Javana), a kao samoglasnik kao francusko U (Lyth se cita Luth, sa francuskim u)
th- englesko θ, kao u engleskom thorn, THorin Oakenshield
dh- englesko ð , kao u engleskom this, MaeDHros
c- uvek se cita kao K, nikad kao S, prema tome Celeborn se ne cita kao Seleborn, vec Keleborn
qu- uvek je Kw
rh, lh- glasovi koje je najteze izgovoriti, ne pojavljuju se ni u jednom poznatom jeziku. I RH i LH se citaju kao R i L, samo sto su bezvucni. Bukvalno: Izgovaranje R i L, kroz sapat, ne glas.
nn,mm,…- svaki suglasnik koji se ponavlja oznacava malu pauzu u citanju, (linnon, lin~non)
ch- Cita se kao nase H, tvrdo H, slicno turskom
h- cita se kao englesko H, mekse od naseg i nastaje na zadnjem nepcetu

Upamti:
Izgovor kojim se sluzi Liv Tyler u trilogiji je pogresan ! Tolkinovi jezici se citaju normalno, bez saputanja u govoru. Pogledaj na Youtube-u video u kome Tolkin cita Namarie.

PAR RECI O SINDARINU

Sindarin je vrlo prost jezik, sto dokazuju vrlo mali broj gramatickih pravila i odsustvo glagola BITI. Red reci u recenici je vrlo slican srpskom, samo sto pridevi idu iza imenice, kao i particip. Kod glagola, licne zamenice se odbacuju, slicno srpskom.
Amar galen- Svet zelen
Linnon- Pevam, kao u srpskom, nije potrebno reci JA PEVAM, te se ne kaze Im linnon, vec samo Linnon- pevam.
Postoje 2 vrste glagola (kao kod nas, glagoli na TI i ĆI), to su glagoli koji se u infinitivu zavrsavaju na O i I (poznatiji kao O-glagoli i I-glagoli)., a ima i onih glagola koji odstupaju (Can- zvati).Najsigurniji recnik-HISWELOKES SINDARIN DICTIONARY
Gramatike koje su uradili David Salo i Thorsten Renk su pogresne. I Salo i Renk su promenili Tolkinov Sindarin u Neo- Sindarin. Ovaj moj rad je direktno iz knjiga.


NESTO GRAMATIKE

PREZENT

1. –n___________1. -m
2. –ch__________2. -ch
3. –X___________3. –r

O-glagoli
Kod svakog O-glagola, osnova O se zadrzava samo u prvom licu jednine.
Linno- pevati
Linnon_________Linnam
Linnach________Linnach
Linna__________Linnar

I-glagoli
Pedi- pricati
Pedin__________Pedim
Pedich_________Pedich
Pedi___________Pedir

Laston man pedich- Slusam sta pricas.

IMPERATIV

Bez obzira na vrstu glagola, imperativ se gradi dodatkom O na osnovu, prema tome, slican je infinitivu.
Linno- pevaj!
Pedo- pricaj !

FUTUR
Gradi se od prezentske osnove i sufiksa THA + nastavci za present.
Bez obzira na to o kojoj vrsti glagola se radi, prvo lice je uvek THON, ostala su THA-X

Linnathon________Linnatham
Linnathach_______Linnathach
Linnatha_________Linnathar

Pedithon_________Peditham
Pedithach________Pedithach
Peditha__________Pedithar

Perfekat
Gradi se na vise nacina, najcesci (u knjigama) je inajprostiji. Dodaje se ANNE-X na osnovu. Jedino sto je drugacije je 3. lice jednine.



Pedannen________Pedannem
Pedannech_______Pedannech
Pedant__________Pedanner

Teitho- pisati

Teithannen_______Teithannem
Teithannech______Teithannech
Teithant_________Teithanner

PASIV

Poznat je samo jedan pasiv, koristi se za prezent I perfekat.
Gradi se od treceg lica glagola i AEN.

Linnar aen- Opevan,a,o, biva pevan,a,o
Prestar aen- Promenjen,a,o je, biva promenjen,a,o


NEKE RECENICE


Ennyn Durin Aran Moria pedo mellon a minno
Vrata Durina Kralja Morije, reci ,,prijatelj” i udji !

Er chorf a thorthad hain vain
Jedan prsten da svima vlada.
Bukvalno: Jedan prsten za vladanje njih svih.

Celebrimbor teithant hain.
Kelebrimbor napisao njih.
Kelebrimbor ih je napisao

Man eneth lin?
Man- sta
Eneth- ime
lin- tvoje
Kako se zoves?

Edro hi ammen !
Edro- otvori !
Hi (Si)- sada
Ammen- Am+ men -za nas


Aragorn Arathornion Edhelharn, aran Gondor ar Hîr i Mbair Annui, anglennatha i Varanduiniant erin dolothen Ethuil, egor ben genediad Drannail erin Gwirith edwen. Ar aníra ennas suilannad mhellyn în phain: edregol aníra tírad i Cherdir Perhael (i sennui Panthael estathar aen) Condir i Drann, ar Meril bess dîn, ar Elanor, Meril, Glorfinniel, ar Eirien sellath dîn; ar Iorhael, Gelir, Cordof, ar Baravorn, ionnath dîn.

Aragorn
Arathorn+ion- sin Aratorna
Edhelharn- Edhel+harn (harn-sarn- kamen, Elessar)
Aran-kralj
Gondor
Ar- i
Hir- vodja
Mbar- kuca- mbair- kuca
Annui- zapadnjacke
Anglennatha- Ce prici
Varanduiniant- Baranduin most
erin- vezano za datum primer: drugog Oktobra- Erin Narbeleth edwen
dolothen- osmi
Ethuil- prolece
Egor- ili
Ben- po (primer: Po Aragornovim recima- Ben beth Aragorn)
genediad- racunanje
Drannail- Okruzno
erin- na datum
Gwirith- April
Edwen- drugi
Ar- i
Anira- 3 l jednine ON ZELI
Ennas- tamo
Suilannad- gledanje (u ovom slucaju: da vidi) ili MEET u engleskom
Mhellyn- prijatelji
In- gubljenje suglasnika DIN- njegovo
Phain- svi, isto sto iBAIN, iVain
Edregol- posebno
Anira-zeli
Tirad- da vidi (gledanje)
Cherdir- vodja
Perhael- misli se na Sema
Sennui- radije (rather)
Panthael- ime koje je Aragorn dao Semu Gemdziju
Estathar aen- poznat je
Condir- vodja
Drann- Okrug
Meril- Rouz
Bess- zena
Din- njegova
Elanor, Meril, Glorfinniel- cerke Sema
sellath- cerke
Ionnath- sinovi
njegovi

Aragorn sin Aratorna Elesar, Kralj Gondora i vodja zapadnih zemalja, prici ce Baranduin mostu osmog dana proleca, ili po racunanju Okruga drugog dana Aprila. I on zeli da se sastane tamo sa svim svojim prijateljima. Posebno zeli da vidi vodju Sema, vodju Okruga, I Rouz, njegovu zenu, Elanor, Rouz, Goldiloks I Dejzi, njegove cerke, i Frodoa Merija, Pipina i Hemfasta njegove sinove.



OSTALO

Glagolski prilog sadasnji- Glagol + al
Pedal- pricajuci
Linnal- pevajuci
Glagolske imenice Glagol + ad
Pedad- pricanje
Linnad- pevanje


Nadam se da je ovo pomoglo koliko-toliko...
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Drakus u Sre Maj 09, 2012 7:51 pm

Zanimljive stvari u morfologiji glagola. POmalo podseća na latinski (a možda je meni samo malo ispran mozak pa vidim stvari gde ih nema).
Da li bi mogao da predstaviš i morfolofiju imenica, molim te :)
"Možemo biti samo ono što smo, niti manje niti više."
Slika
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 995
Pridružio se: Pet Jun 19, 2009 10:00 am
Lokacija: Zamak Dragulia

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Sre Maj 09, 2012 10:56 pm

Hahaha !
Trazio sam najprostije glagole i setio se ova dva. Otvoricu novu temu gde ce lekcije biti naprednije, malo teze stvari, a evo nesto o imenicama i pridevima, a ima i puno, glasovnih promena. Ako neko bude hteo, bice mi drago da napravim par lekcija vezanih za pisanje Tengwarom, molim sve da ne gledate lekcije na netu o Tengwaru, jer ljudi pricaju Engleskim, a Tengwar je fonetsko pismo...

U Sindarin-u koji se koristi u Trecem Razdoblju nema padeza, totalno su se izgubili u Drugom Razdoblju, tako da se imenice menjaju po broju, samo po broju.

Mnozina se gradi na 2 nacina.
Prvi je i najprostiji, i prevodi se zbirnom imenicom (ako moze, ako ne, onda normalnom mnozinom), a gradi se od date imenice i sufiksa -ATH. Bez obzira o kojoj je imenici rec

Dagor-Dagorath________Rat-ratovi
Galadh-Galadhath______Suma-sume

Drugi je malo komplikovaniji, tako da, ako ste pocetnik, najbolje je koristiti ovaj prvi nacin.
Drugi nacin je, u stvari, neka vrsta glasovne promene, malo ju je teze objasniti, ali logikom cete moci, evo par primera.

Galadh-Gelaidh- Prate se 2 slova A u jednini, oni u mnozini postaju E i AI- gAlAdh-gElAIdh
Barad-Beraid- Isto to bArAd-bErAId
Aran-Erain- isto
Edhel-Edhil- da bi se gradila mnozina, E na kraju reci prelazi u I
Rond-Rynd- O prelazi u Y
Mellon- Mellyn- O prelazi u Y
Tal-Tail, Rach- Raich- Samo A prelazi u AI
Annon, Ennyn- A i O, prelaze i E i Y
Amon Emyn-Isto

Evo par imenica

Aran- kralj- uvek ce bit Erain, nikad Aranath, ovo je jedna od imenica koje nemaju onu prvu mnozinu
Edhel- vilenjak, uvek Edhil, nikad Edhelath
Galadh- suma- moze i Gelaidh i Galadhath
Calad- svetlost, uvek jednina

Sto se tice roda, postojao se sufiks -E, koji je oznacavao zenski rod, nestao je u pocetku Treceg Razdoblja. Nema ga u Sindarinu

Glasovne promene

Najzanimljivije je to sto ove promene cine ovaj jezik tako komplikomanim, a vrlo su jednostavne.
Obicno suglasnik, koji se nadje iza samoglasnika se menja(a i ne mora da znaci)Sve je u stvari, mutacija radi lakseg izgovora...

Primer
Peth- rec
Lasto BETH nin- cuj moju rec, ispred P je O koje ga mutira u B, tabela je na dnu

Gwannath- smrt
Ab 'wannath- posle smrti, G se gubi

Menel- nebo
Nui venel- pod nebom, M predje u V

Calad- svetlost
Gil-Galad, Galadriel- C(K) je preslo u G, sto je retko

Ovo je vrlo uopstena i stura tabela. ali cim se shvati sistem, lako je.
t -> d
c -> g
p -> b
th->dh
G->'

Evo par zanimljivih analiza reci

Gondor
GOND- kamen, NDOR- zemlja, drzava- KAMENA ZEMLJA

Mordor
MORN- tama, NDOR- zemlja, drzava- ZEMLJA TAME

Morannon
MORN- tama, ANNON- vrata, kapija- KAPIJA TAME( poznatija kao CRNA KAPIJA)

Barad-dur
BARAD- tvrdjava, kula (isto sto i Amon), DUR- mracna (pridev)- MRACNA KULA

Osgiliath
OST- grad, GILIATH- zvezde (Gil- zvezda, zbog glupog zvucanja GILATH, dodato je I, GILIATH)- GRAD ZVEZA (misli se na GRAD POD ZVEZDAMA)

Pellennor
PEL- okruzen,a,o EN- bukv. u sredini NDOR- zemlja. (misli se na polja izmedju Minas Tirith-a i Osgiliath-a)

Umbar
U- prefiks kod glagola koji oznacava odricni oblik, primer: Cenin- vidim, U-genin- ne vidim
MBAR, BAR- kuca. LOSA KUCA, bukvalno

Moria
MORN- tama, IA- ambis- TAMNI AMBIS

Par prefiksa za glagole:

Ab- posle (Abdolen- zakasneo, Tolo- doci, Tolen- Ja sam dosao. Bukvalno: Ja sam posle-dosao
Or- iznad (Orvenel- preko neba, menel- nebo)
Nui- ispod, pod (Nuivenel, pod nebom)
Ne, Mi- u (Nendor- u zemlji, ndor- zemlja)
Ned- isto U, samo sto ovo sluzi za imenice sa samoglasnikom (Ned Imladris- U Imladrisu (Rivendelu))
I- odredjeni clan( THE u Engleskom), i aran- the king
In- isto, samo za mnozinu, In erain- the kings

Par prideva, menjaju se samo po broju
Ako se pridevu doda sufiks EN, dobija se sledece

Baran- braon, BaranEN- obojen u braon
Calen- zeleno, Calenen- ,,ozelenjeno"
Caran- crveno (Caradhras- Crvenorogi, Rass-rog)
Elu- svetlo plavo
Fain- Belo
Luin- plavo
Iaur- staro
Hael- mudro
Vilui- prijateljski raspolozen (FRIENDLY
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Drakus u Čet Maj 10, 2012 11:09 am

Hm... Biću naporan... Ali mi je ovo jako zanimljivo. Da li postoji moućnost da se sve ovo nekako šematski prikaže?
"Možemo biti samo ono što smo, niti manje niti više."
Slika
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 995
Pridružio se: Pet Jun 19, 2009 10:00 am
Lokacija: Zamak Dragulia

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Čet Maj 10, 2012 11:14 pm

Da, ali ima mnogo odstupanja od nekih pravila, ali poradicu na tome, nije problem...
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Drakus u Pet Maj 11, 2012 5:55 am

Hej, svi jezici ih imaju :) Pitam jer bi bi bilo lakše da tako pamtim, a verujem i drugima. Ako želiš, vole bih da ti pomognm u tome.
"Možemo biti samo ono što smo, niti manje niti više."
Slika
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 995
Pridružio se: Pet Jun 19, 2009 10:00 am
Lokacija: Zamak Dragulia

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Pet Maj 11, 2012 9:26 am

Naravno, samo reci kako si to osmislio, i uradicemo... :)
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Pon Maj 14, 2012 12:55 pm

PAR RECENICA IZ FILMA SA ANALIZOM


1) Galadriel: I amar prestar aen, han mathon ne nen, han mathon ne chae a han noston ned 'wilith.
I amar- svet ( u ovom slucaju I znaci ovaj)
prestar aen- je promenjen (Presto- uticati na X, menjati, aen- dodatak za pasiv. Bukvalno: Oni ga menjaju, promenjen je)
han- to (ha- to, kada je Ho, He ili Ha(on,ona,ono) objekat, onda dolazi do ,,padeza", te se prevodi: njega, nju, to)
mathon- osecam (Matho- osetiti)
ne- u (prilog)
nen- voda
chae- zemlja
a- i (veznik)
Noston- mirisati ( I smell)
ned- u (prilog)
'wilith- vazduh (gwilith)

Svet je promenjen, osecam to u vodi, osecam to u zemlji, I SMELL IT u vazduhu.


Arwen: Frodo, im Arwen. Telin le thaed.
Lasto beth nîn, tolo dan nan galad.

Im- ja
Telin- dosao, -la (proslo vreme glagola tolo- doci)
le- ti (greska u filmu, kaze se: Telin lin thaed. Lin- tebe, le- ti)
thaed- pomaganje (tacnije STO je pomaganje(staed), ali ovde tolazi do glasovne promene gde S prelazi u H)
Lasto- slusaj ! (imperativ Lasto- slusati)
Beth- rec (Pedth- rec)
nin- moj,a,o
Tolo- dodji !
dan- nazad
nan- ka
galad- svetlo (calad)

Frodo, ja sam Arwen, dosla sam da ti pomognem,
Cuj moju rec, vrati se u ,,svetlost"

Aragorn: Dartho guin Beriain. Rych le ad tolthathon.
Arwen: Hon mabathon. Rochon ellint im.
Aragorn: Andelu i ven.
Arwen: Frodo fîr. Ae athradon i hîr, tûr gwaith nîn beriatha hon.
Aragorn: Be iest lîn.


Dartho- cekaj, ostani ! (dartho- stati, ostati, cekati)
guin- sa (veznik)
Beriain- Hobiti (Per-pola, Adan- covek, Peradan- hobit, Peredain- hobiti, Periain- promenjeno Peredain, laksi izgovor)
Rych- konjevi (Roch- konj)
le- ti
ad- kasnije (moze znaciti i PONOVO)
Tolthathon- pozvacu (toltha- pozvati, izazvati (summon))
Hon- njega
mabathon- preuzecu (mabo- preuzeti, oteti)
Rochon- konjanik
elint- brzi (lint (ili LIM)- brz, an+lint- brzi, Elint- laksi izgovor)
Andelu- opasniji (an+delu(opasan))
I ven- put
fir- umire (fir- umreti)
Ae- ako
athradon- preci cu (athrada- preci)
hir- reka (sir- reka)
tur- moc
Gwaith- narod
nin- moj
beriatha- branice (Berio- odbraniti, braniti)
hon- njega
Be- neka bude (Boe- neophodno je, Be- neka bude (LET THERE BE))
iest- zelja
lin- tvoja

Ostani sa Hobitima. Konje cu posle poslati po tebe.
Ja cu ga preuzeti. Brzi sam konjanik.
Put je veoma opasan.
Frodo umire, ako predjem reku, moc mog naroda ce ga zastititi.
Neka bude kako zelis.


Nin o Chithaeglir
Lasto beth dhaer
Rimmo nin Bruinen
Dan in Ulaer

Nin- vode (nen- voda)
o- od
Chithaeglir- Planine Magle-Misty mountauns
Lasto- cuj !, cujte !
beth- rec
dhaer- velika
Rimmo- tecite !
nin- vode
Bruinen- Loudwater river (Brui- buka, nen- voda)
dan- protiv (moze znaciti i nazad)
in- THE (I za mnozinu. I roch- konj, In Rych- konji)
Ulaer- Ringwraiths
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Uto Maj 22, 2012 9:16 pm

Tengwar za Sindarin.
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Sre Maj 23, 2012 10:35 am

Tengwar, prilagodjen za Srpski.
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Tar-Indis u Uto Avg 14, 2012 10:32 am

Ovo je super, hvala :) meni bi isto trebale i lekcije za kveniju, da li znas mozda gde to mogu da nabavim?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 5
Pridružio se: Sub Maj 26, 2012 7:34 pm
Lokacija: Valinor

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Valarion u Sub Avg 25, 2012 11:00 am

E, uskoro ce Aradela da napravi lekcije za Quenyu. I samo, friendly advice, kaze se Kuenija. Ako ti nesto treba, javi, pozdrav.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Čet Mar 29, 2012 1:11 am
Lokacija: Hildorien

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Tar-Indis u Sre Avg 29, 2012 3:18 pm

Okej, hvala ti :)
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 5
Pridružio se: Sub Maj 26, 2012 7:34 pm
Lokacija: Valinor

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Erufailon u Čet Nov 08, 2012 7:35 pm

Valarion je napisao:Tengwar, prilagodjen za Srpski.


Ne bih želeo da mudrujem. Fonetika je daleko od moje oblasti. Ipak pre dosta godina zanimao sam se za Tengwar i pitao se kakav bi bio "mode" za Srpski.
Ovo je moja najbolja opcija, bio sam slobodan da Valaraionovu tabelu dopunim/izmenim, pa nek mi je na dušu :)

Napomene:
1. U četvrtoj koloni - zadnjonepčani - kao alternativnu varijantu glasa H uvedena je hwesta, zbog čistog izgovora kao u engl. loch
2. Odmah ispod. Tengwa u ovom slučaju je iz roda zadnjonepčanih, (K,G,H) i nikako ne bi mogla da predstavlja prednjonepčani glas Đ iz srpskog jezika. Kao moguće opcije za Đ, u trećoj koloni navodim tri varijante. Crtica ispod tengwe bi mogla označavati produženi/produbljeni glas Dž. Zapravo, ona podvlači osnovnu tengwu za glas J u celom simbolu, time dajući "stress" na baš taj glas J u Đ. Tengwa (bez crtice) nije oprobana, a postoje naznake da bi mogla predstavljati jedan od prednjonepčanih glasova iz Black Speech-a, koji je inače dosta grublji.
3. Iznad nje - Ć. Kao prva solucija nameće se takođe nepotvrđena tengwa, ali koja je od strane mnogo većih poznavalaca od mene iskorišćena za Ruski tengwar, i rusko щ. Koje doduše vi više zvučalo kao "crnogorsko Šj" u šjekira :) Ipak, mislim da bi mnogo bilo bliže našem Ć nego hwesta koja je, opet iz kategorije zadnjonepčanih.
4. Lj - Date su tri opcije. Jedna je već data kod Valariona, i to je ona koja u sindarinskom označava "meko Lh" kao u "gelydh" (za one koji znaju da čitaju sindarinski) :) Druge dve opcije su "jako J" Prva tengwa je nadvučena, što je stavlja u red zadnjonepčanih gde glas Lj nije, ALI izgovarajući glas J sa udisanjem vazduha ka unutra (poput K,G,H) dobijamo glas dosta blizak Lj. Otuda ovaj primer.
5. Prva kolona, zubni glas Z, iz nekog razloga izostavljen kod Valariona. Tolkin je više puta koristio ove tengwe. U jednom pismu prvu tengwu koristi kao Z u engl. reči "is" /iz/, a drugu kod "as" /ez/. Tolkinolozi još uvek nemaju jedinstven stav po ovom pitanju, pretpostavka je da je to uradjeno zbog prakticnosti postavljanje tehte iznad/ispod.
6. C- na samom dnu tabele. Ovo je tipično i u ruskom tengwaru i fonetici uopšte. T+S daju C. Znači samo kukica udarena na T :)

Otvoren sam za Vaše predloge, ovo je samo moj mali doprinos, kakav da je. Pozdrav!
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 4
Pridružio se: Pon Jan 09, 2012 12:00 pm

 Re: Sindarin- osnovno

Postod Erufailon u Sub Nov 10, 2012 9:59 pm

Tengwar za srpski jezik, full mode :)
Bliža objašnjenja uskoro, u zavisnosti od interesovanja.
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 4
Pridružio se: Pon Jan 09, 2012 12:00 pm

Sledeća

Povratak na Predavanje o vilin jezicima

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron