Sindarin- osnovno

[Valarion]

IZGOVOR

a,ă,à…- bilo koji samoglasnik sa akcentom se cita malo duze (Osim Ё u Kweniji, ili na kraju reci)
ae,ai- Maedhros, Edain
aw, au- Glaurung, Araw, vidi objasnjenje za W
w- Gwaihir se cita Guaihir, W je U, samo sto krace traje, nema veze sa slovom V, prema tome Quenya je Kwenija i cita se Kuenija.
qu- isto sto i KW
y- kada stoji kao suglasnik (Yavana) cita se kao J (Javana), a kao samoglasnik kao francusko U (Lyth se cita Luth, sa francuskim u)
th- englesko θ, kao u engleskom thorn, THorin Oakenshield
dh- englesko ð , kao u engleskom this, MaeDHros
c- uvek se cita kao K, nikad kao S, prema tome Celeborn se ne cita kao Seleborn, vec Keleborn
qu- uvek je Kw
rh, lh- glasovi koje je najteze izgovoriti, ne pojavljuju se ni u jednom poznatom jeziku. I RH i LH se citaju kao R i L, samo sto su bezvucni. Bukvalno: Izgovaranje R i L, kroz sapat, ne glas.
nn,mm,…- svaki suglasnik koji se ponavlja oznacava malu pauzu u citanju, (linnon, lin~non)
ch- Cita se kao nase H, tvrdo H, slicno turskom
h- cita se kao englesko H, mekse od naseg i nastaje na zadnjem nepcetu

Upamti:
Izgovor kojim se sluzi Liv Tyler u trilogiji je pogresan ! Tolkinovi jezici se citaju normalno, bez saputanja u govoru. Pogledaj na Youtube-u video u kome Tolkin cita Namarie.

PAR RECI O SINDARINU

Sindarin je vrlo prost jezik, sto dokazuju vrlo mali broj gramatickih pravila i odsustvo glagola BITI. Red reci u recenici je vrlo slican srpskom, samo sto pridevi idu iza imenice, kao i particip. Kod glagola, licne zamenice se odbacuju, slicno srpskom.
Amar galen- Svet zelen
Linnon- Pevam, kao u srpskom, nije potrebno reci JA PEVAM, te se ne kaze Im linnon, vec samo Linnon- pevam.
Postoje 2 vrste glagola (kao kod nas, glagoli na TI i ĆI), to su glagoli koji se u infinitivu zavrsavaju na O i I (poznatiji kao O-glagoli i I-glagoli)., a ima i onih glagola koji odstupaju (Can- zvati).Najsigurniji recnik-HISWELOKES SINDARIN DICTIONARY
Gramatike koje su uradili David Salo i Thorsten Renk su pogresne. I Salo i Renk su promenili Tolkinov Sindarin u Neo- Sindarin. Ovaj moj rad je direktno iz knjiga.


NESTO GRAMATIKE

PREZENT

1. –n___________1. -m
2. –ch__________2. -ch
3. –X___________3. –r

O-glagoli
Kod svakog O-glagola, osnova O se zadrzava samo u prvom licu jednine.
Linno- pevati
Linnon_________Linnam
Linnach________Linnach
Linna__________Linnar

I-glagoli
Pedi- pricati
Pedin__________Pedim
Pedich_________Pedich
Pedi___________Pedir

Laston man pedich- Slusam sta pricas.

IMPERATIV

Bez obzira na vrstu glagola, imperativ se gradi dodatkom O na osnovu, prema tome, slican je infinitivu.
Linno- pevaj!
Pedo- pricaj !

FUTUR
Gradi se od prezentske osnove i sufiksa THA + nastavci za present.
Bez obzira na to o kojoj vrsti glagola se radi, prvo lice je uvek THON, ostala su THA-X

Linnathon________Linnatham
Linnathach_______Linnathach
Linnatha_________Linnathar

Pedithon_________Peditham
Pedithach________Pedithach
Peditha__________Pedithar

Perfekat
Gradi se na vise nacina, najcesci (u knjigama) je inajprostiji. Dodaje se ANNE-X na osnovu. Jedino sto je drugacije je 3. lice jednine.



Pedannen________Pedannem
Pedannech_______Pedannech
Pedant__________Pedanner

Teitho- pisati

Teithannen_______Teithannem
Teithannech______Teithannech
Teithant_________Teithanner

PASIV

Poznat je samo jedan pasiv, koristi se za prezent I perfekat.
Gradi se od treceg lica glagola i AEN.

Linnar aen- Opevan,a,o, biva pevan,a,o
Prestar aen- Promenjen,a,o je, biva promenjen,a,o


NEKE RECENICE


Ennyn Durin Aran Moria pedo mellon a minno
Vrata Durina Kralja Morije, reci ,,prijatelj” i udji !

Er chorf a thorthad hain vain
Jedan prsten da svima vlada.
Bukvalno: Jedan prsten za vladanje njih svih.

Celebrimbor teithant hain.
Kelebrimbor napisao njih.
Kelebrimbor ih je napisao

Man eneth lin?
Man- sta
Eneth- ime
lin- tvoje
Kako se zoves?

Edro hi ammen !
Edro- otvori !
Hi (Si)- sada
Ammen- Am+ men -za nas


Aragorn Arathornion Edhelharn, aran Gondor ar Hîr i Mbair Annui, anglennatha i Varanduiniant erin dolothen Ethuil, egor ben genediad Drannail erin Gwirith edwen. Ar aníra ennas suilannad mhellyn în phain: edregol aníra tírad i Cherdir Perhael (i sennui Panthael estathar aen) Condir i Drann, ar Meril bess dîn, ar Elanor, Meril, Glorfinniel, ar Eirien sellath dîn; ar Iorhael, Gelir, Cordof, ar Baravorn, ionnath dîn.

Aragorn
Arathorn+ion- sin Aratorna
Edhelharn- Edhel+harn (harn-sarn- kamen, Elessar)
Aran-kralj
Gondor
Ar- i
Hir- vodja
Mbar- kuca- mbair- kuca
Annui- zapadnjacke
Anglennatha- Ce prici
Varanduiniant- Baranduin most
erin- vezano za datum primer: drugog Oktobra- Erin Narbeleth edwen
dolothen- osmi
Ethuil- prolece
Egor- ili
Ben- po (primer: Po Aragornovim recima- Ben beth Aragorn)
genediad- racunanje
Drannail- Okruzno
erin- na datum
Gwirith- April
Edwen- drugi
Ar- i
Anira- 3 l jednine ON ZELI
Ennas- tamo
Suilannad- gledanje (u ovom slucaju: da vidi) ili MEET u engleskom
Mhellyn- prijatelji
In- gubljenje suglasnika DIN- njegovo
Phain- svi, isto sto iBAIN, iVain
Edregol- posebno
Anira-zeli
Tirad- da vidi (gledanje)
Cherdir- vodja
Perhael- misli se na Sema
Sennui- radije (rather)
Panthael- ime koje je Aragorn dao Semu Gemdziju
Estathar aen- poznat je
Condir- vodja
Drann- Okrug
Meril- Rouz
Bess- zena
Din- njegova
Elanor, Meril, Glorfinniel- cerke Sema
sellath- cerke
Ionnath- sinovi
njegovi

Aragorn sin Aratorna Elesar, Kralj Gondora i vodja zapadnih zemalja, prici ce Baranduin mostu osmog dana proleca, ili po racunanju Okruga drugog dana Aprila. I on zeli da se sastane tamo sa svim svojim prijateljima. Posebno zeli da vidi vodju Sema, vodju Okruga, I Rouz, njegovu zenu, Elanor, Rouz, Goldiloks I Dejzi, njegove cerke, i Frodoa Merija, Pipina i Hemfasta njegove sinove.



OSTALO

Glagolski prilog sadasnji- Glagol + al
Pedal- pricajuci
Linnal- pevajuci
Glagolske imenice Glagol + ad
Pedad- pricanje
Linnad- pevanje


Nadam se da je ovo pomoglo koliko-toliko...

[Drakus]

Zanimljive stvari u morfologiji glagola. POmalo podseća na latinski (a možda je meni samo malo ispran mozak pa vidim stvari gde ih nema).
Da li bi mogao da predstaviš i morfolofiju imenica, molim te

[Valarion]

Hahaha !
Trazio sam najprostije glagole i setio se ova dva. Otvoricu novu temu gde ce lekcije biti naprednije, malo teze stvari, a evo nesto o imenicama i pridevima, a ima i puno, glasovnih promena. Ako neko bude hteo, bice mi drago da napravim par lekcija vezanih za pisanje Tengwarom, molim sve da ne gledate lekcije na netu o Tengwaru, jer ljudi pricaju Engleskim, a Tengwar je fonetsko pismo...

U Sindarin-u koji se koristi u Trecem Razdoblju nema padeza, totalno su se izgubili u Drugom Razdoblju, tako da se imenice menjaju po broju, samo po broju.

Mnozina se gradi na 2 nacina.
Prvi je i najprostiji, i prevodi se zbirnom imenicom (ako moze, ako ne, onda normalnom mnozinom), a gradi se od date imenice i sufiksa -ATH. Bez obzira o kojoj je imenici rec

Dagor-Dagorath________Rat-ratovi
Galadh-Galadhath______Suma-sume

Drugi je malo komplikovaniji, tako da, ako ste pocetnik, najbolje je koristiti ovaj prvi nacin.
Drugi nacin je, u stvari, neka vrsta glasovne promene, malo ju je teze objasniti, ali logikom cete moci, evo par primera.

Galadh-Gelaidh- Prate se 2 slova A u jednini, oni u mnozini postaju E i AI- gAlAdh-gElAIdh
Barad-Beraid- Isto to bArAd-bErAId
Aran-Erain- isto
Edhel-Edhil- da bi se gradila mnozina, E na kraju reci prelazi u I
Rond-Rynd- O prelazi u Y
Mellon- Mellyn- O prelazi u Y
Tal-Tail, Rach- Raich- Samo A prelazi u AI
Annon, Ennyn- A i O, prelaze i E i Y
Amon Emyn-Isto

Evo par imenica

Aran- kralj- uvek ce bit Erain, nikad Aranath, ovo je jedna od imenica koje nemaju onu prvu mnozinu
Edhel- vilenjak, uvek Edhil, nikad Edhelath
Galadh- suma- moze i Gelaidh i Galadhath
Calad- svetlost, uvek jednina

Sto se tice roda, postojao se sufiks -E, koji je oznacavao zenski rod, nestao je u pocetku Treceg Razdoblja. Nema ga u Sindarinu

Glasovne promene

Najzanimljivije je to sto ove promene cine ovaj jezik tako komplikomanim, a vrlo su jednostavne.
Obicno suglasnik, koji se nadje iza samoglasnika se menja(a i ne mora da znaci)Sve je u stvari, mutacija radi lakseg izgovora...

Primer
Peth- rec
Lasto BETH nin- cuj moju rec, ispred P je O koje ga mutira u B, tabela je na dnu

Gwannath- smrt
Ab 'wannath- posle smrti, G se gubi

Menel- nebo
Nui venel- pod nebom, M predje u V

Calad- svetlost
Gil-Galad, Galadriel- C(K) je preslo u G, sto je retko

Ovo je vrlo uopstena i stura tabela. ali cim se shvati sistem, lako je.
t -> d
c -> g
p -> b
th->dh
G->'

Evo par zanimljivih analiza reci

Gondor
GOND- kamen, NDOR- zemlja, drzava- KAMENA ZEMLJA

Mordor
MORN- tama, NDOR- zemlja, drzava- ZEMLJA TAME

Morannon
MORN- tama, ANNON- vrata, kapija- KAPIJA TAME( poznatija kao CRNA KAPIJA)

Barad-dur
BARAD- tvrdjava, kula (isto sto i Amon), DUR- mracna (pridev)- MRACNA KULA

Osgiliath
OST- grad, GILIATH- zvezde (Gil- zvezda, zbog glupog zvucanja GILATH, dodato je I, GILIATH)- GRAD ZVEZA (misli se na GRAD POD ZVEZDAMA)

Pellennor
PEL- okruzen,a,o EN- bukv. u sredini NDOR- zemlja. (misli se na polja izmedju Minas Tirith-a i Osgiliath-a)

Umbar
U- prefiks kod glagola koji oznacava odricni oblik, primer: Cenin- vidim, U-genin- ne vidim
MBAR, BAR- kuca. LOSA KUCA, bukvalno

Moria
MORN- tama, IA- ambis- TAMNI AMBIS

Par prefiksa za glagole:

Ab- posle (Abdolen- zakasneo, Tolo- doci, Tolen- Ja sam dosao. Bukvalno: Ja sam posle-dosao
Or- iznad (Orvenel- preko neba, menel- nebo)
Nui- ispod, pod (Nuivenel, pod nebom)
Ne, Mi- u (Nendor- u zemlji, ndor- zemlja)
Ned- isto U, samo sto ovo sluzi za imenice sa samoglasnikom (Ned Imladris- U Imladrisu (Rivendelu))
I- odredjeni clan( THE u Engleskom), i aran- the king
In- isto, samo za mnozinu, In erain- the kings

Par prideva, menjaju se samo po broju
Ako se pridevu doda sufiks EN, dobija se sledece

Baran- braon, BaranEN- obojen u braon
Calen- zeleno, Calenen- ,,ozelenjeno"
Caran- crveno (Caradhras- Crvenorogi, Rass-rog)
Elu- svetlo plavo
Fain- Belo
Luin- plavo
Iaur- staro
Hael- mudro
Vilui- prijateljski raspolozen (FRIENDLY

[Drakus]

Hm... Biću naporan... Ali mi je ovo jako zanimljivo. Da li postoji moućnost da se sve ovo nekako šematski prikaže?

[Valarion]

Da, ali ima mnogo odstupanja od nekih pravila, ali poradicu na tome, nije problem...

[Drakus]

Hej, svi jezici ih imaju Pitam jer bi bi bilo lakše da tako pamtim, a verujem i drugima. Ako želiš, vole bih da ti pomognm u tome.

[Valarion]

Naravno, samo reci kako si to osmislio, i uradicemo...

[Valarion]

PAR RECENICA IZ FILMA SA ANALIZOM


1) Galadriel: I amar prestar aen, han mathon ne nen, han mathon ne chae a han noston ned 'wilith.
I amar- svet ( u ovom slucaju I znaci ovaj)
prestar aen- je promenjen (Presto- uticati na X, menjati, aen- dodatak za pasiv. Bukvalno: Oni ga menjaju, promenjen je)
han- to (ha- to, kada je Ho, He ili Ha(on,ona,ono) objekat, onda dolazi do ,,padeza", te se prevodi: njega, nju, to)
mathon- osecam (Matho- osetiti)
ne- u (prilog)
nen- voda
chae- zemlja
a- i (veznik)
Noston- mirisati ( I smell)
ned- u (prilog)
'wilith- vazduh (gwilith)

Svet je promenjen, osecam to u vodi, osecam to u zemlji, I SMELL IT u vazduhu.


Arwen: Frodo, im Arwen. Telin le thaed.
Lasto beth nîn, tolo dan nan galad.

Im- ja
Telin- dosao, -la (proslo vreme glagola tolo- doci)
le- ti (greska u filmu, kaze se: Telin lin thaed. Lin- tebe, le- ti)
thaed- pomaganje (tacnije STO je pomaganje(staed), ali ovde tolazi do glasovne promene gde S prelazi u H)
Lasto- slusaj ! (imperativ Lasto- slusati)
Beth- rec (Pedth- rec)
nin- moj,a,o
Tolo- dodji !
dan- nazad
nan- ka
galad- svetlo (calad)

Frodo, ja sam Arwen, dosla sam da ti pomognem,
Cuj moju rec, vrati se u ,,svetlost"

Aragorn: Dartho guin Beriain. Rych le ad tolthathon.
Arwen: Hon mabathon. Rochon ellint im.
Aragorn: Andelu i ven.
Arwen: Frodo fîr. Ae athradon i hîr, tûr gwaith nîn beriatha hon.
Aragorn: Be iest lîn.


Dartho- cekaj, ostani ! (dartho- stati, ostati, cekati)
guin- sa (veznik)
Beriain- Hobiti (Per-pola, Adan- covek, Peradan- hobit, Peredain- hobiti, Periain- promenjeno Peredain, laksi izgovor)
Rych- konjevi (Roch- konj)
le- ti
ad- kasnije (moze znaciti i PONOVO)
Tolthathon- pozvacu (toltha- pozvati, izazvati (summon))
Hon- njega
mabathon- preuzecu (mabo- preuzeti, oteti)
Rochon- konjanik
elint- brzi (lint (ili LIM)- brz, an+lint- brzi, Elint- laksi izgovor)
Andelu- opasniji (an+delu(opasan))
I ven- put
fir- umire (fir- umreti)
Ae- ako
athradon- preci cu (athrada- preci)
hir- reka (sir- reka)
tur- moc
Gwaith- narod
nin- moj
beriatha- branice (Berio- odbraniti, braniti)
hon- njega
Be- neka bude (Boe- neophodno je, Be- neka bude (LET THERE BE))
iest- zelja
lin- tvoja

Ostani sa Hobitima. Konje cu posle poslati po tebe.
Ja cu ga preuzeti. Brzi sam konjanik.
Put je veoma opasan.
Frodo umire, ako predjem reku, moc mog naroda ce ga zastititi.
Neka bude kako zelis.


Nin o Chithaeglir
Lasto beth dhaer
Rimmo nin Bruinen
Dan in Ulaer

Nin- vode (nen- voda)
o- od
Chithaeglir- Planine Magle-Misty mountauns
Lasto- cuj !, cujte !
beth- rec
dhaer- velika
Rimmo- tecite !
nin- vode
Bruinen- Loudwater river (Brui- buka, nen- voda)
dan- protiv (moze znaciti i nazad)
in- THE (I za mnozinu. I roch- konj, In Rych- konji)
Ulaer- Ringwraiths

[Valarion]

Tengwar za Sindarin.

[Valarion]

Tengwar, prilagodjen za Srpski.

[Tar-Indis]

Ovo je super, hvala meni bi isto trebale i lekcije za kveniju, da li znas mozda gde to mogu da nabavim?

[Valarion]

E, uskoro ce Aradela da napravi lekcije za Quenyu. I samo, friendly advice, kaze se Kuenija. Ako ti nesto treba, javi, pozdrav.

[Tar-Indis]

Okej, hvala ti

[Erufailon]

[Erufailon]

Tengwar za srpski jezik, full mode
Bliža objašnjenja uskoro, u zavisnosti od interesovanja.