Postojanje DUŠE ???

od **Limena.Elf** u Pet Jan 11, 2013 10:00 pm

Pa, mozda zivotinje imaju dusu. Mada... Opet... Verovatno ne vredi da raspravljamo o tome.
A sto se tice reci "dusa", ne kazem da dusa ne treba da se zove "dusa", nego hocu da kazem da ne treba rec da nas ogranicava u definisanju stvari. Ako se razumemo...

od **Julius** u Pet Jan 11, 2013 10:54 pm

Ako verujes u postojanje "Duse" onda je imaju sva ziva bica. Pa da bi nesto imalo ime,to mora prvo da se definise,koliko ja znam

od **Japet** u Pet Jan 11, 2013 11:41 pm

Imaju dusu ali nije Bogolika, nije slovesna! Covek je ikona Bozija!

od **Julius** u Sub Jan 12, 2013 12:47 am

od **Limena.Elf** u Sub Jan 12, 2013 2:15 am

@Julius Pa ti onda definisi "dusu", iako ona ima ime. Bez obzira na ime, ti baci ovde svoju definiciju... Ako uspes, jer mislim da precizna definicija duse ne postoji, zato sto je svaki covek na svetu individua, pa je i njegova dusa posebna i drugacija od bilo koje druge.
I mislim da je ime tog samog pojma potpuno nebitno, posebno zbog toga sto rec "dusa" asocira na duh, sto nije isto.

od **Julius** u Sub Jan 12, 2013 2:28 am

@Limena.Elf
Ja ne mislim da dusa postoji,pre svega. Ono sto sam pokusao da kazem,nije da je moguce definisati "dusu" kao bilo sta drugo,vec da bi nesto imalo ime pre svega moramo znati zbog cega se to tako zove.I to je to.

od **Limena.Elf** u Sub Jan 12, 2013 2:36 am

Pa ne znam... Ja verujem da postoji. Ali samo hocu da kazem da je to sto mi zovemo "dusom" varirajuca i relativna stvar. I pre svega, neka visa sila o kojoj mi ne odlucujemo.
P. S. Ne se ljutis. Nisam imala nameru da te napadam u proslom postu. Cini mi se da si me tako skapirao :-I

od **Japet** u Sub Jan 12, 2013 3:56 am

od **Japet** u Sub Jan 12, 2013 4:02 am

VLADIMIR KONSTANTINOVIČ NEVJAROVIČ
TERAPIJA DUŠE

Ljudska duša

"Postoji samo jedan predmet koji je iznad ljudske duše -
to je njen Stvoritelj"
(bl. Avgustin).

,,.........Karakteristični deo ljudske duše je njena razumnost (slovesnost) koja uzdiže čoveka iznad svega ostalog životinjskog i biljnog sveta. Čovek takođe poseduje sposobnost za naravstveno (moralno) usavršavanje, poseduje svesni izbor (slobodu volje), osećanje odgovornosti, sposobnost za govor, stvaralaštvo, doživljavanje uzvišenih pojmova, počev od lepote, dobra i ljubavi do svesti o Bogu. Kod životinja duša se ne može odvojiti od tela, a "psiha je tako tesno povezana sa fizičkom prirodom životinja, da je gotovo nemoguće saznati: gde se ona završava, a gde počinje" (iz knjige "Duša ljudska", s. 15, rep. izd., 1992).
Životinje takođe "ne poseduju sposobnost mišljenja, što je svojstveno samo čoveku... one imaju samo opažaje i čulne nagone, ali mišljenja u pravom smislu reči nemaju" (s. 15 iste knjige). Da li biljke poseduju dušu? Tim povodom mišljenja Svetih Otaca se razlikuju. Ali ako je i imaju, onda je ona u odnosu prema ljudskoj duši još manje savršena i duboko skrivena. Sv. Grigorije Nisijski je pisao: "Dobivši ovakvu prirodu (tj. čulnost i duhovnost), čovek postaje biće koje sjedinjuje ceo svet: on ima i dušu biljnu zajedničku s biljkama, i dušu životinjsku; ali pri tome on ima i dušu razumnu koja ga čini gospodarem zemlje ... Čovek sadrži u sebi jedinstvo suprotnosti izmeću višeg i nižeg, nebeskog i zemaljskog, razumnog i nerazumnog, slobodnog i neslobodnog, duha i materije".
Na taj način, pojam ljudske duše je veoma dubok i složen i ne može se svesti na nekakvu supstancu, odvojenu i unutarnje nezavisnu od tela, supstancu koja nakon završetka zemaljskog života odleće, napuštajući telo, da bi nastavila svoj novi život u drugačijem svetu. "Ona živi u svim delovima tela - pisao je sv. Atanasije Veliki - i svugde u njemu ispoljava svoju delatnost". Pojam duše uključuje u sebe daleko širi smisao; duša ne samo da oživljuje telo, nego i predstavlja najvišu suštinu, upravlja čovekovim životom i njegovom opažajnom prirodom (prema mišljenju istog podvižnika svetosti).
Zaustavimo se sada na određenju duše. Tim povodom bl. Avgustin piše: "Duša je suština sazdana, nevidljiva, razumna, bestelesna, besmrtna, najbogopodobnija, slika koja traži svog Tvorca". Njemu takođe pripada i izuzetno duboka i tačna misao, čiji se smisao svodi na to da čovek ne nalazi ni u čemu konačno smirenje osim u Bogu; a sve dotle on se muči, pati, traži i nikako ne nalazi smirenje.
Sv. Jovan Damaskin u knjizi "Tačno izloženje pravoslavne vere" daje ovakvo određenje duše: "Duša je suština živa, prosta, bestelesna, telesnim očima po svojoj prirodi nevidljiva, besmrtna, slovesno-razumna, bezoblična, koja dejstvuje posredstvom organskog tela i daje mu život i rastenje, osećanja i silu rađanja".
Uzimajući u obzir navedene tvrdnje, treba međutim imati na umu da tačna morfologija duše u uobičajenom i prihvatljivom zemaljskom shvatanju teško da je moguća. Isto se može reći i za pitanje lokalizacije duše, njene veze s telom. Ipak se smatra da je srce koren duha koji potiče iz mozga, i kao da dodiruje svaki deo tela. "Bogopodobni duh - piše sv. Jefrem Sirin - zauzima nebo - glavu, a u srcu se duh šeta kao u svojim odajama" (navedeno prema knjizi "Duša ljudska"). Sv. Jovan Damaskin kaže da duša obuhvata telo kao vatra gvožđe.
Govoreći o uzajamnim odnosima duše n duha, sv. Teofan Zatvornik piše: "U čoveku treba razlikovati dušu i duh. Duh sadrži osećanje Božanstva - savest i nemogućnost zadovoljenja bilo čime (što duši ne priliči, nap.prir). On je ona sila koja je u čoveka udahnuta prilikom stvaranja. Duša je niža sila, ili deo iste sile, čiji je zadatak vođenje zemaljskog života. Ona je ista takva sila kao i duša životinja, ali uzvišena, da bi se njom duh mogao da se spaja..."
I još jedno objašnjenje sv. Teofana ovim povodom: "Pravilnije je shvatati da čovekova duša i duh nisu dve odvojene suštine, već dve strane jednog istog duha, dva dela jedne iste celine (inače, šta bi se dogodilo posle smrti?), te postoji jedinstvena duša!" (t. 1. pismo 106)..."