Mala vila

Maštovite pesme naših članova

Moderatori: Beren, NothingMan, Jake Chambers

 Mala vila

Postod Alexander Anderson u Ned Mar 24, 2013 5:18 pm

Дубоко у шуми, у зеленом гају,
међ' планинама у мом родном крају,
на пропланку сједи, бијела и мила,
плаве косе мала вила.

Зелене њене, њежне очи
лију мале, тешке сузе,
њен драги више неће јој доћи,
Бог га к себи поново узе.

Сјећала се она давних дана
кад је звијезде скидала с неба
да не свијетле док је с драгим сама,
хтјела је додиром да га гледа.

Хаљину од мјесечевог зрака
скинула је мала вила
и умиљата, мека, лака
на грудима му је спила.

И лежаше тако дуго
док није почело да свиће,
војник је грлио с тугом
знајући да сузе лиће.

Одлази у рат, још само мало,
можда тог истог дана,
тежко му је души пало
што ће вила остат' сама.

Пољуби јој чело док је снила
диван сан о њих двоје.
Најсрећнија је у сну била
гдје са дјецом срећу кроје.

Пољуби је онда неста,
иде се бити како уме,
надати се војник преста
да ће опет видјет ове шуме.

Погинуо је у некој земљи
чије име није знао,
о вили мислит не сми
сем у трену кад је пао.

Убрзо вјетар носи вијести
које вили рећи није смио,
о земљи гдје су бојеви чести,
о земљи гдје је он погинуо.

Али тешко је од ње нешта скрити,
мала вила све то чује.
На пропланку док се цвиjећем кити
слуша јеле да о томе хује.

Крикну болно мала вила,
тужну, тешку пјесму наче.
У тами шуме тад се скрила
и од тада само плаче.

Чак и данас, у зеленом гају,
међ' планинама у мом родном крају,
на пропланку плаче, бијела и мила,
сломљеног срца мала вила...
Све што је у Срба јунака, то их је одгојила вила!
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 10
Pridružio se: Pet Mar 15, 2013 10:09 am

Povratak na Poezija

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron