Istorija sveta Warcraft-a

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

Drvo sveta i Smaragdni san

9,000 godina pre Ratne veštine I


Tokom mnogo godina noćni vilovnjaci su neumorno radili da bi obnovili što se dalo obnoviti od svoje drevne domovine. Napustivši svoje razrušene hramove i puteve da zarastu u rastinje, oni  su sagradili svoje nove domove usred zelenog drveća  i senovitih bregova na podnožju Hajdžala. Vremenom, zmajevi, koji su preživeli veliko Cepanje sveta, izašli su iz svojih tajnih prebivališta.
Crvena Alekštraža, zelena Isera i bronzani Nozdromu, sišli su na spokojna jezera druida i sagledali su u plodove truda noćnih vilovnjaka.  Malfjurion, koji je postao najviši druid nesagledive moći, pozdravio je moćne zmajeve i rekao im za stvaranje novog Zdenca večnosti. Veliki zmajevi behu uznemireni ovim mračnim novostima i pretpostavljali su da dok god bude postojao Zdenac, da će Legija moći jednog dana da se vrati i ponovo napasti svet.  On i tri zmaja su sklopili dogovor da Zdenac čuvaju i da se postaraju za to da sile Ognjene legije nikada ne pronađu svoj put nazad ka ovom svetu.
Alekštraža, Zaštitnik života, postavila je jedno začarano seme unutar samog srca Zdenca večnosti. Seme, probuđeno moćnim magičnim vodama, zaživelo je kao ogromno drvo. Korenje moćnog drveta je izraslo iz Zdenčevih voda i izgledalo je kao da njegova bujna krošnja para nebeski svod. To nesagledivo drvo će biti večiti simbol veze noćnih vilovnjaka sa prirodom, a njegove životne sile će se proširiti, da bi tokom vremena zalečile ostatak sveta. Noćni vilovnjaci su svom Drvetu sveta dali novo ime, Nordrasil, što je na njihovom maternjem jeziku značilo „kruna nebesa“.
Nozdromu, Bezvremeni, bacio je čin na Drvo sveta da bi noćnim vilovnjacima obezbedio da dok god ono bude stajalo, da nikada ne ostare ili podlegnu bolesti ili zarazi.
Isera, Snevač, takođe je bacila čin na Drvo sveta povezujući ga sa sopstvenim carstvom, duhovnom ravni znanom kao Smaragdni san. Ta ravan, koja beše prostrani, uvek promenljivi duhovni svet, postojala je van granica čulnog. Iz Sna, Isera je uređivala propadanje i tok prirode i razvojnu putanju samoga sveta. Druidi noćnih vilovnjaka, uključujući i samog Malfjuriona, behu vezani za San kroz Drvo sveta. Kao deo tajanstvenog dogovora, oni su se složili da neprekidno spavaju vekovima, tako da bi njihovi duhovi mogli da  tumaraju beskonačnim stazama Iserinih Puteva snova. Iako su bili ožalošćeni zbog izgleda da će izgubiti toliko mnogo godina od svojih života u spavanju, oni su nesebično pristali da održe svoj deo pogodbe sa Iserom.

[Nimrodel]

Progonstvo Visokorodnih vilovnjaka

7300. godine pre Ratne veštine I

Kako su prolazili vekovi, društvo noćnih vilovnjaka je postalo snažno i proširilo se kroz novonastale šume koje su nazvali Ašenvejlom. Mnogi od stvorova i vrsta, kojih beše u velikom broju pre Cepanja, kao što su furbolzi i kvilbori*, ponovo su se pojavili i množili na zemlji. Pod dobrim vođstvom druida, noćni vilovnjaci su živeli u dobu još neviđenih mira i spokojstva pod zvezdama.
Međutim, mnogi od prvobitnih preživelih Viskorodnih su postajali sve uznemireniji. Poput Ilidana pre njih, pali su zbog prekida moći koji je došao usled gubitka magije za kojom su žudeli. Bili su u iskušenju da posegnu za silama Zdenca večnosti i da uživaju u bavljenju magijom. Dat’Remar, drski i bez dlake na jeziku vođa Viskorododnih, počeo je da se druidima javno podsmeva, nazivajući ih kukavicama zato što odbijaju da vladaju magijom, za koju je tvrdio da im po pravu pripada. Malfjurion je sa ostalima odbacio Dat’Remarove tvrdnje i upozorio je Visokorodne da će se svaka upotreba magije kazniti smrću. U jednom bezobzirnom i na zlo unapred osuđenom pokušaju da ubede druide da opozovu svoj zakon, Dat’Remar je sa svojim pratiocima oslobodio užasnu magičnu oluju nad Ašenvejlom.
Druidi nisu mogli na sebe navući smrti tolikih od svog roda, tako da su odlučili da prognaju nerazborite Viskorodne iz svojih zemalja. Dat’Remar i oni koji su ga pratili, srećni što su se napokon otarasili svojih nazadnih srodnika, ukrcali su se na  posebno sagrađene brodove i otisnuli se ka pučini. Iako niko od njih nije znao šta ih očekuje iza pobesenelih voda Vrtloga, behu nestrpljivi da osnuju svoju novu domovinu u kojoj će moći da nekaženjeno koriste toliko željenu magiju.Viskorodni ili Kel’dorei, kako ih je Ažara nazvala u prošlosti, iskrcali su se najzad na obale istočne zemlje koju će ljudi zvati Lorderanom. Planirali su da izgrade sopstveno magično kraljevstvo, Kel’Talas, i da odbace nazore noćnih vilovnjaka o obožavanju meseca i života tokom noći. Zauvek potom, oni će prihvatati sunce i biće znani samo kao visoki vilovnjaci.
* Furbolg i kvilbor će biti objašnjeni na kraju celog prevoda u posebnim dodacima.*

[Nimrodel]

[Nimrodel]

[Nimrodel]

Stražari i dugo bdenje

Sa odlaskom njihovih samovoljnih srodnika, noćni vilovnjaci su se vratili očuvanju svoje začarane domovine. Druidi, osetivši da se približilo vreme njihovog sna, pripremili su se za spavanje i ostavili svoje voljene i porodice za sobom. Tiranda, koja je postala visoka sveštenica Elune, zamolila je svoju ljubav, Malfjuriona, da je ne ostavlja zbog Iserinog Smaragdnog sna. Ali on je poželeo sveštenici zbogom, čašću vezan da uđe u nestalne Puteve snova, i zakleo se u to da se nikada neće rastati, sve dok se budu iskreno voleli.

Ostavljena da sama štiti Kalimdor od opasnosti novog sveta, Tiranda je okupila moćnu borbenu silu od svojih sestara među noćnim vilovnjacima. Neustrašive, visoko obučene ratnice koje su se zavetovale da brane Kalimdor, postale su znane kao Stražari. Iako su više volele da same nadziru senovite šume Ašenvejla, imale su mnogo saveznika koje su mogle pozvati u slučaju nužde.

Polubog Senarijus je ostao u blizini Mesečevih poljana planine Hajdžal. Njegovi sinovi, znani kao Čuvari gajeva, neprestano su bdeli nad noćnim vilovnjacima i redovno su pomagali Stražarima da održe mir u zemlji. Čak su se i Senarijusove stidljive kćeri, Drijade, sve učestalije pojavljivale na otvorenom.

Zadatak očuvanja Ašenvejla je Tirandu držao zauzetom, ali je bez Malfjuriona pored sebe imala malo radosti. Dok su vekovi tokom kojih su druidi spavali sporo prolazili, njeni strahovi o drugom upadu demona su rasli. Nije se mogla otresti osećaja nespokojstva koji joj je govorio da bi Ognjena legija mogla biti i dalje tu negde, iza Velike tame neba, dok smišlja svoju odmazdu nad noćnim vilonjacima i svetom Azerota.

Kraj prvog poglavlja

[Nimrodel]

[Nimrodel]