GOSPODAR (ze parody)
Narednik Krompir mirno je spavao na svom krevetu sa Supermen čaršavom dok mu je jedna mala nestašna bala curila iz usta, negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu. Potom se obrati podredjenima:
"Grmbrlj...fffff...blup! Hrrrrk..."
Podredjeni se tiho nasmejaše svako za sebe, i nastaviše da mu crtaju po licu penom za brijanje.
A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE:
DEO V
DRUŽINA VIJETNAMACA
Čika Laza se zagleda u Bila i ovaj u njega. Znali su šta treba činiti.
Bilo je već kasno. Čika Laza je crveneo u licu od nerviranja jer nikako nije mogao da skrene pažnju malog Fiće koji je stalno plakao. Klepio ga je po glavi i posadio na stolicu kraj sebe:
"Fićo, plači ti koliko hoćeš, ali jedna stvar je sigurna. Boban te prezire. Ček, ne, to je druga stvar."
Pokaza na jaknu:
"Prva stvar je da ovo treba spaliti."
"Pa... pa baci je u kamin!"
"E jes' hoće to. To je vojnička jakna, pobogu! Nju ne možeš tako lako spaliti. Prokletinja ne može ni da se iscepa! Ova jakna... mora biti..."
"Mora biti šta Čika Lazo? Šta?"
"Ćut'! Mora biti... isflekana. Pokušao sam čokoladom, kremom, cveklom ali nije uspelo. A onda sam se setio neizbrisive fleke koju mogu proizvesti semo 160 godina stara vina kakvih ima samo daleko daleko, negde na jugoistoku... u dubokim Podrumima Pića gde vina traju."
"Kuku majko! Ima li pravde na ovom surovom svetu... *cmizdr*"
"Ima Fićo, ima. Samo ne za tebe. Ti si jadan, mali i napušten. Jesi bedan ali imam čudan osećaj, da imam, osećaj, veoma čudan osećaj, ali ipak osećaj da si baš ti predodredjen da obavis ovaj zadatak."
Ispod prozora, medj' žbunjem, čučala je mala bucmasta prilika koja se češkala po stomaku praveći šuškav zvuk. Čika Laza beše čovek oštrog sluha, ili je makar sebe uveravao da jeste, te ču taj šuškav zvuk i uzviknu:
"Turci!"
"Kuku nama, još i Turci! Lele šta me snadje..."
"Čekaj... Turci obično ne šušte ovoliko. Idem da proverim."
"Čuvaj se Čika Lazo! Toliko zala ima na ovome svetu, jaoj meni..."
Čika Laza se nagnu kroz prozor, namignu Bilu, i lupi svojom dugačkom rukom neku mešinu koja se naizgled micala. Čulo se jedno milozvučno:
"Joj! Pa jeste li vi normalni?"
"A, ti li si, Sotono! Špijuniraš, a? Majku li ti žarku..."
Uhvati ga za kragnu krajnje neugledno smešne kakirane roze košulje na bele tufne sa plavim prugama i tropskim printom i ubaci kroz prozor, na opšte Fićino zaprepašćenje. Beše to Sima, čistač bazena, koji poče da se pravda:
"Ali ja sam samo radio svoj posao!"
Čika Laza ga savlada kontra argumentom:
"Pa Fića nema bazen konju!"
"Pa, pa... Dobro. Ja sam samo malo gvirnuo da vidim da li se Fića tuš... ovaj, da li je kod kuće! Da! Hteo sam da vidim da li je kod kuće! To je sve. Taman sam hteo da vam se javnem. Znam ja jednu vinaru, nedaleko odavde..."
Na to starac dreknu:
"Ahaaaaa! Špijun! Turski špijun! Po košulji vidim! Znao sam! Fićo donesi kolac!"
"Ali, Čika Lazo, nisam ga omastio! A i Sima je moj drug! Nije mislio ništa loše, zar ne Simo?"
"Ne... ništa loše! Štaviše, želeo bih da vam pomognem!"
"Vidiš Simo, to ti uopšte nije loša ideja! Ali kako bi ti mogao uopšte da nam pomogneš? Debeo si i čistiš bazene!"
"Ja... kunem se da nikada neću napustiti mog druga Fiću! Biću uvek kraj njega, i u dobru i u zlu! Uz njega! Zauvek! Dok nas smrt..."
Čika Laza i Bil se lupiše po glavi. Fića, očigledno dobivši napad gluposti, nasmeja se ponosno i porumene.
Dva dana kasnije sve je bilo spremno za put. Smislili su veoma lukav plan: Fića se seli u grad. Naravno svi mi znamo da iza tog savršenog plana stoje tri brilijantna uma, tri mudre glave, tri genija: ludi starac opsednut petardama, nevina plavooka plačipička i ped... bucmasti čistač bazena. Čika Laza je upozoravao po peti put ova dva mala stvora:
"Čuvajte se, ne skrećite sa puta, ne prelazite na crveno, ne pričajte sa strancima, ne jedite prljavih ruku, nemojte praviti grimase - lice će vam ostati takvo, ne tucite se - možete oči sebi iskopati, lepo se ponašajte, ne jedite previše slatkiša i ne duvajte previše ova vaša govna, pobrljavićete. Simo, ako ovaj počne da cmizdri, klepi ga po glavi. Fićo, ako ovaj počne čudno da te gleda, spakovao sam ti kolac i teglu masti. Zapravo, tri tegle masti. I da, najvažnija stvar... "
Okice im se razrogačiše od iščekivanja:
"Mnoge su budale koje gotive takav tip jakne. Oni umeju da vas nanjuše, osete, i to pogotovo ako neko od vas dvojice navuče jaknu. Tražiće vas, loviće vas. Koliko god bilo hladno, koliko god da ste naduvani i ludi..."
Fića ulete:
"Ali mi imamo perjane jak..."
"Ćut'! Koliko god da ste naduvani i ludi, ne navlačite tu prokletu jaknu!"
Onda ih pogleda sa tračkom tuge u očima, ili je to bila neka mrva, nikada nećemo znati, i prozbori:
"Ja s druge strane odoh kod starog partnera iz firme. Zajedno smo u mladosti pravili najkvalitetnije petarde koje je svet ikada video. Avaj onda me je prevario i osnovao svoju firmu... Ali ostali smo prijatelji posle svega. Pa... nek' vam je sa srećom klinci, Čika Laza "Petarda" vas napušta ali videćemo ćemo se ponovo. Budite u Britištu kroz mesec dana, biću tamo. Verovatno pijan, ali tamo."
Startovao je moped i odjurio u noć. Fića gorko zaplaka. Sima ga poslušno klepi po glavi i upita:
"Izvini, jel te to mnogo bolelo? Nisam hteo..."
Fića se očima punim suza zagleda negde napred, kao u budućnost, neizvesnu, nesigurnu i mračnu.
Putovanje počinje.
(TO BE CONTINUED)