Gospodar (ze parody)

[The Forester]

[Draugdur]

[Miliowilix]

GOSPODAR (ze parody)

Narednik Krompir mirno je spavao na svom krevetu sa Supermen čaršavom dok mu je jedna mala nestašna bala curila iz usta, negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu. Potom se obrati podredjenima:
"Grmbrlj...fffff...blup! Hrrrrk..."
Podredjeni se tiho nasmejaše svako za sebe, i nastaviše da mu crtaju po licu penom za brijanje.

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE:

DEO V
DRUŽINA VIJETNAMACA

Čika Laza se zagleda u Bila i ovaj u njega. Znali su šta treba činiti.

Bilo je već kasno. Čika Laza je crveneo u licu od nerviranja jer nikako nije mogao da skrene pažnju malog Fiće koji je stalno plakao. Klepio ga je po glavi i posadio na stolicu kraj sebe:
"Fićo, plači ti koliko hoćeš, ali jedna stvar je sigurna. Boban te prezire. Ček, ne, to je druga stvar."
Pokaza na jaknu:
"Prva stvar je da ovo treba spaliti."
"Pa... pa baci je u kamin!"
"E jes' hoće to. To je vojnička jakna, pobogu! Nju ne možeš tako lako spaliti. Prokletinja ne može ni da se iscepa! Ova jakna... mora biti..."
"Mora biti šta Čika Lazo? Šta?"
"Ćut'! Mora biti... isflekana. Pokušao sam čokoladom, kremom, cveklom ali nije uspelo. A onda sam se setio neizbrisive fleke koju mogu proizvesti semo 160 godina stara vina kakvih ima samo daleko daleko, negde na jugoistoku... u dubokim Podrumima Pića gde vina traju."
"Kuku majko! Ima li pravde na ovom surovom svetu... *cmizdr*"
"Ima Fićo, ima. Samo ne za tebe. Ti si jadan, mali i napušten. Jesi bedan ali imam čudan osećaj, da imam, osećaj, veoma čudan osećaj, ali ipak osećaj da si baš ti predodredjen da obavis ovaj zadatak."

Ispod prozora, medj' žbunjem, čučala je mala bucmasta prilika koja se češkala po stomaku praveći šuškav zvuk. Čika Laza beše čovek oštrog sluha, ili je makar sebe uveravao da jeste, te ču taj šuškav zvuk i uzviknu:
"Turci!"
"Kuku nama, još i Turci! Lele šta me snadje..."
"Čekaj... Turci obično ne šušte ovoliko. Idem da proverim."
"Čuvaj se Čika Lazo! Toliko zala ima na ovome svetu, jaoj meni..."
Čika Laza se nagnu kroz prozor, namignu Bilu, i lupi svojom dugačkom rukom neku mešinu koja se naizgled micala. Čulo se jedno milozvučno:
"Joj! Pa jeste li vi normalni?"
"A, ti li si, Sotono! Špijuniraš, a? Majku li ti žarku..."
Uhvati ga za kragnu krajnje neugledno smešne kakirane roze košulje na bele tufne sa plavim prugama i tropskim printom i ubaci kroz prozor, na opšte Fićino zaprepašćenje. Beše to Sima, čistač bazena, koji poče da se pravda:
"Ali ja sam samo radio svoj posao!"
Čika Laza ga savlada kontra argumentom:
"Pa Fića nema bazen konju!"
"Pa, pa... Dobro. Ja sam samo malo gvirnuo da vidim da li se Fića tuš... ovaj, da li je kod kuće! Da! Hteo sam da vidim da li je kod kuće! To je sve. Taman sam hteo da vam se javnem. Znam ja jednu vinaru, nedaleko odavde..."
Na to starac dreknu:
"Ahaaaaa! Špijun! Turski špijun! Po košulji vidim! Znao sam! Fićo donesi kolac!"
"Ali, Čika Lazo, nisam ga omastio! A i Sima je moj drug! Nije mislio ništa loše, zar ne Simo?"
"Ne... ništa loše! Štaviše, želeo bih da vam pomognem!"
"Vidiš Simo, to ti uopšte nije loša ideja! Ali kako bi ti mogao uopšte da nam pomogneš? Debeo si i čistiš bazene!"
"Ja... kunem se da nikada neću napustiti mog druga Fiću! Biću uvek kraj njega, i u dobru i u zlu! Uz njega! Zauvek! Dok nas smrt..."
Čika Laza i Bil se lupiše po glavi. Fića, očigledno dobivši napad gluposti, nasmeja se ponosno i porumene.

Dva dana kasnije sve je bilo spremno za put. Smislili su veoma lukav plan: Fića se seli u grad. Naravno svi mi znamo da iza tog savršenog plana stoje tri brilijantna uma, tri mudre glave, tri genija: ludi starac opsednut petardama, nevina plavooka plačipička i ped... bucmasti čistač bazena. Čika Laza je upozoravao po peti put ova dva mala stvora:
"Čuvajte se, ne skrećite sa puta, ne prelazite na crveno, ne pričajte sa strancima, ne jedite prljavih ruku, nemojte praviti grimase - lice će vam ostati takvo, ne tucite se - možete oči sebi iskopati, lepo se ponašajte, ne jedite previše slatkiša i ne duvajte previše ova vaša govna, pobrljavićete. Simo, ako ovaj počne da cmizdri, klepi ga po glavi. Fićo, ako ovaj počne čudno da te gleda, spakovao sam ti kolac i teglu masti. Zapravo, tri tegle masti. I da, najvažnija stvar... "
Okice im se razrogačiše od iščekivanja:
"Mnoge su budale koje gotive takav tip jakne. Oni umeju da vas nanjuše, osete, i to pogotovo ako neko od vas dvojice navuče jaknu. Tražiće vas, loviće vas. Koliko god bilo hladno, koliko god da ste naduvani i ludi..."
Fića ulete:
"Ali mi imamo perjane jak..."
"Ćut'! Koliko god da ste naduvani i ludi, ne navlačite tu prokletu jaknu!"
Onda ih pogleda sa tračkom tuge u očima, ili je to bila neka mrva, nikada nećemo znati, i prozbori:
"Ja s druge strane odoh kod starog partnera iz firme. Zajedno smo u mladosti pravili najkvalitetnije petarde koje je svet ikada video. Avaj onda me je prevario i osnovao svoju firmu... Ali ostali smo prijatelji posle svega. Pa... nek' vam je sa srećom klinci, Čika Laza "Petarda" vas napušta ali videćemo ćemo se ponovo. Budite u Britištu kroz mesec dana, biću tamo. Verovatno pijan, ali tamo."
Startovao je moped i odjurio u noć. Fića gorko zaplaka. Sima ga poslušno klepi po glavi i upita:
"Izvini, jel te to mnogo bolelo? Nisam hteo..."

Fića se očima punim suza zagleda negde napred, kao u budućnost, neizvesnu, nesigurnu i mračnu.

Putovanje počinje.

(TO BE CONTINUED)

[Bilbo Bagins]

Supermen čaršav hahaa
uuuu i Turci
ahahhahaaaa

[elf]

[The Forester]

[Sherif Gile]

Okači te sličke ovde

[The Forester]

[elf]

Ja dajem kilopriloga,samo da nam Malisha bude srecan E,nacrtaj i meni enshto,pa daj njemu

[The Forester]

[elf]

Ma ne znash ti njega!On je vishe da zasmejava(pogotovo kad jedesh!)bTw,pricha je super,a Malisha kaze da nastavljate dapishete,tako da se ne brinite,ostatak ce mi on isprichati chim sazna

[Miliowilix]

[The Forester]

To je medecinar koga nekad poznavah!
Pored 50.000 latinskih pojmova za sve ono sto ce se ionako leciti laserom/tabletom/crvima kancerozderima, on nalazi vremena za ovo ingeniozno delo od nemerljivog kulturoloskog znacaja!

Yup, stay tuned.

[caliburn]

[Miliowilix]

GOSPODAR (za parody)

Narednik Krompir mirno je silovao električnu gitaru pokušavajući da odsvira najnoviji akord koji je naučio negde daleko daleko, mnogo dalje od veselih malih sektaša negde na severozapadu:
*Dzinggg* *Drrrrnd* *Pljuc*
Podređeni mu frenetično aplaudiraše:
"Koliko je rekao da će nas beše platiti za ovo?"

A SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

DEO VI SPECIJAL
DRUŽINA VIJETNAMACA

Putovanje počinje.

Slatki mali nevini nestašni zeka je pasao travu. Onda ga nešto čudovišno, nezgrapno i smrdljivo pregazi. Beše to jedan bradati, čupavi, prljavi, ružni, emotivno nestabilni i kao pojava opšte neprihvaćeni klošar. Na trotinetu. No ostavimo ovu priliku svojim zanimacijama i vratimo se našim kovrdžavim drugarima sumnjive seksualne orijentacije.

"Bobaneee! Za ime božje zašto, zašto nas ostavi? Kuku!"
*Šljus*
"..."
"Izvini, Fićo, jel' te to bolelo? Neću više, obećavam! Daj da ljubim da prođ..."
"Beži bre!"
Utom se pojaviše još dve male prilike sa dredovima. Bejahu to njihovi dobri drugovi, sabraća, saborci i snabdevači Veselin i Perica. Ova dva slatka prevrtljiva gada batališe svakodnevni život koji selo ima da ponudi i još od rane mladosti odlučiše da svoje mizerne živote posvete apstraktnim pustolovinama kroz čarobni svet ilegalnih supstanci i crnog farmaceutskog tržišta. Veselin prozbori nekako veselo, a ponovo nekako odsutno:
"Eeeeee! Deste ljuuuudiiii! Š'a se sadi... ovaj radi?"
Fića odgovori:
"Rođaci moji! Otkud vi ovde? Nisam vas video još od Bobanovog... *cmizdr* Bobanovog... Bob..."
*Šljus*
Perica se tada nadovezao na svog bistroumnog druga sa istom dozom veselosti i odsutnosti:
"Jo! Pa nas je ovaj čovek ovde bre pozvao na neki bre žur. Pa mi žickali malo za one plave pečurke, pa je ova budala poludela i otišla i drpila te pečurke, pa smo tri sata smišljali šta ćemo sa lovom koju smo ižickali, pa smo kupili neko vopi od nekog šumara, pa smo otišli do njegove vodenice, valjda je bila vodenica jebem li ga, pa smo tamo pojeli pečurke, pa smo malo blejali, pa se pojavio zmaj, a na njemu riba, jeeeeee da si je video kakva pič..."
"U jeeeee da! A onda smo mi kao jurili tog zmaja i onda, onda... E jeee onda ste vi došli mamu vam vašu. E sada ćete da nam pomognete da nađemo tog zmaja i ribu jeeee..."
Fića poče da se brani:
"Ali mi smo krenuli u avanturu! Vidite, ja se selim..."
"Pa da Perice jebote, zato smo ovde! Ovaj debeli ov... Simo? Pa to je Sima buljaš Perice! De si Simo bog te jebo, sto godina!"
Sima odgovori pomalo uvređeno s nosem podignutim nagore pod uglom od 42 stepena u odnosu na horizontalu:
"Pa ja sam vas pozvao!"
"U jeeeee daaaa! Jel tako Pejo?"
"Jeeeeste brateeeee!"
"Eeeeeee!"
"Eeeeee!"
I onda se njih dvojica zagrliše. Sima, poveden njihovim primerom, raširi ruke prema Fići. Fića dobi jedan od svojih napada gluposti i zalete mu se u naručje. Veselin se odjednom uozbilji i prekori Fiću:
"Brateeee to nije kul bre, on je ono kao... buljaš brateee!"

Cvrčka je negde na planini pogodio grom. Zašto? Zato što je budio ljude ujutru. (Ovim lajtmotivom ne ukazujemo ni na kakvu neizmerivu mržnju prema ovim dragim i plemenitim božijim kreacijama koje nas već 19 godina bude ujutru, đavo ih odneo)

U šumi se čula škripa točkova. Dva točka da budemo precizniji. Beše to klošar. Blizu je. Zečje krzno i dalje mu je visilo na gumi. Osetio je snažni miris vina koji se širio šumom. Mogao ga je osetiti jer je imao dar koji samo klošari imaju. Istačan nos za alkohol. A ovaj alkohol beše doista poseban jer je krasio jednu veoma posebnu jaknu. Znao je ovaj šmek, ovaj miris, ovu boju, ovu notu. Beše to šmek vina na Vijetnamci napravljenoj u najdubljim, najmračnijim Podrumima Pića gde vina traju, daleko daleko, negde na jugoistoku.

"I tako smo mi jurili tog zmaja i jeeee brateeee kol'ki zmaj! A onoj ribi ispala sis..."
Sima se umeša:
"Da, da verujem da je sve to jako zanimljivo ali sada bi mogli da pomognete jadnom Fići oko ovih stvari. Evo Fićo ja ću uzeti ovu najveću gomilu."
Fića iznenada razrogači svoje plave okice ka Simi i ciknu neobično drsko:
"Čekaj Simo, ovi... ovi će stvarno sa nama? Ali, Čika Laza je ovo breme poverio isključivo nama!"
"Fićo, zar ti stvarno misliš da ću ja svojim nežnim rukama da teglim kofere?"
"Ti čistiš bazene."
"Da, uz pomoć posebnih hidratantnih, antialergijskih, mirišljavih rukavica! Sa duplom opnom! Nije ovo za mene, a uostalom, zabavni su."
Fića ga nije ni slušao. Gledao je sa osmehom svoja dva prijatelja kako jurcaju za imaginarnim devama na vilin-konjicima. Okrenu se ka Simi i prozbori:
"Lepo je... lepo je kada imaš prijatelje koji bi te pratili svuda. I u dobro i u zlo. To je prava retkost i takvu vezu treba čuvati i negovati ceo život."
"Znači nisi ljut?"
"Ah Simo, kako bih pobogu mogao da budem ljut na tebe?"
"Hodi mi u zagrljaj, dragi mo... dragi moj prijatelju!"
Dok su se grlili, Fića doda:
"Šta bih dao da nas Boban sada vidi, a njega neeeeeemaaaaaa! Bobaneeeee..."
*Šljus*
"Brateeee to uopšte nije kul, ama kažem ti, on je ono kao... buljaš brateee! Alo brateeee..."

Odjednom su čuli škripu točkova. Zloslutnu škripu koja je zvučala kao da sluti na zlo. Osetili su smrad pokvarenih jaja pomešan sa još sedamnaest najpoganijih mirisa koji vam mogu pasti na pamet. U njihovoj neposrednoj blizini nešto tupnu. Perica otrča da vidi šta to beše. Nekoliko trenutaka kasnije, iz žbuna gde je otrčao, ču se njegov oduševljeni glas:
"Brate, zeka!"
Veselin se oduševi, ali Fići nešto nije davalo mira:
"Pejo, a šta to smrdi?"
"Ne znam brateeee, ali ovaj zeka mnogo nešto čudan... Au jebote. Pa mali zeka rikn'o!"
Fiću obli neki čudan osećaj preplašenosti i hladnoće koji mu se na licu ocrta u vidu strave pomešane sa užasom i konfuzijom. Cijuknu iz sve snage u pravcu žbuna:

"Pejo... Pejo, beži odatleee!"

(TO BE CONTINUED)

Reči pisaca:
Ovom prilikom hteli bismo da istaknemo našu neizmernu mržnju prema osama, pčelama, stršljenima, bumbarima, muvama, mušicama, bubašvabama, bubarusima, zrikavcima, skakavcima, paucima, koscima, a POSEBNO CVRČCIMA I KOMARCIMA. S druge strane smatramo da su mravi i vilin-konjici plemenita, skromna, divna bića.
Takodje bismo želeli da se zahvalimo svima koji su nas do sada verno podržavali i podnosili sledećim rečima:
Hvala.