Dakle. Čovek koji je ubio Teslu. Pročitao sam ga, krenuo na sajmu, ali posredstvom nekakvih obaveza, nisam uspeo da dovršim do sinoć. Utisci.
Fabula je odlična. Priča se vodi na više nivoa, ali, iako bi se moglo reći da je komplikovana, ona to ustvari nije, što je dobra stvar. Likovi su prijemčljivi, Nikodije je stvarno dobro odrađen (ne znam Gorana, ali da nije možda ovo nekakav alter-ego, samog pisca?), jedan tipičan primer antiheroja. Kraj je lepo odrađen, nekako mi je samo žao što sam ga i očekivao.
Ono što mi se nije svidelo u romanu je previše informacija, koje u određenim delovima koče tok radnje. Vidi se da je pisac uložio mnogo truda i istraživanja u roman, o samom vremenu u kojem se mahom radnja odvija, i roman mi, na neki čudan način, dođe i kao roman o Beogradu. Sve je to hvale vredno, ali - ali! - za razliku od KR, nekako mi je previše razvodnilo radnju. Ne znam na šta je Goran ciljao sa ovim romanom, i verujem da će popularizovati žanr kao što je to učinilo i KR, ali isto tako smatram da bi roman bio u nekoj meri bolji da je izbačeno malo teksta. U svakom slučaju, roman je dobar, i ne čudi me što je ušao u top 10 na Laguninim listama.