Sebastijan Pik za Krčmu o Mervinu Piku

Ovde su razgovori nekih vrednih i umešnih ljudi sa osobama čije knjige volimo da čitamo

Moderator: High Duke

Sebastijan Pik za Krčmu o Mervinu Piku

Postod Nimrodel u Pet Nov 18, 2005 3:32 pm

Reč – dve o Mervinu Piku pre razgovora sa njegovim sinom, Sebastijanom Pikom



Mervin Pik (Mervyn Peake) danas je širom sveta poznati pisac, ilustrator i pesnik, i njegovi romani i pesme su prevedeni na mnoge jezike. Rođen je 1911. godine u Kulingu u severnoj Kini. Prvih jedanaest godina života je proveo u veoma neobičnom okruženju, u kom se stekao neobični melanž orijentalnog duha i načina života sa britanskim misionarskim pogledima na svet. U tim ranim danima svog života Mervin Pik je mogao videti ogroman jaz između siromašnih i plemenitih u kineskom društvenom ustrojstvu, odnose između različitih po socijalnom statusu koji će kasnije imati velikog uticaja na njegovo pripovedanje o zamku Gormengast.
Osnovnu školu je pohađao u Tjencinu, da bi se 1923. godine sa roditeljima preselio u Veliku Britaniju. Školovanje je nastavio na Eltam koledžu, gde je dobio veliki podstrek da razvija svoje talente od strane svog profesora engleskog jezika, Erika Drejka. Svoje školovanje je završio u Krojdonskoj školi umetnosti i na Kraljevskoj akademiji u periodu od 1929. do 1933. godine, tokom kojeg je uradio svoja prva ulja na platnu i napisao svoje prve pesme. Prvi put je javno izložio svoje radove 1931. godine sa takozvanom grupom iz Sohoa.
U tom periodu je radio kao slikar i crtač u Londonu, mada je tridesetih godina XX veka njegovo prebivalište bilo ostrvo Sark u Lamanšu. Ovo ostrvo na kome će provesti veliki broj godina svog života će biti mesto dešavanja čudesne priče njegovog romana Gospodin Paj. Tih godina će izlagati nekoliko puta, biti angažovan kao glavni crtač scenografije i kostima za predstavu Igra insekata (Insect Play), a njegov rad će biti povoljno ocenjen u novinama Sandej Tajms. Takođe, počeće da predaje i crtanje u Vestminsterskoj školi umetnosti, gde je upoznao Mejv Gilmor, mladu slikarku, sa kojom će se venčati 1937. godine i sa kojom će imati troje dece – Sebastijana, Fabijana i Kler. Te iste godine su ga Šato i Vindus angažovali da ilustruje dečje knjige.
Sa početkom Drugog svetskog rata, on se javlja u vojsku sa željom da bude ratni slikar, ali mobilisan je kao inženjerac. U tom periodu nastaje prvi deo trilogije o Gormengastu – Titus Groun. 1943. godine, po povlačenju iz vojske zbog zdravstvenog stanja, on počinje da radi za Britansko ministarstvo  informacija kao ratni slikar i u tom periodu nastaje serija crteža Duvači stakla iz Birmingema. Po svršetku rata, 1946. godine, izdavači Ejr i Spotisvud izdaju Titusa Grouna.
U periodu od 1943. godine do 1950. godine, Mervin Pik radi neke od svojih najpoznatijih ilustrovanja knjiga Luisa Kerola, Semjuela Tejlora Kolridža, Braće Grim i Roberta Luisa Stivensona. Ujedno, u tom periodu izlaze i njegova zbirka, takozvane besmislene poezije, Besmislene pesme (Rhyme Without Reason; 1944), nastavak Titusa Grouna – Gormengast (1950).
U godini izlaska Gormengasta, Mervin Pik se sa porodicom vraća na kopno i naseljava se u Smardenu. Te godine mu umire otac. 1951. godine izlazi njegov roman Gospodin Paj (Mr Pay) u kome će opet na veoma zanimljiv način biti obrađen spoj metamorfoza i satire. 1958. godine otkriva da ima Parkinsonovu bolest. 1959. godine izlazi poslednji deo trilogije o Gormengastu – Titus sam (Titus Alone), koji će biti revidiran 1970. godine od strane Lengdona Džonsa, zbog nedoslednosti koje su se pojavile zahvaljujući nemarnosti samog izdavača prilikom objavljivanja prvog izdanja. Posle desetogodišnje borbe sa Parkinsonovom bolesti, Mervin Pik umire 17. novembra 1968. godine.
Posthumno doživljava ogromnu svetsku slavu kao pisac. Za života je objavio četiri zbirke pesama, trilogiju o Gormengast zamku, roman Gospodin Paj, novelu Dečak u tami i mnoštvo monografija. Kako Sebastijan Pik kaže, za Mervinom Pikom je ostao korpus od 10 000 crteža, od kojih je veliki deo u vlasništvu njegovih potomaka, a deo je izložen u Nacionalnoj galeriji portreta (National Portrait Gallery) i Britanskom ratnom muzeju (Imperial War Museum). Među njima su i oni vezanu za zamak Gormengast, Alisu u Zemlji čuda i Pesmu drevnog mornara .

Ponešto o Sebastijanu Piku


Naš sagovornik, Sebastijan Pik (Sebastian Peake), je najstarije od troje dece Mervina Pika i Mejv Gilmor. Autor je knjige „Dete sreće: Odrastanje uz Mervina Pika“ (Child of Bliss: Growing Up With Mervyn Peake), objavljene 1989. godine. Knjiga je skoro  doživela novo izdanje pod patronatom izdavačke kuće Rendom Haus u pratnji memoara njegove majke, nazvanim „Mervin Pik: Dva života“ (Mervyn Peake: Two Lives). Takođe, Sebastijan Pik je zaslužan za postojanje zvaničnog sajta Mervina Pika (http://www.mervynpeake.org), a ono što nam je otkrio je činjenica da je na samom dizajnu sajta radio glavni dizajner izdavačke kuće Pengvin, Grejem Todman. Inače, veoma je aktivan kao predavač koji govori o životu i radu svog oca i veoma često drži predavanja po faklultetima i bibliotekama u Velikoj Britaniji. Takođe, Sebastijan Pik godinama održava i upravlja Nagradama Mervina Pika (Mervyn Peake Awards), koje se dodeljuju jednom godišnje piscima i umetnicima obolelim od Parkinsonove bolesti. Inače, u privatnom životu je trgovac vinom u Londonu, bivši džez bubnjar i veliki putnik.
Poslednji put menjao Nimrodel dana Sub Mar 11, 2006 10:03 pm, izmenjena samo jedanput
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Re: Sebastijan Pik za Krčmu o Mervinu Piku

Postod Nimrodel u Pet Nov 18, 2005 3:36 pm

Intervju

Let every painter paint and poet sing
And all the sons of music ply their trade;
Machines are weaker than a beetle’s wing.


(Mervyn Peake, To Live is Miracle Enough, ovaj odlomak je preuzet sa http://www.mervynpeake.org/poet.html)


Gospodine Pik, možete li nam reći kako je vaš pokojni otac, veliki Mervin Pik, postao i pesnik, i pripovedač i ilustrator u isto vreme? Znamo da su vremena avangarde i postmoderne dala mnoštvo umetnika u različitim oblastima, ali čak su i u njima mnogostrani umetnici bili prilično retka pojava. I šta je zapravo bilo njegovo glavno opredeljenje, da li je to bilo slikanje ili je prvo postao pripovedač i pesnik? Možemo li uopšte o njemu govoriti na takav način, tako što ćemo odvojiti ove kategorije jednu od druge?


Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje kako je ili zašto Mervin Pik posedovao toliko talenata ili postao onakav pisac, umetnik i pesnik kakav je bio. Pre će biti da je bio fenomen, onaj retki zanesenjak koji povremeno, čini se iznenada, zauzme svoje mesto u svetu umetnosti.  Po meni, prvenstveno je bio pisac, što je bilo praćeno njegovim radom ilustratora, pa tek potom pesnik. Mislim da se o njemu može govoriti kao o čoveku koji je bio u stanju da stvori delo koje će trajati u svim navedenim oblastima, bez toga da i u jednoj od njih bude slabiji. Možda bismo mogli reći da je pre suprotnost onome – zna sve, a ni u jednom majstor nije – da je pre majstor u svim umećima?


Mervin Pik je bio izuzetan ilustrator i slikar, možete li sa nama podeliti neka od svojih sećanja na njega kao afirmisanog umetnika? Kojom tehnikom se najradije koristio? Koji je od starijih umetnika bio njegov uzor?

Njegovi najveći uzori u umetnosti su uglavnom pripadali polju crteža; Krukšenk (Cruikshank), Dore (Doré), Direr (Dürer) i ostali.  Bio je pronicljivi posmatrač ljudskog lica i obličja i od mladosti se vežbao tako što bi uporno posmatrao predmet, a potom, naoružan sposobnošću da izrazi ono što je video, predavao ga papiru.


Kao što ste dobro upoznati, ove godine je Titus Groun doživeo svoje izdanje u Srbiji. Možete li nam reći kako je počelo stvaranje ove velike trilogije o zamku Gormengast i za koga je gospodin Mervin Pik pričao ovu čudnu priču?


Trilogija Gormengast je nastala u vreme  očeve službe u vojsci, ranih četrdesetih godina prošlog veka i izgleda da su toliko veliki bili njegovi šarm i sposobnost da nametne važnost stalnog pisanja knjige (Titusa Grouna), da ga je njegov nadležni oficir puštao da to radi, svaki put kada se nije dešavalo ništa od značaja. Mnoge od ideja za knjigu su proistekle iz njegovih sećanja na prvih jedanaest godina života provedenih u Kini zajedno sa onima iz svakodnevnog života u Engleskoj, vojske, braka, tako da nije bilo samo jednog uticaja, već se pre može reći da je u pitanju spoj misli, zamisli i iskustva.

Koji lik iz zamka Gormengast mu je oduzeo najviše od njegovih stvaralačkih napora i koji mu je bio omiljeni?

Stirpajk bi mogao biti taj najteži karakter, a njegov omiljeni je najverovatnije bila Fuksija, kćer grofa Sepalkrejva Grouna.


Videli smo da je Bi-Bi-Si (BBC) napokon uspeo da ekranizuje veliku priču o Gormengast zamku i Grounima. Dugo vremena je važilo opšte mišljenje da se trilogija Gormengast ne može filmovati, što je prilično neobičan stav, jer je Mervin Pik realizovao ovu priču sa puno slikovitih opisa, prepunih dugih, skoro fotografskih, pasaža. Pošto još uvek nismo dobili priliku da vidimo ovu seriju od četiri epizode, moramo vas upitati – da li su Pikovi zadovoljni realizacijom ove serije i kako vi gledate na ovu konačnu ekranizaciju Gormengasta? Koji je lik, po vašem mišljenju, doživeo svoje najbolje izvođenje?


Bi-Bi-Si-jeva produkcija ove serije je veličanstveno izvedena sa pojavom mnoštva slavnih glumaca, koji su svi, sem jednog, bili odlično upoznati sa samim knjigama. Nema interpretacije koju bih posebno izdvojio, ali jedino što sam osećao je bilo da je glumac koji je igrao Titusa Grouna pružio prilično slabo izvođenje.


Sledeće godine će biti šezdesetogodišnjica od prvog izdanja Titusa Grouna. 1946. godine su ga izdali Ejr i Spotisvud (Eyre and Spottiswood). Vaš pokojni otac je bio zamoljen od njihove strane da ilustruje i uredi papirnu omotnicu knjige. Na toj naslovnici mogu se videti kruna utvrđena u zemlji, pokidani lanac i vrana. U pitanju su prilično sumorna slika i vizija koje su skoro prorčanske za budućeg čitaoca. Možete li nam reći da li je vaš otac u tom trenutku već imao celovit kostur priče o Gormengastu u svojoj glavi? Zašto se na tom crtežu pojavljuje crna vrana koja je po mnogim verovanjima mračni glasonoša? Kao što smo mogli videti u Titusu Grounu imamo prisustvo bele vrane, sova i mačaka... tako da je veoma zanimljiv detalj prisustvo crne vrane na naslovnici. Da li je ona samo neki loš predznak i tajanstveni nagoveštaj za budućeg čitaoca ili postoji mnogo dublje značenje u celoj postavci tog crteža?

Vrana, kruna i zemlja predstavljale su večito nastavljanje dinastije utvrđene, moglo bi se reći, u okviru učmalih starih običaja, na taj način stvarajući sliku mesta, a ono se utapa u samo središte ’predela’ prikazanog vranom i krunom koja rđa. Ne, to nije loš predznak, pre je kontinuum – večito nastavljanje.

Možete li nam reći nešto više o priči „Dečak u tami“ (Boy in Darkness)? Glavni junaci su dečak Titus (Groun) i jagnje i čini se malo neobičnim to što je jagnje zapravo glavni zlikovac. Šta je nadahnulo vašeg oca da napiše toliko zanimljivu i prilično neobičnu priču?

Zaista vam ne mogu reći razlog zbog čega je jagnje glavni zlikovac u Dečaku u tami, možda je pitanje alegorije bolje objašnjeno u člancima napisanim na tu temu u okviru Studija o Piku koje izlaze dva puta godišnje, u prolećnom i jesenjem izdanju. Pogledajte link koji je priložen i na mom sajtu: http://www2.unil.ch/angl/docs/peake-st/

A šta biste nam mogli reći o romanu „Gospodin Paj“ (Mr Pye)? Čini se da je u pitanju zgodna satira o odnosima između jednog čoveka i društva i njegovog morala, zakona i pravila ponašanja. I, između ostalog, zašto je gospodin Paj morao da dobije svoja krila a potom rogove u jednom stvarnom hronotopu kao što je ostrvo Sark? Da li je to zbog neobične prirode tog ostrva, njegovog života na njemu ili je nešto drugo bilo razlog za ovakav izbor mesta?

Mislim da je na mog oca prilikom tvorenja priče o „Gospodinu Paju“ uticalo dvadeset i pet godina misionarskog rada njegovog oca koje je proveo u Kini i njegova lična prijemčivost prema himnama iz anglikanske crkvene pesmarice. Nije bio religiozan čovek, ali vrlo često je bivao dirnut rečima i litanijom anglikanske crkve. Dobro i zlo;  stepen tolerancije ljudi kroz vreme takođe su bili jedna od glavnih potki ove priče o tome kako se ljudi međusobno slažu ili ne slažu. Naravno, bez obzira na to što je naivan u mišljenju da će moći da pobedi prirodu čoveka, gospodin Paj čini sve što je u njegovoj moći da promeni svet!

Zašto je vaš otac smeštao priče uglavnom na izolovana mesta? Kao što možemo videti, Gormengast je svet za sebe, u potpunosti nesvestan spoljašnjosti, Sark je takođe prilično izolovano mesto. Da li je u pitanju metafora za savremeno društvo ili je možda pokušao da istakne da se savremeni čovek ponaša po onom – svaki čovek je ostrvo – što je opet samo još jedna staza ka duhovnom i emotivnom propadanju?

Moj otac je odrastao na stranom imanju Tjencinu, u severnoj Kini, i mešao se sa meštanima kada bi išao u školu ili kada bi se vraćao na imanje u popodnevnim časovima. Možda ovo objašnjava taj ’ostrvski sindrom’?


U delu vašeg oca postoji veliko prisustvo veoma neobičnih imenovanja junaka. Ako se bolje pogleda, skoro svako ime nešto znači i oslikava ćud junaka koji ga nosi. kako je izgledao proces stvaranja tih imena, da li je imao neke uzore u stvarnom životu?

Imena je birao zajedno sa mojom majkom, prilikom šetnji po okolini, izmišljali bi zajedno mnoga imena, pre no što bi se odlučili za konačno imenovanje lika.

Možete li nam reći nešto o radu vašeg oca kao ilustratora knjiga za decu?

Pronicljivo posmatrajući sopstvenu decu, on bi razlagao ono što je video oko sebe i, kako sam već ranije spomenuo, nekako je bio u stanju da stvori zaista uverljive priče i crteže za decu.

I na kraju, kako bi ste u celini opisali gospodina Mervina Pika, kao čoveka? Možete li nam reći nešto i o njegovoj borbi sa užasnom Parkinsonovom bolešću?

Veoma sam dirnut vašim interesovanjem za rad mog pokojnog oca i veoma sam ohrabren vašom očiglednom željom da upoznate više ljudi sa njegovim talentom. Umro je sa samo pedeset i sedam godina, a poslednjih deset godina života je bio bolestan, tako da je zaista njegov stvaralački deo života bio kratak, što je bilo zapravo tužan kraj za čoveka koji nije bio samo veliki umetnik već i topao i blag čovek. A sa Parkinsonovom bolešću sve vreme se borio uz stalnu pomoć i podršku moje majke.

Hvala vam mnogo, gospodine Pik, na vašoj ljubaznosti.

Želim vam sve najbolje, Sebastijan Pik.

Autor intervjua: Nimrodel.
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm


Povratak na Intervju sa piscem

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron