Nikola Pajvančić za Krčmu

Ovde su razgovori nekih vrednih i umešnih ljudi sa osobama čije knjige volimo da čitamo

Moderator: High Duke

Nikola Pajvančić za Krčmu

Postod Nimrodel u Pet Nov 18, 2005 3:47 pm

Intervju:


1. Kako je izgledalo tvoje prvo čitanje Martinovog opusa i sa kakvim si se sve teškoćama susreo?

Prvo čitanje zaista nije mnogo obećavalo. Sećam se da sam stalno tražio epsku fantastiku za čitanje, ali je većina toga, kao što verovatno znaš, bila čisto đubre, pravo sa pokretne trake, sem retkih izuzetaka (npr. ’Dragonbone Chair’ Tada Williamsa). Za Martina sam čuo kao za pisca kratkih sf priča, ali o njemu ništa više nisam znao. „Igra prestola“ mi je slučajno dopala ruku, i počeo sam da je čitam s prilično skepse. Hm, neki ledeni zombiji. Šestoro dece našli šestoro vukova u snegu. Sada će oni sa svojim čarobnim vukovima posle mnogih pustolovina spasiti svet od ledenih zombija. Je l’ tako? Kao što i sama znaš, nije bilo tako. Kada sam nekoliko godina kasnije počeo da radim u Laguni, i kada mi je moj direktor Dejan Papić pitao jesam li čuo za taj serijal i treba li da ga objavljujemo – nisam mogao da verujem. Bilo je to baš ono – posao iz snova.

2. Koliko ti je bilo potrebno vremena za prevođenje Igre prestola i Sudara kraljeva i kako je zapravo izgledao tvoj istraživački rad tokom prevođenja?

Pa, sada se više ni ne sećam tačno, ali nekih četiri-pet meseci za svaki tom. Istraživački rad – manje više kao i kod drugih knjiga – internet, poznanstva s ljudima koji znaju mnogo ili imaju osećaja za srpski jezik, kao i literatura do koje se može doći. Tu sam imao prilično sreće, jer sam uspeo da nađem primerak knjige „Srednjevekovni gradovi“ Aleksandra Deroka, izdate još 1950, u kojoj su nabrojani (sa fotografijama i tlocrtima) svi utvrđeni gradovi i zamkovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Osim što sam iz nje naučio mnogo toga o srednjevekovnom društvu i srednjevekovnom ratovanju, poslužila mi je i kao inspiracija za imena mnogih toponima u „Pesmi leda i vatre“.

3. Na koji način si prevodio silna imenovanja koja se javljaju u ovom svetu? Za čim si se povodio prilikom prevođenja ličnih imena i geografskih pojmova?

Od samog početka sam se odlučio da prevodim imena svih toponima, jer sam bio svestan da će čitaoci koji ne znaju engleski biti veoma uskraćeni budu li nailazili na „Kings lending“, „Dipvud mot“ ili „Eri“. Pokušavao sam da pravim paralele sa našim toponimima, da ta imena našem čitaocu zvuče prirodno i glatko, a da opet prenesu značenje i atmosferu koju je Martin zamislio. Na kraju se sve to svodi na sluh i osećaj. Nadam se da sam uspeo.

4. Pošto smo saznali da si imao i direktnu saradnju sa gospodinom Džordžom Martinom, reci nam, kako je izgledala prepiska sa njim i koliko ti je bila od pomoći ta saradnja sa autorom ovog izuzetnog opusa?

Nije to bila neka saradnja – samo me je uputio gde mogu naći odgovore na nekoliko pitanja koja sam mu postavio. Kada sam mu kasnije pisao, već je stupila na snagu nova politika – da ne odgovara na mejlove, dok ne bude završio „Gozbu za vrane.“

5. Kao prevodiocu, kako ti se čini ova pomama za Pesmom leda i vatre? I po tvom mišljenju, da li je za ljubitelje Martinove pisane reči ispravno reći „fanovi“, pošto takvo imenovanje ukazuje već na drugačiji vid popularnosti pisca, koji ga više svodi na ravan eksploatacije, a ne umetnosti?


Zar je već to preraslo u pomamu? Onda mi je još draže. A fanovi – malo je smešno, Džastin Timberlejk ima fanove, zar ne?

6. Kakav je tvoj stav o ovom trendu slipstrim žanra da se objavljuju serijali koji nisu završeni? Kao što vidimo Martin je najavio veći broj knjiga od onoga koji je bio prvobitno planiran. Koliko je to zapravo dobro, a koliko loše?(Da ne pominjemo Roberta Džordana i njegov beskrajni niz Točka vremena.)

Mislim da to kod Martina – koji je osmislio čitav serijal u pet tomova (kasnije se ispostavilo da ima potrebe da sve naraste na šest) – jednostavno mora tako da bude. Za Džordana i slične, koji dodaju nastavak za nastavkom svakih par godina, i nisam tako siguran.

7. Kakvo je tvoje viđenje u globalu Martinovog serijala i šta je to novo Martin doneo ovom žanru?

Hm, pitanje koje zahteva mnogo više prostora i vremena – ali ukratko: mislim da nije doneo ništa samo po sebi novo. Međutim, ta njegova skoro neshvatljiva ambicioznost u broju protagonista, rukavcima zapleta i samom geografskom prostoru na kome se radnja odvija, kao i dar rođenog pripovedača stvaraju od nečega što je moglo da bude, eto, samo ’ok’ vrhunsko književno zadovoljstvo.

8. Da li Martin stvara samo u okvirima ef-a ili kod njega već imamo ozbiljnu formu pseudoistorijskog romana?

Rekao bih da Martin uveliko prevazilazi okvire žanra, da je vrhunski pripovedač i da se dotiče mnogih univerzalnih ljudskih pitanja. O tome najbolje govori broj ljudi (bar koje ja znam) koji epsku fantastiku ne bi ni pipnuli, a sada su najozbiljnije ’navučeni’ na Martina.

9. Prilikom prevođenja na čijoj tački gledišta si najviše uživao?

Deneris – zato što su njena poglavlja egzotična i predstavljaju odmak u odnosu na ostala. Džejmi i Tirion – zbog dijaloga.

10. Omiljeni junak ili porodica?

Džejmi. Naravno.

11. Na čemu još radiš i ako možeš, izdvoj nam svoje omiljene prevode?


Trenutno radim na romanu „The Society of Others” Vilijema Nikolsona – čovek je poznat po tome što je napisao scenario za „Gladijatora” – ali je ovo nešto sasvim drugo, savremeni roman kafkijanske atmosfere. Uz to – evo ekskluzivne informacije za posetioce vašeg sajta – Laguna je otkupila prava za zbirke Legends 1 i 2 – u kojima su veliki majstori fantastike priložili po jednu pripovetku smeštenu u svoje najpoznatije svetove. Ja ću, naravno, prevesti Martinovog ’Viteza Lutalicu’ (Hedge Knight), a možda i pripovetku Tada Vilijemsa.
Što se omiljenih prevoda tiče – pa, moji prevodi su kao moja deca, ne bih mogao ni jedan da izdvojim... Šalim se – preporučio bih svima jednu knjigu koja nije prošla onoliko zapaženo kao što zaslužuje – „Gubilište“ Val Mekdermid (Laguna 2003) – sjajan i veoma različit krimić.

Hvala, Nikola.

Autor intervjua: Nimrodel
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Povratak na Intervju sa piscem

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron