[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3788: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3790: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3791: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3792: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
www.tolkien.rs/arhiva/ • Pogledaj temu - Lidija Beatović govori za Krčmu o Blumfontejnu

Lidija Beatović govori za Krčmu o Blumfontejnu

Ovde su razgovori nekih vrednih i umešnih ljudi sa osobama čije knjige volimo da čitamo

Moderator: High Duke

Lidija Beatović govori za Krčmu o Blumfontejnu

Postod Nimrodel u Pon Nov 28, 2005 12:39 pm

Lidija Beatović, pisac, na našu molbu je napisala ovaj tekst o Blumfontejnu, odnosno, o istoriji tog podneblja. Takođe, ona je raspoložena da vam odgovori na pitanja koja imate o Blumfontejnu i Tolkinu, pošto je živela u njemu neko vreme i pošto veoma dobro poznaje istoriju tog kraja, tako da se ovaj njen tekst može razumeti i kao uvod u jednu dobru raspravu.



Blumfontejn i njegova istorija

Krenemo li striktno sa datumima, doći ćemo do zaključka kako je kolonizacija Sub-Sahare zvanično počela još davne 1488, iskrcavanjem portugalskog moreplovca Bartolomeja Dijaza u zaliv Algoa. Par godina kasnije, Vasko de Gama je sa svojom ekspedicijom pristao u zalivu Svete Helene a onda oprezno krenuo u istraživanje unutrašnjosti kontinenta, usput praktično imenujući još neistražene teritorije. (Negde oko Božića 1497, de Gama se zatekao u Natalu - odatle toj provinciji ime koje i dan danas opstaje.)
Posle te slavne dvojice, jug Afrike će privući mnoštvo neznanih, poput Antonija de Saldanje, i znanih, poput Fransisa Drejka, ali primat će zauvek odneti upravo Jan van Ribek i njegova grupa holandskih doseljenika, 1652.

Iskrcavanje Jana van Ribeka je zvaničan početak kolonističke istorije juga Afrike.


Za razliku od portugalskih, engleskih i hugenotskih naseljenika koji su preferirali obalna područja, (razumljivo; bili su to mahom moreplovci i blizina okeana im je verovatno nudila sigurnost kako će, ako stvari zaguste, uvek moći da šmugnu na brodove i vrate se u okrilje matične civilizacije), Van Ribekovi doseljenici su bili primarno farmeri. Poljoprivrednici. Ljudi znoja i zemlje, ljudi žita, kukuruza i sitnog stočarstva, uglavnom vezanog za pomoć pri oranju.

Teritorija omeđena rekom Oranž na jugu (inače poznatom kao ‘Nil sub-sahare’) i rekom Val na zapadu (Vaal; otud ime teritorije Transvaal, što u bukvalnom prevodu označava zemlju ‘ sa druge strane reke Val’) kao svojevrsnim prirodnim granicama koje omeđavaju ¾ kruga, označila je holandskim doseljenicima poželjnu zemlju u unutrašnjosti kontinenta. Amsterdam je bezrezervno podržao stremljenja svojih kolonista, omogućivši im, preko Dač Ist Indija Kompani (Dutch East India Company), da osnuju Oranž River Ripablik (Orange River Republic). Fer je napomenuti kako se već tada osnovano sumnjalo da je reka Oranž bogata aluvijalnim depozitima dijamanata, a ta činjenica je nesumnjivo imala bar malo uticaja na bezrezevnu podršku Amsterdama.
Bilo kako bilo, nakon Kafirskih i Burskih ratova, mlada Republika je eventualno priznata i od strane Unije kao Oranž Fri Stejt (Orange Free State (OFS)) i to sa Blumfontejnom kao glavnim gradom.

Grad Blumfontejn zvanično datira iz 1846. godine, kada je Henri Daglas Varden od lokalnih poglavica formalno otkupio zemljište za buduću naseobinu, i to za celih 37 funti. (Legenda tvrdi kako je tome pridodao i nekoliko komada bezvrednog nakita, za poglavičine žene i kćeri.) Nakon povlačenja Engleza sa teritorije Oranž Fristejta 1854-te, Blumfontejn je formalno proglašen glavnim gradom (nazvan tako zbog lokalnog farmera Jana Bluma i njegove sklonosti ka uzgajanju lokalnog i evropskog cveća) .

Izgradnja i razvitak Blumfontejna primarno su bili podređeni organizacionoj svrsi, a to objašnjava zašto je grad tako pažljivo i strogo kultivisan. I pored činjenice da je bio administrativni i politički centar provincije, grad je zadržan u vrlo malim okvirima, te je na početku 19. veka brojao samo 2500 (mada vrlo uticajnih) stanovnika. I pored svoje relativne zabačenosti u srcu savane, Blumfontejn je tako efikasno upravljao političkim i ekonomskim životom provincije, da je u 19-tom veku Oranž Fristejt bio poznat širom Komonvelta iliti Unije kao ‘Uzorna Republika’.
Sam grad duguje svoj prosperitet ponajviše svojoj strateškoj lokaciji u centralnoj južnoj Africi, lokaciji koja je od Blumfontejna učinila uporište trgovine i industrije za ceo podkontinent. A druga polovina 19 –tog veka je bilo doba izuzetnih političkih i socijalnih previranja, kako za Blumfontejn tako i za ceo OFS: mnogobrojni ratovi sa urođenicima (tzv. Kafirski ratovi) kulminirali su, krajem 19-og veka, civilnim ratom sa Englezima.

Civilni rat je bio i ostao baza na kojoj se formirala ne samo savremena afrikanerska civilizacija nego i njihov mentalitet.

Uprkos srčanom otporu Bura, (tada već sasvim nezavisnih od matične zemlje i nacionalno svesnih pod imenom ‘Afrikaneri’), engleska premoć u ljudstvu i tehnologiji usloviće relativno brz pad Blumfontejna i drugog po značaju grada Kimberlija. Iako će padom tih gradova OFS i zvanično biti okupiran, Afrikaneri ne samo da će odbiti da priznaju poraz, nego će se istovremeno i prikloniti gerilskom načinu otpora, tako nanoseći engleskoj okupacionoj vojsci daleko veće gubitke, no u prethodnim formalnim bitkama.

Tu negde dolazimo do glavnog faktora zaslužnog za savremeni afrikanerski mentalitet:

U odgovor na taktiku diverzija na strateški važne pozicije, Englezi su rešli da afrikanersku gerilu saseku u samom korenu - jer, koliko god gerila bila sposobna da izbegne englesku vojsku hitrim manevrisanjem, toliko je bila ovisna o podršci lokalnog burskog stanovništva. Drugim rečima, afrikanerski pobunjenici su ovisili isključivo o svojim suprugama, koje su ne samo vodile imanja umesto svojih muževa, nego i opskrbljavale gerilu hranom i oružjem.

Tako su Englezi čovečanstvu dali prve koncentracione logore.

Afrikanerske farme su okupirane, a deseci hiljada burskih žena i dece prisilno su odvedeni u koncentracione kampove rasejane duž Transvala, Natala i Oranž Fristejta. Kampovi su podizani mahom u savani i uglavnom su ih sačinjavali ili vojnički šatori ili na brzinu sklepane primitivne barake. I mada su osnovani prvenstveno u svrhe ucenjivanja gerile na predaju i suzbijanja kanala njihove opskrbe, uskoro je ta politika držanja žena i dece kao talaca izgubila svaki smisao i svela se na puku čistku svih Afrikanera. U Oktobru 1901, koncentracioni kampovi su sadržavali 120 000 burskih žena i dece, zajedno sa skoro 50 000 urođenika koji su se zatekli kao radnici na burskim farmama. Ubitačni higijenski uslovi i slaba opskrba svežim namirnicama uzrokovali su beskonačne epidemije tifusa, kolere, dizenterije i lokalnih virusnih oboljenja, rezultiravši ogromnom stopom smrtnosti, uglavnom dece.

Fer je reći da su u koncentracionim kampovima burske žene i deca u periodu od 1898. pa do 1903. umirali stopom koja je premašivala broj od 20 000 duša godišnje, i da su izbrisane čitave generacije novorođenčadi. I dok je populacija OFS-a tako nestajala na užasavajuće nehuman način, afrikanerska gerila je suočavala tešku odluku između žrtvovanja sopstvenih žena i dece i žrtvovanja zemlje i mlade nacije kao takve.

Stanje u koncentracionim logorima se donekle poboljšalo tek intervencijom Emili Hobhause, (Emili je inače sahranjena upravo u Blumfontejnu, u podnožju Nacionalnog Memorijala deci i ženama Južnoafričkog rata), koja je tokom 1900. i 1901. aktivno skretala pažnju engleske javnosti, kako u novinama tako i u parlamentu, na ogromnost zločina počinjenog nad bespomoćnim afrikanerskim stanovništvom. Svejdeno, i pored njene bespoštedne borbe za ukidanje konc-logora, reakcije su bile prespore, a poboljšanje higijenskih uslova je došlo prekasno; populacija zatočenika je bila prepolovljena, a neoprostivi zločin se zauvek usekao u memoriju i istoriju Afrikanera Fristejta. Nehumani tretman bespomoćnih žena i dece ostavio je neizbrisiv trag na afrikanerski mentalitet. Averzija Bura prema Englezima (i donekle prema svim krunskim kolonijama Sub-Sahare koje su izabrale politiku ćutanja i nemešanja) oblikovaće politički i socijalni profil Afrikanera 20-tog veka do te mere da će ovaj kliznuti u neku vrst autističkog nepoverenja prema celokupnom svetu, (tu uključujući i matičnu zemlju) i rezultovaće politikom aparthejda.


Taj i takav socijalni, kulturni i politički milje jednostavno neće ostaviti dovoljno mesta za ma kakvu toleranciju. Tolkin će, zajedno sa ostalim ‘pribezima’ (kako su podrugljivo definisani ljudi koji su početkom veka imigrirali u Evropu, pogotovo Englesku) ostati trajno prezren kao čovek koji je izabrao stranu neprijatelja. U prvoj polovini dvadesetog veka, afrikanerska politika će sve više stremiti ka samodovoljnosti i hroničnom nepoverenju u namere ostatka sveta, a Afrikaneri će svoj identitet tražiti isključivo u krvavoj istoriji, opterećenoj nepravičnim patnjama, nanetim od strane ljudi koji su do tada smatrani za dobronamerne susede. Činjenica da Afrikanerima nikada nije ponuđeno izvinjenje za te zločine, niti od strane engleske krune niti od strane Unije (Komonvelta) zadržaće određenu gorčinu u burskom pogledu na svet, pogotovo na ljude od kojih se očekivalo da će podići svoj uticajni glas protiv nepravde.

Jedan od takvih ljudi je i Tolkin.
Poslednji put menjao Nimrodel dana Čet Dec 01, 2005 9:54 am, izmenjena samo jedanput
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod alcesta u Pon Nov 28, 2005 1:29 pm

What if you slept? And what if, in your sleep, you dreamed? And what if, in your dream, you went to heaven and there plucked a strange and beautiful flower? And what if, when you awoke, you had the flower in your hand? Ah, what then?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 8881
Pridružio se: Sub Mar 15, 2003 8:34 pm
Lokacija: Padova

Re: Lidija Beatović govori za Krčmu o Blumfontejnu

Postod libeat u Čet Dec 01, 2005 7:11 am

Član
Član
 
Postovi: 3
Pridružio se: Čet Dec 01, 2005 6:46 am

Postod Boban u Čet Dec 01, 2005 9:24 am

Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Postod Nimrodel u Čet Dec 01, 2005 5:59 pm

Ne može se reći da kod Tolkina postoji zlo gomile - naprotiv, kod njega ne postoji takav princip sveta, a oni junaci koji druge rase gledaju kroz prizmu kolektivne krivice, obično bivaju osuđeni ili sputani samim zakonima koji su u ustrojstvu tog sveta. No, lično mogu da razumem zašto ga tako gledaju u Južnoafričkoj republici - kao prvo, Englez je, kao drugo, nikada javno nije osudio zločine koji su se dogodili na toj teritoriji. Uostalom, ksenofobija i mržnja ni nama nije strana.

Tolkin u pismima Kristoferu, svom sinu koji je tokom II svetskog rata bio stacioniran u Transvalu, govori o svojim slikama o Africi i svesti da je tamo bilo nesreće, ali to su romansirane slike nekoga ko ima neku vrstu flešbekova iz doba kada je imao 3-4 godine.
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Boban u Čet Dec 01, 2005 6:08 pm

Čekaj, oćeš da kažeš da ja umišljam kako u GP postoji razularena rulja koja čini nesvakidašnja zla u ime nekakvog tamo vođe ili višeg cilja?
Da je insistiranje na predodređenosti ljudi da čine zlo i da je maltene smisao zivota skrenuti na stazu zla samo prazna metafora?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Postod Nimrodel u Čet Dec 01, 2005 6:31 pm

Nema, Bobane, toga u GP, a ni u tom svetu - niko nije tamo predodređen da čini zlo, niti postoji razularena rulja, sem u jednoj sceni - kada se ruši sam Barad-dur. Postoji takva predrasuda koja je još više utemeljena u javnosti zahvaljujući filmu... no, sasvim drugačiji principi su na delu kada posmatramo svet GP-a. Čak ni Morgot ni Sauron, a ni Saruman nisu bili predodređeni da budu zli. Niko to nije. Postoje Sloboda volje i Samosloboda.
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Boban u Čet Dec 01, 2005 7:36 pm

Ne govorim o filmu.
Nekada davno negde sam čitao tekst koji razmatra upravo ovaj aspekt Tolkinove vere u sklonost ka zlu, posebno ljudi. I da je to verovatno (po tekstu) bilo podstaknuto scenama razaranja u Prvom svetskom ratu kojima je priustvovao, a sada me je ovo Libeatino izlaganje podsetilo da je moguće da su mu negde u podsvesti ostale i te priče o masakrima i progonima po Africi.
Mislim da idealizuješ Tolkina i ne dopuštaš da je njegovim porivima moglo da upravlja bilo šta drugo od romantičarske želje da se ispriča priča o drugom svetu, prijateljstvu i ko zna čemu.
Tolkin je definitivno, po senzibilitetu i pristupu, blizak ruskoj školi pisanja XIX veka, a to su velike epopeje u senci ratova i razaranja, opčinjenost scenama propasti i progona, svakako literarno neopravdano dugačkim prikazima borbe.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Postod Nimrodel u Čet Dec 01, 2005 8:02 pm

Ne, nažalost, nisi ni čuo ni video ono što znam o njegovom delu i tom tumačenju nema nikakve priče o veri i prijateljstvu, naprotiv. Da, postoji uticaj I svetskog rata na Tolkina i to kroz lik Semvajza Gemdžija - on je njegov omaž svim običnim vojnicima koji su izdržali, što je sam i otvoreno govorio.
Elem, kod Tolkina nemaš XIX vek, sem u slučaju uticaja Lavkraftove i Jejtsove Zlatne zore (šta bi rekao kada bi video Notion Club Papers... ne bi verovao svojim očima, s tim da bi te utušio prvi deo rukopisa - govori o poetici) - začudio bi se ko zna koliko. Tolkin je u jednom velikom delu svog rada preteča postmoderne, a po shvatanjima interakcije predaka i potomaka kroz jezik, veoma je blizak našim avangardnim piscima Nastasijeviću (postsimbolizam) i Petroviću kroz njegove studije o dečjim slogovima.

Nema idealizacije, samo dobrog znanja i poznavanja... :D
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Ella Driver u Čet Dec 01, 2005 9:18 pm

to boban: Tolkin je sebe u svemu, sem u visini, smatrao hobitom, a hobiti su antipod ratobornih stvorenja kao npr. ljudi, patuljci, orci... Tolkin je bio zakleti pacifista, nije odobravao nasilje radi nasilja, iako je opravdavao rat protiv nacizma.

to Nimrodel: U pravu si da niko nije predodređen za zlo, ali to važi da niko nije predodređen i za dobro, zar ne?
Zima je uvek hladna za one koji nemaju tople uspomene! - Mark Tven
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 148
Pridružio se: Sre Nov 30, 2005 2:33 pm

Postod Nimrodel u Čet Dec 01, 2005 9:50 pm

Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Ella Driver u Čet Dec 01, 2005 10:10 pm

Tako je! Slobodna volja i Sudbina ne idu ruku pod ruku! Bolje izbriši ove zadnje postove, jerbo smejaće se muški članovi kada vide da se dve mačke raspravljaju o slobodnoj volji i o Miltonovom Edenu ;) :D
Zima je uvek hladna za one koji nemaju tople uspomene! - Mark Tven
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 148
Pridružio se: Sre Nov 30, 2005 2:33 pm

Postod Boban u Čet Dec 01, 2005 10:50 pm

Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Postod Ella Driver u Čet Dec 01, 2005 11:17 pm

Pa sigurno si i ti nekim piscem očaran. Neka dela nas prosto uhvate za srce. Samo se priseti šta si obožavao kao klinac. Ali pitanje je kolika je ta prva književna ljubav ostala postojana kroz odrastanje u zrelog čoveka šta god to značilo?
Na kraju krajeva, svi smo mi više-manje slepi i to ćemo ostati sve dok osećamo. Potpuna objektivnost je nemoguća, pa samim tim ni Nimrodel ne može biti objektivna. Ali kao kritičar književnosti je čini merodavnom u književnoj analizi.
Ne smatram da postoji mala razlika između Tolkina o Tolstoja. Ovaj potonji nema pravog naslednika. Bar što se mene tiče, njih dvoje imaju samo jednu sponu, a to je da su pisali o svojim unutrašnjim demonima, svako na svoj način.
Zima je uvek hladna za one koji nemaju tople uspomene! - Mark Tven
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 148
Pridružio se: Sre Nov 30, 2005 2:33 pm

Postod Boban u Pet Dec 02, 2005 1:00 am

Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Sledeća

Povratak na Intervju sa piscem

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron