[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3788: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3790: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3791: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3792: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
www.tolkien.rs/arhiva/ • Pogledaj temu - Intervju sa Bobanom Kneževićem za Krčmu

Intervju sa Bobanom Kneževićem za Krčmu

Ovde su razgovori nekih vrednih i umešnih ljudi sa osobama čije knjige volimo da čitamo

Moderator: High Duke

Intervju sa Bobanom Kneževićem za Krčmu

Postod Nimrodel u Pon Nov 28, 2005 8:43 pm

Ponešto o Bobanu Kneževiću



Pisac, urednik i izdavač, rođen 1959. u Beogradu. Najveći deo njegovog stvaralačkog i izdavačkog opusa vezan je za proznu fantastiku, sa posebnim naglaskom na naučnu i epsku. Knežević je u srpskoj literaturi aktivno prisutan od 1978. godine, prvo pričama i novelama (četrdesetak objavljenih u periodici: Vidici, Gradina, Književna reč, Reč, Sveske, Galaksija, Sirius, Politikin zabavnik, Orbis...), a zatim i romanima (Smrt na Neptunu, Dnevnik, 1986; Crni cvet, Prosveta, 1993. i Čovek koji je ubio leptira, SKC, 1996).
Kao urednik i priređivač zaslužan je za neke od esencijalnih žanrovskih antologija (devet izbora svetske fantastike, Monolit, četiri izbora domaće fantastike Tamni vilajet i hrestomatije Nova srpska fantastika) kao i književne časopise posvećene savremenoj svetskoj fantastici (Alef, Perpetuum mobile, Znak sagite).

Autor kratke biografije: Zoran Stefanović
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Nimrodel u Pon Nov 28, 2005 8:48 pm

Intervju sa Bobanom Kneževićem


1. Kako ste postali pripovedač? Kakve ste ocene imali na pismenim zadacima iz srpskog u osnovnoj i srednjoj školi i koliko se poklopila ocena vaših nastavnika i profesora sa onim što ste danas kao pisac?

U vreme kada sam ja bio mali nije bilo kompjutera, pa je jedna od redovnih zabava bila čitanje. Čitao sam izuzetno mnogo kroz celu osnovnu školu, uglavnom avanturističke i istorijske knjige, možda ne jednu dnevno, ali tri-četiri nedeljno sigurno. I nekako, vrlo rano, poželeo i sam da napišem nešto slično. Pamtim pokušaj sa devet godina: rad na romanu koji se bavio afričkom temom (pod uticajem Tarzana), pisao sam u maloj svesci i odustao negde na stotoj strani. Bilo je nešto bizarno, beba poglavice koju su spasla dva crnca, Santo i Olano, pa je dobila ime Santoolano; no, iz ove perspektive, evo, kada sam prvi put napisao ta imena, ne mogu da osporuim sličnost sa Stanlijom i Oliom i da ne pomislim na to ko zna šta je sve oblikovalo moj umetnički osećaj.
Moj srpski kroz školu je borba s vetrenjačama, tj. uvreženim mišljenjem nastavnica da su samo devojčice pismene, a muškarci ne. I visoko ocenjivanje ženskog pisanja sa gomilama prideva i tačnih rečenica bez smisla: crveno zalazeće sunce presijavalo se kroz žutilo opalog lišća nadolazeće jeseni... ne, nisu pisale ovako promišljeno i intrigantno, daleko ispod toga i uvek su dobijale petice, a ja ne baš uvek. Zapravo, u svom životu imam samo jednu jedinu zaključenu jedinicu (na polugodištu prve godine srednje škole), ali to je bila posledica moje beskrajne svađe sa nastavnicom, ne objektivnog neznanja. Bolelo me je ponekad što nastavnici uopšte nemaju osećaj da prepoznaju pomak od tog "ženskog razmetanja pridevima", ali, na primeru svoje kćerke koja je prošle godine dobila trojku za brilijantan rad iz srpskog, jer nije bio po uvreženim osnovnoškolskim kanonima, vidim da se tu malo promenilo.
Bilo kako bilo, pisac u meni je pokušavao da se nametne i kada sam imao deset godina. Sa nepunih 16 godina dobio sam svoju prvu pisaću mašinu i u roku od dva dana poslao dve SF priče za Politikin Zabavnik. Bez uspeha, naravno, ali nijednog trenutka, i pre tog doba, nisam sumnjao u to da imam natprosečan dar za baratanje rečima i da mu je naprosto namenjena neka sudbina vezana za literaturu.


2. Šta je po vama ono što čini dobru priču i pričanje? Imate li čvrsto ustrojena poetička načela, držite li se nekih principa ili to više ide stihijski, onako kako vas nadahnuće vodi i kako vam životne prilike dozvoljavaju?

Ima mnogo načina da se uradi dobra priča i to je ono što život pisca čini podnošljivim. Čak sam sklon da verujem da jedna ista osoba može u različitim dobima svog života koristiti potpuno različite spisateljske metode, mada ima i onih koji ceo život pišu jednu te istu priču. Imao sam priliku da slušam izlaganje o mom pisanju gde je čovek postavio hipotezu da je u osnovi svake moje teme strah kao preovlađujući element. U osmišljavanju onoga o čemu ću pisati imam tri pristupa: nekada imam dobar zaplet, pa pokušavam da osmislim završetak priče, nekada imam dobar kraj, pa onda pokušavam da odradim uvodni deo koji će dovesti do takvog kraja, a ponekad, imam određenu poruku koju hoću da saopštim, pa oko nje gradim celu priču. U praksi, pokazalo se da prvi metod najbolje prolazi, da u drugoj varijanti često mora da se pribegne nekim nasilnim usmeravanjem protagonista, a da je treća varijanta, pisanje s tezom, možda najdalje od onoga što želim kao konačan rezultat. Doduše, životne prilike mi praktično ne dozvoljavaju da pišem i sada već postajem silovito frustriran zbog svega toga. Imao sam dve velike pauze, zbog poslovnih obaveza i nekih životnih razvodnjavanja, prva pauza je bila od 1984. do 1988, kada se već proneo glas da je Boban napustio pisanje i druga pauza, mnogo razornija, nastupila je 1996. godine, kada sam počeo da radim na svom novom romanu, trenutni radni naziv je "Živosahranjeni", i ta pauza traje praktično do sada. Osim tog romana, za ovih skoro deset godina napisao sam manje od stotinu strana, što je zapravo besmisleno malo. U međuvremenu mi se taj roman smučio, dvaput sam ga potpuno prepravio i sada više ne znam gde sam oko njega, samo znam da ga moram što pre izbaciti iz svoje glave, bilo u knjigu ili u zaborav, jer mi na red čekaju neke zaista značajne i velike ideje


3. Možete li nam reći na koje teškoće nailazite kada počnete da pričate priču? Jeste li sigurni u svoje pripovedanje i kada znate da je vaše pričanje gotovo, spremno za izlazak u javnost?

Osnovni problem kod mog pisanja je nedostatak slobodnog vremena. Pisanje je kreativni posao koji se ne može raditi u pauzama tokom dana, između gomile drugih obaveza i rastrzanosti svakodnevicom. Pisanje, kako ja to radim, zahteva stabilno okruženje i određenu dozu samoće, povučenosti, gde postupno tonem u svet koji želim da opišem. Ukoliko su svi uslovi ispunjeni, rezultat bude dobar, ako nema dovoljno vremena za stapanje sa osmišljenim svetom, dobijamo poluproizvod. Pisanje je samotnjački posao, a čovek koji je izabrao da ima porodicu i decu i redovan posao, jednostavno nema više vremena za njega. Kao što rekoh gore, postajem frustriran zbog toga i pravim neke reorganizacije života i rada kako bih obezbedio sebi bar povremeno optimalne uslove za stvaranje.
Verujem da je ovo pitanje bilo više upućeno na neke tehničke aspekte pisanja, ali u mom slučaju, svi drugi problemi koji prate moj rad su toliko veći da su i upadljivo dominantni. Pisanje je zanat koji se može savladati na ovaj ili onaj način, ali ono što čini okosnicu pisanja je dobro poznavanje života, ljudi, procenjivanje događaja, razumevanje socijalnih, političkih i istorijskih konteksta. Nekada sam svoja dela prepisivao po šest puta pre nego što ih pustim u javnost, sada imam stvari objavljene onako kako sam ih otkucao. Pisanje je veština gomilanja i preplitanja smislenih reči u veće celine, u jednom trenutku života jednostavno osetiš u sebi da znaš da pišeš, doslovno kao osećaj da znaš da voziš bicikl ili da plivaš. Ja sam tu granicu prebrodio 1981. godine, kada sam za tri meseca napisao (nekoliko verzija) roman od 300 strana. Nakon toga, više nikada nisam imao problema da kucam direktno u tastaturu i da to često bude sasvim zadovoljavajuće.


4. Vaš Crni cvet je dobio nekoliko određivanja – obično se o njemu govorilo kao o postmodernističkom romanu koji pripada žanrovskoj književnosti, konkretno, epskoj fantastici. Kao autor, da li se slažete sa takvim kategorizacijama i može li se Crni cvet uopšte posmatrati u tako uskim okvirima?

Imam svesku u koju zapisujem ideje kako mi padaju na pamet, onda ih ponekad razradim i zapišem i to; to je sveska sa kratkim skicama za priče i romane. Ideje delim na tri nivoa: izuzetne, osrednje i ništa naročito. A predstavljanje tih ideja delim na dva načina: uobičajeno, linearno i ekstravagantno (ne preterano, jer to nije moj stil), ali reciomo, neuobičajeno. Dakle, postoji šest mogućih kombinacija mojih ideja i načina pripovedanja. Kada sam 1988. godine krenuo da pišem ponovo, u trenutku kada su me mnogi iz mog okruženja već otpisali, pristupio sam svemu vrlo oprezno: uzimao sam ideje trećeg kvaliteta i linearno pisanje i nekoliko tako odrađenih priča prošlo je vrlo loše kod publike. "Naselje Sunca", "Ljudi ne ubijaju svoje sestre", "Hoda kao čovek"... zapravo, dočekane su sa komentarima "ništa naročito"... i mada smatram da to uopšte nisu slaba dela, shvatio sam da tako više ne može, pa sam posegnuo u svoje tefterče i rešio da uzmem najbolju ideju i najbolji pristup: tako je izbor pao na "Crni cvet", koji se tada nije zvao tako nego "Dan kada je legenda živela".
Ja mislim da Crni cvet uopšte ne pripada epskoj fantastici, bar nijednog trenutka nisam svesno posegao za epskim okruženjem i ikonografijom; uzor za tu knjigu potražio sam u narodnim predanjima koja su, izgleda, duboko usađena u epsku fantastiku, pa se otud pojavilo takvo poređenje. Ako je postmodernizam koketiranje sa drugim delima, u ovom slučaju, istorijskim i mitskim nasleđem, onda Crni cvet ima te elemente, ali ja o svemu tome svakako nisam razmišljao svesno dok sam stvarao tu knjigu.
Crni cvet je objavljen u Americi prošle godine i dobio je iznenađujuće veliki broj propratnih pozitivnih komentara i kritika. Ono čega sam se ja bojao, da će njima nedostajati naše istorijsko i mitsko nasleđe da bi spoznali sve detalje u knjizi, ispostavilo se da je zapravo prednost knjige, jer su oni (stranci neupućeni u naša istorijska i narodna predanja) tu pronašli dimenziju koja je nama, opterećenim svim predznanjima, izmakla. Jedan Englez je dao neobičan komentar da nikad u životu nije pročitao roman koji potpuno funkcioniše, a da se nijednog trenutka ne sazna ime glavnog junaka.
Ono što bih ja kao pisac želeo, jeste da "Crni cvet" ne ostane moja najbolja knjiga, jer ako ostane, to će značiti da ja od ovog trenutka ili ništa više neću objavljivati ili ništa od toga neće biti na onakvom nivou kakav se nadam da mogu dosegnuti.


5. Zašto Crni cvet ima takvu kompoziciju? Kako je izgledalo stvaranje i na kakve poteškoće ste nailazili prilikom spajanja takve forme sa samom sadržinom romana?

Crni cvet je prvobitno zamišljen i započet kao "normalna" knjiga u kojoj se poglavlja nižu redom, hronološki. Postoji i prvo poglavlje, praktično "Prolog" koje je ispalo iz konačne verzije, ali možda ga pridodam uz neku svoju zbirku priča, na kraju, u odeljku "fragmenti...". Elem, Crni cvet je kratka knjiga, svega 135 autorskih kartica, a opisuje period u trajanju od 7 godina. Vrlo je teško propratiti glavni lik kroz sedmogodišnje dogodovštine na tako malo strana, a ja nisam želeo da pišem knjigu od 1000 strana, što sam mogao, sa svim doživljajima odrastanja glavnog junaka, boravka u kampu, raznih podviga i lutanja, pa da se onda priča o traganju za izvorištem ratnika-čarobnika sve vreme provlači po onom narodnom konceptu slanja od jednog do drugog, ukletih mlinova, "daj baba glavu" i ostalih dogodovština, zaista je to ’ladno mogla da bude knjiga od 1000 strana, ali ja ne volim velike knjige koje su takve bez stvarnog razloga. Kada sam počeo da razrađujem varijantu sa flešbekovima, gde će se on u povratku sa sudbonosne planine prisećati situacija u dolasku, jednostavno sam u nekom trenutku ukačio da bi ova postavka, kakva je na kraju i urađena, sasvim odradila sve što je potrebno.
Mnogo veći problem sam imao zbog toga što sam tek u završnoj fazi odlučio da ubacim ženski lik, Čarnu, a u takvoj unakrsnoj konstrukciji, potrebno je mnogo više pažnje da se izbegnu nelogičnosti i pogrešna preklapanja. Sve u svemu, nisam se mnogo bavio tom specijalnom konstrukcijom romana, sem u ta prva tri poglavlja, ostatak je napisan po redosledu kako stoji u knjizi i tako treba da se čita, nikako po brojevima, što pojedinci zagovaraju i ubeđuju me da to tako bolje izgleda i da im je unakrsno pripovedanje smaranje. Takvim ljudima mogu da kažem da su sigurno ponešto propustili.


6. Po vama, zašto se srpska književna kritika još uvek ne bavi onim što se naziva slipstrim? Da li vaš Crni cvet pripada slipstrimu ili možemo govoriti o prelasku u mejnstrim književnost i ako pripada slipstrimu, šta mu je potrebno da bi postao delo mejnstrim književnosti? (Znamo da su se takvi prelasci i ranije događali.)

Slipstrim je naziv za ograničenost ljudskog poimanja stvari, za čitavu jednu kategoriju pogrešno postavljenih i vrednovanih umetničkih dela. Ljudski mozak funkcioniše po principu prvog utiska, pa tako pisci koji su u javnost ušli kao glavnotokovski (dakle, istorijske ili savremene društvene teme) ostaju zauvek mejnstrim pisci bez obzira na iskorake (Pekić npr), a neki drugi, koji su krenuli iz nekog žanra, zauvek će pripadati tom žanru. Nemam problem oko toga. Moj sledeći, kratki roman, ne "Živosahranjeni" nego onaj koji će doći odmah za njim, koji je već napisan, samo čeka na red da bude izbrušen, dešava se u svemiru u XXIII veku. Ja sam pisac koji ide kroz žanrove kao kroz sir i nameravam da mojih narednih deset romana budu praktično svaki različitog žanra. Ne želim da budem tretiran kao epski pisac ili SF ili bilo kako drugačije, privlači me fantastika, sva njena obličja i alotropske modifikacije. Potpuno sam svestan da nikada neću biti deo srpske literarne elite, čak ni u najširem smislu. Videh nedavno antologiju kratkih priča beogradskih autora, 176 njih, bez mene naravno. Pa onda čovek shvati da, eto, nije ni među 176, možda ni među 1000 u nekim glavama koje o tome odlučuju, ali tu se ništa ne može. Ja sam sâm kriv što nisam više pisao i objavljivao, bar bi moj subjektivni osećaj bio na višem nivou.


7. Pošto ste bili i u ulozi prevodioca, možete li nam reći, kada je po vama prevodilac dobro uradio svoj posao?

Nisam prevodilac, nikada ništa nisam preveo, sem zaista nekih sitnih stvari tu i tamo. A prevod se ceni pre svega po tome kako zvuči kada se čita. Ako ne zapinje i ako se ne vidi da je prevod, onda je odličan; trebalo bi to onda uporediti sa originalom i ukoliko je tačan, proglasiti ga za savršen. Ali mnogi naši prevodi padaju već na ovom prvom koraku.

8. Zašto danas imamo veliko prisustvo prilično loših prevoda? Šta je to što nedostaje da bi nam ponovo zasijala prevodna književnost, ali ne u komercijalnom, već u umetničkom smislu?

Bitka za bolje prevođenje je izgubljena, poplava izdanja i njihova učestalost oborili su cene prevoda ispod granice dostojanstva i ljudi su naprosto prinuđeni da u što kraćem roku štancuju što više teksta kako bi u konačnom zbiru ipak dobili neki dostojanstven novac na mesečnom nivou. Za te male pare sada prevode zaista polupismeni ljudi, koji jedva da znaju srpski, vrlo je česta greška prenošenje engleske konstrukcije rečenice i samo zaista najbolji uspevaju da izbegnu tu zamku.
Po pravilima međunarodnih ugovora, prevodiocu pripada 3% od vrednosti celokupnog tiraža knjige koju je radio, ali toga se kod nas niko ne drži, prevodioci ne dobijaju ni nadoknadu za nova izdanja, a o dostojanstvenim rokovima da ne pričamo. Sve u svemu, jednostavno ne vidim kako možemo da izađemo iz ovog ćorsokaka, kao ni iz mnogih drugih (fudbal, sport uopšte, filmska produkcija...)


9. Koji je po vama najbolji prevod u poslednjih 15 godina i zašto?

Na ovo pitanje zaista ne mogu da odgovorim, pre svega, zato što nisam pročitao ni 20% onoga što je objavljeno u Srbiji u XXI veku od fantastike. Tako je, ali to je danak prezaposlenosti i sve je manja mogućnost da se čita bilo šta, posebno nešto zadovoljstva radi.

10. Pošto ste i u izdavačkoj delatnosti, možete li nam opisati, kako izgleda biti izdavač danas u Srbiji? Koje su vrline tog posla, a koje mane?

Ja sam postao izdavač u iznudici, jer u vreme kada sam počinjao da pišem praktično nije postojala fantastična scena kod nas, a objaviti nešto bilo je misaona imenica. Shvatio sam, da bih imao gde da objavljujem, moram prvo stvoriti uslove, malo podići nivo strane literature koja se nudi, dati priliku domaćim autorima i na kraju proturiti i nešto svoje. Objavio sam, za 20 godina preko 200 priča od bar pedesetoro domaćih autora i desetak knjiga i čini mi se da sam dosta zaslužan što se u ovoj zemlji bar unekoliko čitaju i traže domaći autori iz domena fantastike. Pre 25 godina zaista retko kome je padalo na pamet da čita domaće autore, sada to uopšte nije tako i drago mi je zbog toga. Idemo dalje. Uveo sam takođe i domaće teme, ne prvi i ne jedini, ali sam dosta forsirao taj trend i sada ljudi bez ustručavanja pišu fantastiku u našem okruženju, posežući u prošlost ili budućnost ovih prostora.
Ovo naravno nije odgovor na pitanje kako je biti danas izdavač u Srbiji. Izdavača ima previše, izdanja poprilično (2004. u Srbiji je izdato 14000 knjiga, a, poređenja radi, u Francuskoj 52000), cene su relativno pristupačne, ali svi ostali problemi oko distribucije knjiga su veći nego ikad, tako da izdavaštvo nije više uživanje već gola borba za opstanak. Lično verujem da će se u nekom narednom periodu sve to malo smanjiti, jer tržište jednostavno ne može da primi ovoliku hiperprodukciju svega. Pogledajte samo koliko fantastike ima, a uporedite to sa osamdesetim npr, gde se pojavljivalo 10-20 knjiga godišnje; sada maltene imamo toliko mesečno.
Vrline izdavaštva. Osećaj da se stvara nešto što ostaje za sva vremena, nešto što će neko možda nanovo otkrivati i za sto godina, u nekom drugom političkom ili istorijskom trenutku, nešto što će možda tada zasijati punim sjajem.


11. Kakva je vaša izdavačka politika? Po kojim kriterijumima birate ono što ćete pečatiti? Šta više preteže pri toj odluci, finansijski momenat – komercijalnost izdanja ili ipak to više funkcioniše, bar ponekad, po onom principu melanža i komercijalnog i umetnosti ili nešto treće?

Ja nemam izdavačku politiku, prilično sam stihijski postavljen u vremenu i prostoru, nekada davno imao sam koncept da predstavim određene autore koji su tada bili zanemareni, ali sada je to izlišno jer se toliko toga izdaje da nismo više tako zaostali za svetom kao što smo nekada bili. Privlači me pomisao da kroz časopis Znak sagite predstavim fantastične književnosti manje poznatih područja, pre svega neanglosaksonskih. U pripremi je jedan japanski broj, a pregovaram oko ukrajinskog i rumunskog. To su stvari koje mene zanimaju u stranoj fantastici. Od domaćih, naravno, najbolje čega se dočepam. Dospeo sam u situaciju da mi za Znak sagite više nije presudan finansijski momenat, pa ću svakako naredne brojeve raditi za svoju dušu, ili za duše povremenih gost-urednika koje budem angažovao. Od knjiga radim neke stvari koje će biti "hitovi", a ponešto od toga je vezano i za fantastiku, pre svega, izuzetno obimna megazbirka Lavkraftovih priča pod nazivom "Nekronomikon" u priređivačkom tonu Dejana Ognjanovića; na drugoj strani, pripremam nekoliko knjiga domaćih autora, pre svega: Bakića, Nešića, Filipovića i Jakšića. To će biti moj novi, nadam se uspešan pokušaj, proturanja "naše" fantastike u glavnotokovske police: lepo dizajnirane knjige po pristupačnim cenama, u solidnim tiražima i sa dobrom distribucijom. Radim i neke stvari koje nemaju veze s fantastikom ("Crtani vodič kroz seks"...), ali mora se na nečemu i uzeti pokoja parica.


12. I jedno neobično pitanje za kraj – postoji li nešto što nikada niste uspeli da uradite u životu, a voleli biste mnogo da se time pozabavite i šta je to?

E, ovo ti je pitanje dostojno devojčicinih leksikona u nižim razredima osnovne škole. Mnogo toga nisam uradio u životu, a želeo bih, mislim, želeo bih da uradim ali ne baš i da pričam o tome, čak i da pričam, ali ne baš ovako javno. Imam i nerealne želje, poput leta u svemir, o tome možemo da divanimo, ali to je nezanimljivo i meni samom.

Hvala vam, gospodine Kneževiću, bilo mi je zadovoljstvo.


Autor intervjua: Nimrodel
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod vanamoinena u Pon Nov 28, 2005 9:17 pm

Pakao, to su drugi ljudi! - Zan Pol Sartr
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 117
Pridružio se: Sub Nov 19, 2005 10:18 pm
Lokacija: Beograd

Postod Nimrodel u Pon Nov 28, 2005 9:56 pm

Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod vanamoinena u Pon Nov 28, 2005 10:12 pm

Hmm, zanimljivo stajaliste! Moracu da ti priznam da si u pravu sto se toga tice, ma koliko pizdela zbog toga :D Samo tako nastavi, jos ces me ubediti  da gresim da su Zil Vern, Embrouz Birs i Lavkraft vazniji u razvoju epske fantastike (na indirektan nacin) od Tolkina. ;)
Pakao, to su drugi ljudi! - Zan Pol Sartr
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 117
Pridružio se: Sub Nov 19, 2005 10:18 pm
Lokacija: Beograd

Postod alcesta u Pon Nov 28, 2005 10:22 pm

Evo i ja da kazem: :$bravo: :D
What if you slept? And what if, in your sleep, you dreamed? And what if, in your dream, you went to heaven and there plucked a strange and beautiful flower? And what if, when you awoke, you had the flower in your hand? Ah, what then?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 8881
Pridružio se: Sub Mar 15, 2003 8:34 pm
Lokacija: Padova

Postod Boban u Pon Nov 28, 2005 10:43 pm

Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Postod vanamoinena u Pon Nov 28, 2005 11:12 pm

Pakao, to su drugi ljudi! - Zan Pol Sartr
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 117
Pridružio se: Sub Nov 19, 2005 10:18 pm
Lokacija: Beograd

Postod Shieldmaiden u Pon Nov 28, 2005 11:14 pm

What's sticking into your foot is a steel tipped four inch stiletto heel, the most dangerous footwear in the world. I know what you're thinking: "could she push it all the way trough to the floor?". To tell you the truth I'm not sure about that myself, but I'm going to give it a damn good try.
Korisnikov avatar
Konj
Konj
 
Postovi: 5730
Pridružio se: Sre Jan 23, 2002 7:54 pm
Lokacija: The Golem Trust, Ankh-Morpork

Re: Intervju sa Bobanom Kneževićem za Krčmu

Postod Jake Chambers u Uto Nov 29, 2005 12:05 am

اذهب، فهناك أيضا عوالم أخرى غير هذ
Slika
- Aktuelna kolumna: Dođi, čika Veljo, da mi TEBI damo 'bonu...
Korisnikov avatar
Kljuc
Kljuc
 
Postovi: 5828
Pridružio se: Pon Apr 18, 2005 5:39 pm
Lokacija: A Forrest in Western Maine

Postod Boban u Uto Nov 29, 2005 12:28 am

Kakva je ovo krčma kada se ne sme šarati kroz teme?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Re: Intervju sa Bobanom Kneževićem za Krčmu

Postod Jake Chambers u Uto Nov 29, 2005 12:35 am

Kako mislis sarati kroz teme Bobi?
اذهب، فهناك أيضا عوالم أخرى غير هذ
Slika
- Aktuelna kolumna: Dođi, čika Veljo, da mi TEBI damo 'bonu...
Korisnikov avatar
Kljuc
Kljuc
 
Postovi: 5828
Pridružio se: Pon Apr 18, 2005 5:39 pm
Lokacija: A Forrest in Western Maine

Postod Nimrodel u Uto Nov 29, 2005 8:06 am

Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Boban u Uto Nov 29, 2005 9:25 am

Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 47
Pridružio se: Sub Nov 22, 2003 9:17 pm

Postod Nimrodel u Uto Nov 29, 2005 9:49 am

Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Sledeća

Povratak na Intervju sa piscem

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron