Mina Todorović, autorka Vira svetova, za krcmu

Ovde su razgovori nekih vrednih i umešnih ljudi sa osobama čije knjige volimo da čitamo

Moderator: High Duke

Mina Todorović, autorka Vira svetova, za krcmu

Postod High Duke u Uto Sep 12, 2006 1:05 pm

Budući da osim priče o devojčici sa velikom maštom nema nikakvih biografskih podataka, da li biste mogli da nam kažete nešto više o sebi?

Rođena sam 1964. u Beogradu. Kada sam imala 12 godina, otac me je uključio u odabir južnoslovenskih bajki za knjigu koja je potom imala nekoliko izdanja. Morala sam da pročitam barem hiljadu različitih bajki, često jednu istu u nekoliko verzija. Tom prilikom sam došla do nekih bitnih zaključaka:
1. Jednu istu priču možeš da ispričaš na mnogo raznih načina.
2. I najbolja bajka može sasvim da se uništi ako način na koji je ispripovedana nije odgovarajući. Važi i obrnuto, ali u mnogo manjoj meri.
3. Kada velika ljubav postane obaveza, više nije toliko zabavno.
Kasnije, tokom studija matematike, napisala sam dečju dramu «Tamaš» koja je dobila prvu nagradu na konkursu Pavle Beljanski. Tada sam odlučila da se bavim pisanjem. Matematiku nisam završila, ali me i dalje raduju lepi logički problemi.

Možete li nam reći kada se prvi put stupili u kontakt sa fantastikom?

Od najranijeg detinjstva sam vaspitavana na bajkama, ali sam prvu strast prema fantastici doživela u 6. godini, kada smo se spremali na jedno duže putovanje po Grčkoj. Moji savesni roditelji su mi pročitali grčke mitove i ja sam bila opčinjena tim narodom koji živi na Olimpu. Sve sam znala napamet, čak sam pohvatala i dosta zamršene rodbinske veze među bogovima.

Šta vas je navelo da počnete da pišete i kako je začeta ideja o „Viru svetova“? Kako izgledalo stvaranje sveta sa druge strane Vira? Kako su se rodili Ljuta i Dobrica, dva potpuno različita penzionera u dečijim telima?

Sumnjam da sam ja jedina koja žali što je vedri, bezazleni Bilbo iz «Hobita» postao melanholični, odlutali Bilbo u «Gospodaru prstenova». Zašto oličenje životne radosti i poezije, Nataša Rostova, na kraju postaje prozaična žena? To mi nije bilo pravo, ni u književnosti, ni u životu. Otuda ideja o dva stara gospodina, potpuno različita, koji u poznim danima odrastaju u vrlo simpatične momke.

Odakle ste crpli inpiraciju za „Vir“? Da li ste imali neka dela koja su vam bila uzori ili izvor ideja i motiva?

Tolkin na prvom mestu. I to više «Hobit» nego «Gospodar prstenova», iako sam ovu drugu knjigu pročitala toliko puta da me je sramota da kažem broj.
Ono što je, verovatno, još dublje uticalo, to je odnos Slovena prema prirodi, koji je toliko različit nego kod drugih evropskih naroda. Kako bih to opisala? Kod Tolkina Vilovnjaci napuštaju, na primer, Lotlorijen sa tugom; kod Slovena bi se našao barem jedan koji će umreti uz svoje drvo, ako ne – i čitava grupa čudaka.
Dalje, mnogo pisaca, ali sigurno najviše Čehov i Šekspir, kojima se i sada često vraćam kada me premori neko isprazno savremeno delo.

Možete li nam kažete odakle su potekli Pisovi, pardon, Nosati Pisovi?

U jednom Dodžsonovom (Luis Kerol) pismu nekom od svojih dečjih prijatelja on piše: «Neka deca odrastaju na sasvim nesimpatične načine; nadam se da ti nećeš učiniti nešto tako dok se ponovo ne budemo videli.»
Nosati Pisovi uspevaju da odrastu na sasvim prijatan način, tako da zadrže plemenitost, hrabrost i neiskvarenost, a da ipak postanu mudri i dostojanstveni. To je moguće samo ako se bitno razlikuju od ostalog sveta, a da oni zbog toga ne postaju ogorčeni. Štaviše, ta njihova mana, ovde oličena u džinovskim nosevima, postaje nešto čime se izuzetno ponose. I, na svoju sreću, okruženi su sličnima sebi.

Maestralno ste se poigravali sprskim jezikom, njegovim bogatstvom i dijalektima. Ovo se najviše vidi u liku male veštice Mikuš. Šta vas je nadahnulo da stvorite Vešce i dodelite im takav jezik?

Prvo je nastala Mikuš, takva kakva je: srčana, bezobrazna, divlja i plemenita, još odgajana među Vešcima. To je bio jedini jezik kojim je mogla da govori.

Imena su donekle netipična za ovaj žanr, mnoga potiču sa naših prostora, a opet se mogu prevesti i zadržati svoja značenja. Šta vas je navelo da koristite baš takva imena, umesto nekih opštih fantazi imena kakvima je naklonjena većina pisaca u svetu?

Ideja je bila da dva čoveka, koja se iz petnih žila trude da funkcionišu u «normalnom svetu», pa samim tim imaju i sasvim normalna imena, najednom uleću u svet sa drugačijim pravilima i vrednostima.

Iako je naizgled vaša priča namenjena deci, mnogi odrasli su uživali u njoj više nego u mnogim ozbiljnim knjigama. Neki po utisku koji ostavlja, vaše delo porede sa Tolkinovim „Hobitom“ Za koju publiku ste prvenstveno namenili svoje delo?

Za sebe. Imala sam potrebu da sistematizujem svet koji mi je bio u glavi. Posle sam rukopis davala prijateljima, pa oni svojim prijateljima... Kada je, konačno, roman štampan, baš sam se prepala jer više nisam imala ni ovlašnu ideju – ko to sada čita. Na sreću, javljaju mi se samo oni kojima se knjiga baš dopala.

Da li imate omiljene autore i dela, ne samo fantastike, koja biste preporučili drugima

Svaki period u mom životu imao je različite omiljene pisce. Par godina sam očajavala što Ljosa ne može dovoljno brzo da piše koliko ja mogu brzo da čitam. Pre toga je bio Mopasan, a posle ruska književnost. Za sada izgleda da su Čehov i Šekspir imena kojima ću se uvek vraćati, jer uživam u onome što su pričali, načinu na koji je to rečeno, potpunom majstorstvu u vladanju rečima i mislima.
Kada je fantastika u pitanju, jako mi se dopao Martin, sve do poslednje knjige koja me je razočarala. Ali ću, ipak, pročitati i sledeći nastavak.

Do vašeg dela je teško doći, ako se ne varam u Beogradu je moglo da se nađe samo u Stubovima kulture. Da je na pomolu neko treće izdanje koje bi imalo veći tiraž i bilo dostupnije široj publici?

Knjiga je mogla da se nađe u nekoliko knjižara, a da li je sada negde ima – zaista ne znam. Verujem i da će doći do trećeg izdanja, ali tu postoje problemi nalaženja novog izdavača.

Da li imate u planu nastavak „Vira svetova“ ili možda nešto drugo?

Imam u planu nastavak, čak sam i počela da ga pišem, ali me je jedna druga tema toliko zaokupila, da sam morala malo da odložim započeto.
Let your blows fall because faith is my shield and valor is my sword

A knight is sworn to valour
His hearth know only virtue
His blade defends the helpless
His might upholds the weak
His words speak only truth
His wrath undoes the wicked
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 3496
Pridružio se: Pet Jul 05, 2002 9:32 am
Lokacija: Beograd

Povratak na Intervju sa piscem

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron