[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3788: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3790: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3791: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3792: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
www.tolkien.rs/arhiva/ • Pogledaj temu - Prica (No name Yet)

Prica (No name Yet)

Maštovite priče naših članova

Moderator: Earvena

Prica (No name Yet)

Postod Edard Stark u Čet Jun 04, 2009 9:18 pm

PRICA

Neke stvari u zivotu mi jednostavno nisu dale mira. Morao sam da proverim da li je prica bila istinita. Odgurnuo sam se od stola I naglo ustao iz stolice. Kaput je bio okacen na civiluku odmah do vrata. Pokupio sam ga usput I izasao iz kancelarije. >Seli, ko god da me trazi nisam tu I ne znas kad se vracam< gledala me je potpuno zbunjeno. >Ali sefe sta da kazem gde ste otisli?< Nisam joj odgovorio na pitanje samo sam se okrenuo I nastavio niz hodnik. Nista se nije culo okolo, cak ni moji koraci. Vladala je apsolutna tisina. Uvek sam bio prvi na poslu, mnogo pre drugih. Ljudi su tek dolazili kad sam se nasao ispred lifta. Svi su izlazili na ovom spratu I gledali mene sa cudjenjem jer sam ja bio jedini koji odlazi. Ovo je bilo mnogo vazno. Mislim meni. U liftu sam imao vremena da razmislim. Sta ako je prica tacna. On mora da je jos ziv negde. A ako je zaveden onda mora da pise I gde.Ali to su sve bila moja glupa nagadjanja. Ne mora nista da pise. Ne mora on cak ni da postoji. Sve cu to tek saznati. Ja se nadam da je to obicna gomila besmislica. Skripa vrata me je trgla iz mojih misli I krenuo sam ka izlazu. Pratilo me je jos zbunjenih pogleda. Svi su me znali ovde. Svi su znali moje navike I moju besprekornu tacnost. Posle deset godina svako gubljenje konstantosti izgleda cudno. Cak sam I ja bio zacudjen samim sobom. Nema veze. Prosao sam vrata I kad sam to uradio sad je sve bilo lakes. Ali ja nisam trebao da izadjem. Gubim se. Gde mi je koncentracija nestala. Ova prica me potpuno unistava, definitivno. Garaza je desno, da. Prosao sam pored cuvara I zatekao se na ogromnom platou punom parkiranih kola. Eno ga, rekoh sebi.Ttamno plavi ford mondeo. Vozim ga vec godinama. Iskljucio sam alarm I seo u njega. Miris limuna koji je vladao kolima mi je malo razbistrio glavu. Bio je toliko ostar das u mi se u jednom trenutku sve kockice u glavi slozile, ali samo na trenutak. Okret kljuca u bravi I nasao sam se na svom putu. Stani malo, stani. Pa vi jos ne znate ko sam ja. Moje ime je Mark Kol I jedan sam od deset najboljih novinara u Americi, ili tako barem kazu. Isto kazu da ljudi kao ja nisu bas sami sa sobom u glavi tako da nemojte da se cudite kad delovi budu malo konfuzni, mislim moje price jel da. E tako, sad mozemo dalje. Ulice Vasingtona su bile tmurne, prekrivene nekom sivom bojom nastalom totalnim pomracenjem neba oblacima. Kisa je lila na sve strane. Upalio sam brisace. Nesto mi je falilo. Gde sam ih stavio. Mozda u ladicu. Ah tu su. Izvadio sam cigare. Cello jutro nisam zapalio ni jednu. Maker sam u svojim rodjenim kolima mogao da pusim koliko sam zeleo. Za to se ne dobija otkaz! Dok se vozim ovako ka svom odredistu mogu da vam ispricam jos nesto o sebi. Godine 1991. u evropi, tacnije na balkanskom poluostrvu izbio je opsti haos. Moze se cak i reci pakao. Taj pakao je nastao usled raspada SFRJ ili ti Savezna Federativna Republika Jugoslavija za one koji ne znaju. Ona se sastojala iz sest drzava koje su nakon raspada zaratile. Ja sam se nasao usled svega toga I bio jedan od prvih ratnih izvestaca za CNN. Tada sam bio dosta mladji I agilniji nego sad , nisam imao ovaj pivski stomacic, dobro stomak, I imao sam vise strpljenja I hrabrosti, jer da vam kazem nesto, kad covek udje u svoje pedesete onda mu nije bas sve jedno da li ce metci da lete oko glave I caure padaju svuda oko njega. Ali da se vratim na pricu. Tri drzave su zaratile, Bosna, Hrvatska I Srbija. Za razliku od svih ali bukvalno svih izvestaca koji su se zatekli na istom mestu kao I ja, ja nisam zapisivao ne istine. Kada sam zavrsio sa prenosom sa Balkana, seo sam I napisao knjigu. To je bila knjiga o istini i o svim zlodelima koja su ljudi pocinil u preiodu od devedeset I prve do devedeset I pete.Knjiga je postala veliki hit I ja sam ubrzo dobio svoju pulicerovu nagradu I samim tim postao jedan od deset najboljih novinara u SAD. Ali sam takodje postao I jedna obicna usedelica. Prijalo mi je sto sam dobio svoju kancelariju, stan, sekretaricu I dve hiljade dolara nedeljno za neko pisuckanje s vremena na vreme, ili potpis ispod nekog clanka. Ja sam vam u stvari kao neka sportska zvezda, kupio me je klub koji ce posle toga da zaradjuje na mom imenu. Ali sve kad tad dosadi, pa cak I to lencarenje. Pre nekih tri godine, na kancelariju mi je stiglo pismo. Obicna zuta koverta sa mojim imenom. Unutra me je cekalo iznenadjenje. >Dragi gospodine Kol, procitao sam vasu knjigu kad je izasla I od tad redovno pratim sve vase clanke I tekstove. Smatram da ste trenutno jedini ispravan I moralno ne iskvaren novinar u nasoj zemlji. Zato se bas vama obracam u nadi da cete mi pomoci da istina izadje na videlo. U nacionalnoj arhivi, u izvestajima iz drugog svetskog rata, arhiva koja je preneta iz Berlina, I prevedena na engleski, nacicete jedan izvestaj koji ce vas sigurno jako interesovati. Kao novinar verujem, siguran sam da ste culi za >Tresspass<. Samo vi gospodine Kol mozete da pomognete sa se Istina obelodani. Onog trenutka kad to odlucite, idite u arhivu. Trazite pristup fajlovima iz 1946. tacnije fajlu usgwt – 2686854g I onda ce vam sve biti jasno. Zelim vam puno srece gospodine Kol I bog vas blagoslovio.< I evo posle tri godine ja sam se konacno zaputio u tu arhivu. Vas sad sigurno interesuje sta je Trespass. Pa, prema prici neki nasih vojnika, nastala posle ispitivanja vecine glavesina SS-a, trespass je ustvari dnevnik jednog Nemackog obavestajca pri u kome on opisuje razne dogadjaje vezane za jednog malog decaka, ili vise njih, nisam siguran. Naime za vreme Treceg Rajha, postojala je organizacija za istrazivanje paranormalnog, ondasnji, nemacki dosije x, da budem precizniji. Cilj je bio otkriti nacin za vodjenje paranormalnog rata, il iti upotrebiti sve paranormalne i fantasticne mogucnosti I tako smanjiti stradanje obicnog vojnika. U pricu su ulazila deca koja su imala razvijene odredjene sposobnosti kao naprimer telekineza. Ali verujte vi meni kad vam kazem da je to islo mnogo dalje od telekineze. Na samu pomisao sta sve moze da pise u tom dneniku, ledi mi se krv u zilama ali mi takodje I adrenalin skace. Plasim se samo da moje srce to nece moci da izdrzi. Prica koje sam se ja najvise plasio jeste jedna od urbanih legendi koja se ne zavrsava. Nju cete cuti tokom ove price, necu vam je jos otkriti, ali verujte kad vam kazem da cete posle ovoga noci provoditi sirom otvorenih ociju.

Evo nas. Parkirao sam kola ispred jedne, na prvi pogled ruinirane zgrade. Ona se u opste nije uklapala u okolinu. U sred modernih visespratnica, u stvari solitera, nalazila se jedna siromasna zgrada sa tri sprata. Ali ono sto mnogi ne znaju jeste to da ova zgrada ima arhivu od preko dve milijarde spisa I oni se nalaze na tri hiljade kvadratnih metara pod zemljom. Kako ja to znam? Pa ja sam poznat I navodno dobar novinar. Odluku o tome cu ostaviti vama. Dok sam prilazio ogromnim drvenim vratima policajac mi je dobacivao da ne smem tu da parkiram. To me I nije bas mnogo interesovalo. Nek ih odnese ako mu je toliko stalo. Vrata su bila jako teska. Puno drvo preplavljeno gomilom izrezbarenih motiva americke istorije. Vasington, Linkoln pa cak I Leri King. Zvuk skripe se prolio hodnikom, na cijem kraju se nalazila prijavnica. Dok sam pruzao korak niz taj hodnik, preko perfektno izglacanih plocica u kojima sam video svoj odraz, Iz unutrasnjeg dzepa sakoa sam izvadio zutu kovertu. Secate se zute koverte. E pa zaboravio sam da vam spomenem da sam uz pismo dobio I propusnicu za sve nivoe drzavne arhive. Da, ja mogu da udjem gde god pozelim I da procitam sve sto je zavedeno pod >Strogo Poverljivo<.Iza pulta me je docekao jedan stariji covek, mozda malo stariji od mene. Seda kosa mu se pruzala sve do ramena I obrazi su mu bili blago opusteni I crveni. Pice, pomislio sam. Bio je veoma ljubazan. >Mogu li da vam pomognem gospodine?< Pitanje je vislilo u vazduhu nekoliko sekundi I onda sam definitivno odlucio da uradim to. >Da, mozete. Zeleo bih da pregledam neke papire.< Samog sebe sam zacudio koliko sam delovao samouvereno. Pruzio sam gospodinu svoju karticu. >Podjite samnom< Okrenuo se I bez I jedne vise reci zaputio se niz hodnik ka dalekim vratima na sam kraju tog dugackog hodnika. Pult je ostao da strci prazan. Posao sam za cuvarom ili koji kod da je njegov posao bio. Kad smo prosli kroz ta vrata, ne znam odakle, izvadio je baterijisku lampu I poveo me mnogo stepenica dole. Put kojim se ja nikad ne bih usudio da podjem sam. Mrak mi nikad nije toliko prijao. Ne plasim se ali je jednostavno ne prijatan osecaj, barem meni. Kada smo konacno dosli do kraja tih metalnih stepenica, cekala su nas jos jedna vrata. >Da li biste bili ljubazni da mi pridrzite lampu?< Pitanje je bilo upuceno meni ali mi je trebalo malo vremena da shvatim jer sam bio potpuno izgubljen svojim putesestvijem. >Da svakako< Prihvatio sam lampu I uperio je ka bravi. Brz okret kluca uz iritantno zveckanje trista kljuceva okacenih o privezak I vrata su se otvorila. Mrak. Opet mi se pojavio onaj neprijatan osecaj. Kao da je vrebala ogromna praznina, spremna da me proguta iza ovog metalnog okvira. >Lampu molim vas< cuvar je piljio u mene. Dao sam mu lampu I nastavio da zverim u nista. Cekao sam svetlo. Ali, da sam znao sta me ceka kad se svetla upale verovatno ne bih ni dolazio ovde. Bilo je kao u filmovima. Tri klika I jedno po jedno svetlo je krenulo da se pali na plafonu koji je bio jedno pet metara udaljen od mene. Jedna za drugon sijalice su se palile niz koridore daleko dokle je moj pogled sezao. Secate se onih tri kilometra, e pa ja sam upravo pokusavao da ih sagledam. Osecaj bespomocnosti me je obuhvatio. Ali cuvar je naravno bio potpuno opusten. Sigurno mu je ovo bio svakidasnji dogadjaj ali ja nemam priliku da svaki dan pruzam pogled niz tri kilometra polica pet puta visih od mene. >Prvi put ste ovde zar ne?< >Definitivno. Ako bih mogao da vas zamolim da mi pomogneta jer ja ako sam budem trazio provescu godine ovde<>Svakako gospodine, nije nikakav problem. Da vidimo, 2686854g. to je dvadeset I treci red desno od ulaza. Samo me partite. < koliko mu je vremena trebalo da upamti gde se sta nalazi pitao sam se. meseci, godine mozda decenije. Kada smo konacno izbrojali dvadeset I tri reda ,skrenuli smo medju dva zida I poceli da trazimo. >Vi gledajte sa leve ja cu sa desne. Trezite prva tri broja, 268. Tamo su vam merdevine.< Nisam znao kako da se zahvalim coveku. Otpesacio sam dvadesetak metara I dohvatio se merdevina. Malo kotrljanja levo, malo desno I nasao sam moja tri broja. Svih pet sam nasao dva metra iznad. Broj 2686854 bio je izlepljen na cetiri ogromne kutije. >Nasao sam< povikao sam I posle nekoliko sekundi na jos jednim merdevinama, tik do mene, nasao se cuvar. >Kako sad ovo funkcionise. Ja izvucem jednu kutiju I odnesem je u citaonicu?< >Upravo tako. E sad jel zelite da sve ovo predjete< >Svakako< Odgovor mi je izleteo iz usta. >Uzmite prvu kutiju, odnesite je u citaonicu. Kad zavrsite donesite je meni. Stavicu je sa strane I cekace vas kad opet budete dolazili.< Odusevio sam se. Prvo pri pomisli da necu opet morati da silazim ovde a zatim zbog ogromne pomoci koju mi je ovaj covek pruzio. >Kako da vam se zahvalim?< >Nema potrebe. Samo mi potpisite vasu knjigu I kvit smo.< Smesak se razvukao preko mog lica a I preko njegovog. >Procitali ste moju knjigu< >Da,da. Vise puta. Mozda jesam obican cuvar ali znam da prepoznam istinu. Samo vasa knjiga verno prepricava sta se stvarno desavalo tih godina na Balkanu. Svaka vam cast.< >Hvala vam puno…<>Stiven<>…Stiven. Mnogo ste mi pomogli.Imate posvecenu, novu kopiju moje knjige, a ako se desi ono sto planiram, imacete i novu knjigu u svojim rukama, prvo izdanje.< Svukli smo kutiju na zemlju. Iscekivanje je bilo toliko da sam bio spreman da je otvorim tu, na sred poda. Ali sam se strpeo do citaonice. Kada smo se popeli nazad, u svet, jos jednom sam se zahvalio Stivenu I produzio ka jednoj maloj kabinici. Odeljak za pusace, to mi je trebalo. Uzeo sam jednu kafu na automatu I smestio se u taj mali kutak. Unutra se nalazio jedan, dovoljno veliki sto I jedna stolica. Sve je delovalo nekako ususkano I prijatno. Kakva promena posle onolike arhive. Stavio sam kutiju na sto. Zavalio sam se u stolicu. Bila je starinska, sve u duhu ove zgrade, ne racunajuci ono skladiste, udobna. Na to sam I racunao, s obzirom da cu sigurno dosta vremena provesti ovde. Cigara, to mi je sad trebalo. Toliko je bilo tiho da je zvuk kresiva na upaljacu delovao kao grmljavina u praznoj citaonici. Povukao sam dim I bacio paklu pored kutije. Spreman sam, pomislio sam.






I

Karsten se nalazio u svojoj kancelariji. Stajao je tacno ispred ogledala I spremao se. Vezivao je svoj celicni krst oko vrata, ispod kragne. Zagledao se u njega kroz ogledalo. Sada je bio Vitez Rajha. To je u mnogome menjalo stvari. Nije vise samo jedan od mnogo oficira nad kojima su nadredjeni mogli da se izivljavaju. On je sada Her Karsten Von Osthaim. Stavio je traku sa svastikom oko ruke, pogledao se jos jednom diveci se svojoj novoj crnoj uniformi sa belim savovima I zatim se zaputio ka vratima. Sa civiluka je pokupio svoju kapu I kozni mantil. *Sacekacu ispred kuce draga* rekao je svojoj dugogodisnjoj ljubavi koja ga je s ponosm gledala dog je prolazio kroz hodnik. Emili je uvek bila tu za njega. Tokom svih ovih godina borbe, kako na frontu tako I kod kuce u Nemackoj. Kada se nalazio u teskim trenutcima daleko blizu neprijateljskih linija, ona mu je bila u mislima I odrzavala ga u zivotu. Znao je da ga ona verno ceka I da mora da se vrati kuci. *Moj muz… Vitez. Tako sam srecna zbog tebe Kar.* Usledio je trenutak neznosti ispred izlaza. Dug poljubac. Nikad nije napustao svoj dom a da je pre toga nije poljubio. *Hvala ti Emili. Ti znas da si mi ti sve na svetu. Sta bih ja radio bez tebe. Sad moram da idem, cekaju me. Volim te ljubavi.* Pogledao ju je s osmehom na licu a zatim se okrenuo I izasao napolje. Pored trotoara, tacno ispred stepenica, cekala ga je predivna crna limuzina. Rols Rojs Crni Vetar. Nikada do sad nije imao prilike da se vozi u takvoj lepoti. Sofer je cekao da mu otvori vrata. * Her Osthaim?* upita ga vozac. *Vas prevoz her. Ja cu od sada biti vas regularan vozac. Komplimenti vrhovnog staba Rajha. Moje ime je Ginse* Brava kratko kliknu I vrata kliznuse. *Izvolite.* Karsten se udobno smesti u kola. *Hvala Ginse ali zamolio bih te da mo od sad ne otvaras vrata. Nisam bogalj. Hvala bogu jos sam u svojim najboljim godinama.* I bio je. Pre samo mesec dana napunio je trideset I trecu. *Izvinjavam se her.* ozbiljno ce na to sofer. Karstenu je to bilo smesno ali nije to pokazivao na licu. *Nema potrebe Ginse, sve je uredu. Hajde da podjemo.* Ginse sede za volan I okrenu kljuc u bravi. Culo se samo blago predenje motora. Auto je bio prava lepotica, lepotica sa snagom zveri. Jedan stisak papucice I auto kao da je poleteo. Spustio je prozor, izbacio ruku i jos jednom jos jednom mahnuo svojoj Emili, koja je stajala na stepenicama. *Ah kako mrzim rastanke sa njom.* razgledao je oko sebe I ugledao mali kabinet ispred sebe. Na vratima je bio ugraviran orao rajha. otvorio ga je I dohvatio flasu francuskog vina I jednu casu. *Ponudio bih te ali vozis.* *To je u redu her. Hvala vam u svakom slucaju. Otvarac vam se nalazi u fioci odmah pored kabineta.* Otvorio je flasu I nasuo sebi crnog vina. Voleo je francuska vina. Imao je prilike da u okupiranoj Francuskoj proba najbolja I najkvalitetnija vina iz njihovih najstarijih podruma. *Mora im covek priznati… Imaju vraski dobra vina.* Ginse je cutao. *Slusaj, ako hoces da budes moj vozac moraces da prestanes sa tolikom ozbiljnoscu jel to jasno?* *Da her.* Karsten se ovog puta stvarno smejao. *Eto vidis, opet si to uradio. Razgovaraj samnom, nisam ja nista veci covek od tebe. A I onako cemo dosta vremena provoditi zajedno. Odakle si Ginse?* Vozac ga pogleda kroz retrovizor I zamisli se. *Duga je to prica her. Ja sam vam odasvuda. Rodio sam se daleko u selu Mainwep. Otac mi je bio farmer a majka obicna domacica. Kad je poceo rat, mene I moja tri brata su poslali na zapadni front. Svu trojicu su ubili ljudi iz otpora. Izgleda da je neko vazan cuo za njihovu pogibiju pa je odlucio da mene vrate nazad u Berlin, I od tad radim kao vozac. Ne zalim se, ovde je sigurno bolje nego tamo, na frontu. I plus mogu da vozim ovu lepoticu tako da sam u neku ruku zadovoljan* Smeskao se Ginse. *A vi her. Koja je vasa prica ako smem da znam? Vitez Treceg Rajha, to je jako ozbiljna titular.* *Bogami jeste. I da smes da znas. Pri okupaciji Francuske, bio sam stariji oficir u stabu kopnenih snaga, armija sever. Bez obzira sta ljudi mislili, nije bilo tako naivno uci u Francusku. Spremali smo se za veliki proboj sa severne strane. Sve napade je trebalo uskladiti. I sad, armija istok, u kojoj je sluzio moj dobar prijatelj Karl Hajnce, trebala je da krene u ofanzivu u tacno dva u jutro po centralnom vremenu. Karl je bio neka vrsta koordinatora, tako da je sve zavisilo od njega. Ali, dva dana pre toga, meni stize obavestenje od mojih, pa recimo da su pticie u pitanju, da snage otpora, koji je inace bio formiran jos pre okupacije, locirale Karla I da ce pokusati da ga skinu. I, dan pre okupacije, u gradicu nedaleko od granice, Karl je sa svojim vozacem u otvorenom automobilu isao ka stabu kada su ga presreli. Cetvorica iz pokreta naoruzani sten puskama. Moja predpostavka je da su to organizovali Britanci. Ali svakom slucaju na moj poziv u roku od svega nekoliko minuta tu su se pojavila dva kamiona puna nemackih vojnika. Uljezi su streljani po kratkom postupku tu na sred ulice I ostavljeni da trule, a okupacija se nastavila po planu. Vrhovna komanda je bila veoma zadovoljna I odlucila da me proglasi za viteza. Meni je samo bilo drago sto cu moci da se vratim kuci I da se igram rata iz svog doma* Oboica su se smejali. *Malo cu da oddremam a ti me probudi kad budemo bili blizu.* *U redu her.* Zvuk motora I blago truckanje mu je odgovaralo. Ipak je bio dugacak put to Aspena I zeleo je da bude svez kad dodje. Oci su mu se sklopile I polako je upadao u san.

Jutro je svanjavalo I zraci su poceli da se prelivaju po putu za Aspen. Snovi su se razilazili kada je svetlost prodrla u auto. Tiha, umirujuca muzika je isla na radiju, muzika koja je bas odgovarala tom jutru I njegovoj cistoci. >Dobro jutro her. Nadam se da ste udobno spavali…< Karsten je bas o tome razmisljao kad se probudio. Kako je moguce da je spavao ko beba celim putem? Znao je ceo put I znao je sve njegove rupe I pukotine, a bilo ih je mnogo. >Ili je auto u pitanju ili si ti Ginse. Ja ne znam, ali mogao bih da se zakunem da si vozio kao po oblacima< >Mozda je to od vina her< vozac se nasmesi kroz retrovizor, ali taj smesak brzo nestade. >Ja se izvinjavam her na ovoj neumesnoj sali.< >Uredu je. Ako se secas to sam I trazio od tebe. Opusti se, kad mi bude smetalo recicu ti.<
Voznja se nastavila uz muziku koja je jednostavno davala neku car tom jutarnjem putovanju kroz sume. Karstenu je ulivala nadu da ce ceo sastanak proci kako treba. Nadao se samo da nema prevelika ocekivanja.
Neka velika pitanja je trebalo resiti na tom sastanku a Karstenu ce to biti prvi put da ucestvuje u donosenju odluka oe vaznosti, sto ga je cinilo malo nervoznim. Receno mu je da ce prisustvovati dosta bitnih I uticajnih ljudi, ljudi mnogo ali mnogo bitnijih od njega. Jevrejsko pitanje, pitanje zapadnoga I ponajvise istocnog fronta. Nadao se da, ako Hitler ne shvata, ostali makar shvataju da pucaju na istoku. Bio je upoznat sa svim problemima. Dostavljanje zaliha I snabdevanje trupa, losa opremljenost I jos mnogo drugih stvari koje su jednostavno unistavale bilo kakvu nemacku sansu na istoku. Mislio je, ali nije smeo da se usudi to da kaze, da se previse trose oko Jevreja I da zbog toga ne mogu da se skoncentrisu na sam rat koji su definitivno gubili. Ali to nisu svi hteli da priznaju, pogotovo sam vrh Rajha. Za ono sto misli bio bi streljan na licu mesta. Bila su to opasna vremena I sve se svodilo na to kako sacuvati sopstvenu glavu, kako na frontu u otvorenom ratu, tako I kod kuce o ovim pritajenim, licnim I sitnim, a opet mnogo opasnim ratovima. Ko nije znao da igra ovu opasnu igru vatre brzo bi se gadno oprzio. Zato je Karstenu najbolje bilo da sto vise drzi jezik za zubima.

III

Soba kao da je gorela. Bila je u potpunosti obasjana suncevim zracima. Toplota na desnom obrazu, I na jastuku pod levim su ga digli iz neprijatnog sna. Sastanak je bio sve o cemu je razmisljao I imao je los osecaj koji mu ni u snu nije dao mira. Desna ruka je poletela I uz blago lupanje dohvatila sat sa komode pored kreveta. Bio je uveren da kasni na sastanak a u stvari ima vremena I da se istusira I da sidje na dorucak. Ideja mu se svidela. Bio je umoran, prvo od sedenja u kolima a zatim I pozdravljanja sa svima I slusanja istog pitanja *Jel znas sto su nas sve zvali ovde?* Ako vazniji ljudi od njega ne znaju, zasto bi on znao? Ali ljudi su takvi. Vole da postavljaju glupa pitanja I ako znaju da nece dobiti odgovor na njih ili ce taj odgovor biti podjednako glup. Ali to je sad bilo potpuno ne bitno. Bitan je bio tus I pogadjanje sta ga ceka za dorucak. Mozda topli hrskavi francuski kroasani ili neko drugo pecivo? U svakom slucaju lep dorucak jer kad god su u pitanju neki malo veci skupovi generala I oficira dovodjeni su jedni od najboljih kuvara da svojim jelima ocaraju cula gostiju I ucine im boravak prijatnijim. Zgrabio je peskir iz fioke I nekoliko sekundi kasnije topla voda je tekla po njemu. Bilo je to pravo opustanje misica pod naletima toplih mlazeva. Pena za brijanje potekla mu je u ruku kada je zavrsio sa tusiranjem. Par pokreta I zamaha brijacem I bio je spreman da se spusti u ogromnu trpezariju ovog dvorca. Kada se obukao i izasao na vrata sobe vec je bilo ljudi koji su se takodje spustali na dorucak. *Karstene, Karstene… Covece jesi to ti?* culo se sa kraja hodnika. *Iskreno Lajme ti si bio poslednji kojeg sam ocekivaoda cu videti!* Lajme je bio omanji coveculjak, nesto malo veci od decaka, nikako pravi pripadnik arijevske rase, ali dobre duse kako je Karsten imao naviku da govori. *Neko mora da zapisuje vasa filozofiranja. Ja sam ti stenograf Kas. Trenutno mozda najinformisaniji covek u ovome dvorcu. Sve ide kod mene za prekucavanje I diktiranje. Tako da cu danas da zapisujem vasa filozofiranja na sastanku. Nego pusti to sad, reci mi kako si ti, nismo se bre videli jos od akademuje?* Lajm je imao naviku da prica kao navijena lutka, bez prestanka. *Pa, ozenio sam se. Postao jedan od onih koje smo mrzeli na akademiji. Vratio sam se iz Francuske pre samo mesec dana I po naredjenju sa vrha evo me ovde. A taman sam mislio da cu se malo odmoriti, ali izgleda da toga nema za vreme rata!* Smesak se promoli preko Karstenovog lica. * Zao mi je sto cu morati d ate razocaram ali bolje da prestanes da razmisljas o odmoru…* Lajm ga uhvati za rukav dok su se spustali stepenicama I odvuce ga u neku omanju prostoriju koja je licila na ostavu. *… kao sto rekoh svi transkripti idu preko mene I ne pise se dobro.* Sumnjive I zbunjene oci su ga gledale. *O cemu pricas bre? Sta se ne pise na dobro?* *Dok si bio u Francuckoj ovde su se prodavale lazi Karstene! Sta mislis zasto su te povukli odande?* *Zato sto sto sam zavrsio svoj posao tamo. Nisam im potreban u Francuskoj.* *Tu si u pravu, tamo im nisi potreban. Ali ja znam da ti nisi slep a jos manje glup. Sta misli cemu toliko vojske u okupiranoj zemlji? Zasto gomilaju snage u Kaleu? Napasce nas Karstene! Napasce nas I sve snage a ove budale ne shvataju da im namesaju zajebanu igru. Lazi su svuda.* * Lajme molim te objasni jer sad stvarno pocinjes da me gubis a ja sam povrh svega veoma gladan!* * Zao mi je ako ne shvatas… Samo mi veruj danas ces cuti mnogo lazi. Zapati samo jednu stvar. Nisi ti povucen jer si odradio svoj posao nego je to bilo spasavanje, spasavanje ljudi koji su I dalje potrebni. A ne potrebni, pa recimo da su oni ostavljeni da brane nesto sto je vec izgubljeno.* Kada se prica zavrsi oni nastavise ka trpezariji.*Ali necemo vise o takvim pricama. Reci mi kakva ti je zena, jel prava lepotica, a? Jeste sigurno cim me nisi zvao na vencanje da je ne otmem.* obojica pocese da se smeju I ona zbunjenost I blaga tenzija koja je lebdela u vazduhu kao da je nestala. Ali Karsten nikako nije mogao da izbaci Lajmove reci iz glave. Posle ruznih snova, samo mu je jos on trebao da doliva ulje na vatru I potpali njegove sumnje u celo ovo okupljanje.
Bilo je bas kao sto se I nadao. Kako je krocio sa stepenica poceo je da se oseca opijajuci miris sveze pecenih kroasana. Nema nista bolje za dorucak. Cak I ako neko nije bio gladan posle budjenja cula opijajucim mirisom hrskavog peciva morao je da ogladni. Prostorija je bila krcata ljudima. Za desetak manjih stolova sedeli su oficiri, narednici, pukovnici I jos mnogi drugi. Bilo je tu I nekoliko naucnika I lekara.oni su sedeli za zasebnim stolom I krajnjem desnom uglu I svi su bili u civilu, sem jednog. * To ti je Forman Nihten, cuo si za njega sigurno.* Lajm je definitivno sve znao. * Da cuo sam. Himlerov licni lekar. Nisam znao da je zvanicni pripadnik SS-a.* * A to ti je sada novo pravilo. Svi lekari koji rade za SS moraju da nose njihove uniforme. Kazu da su im uniforme crne kao I dusa. Ja znam da ne bih voleo da me on leci, covek je lud.* U celoj trpezariji samo jedan sto je bio slobodan. Kada se smestise, kelner im pridje I uljudno Ih ponudi picem I pokaza im ka svedskom stolu. *Hajde Lajm budi ljubazan I donesi nam nesto da pojedemo ja sam I dalje mrtav umoran. Snovi mi nisu dali mira sinoc!* Dok je cekao da stigne dorucak padose mu na pamet reci koje je cuo na stepenicama. *Sta li je time mislio?* Taman je mislio da ce se malo odmoriti u toploti svoga doma I svoje prelepe Emili. *Ma to je Lajm. Lupeta gluposti. Bice malo rasprave sta cemo da radimo sa Jevrejima I o stanjima na frontovima I posle jos malo pica pa kuci. Sta to moze toliko strasno da bude?* *Sta je poceo si da pricas sam sa sobom. Nisam znao da ljubav moze da toliko pomuti coveku mozak. Sta mi inace radi najdraza sestra?* Suvonjav covek privuce stolicu I smesti se za Karstenov sto. Docekan je zbunjenim pogledom. *Koga jos necu sresti ovde?* Karsten kada je shvatio da gleda u svog suraka Gerarda on u trenu ustade I zagrli coveka. Gerard, vitak I prav kao prut bio je omiljen medju zenama u Berlinu. Cesto su se cule price da se zeni te sa jednom devojkom, te sa nekom drugom ali ljudi njegovu svadbu nikad nisu doziveli. *Pravo da ti kazem ne znam nisam stigao propisnoni da je poljubim od kako sam se vratio a oni su me vec odvukli od kuce.* * Pa dobro, sad kad si uticajna osoba, kako cujem nisi mogao drugo ni da ocekujes. Her Von Osthajm…* rece Gerard prenaglaseno *… Visoki oficir Wermahta. Drago mi je zbog tebe ali ne iz bog moje sestrice. Ko ce da je pazi dok ti nisi kod kuce?* *Veruj mi razmisljao sam o tome jako dugo I planiram da uradim sve u mojoj moci da se vratim sto pre. I meni teba malo ljubavi, sta brines samo za nju?* Smeh se provuce preko dva lica kad se pojavi I trece. * Uzeo sam ti ove kroasane I malo… Ah izvinite ako prekidam nesto.* *Ajde ne zezaj nego sedi.* Potapsa ga po ledjima I pokaza mu na stolicu. * Ovo je Gerard, moj surak.Ako imas neku lepoticu da te ceka kuci, postaraj se da ga ne upozna. Otece ti je a da ne trepne.* Posle tenzije od snova I razgovora sa Lajmom na stepenicama prijalo mu je malo sale sa prijateljima. *Zamisli kad sam morao da se ozenim njegovom sestrom samo da bih bio siguran.* Blagi smesci su u tom trenitku prerasli u pravi smeh zbog kog se vecina ljudi u prostoriji okrenula da vidi o cemu se radi. Bila su to samo tri mladica u uniformama koja su znala da se nasale u ova teska vremena I da se nasmeju na te iste sale.

Na vatima se pojavio covek od nekih cetrdesetak godina u crnoj, svecanoj uniformi. Preko desne ruke je drzao prebacen kozni mantil a u levoj kratku crnu tanku palicu. Na glavi je nosio oficirsku kapu sa dva velika slova s izvezena na sredini. Neprirodno plave oci I ne prirodno plava kosa cinile su da odskace od ostatka gostiju. On dva puta pokuca pozlacenim vrhom stapa o stok I zamoli za malo paznje. * Zamolio bih sve prisutne da, bez zurbe zauzmu mesta u svecanoj sali. Sastanak ce poceti za deset minuta.* Zatim pruzi mantil batleru koji je sve vreme stajao pored njega I sapnu mu nesto pa se okrete I nestade.

Dok su svi ustajali I kretali ka svecanoj sali, kroz guzvu, kelner se probijao ka jednom od oficira koji je takodje nosio crnu uniformu. Kada mu je preneo poruku oficir ga potapsa po ramenu I zaputi se sa ostalima. Na vratima sale stajao je onaj misterijozni covek koji ih je sve I pozvao da dodju. Kako je ko prosao kroz vrata, pre nego sto zauzme svoje mesto morao je da se pozdravi sa njim. Karsten je tu uspeo da pohvata mnoga I mena. Ko zna, mozda ce mu neka znaciti u buducnosti. Sem Lajma I Gerarda nikog nije znao. Dugo je vremena proveo na zapadnom frontu, toliko da I nije imao kad da upozna sve te ljude. *Hajl! Drago mi je da vas konacno upoznajem Her Osthajm. Cuo sam toliko o vama.* obrati se misterijozni covek Karstenu. *I meni je drago Her…* * Her Zimerman, SS. Vase ime je stiglo cak do Firera. On ima velike planove za vas Her Osthajm.* *Ne razumem, kakve planove?* *Sve u svoje vreme. Smesti te se I tokom sastanka ce vam sve postati jasno.* Kako je zavrsio on se vec obrati sledecem a Karsten ostade da stoji zbunjen jos nekoliko sekundi. Njegovo mesto se nalazilo na desnoj strani ogromnog stola. Cela prostorija je vrvela od price I blage nervoze pred sastanak. Takva atmosvera je bas lezala svecanoj sali. Sva ukrasena renesansnim crtezima po zidovima, svojom velicinom I nekom toplotom kao da je stvarala ljudima slike u glavi o ogromnim balovima I prijemima nekih predjasnjih vlasnika. Kad je pogledao u escajg ispred sebe shvatio je da ce tu sedeti ceo dan I da ce se I za vreme rucka, a ko zna mozda I za vreme vecere raspravljati o vaznim pitanjima. Posle svega sto je cuo jedva je cekao da sazna sta se desava. Osim toga sve sto je znao o ratu su desavanja na zapadnom frontu, preciznije Francuska. Sta li se samo desavalo na istoku. Seca se samo neke price, obicne glasine da je Firer posla preko million I po ljudi na Rusiju. Nije hteo da veruje u to. To bi bilo samoubistvo.

Svi su se smestili I bilo je vreme da sastanak pocne. *Prvo bih zeleo svima da pozelim dobrodoslicu.* Obratio se covek u crnoj uniformi. * Kao sto neki mozda vec znaju ja sam Obergrupenfirer Hajnrih Zimerman, drugi covek SS-a. Dan razvlacim ovaj uvod u stvari, ceka nas mnogo pitanja kojima moramo da se pozabavim. Pitanja su ozbiljna I u skladu s tim pozvani su najkompetentniji ljudi da o njima raspravljaju, vi. Kao najistaknutiji clanovi naseg velikog hiljadugodisnjeg Rajha, nas veliki Firer polaze velike nade u vas I ocekuje potpunu posvecenost u nastavku nase plemenite borbe.* Svi su ga pomno slusali dok se prica nastavljala. On pridje velikom prozoru svega nekoliko koraka od stola I pomeri zavesu rukom. Zagledao se ogromno prostranstvo livada koje se prostiralo izvan zamka. * Lajme, zapisi, sastanku prisustvuju tri pripadnika Wermahta, tri pripadnika Luftwafea, tri pripadnika SS-a ne racunajuci mene, tri naucnika I tri doktora. Jesi zapisao?* Nije ni sacekao odgovoro vec je samo nastavio da prica. *Dobro. Dajem rec Generaloberstu, Her Kepleru.* Stariji covek, krupnije gradje od nekih pedesetak godina i potpuno sede kose, zgrabi gomilu papira koji su stajali ispred njega I zaputi se do velike zelene table koja je bila postavljena za potrebe sastanka. * Ne zelim da se predstavljam jer nemamo vremena. Stvar je jako bitna.* Nestrpljenje se jasno osecalo u njegovom glasu. On uze kredu I povuce jednu jasnu crtu preko table. *Obala Francuske gospodo. Nas najveci problem trenutno je protekcija Francuske obale I sire od moguce invazije. U stvari sigurne invazije.* Ljudi pocese da se vrpolje u svojim stolicama I nervoza polako poce da se pojavljuje. *Zelim jasno da vam stavim do znanja kolika je pretnja po nasu domovinu ako saveznicke trupe uspeju da se iskrcaju. Prema izvestajima koje dobijam dnevno od obavestajaca, ogromna, ali ogromna vojska se gomila na obalama Engleske. Kale je kriticna zona. Sva istrazivanja ukazuju na to da je prebacivanje tolikog broja ljudi, koji inace iznosi vise od million trupa…* Jedan pokret rukom I samo par sekundi kasnije pojavi se jedan mladi vojnik noseci zavijenu kartu. On je brzo rasiri I prebaci preko tabli a zatim nestade. General izvadi stapic iz dzepa, rasklopi ga poce iritirajuci da lupka po karti. *… moguce jedino u pravcu Kalea, gde je kanal najuzi. Dalje, u proteklih nekoliko meseci, uhvatili smo preko deset malih izvidjackih podmorinca u krugu od nekoliko kilometara I oborili preko sezdeset aviona iznad Kalea. Pretraga aviona ukazuje na to da su u pitanji potpuno ispraznjeni borbeni avionic, bez ikakve vrste naoruzanja cija je jedina svrha izvidjanje I slikanje mogucih mesta za iskrcavanje. E sad da bi ste razumeli sve ovo sto sam vam ispricao, rec cu prepustiti drugovima iz Luftvafea da vam dalje objasne situaciju.* Pogled na pripadnike vazduhoplovstva delovao je pun mrznje i njegove poslednje reci su odisale cinizmom.

*Necu da se branim… Krivi smo za mnogo stvari, ali vi drugo vazduhoplovstvo nemate!* Oficir Luftvafea je bio omladji covek od nekih tridesetak godina I lepuskastog lica.Reci koje je izgovorio svima su bile kristalno jasne. *Her Kepler je svima lepo objasnio situaciju ali to je samo jedan mali deo. Mi, kao vazduhoplovstvo mozda jesmo u problemu, ali nismo nesposobni. To zelim da svi znaju. Dok se Her Kepler brinuo oko saveznickih uljeza, mi smo nase najbolje pilote slali u izvidjacke misije. Te misije nam govore isto sto je I kolega rekao. Napad ce biti na Kale. To nije istina!* Prvi put je podigao glas, kao da mu je zelja bila da ih sve rastera.

Karsten poce da oseca neprijatnost. Da li je moguce da su se stvari u domovini toliko promenile? Nije mogao da shvati kako je doslo do toga da se do skorasnji prijatelji sada ovako na cinican nacin provociraju. Bili smo neunistivi, najjaci na starom kontinentu, a sad ovo. Mozda je Lajm bio u pravu. Oficir je I dalje pricao ali Karstena su obuzele brige i u opste nije obracao paznju na njegove reci.

*Slali smo I uhode, spijune ili obavestajce. Kako god zelite da ih nazovete. Bilo ih je mnogo I svi su govorili jednu istu stvar. U pitanju je najveca obmana veka. Jeste I mi smo videli ogromnu silu koja se sprema ali ta sila su obicni gumeni tenkovi.* Kroz salu su prolomi smeh. *Zar stvarno mislis da ce neko ovde da ti poveruje da su Britanci napravili sto hiljada gumenih tenkova, samo da nas zaplase?* Jedan od starijih generala, veteran istocnog fronta I zaduzen za odbranu istocne granice Rajha, Her Monke, kao da nije mogao da se suzdrzi. * Oni jesu ludi ali ne I glupi. Potrebno je mnogo vise od gumenih tenkova da bi nas zaplasili. U ostalom da li ste vi ikad videli neki tenk? Nije bas da bi ste ga pomesali sa gumenim* Dok se jos jedan talas smeha prolomi, jedino se Karsten nije smejao. Ali bila je jos jedna osoba koja je bila potpuno smirena I stalozena. Gledao je u Karstena. Nije skidao pogled.


*DOSTA!!!* Parcici stapa se razletese po prostoriji I od jednom nastade tisina. *Ako cete da se ceo dan prepirete onda se vratite u vase sobe. U ovoj sali to nije dozvoljeno, ne dok sam ja tu.* Na licu su poceli da mu se pojavljuju sitni crveni pecati. Plodovi besa. *Ne secam se da ste se tako pljuvali pre par godina. Na pocetku rata je svima bilo lepo, a sad kad su sranja krenula da se desavaju hteli bi ste da krivicu svalite na drugog.* Osim njegovog glasa jos se jedino mogao cuti zvuk njegovih cizmi kako odzvanjaju od parket dok se setao oko ogromnog stola I posmatrao clanove sastanke. Svi su cutali kao da im je jezik iscupan. *E pa dragi moji rezultati vaseg rada su losi I sad je doslo vreme da prihvatite odgovornost. Sta je wermaht uradio na istoku? Sta je Luftvafe uradio na zapadu? Gubimo rat sa obe strane a vi se prepirete ko je kriv.* Batler je skupljao ostatke stapa I postavio novi na sto. Novi stap je bio identican starom, ali bukvalno isti. Izgleda da mu se ovakvi ispadi cesto desavaju. Pomisli Karsten. * Jebem ja vasu akademiju ako cete vi na rat da gledate kao na igru. Ovde nema puj pike ne vazi. Ako se ova prica nastavi za manje od godinu dana cemo svi da visimo. Da li je to ono sto zelite, jer ako jeste onda nema potrebe da sedimo ovde?* Niko nije odgovarao kao da su se plasili da ce biti streljani u protivnom. To mozda I nije bilo daleko od istine. Znalo se da svako ko prica protiv sistema I rezima, I otvoreno prica da je rat propao, ide na preki sud. Smrt streljanjem po kratkom postupku. Zasto nisam jednostavno ostao sa mojom Emili. Nisma morao da dolazim ovde. Da ali bi se onda izgleda zamerio pogresnoj osobi. Ali da su mi samo dali malo vremena da se odmorim I konsolidujem.

Zaustavio se iza Karstena I spustio mu ruku na rame. *I tako smo dosli do ovde. Vitez Rajha.* Bese mu nelagodno u toj stolici, kragna ga je stezala a desetak pogleda je bilo zalepljeno za njega. Pogledi su delovali zavidno. Zasto je on bolji od nas, kao da su govorili. *Her Karsten Von Osthajm. Pravi covek u pravo vreme. I cenim, pravo resenje za istocni front.* Upravo mu je izrecena smrtna kazna, a kroz misli su mi proleteli Emili I deca koja mu izgleda nisu sudjena da ima. Nije znao sta da kaze. Lajm je zurio u njega sa nevericom.*Istocni front?* Ni sam nije znao sto je to pitao kad je I prvi put dobro cuo. Nije mu bilo potrebno ponavljanje. *Da moj dragi Karstene, preuzimas kotrolu nad Istocnim frontom. Firerov kabinet, ukljucujuci I mene pomno je pratio tvoje razvijanje u Francuskoj I smatramo da trenutno nemamo boljeg coveka za posao.* Reci su ostataku auditorijuma gazile po ponosu, jer su se svi osecali uvredjeno kada je Zimerman izgovorivsi to pogledao sve njih. *Ali… Ja…* Sad vec reci nisu mogle da dodju. *Treba ti vremena da razmislis, razumem. Ali ne zaboravi da je to ponuda od strane Firera. Neces valjda njega da odbijes?* *Ali ja nisam iskusan covek za taj posao. To je ceo istocni front. Da li vi u opste znate koliko je to kilometara fronta. Kako ja sam da vodim racuna o svim desavanjima. Nije to posao za mene.* Pozadina recenice glasila je vratite me kuci, mojoj dragoj Emili. Necu vise da se igram rata, dosta mi je.
*Ovako cemo. Vi ste ponudu dobili. Ostale teme vas se ne ticu.* Zimerman je vec bio blago iznerviran Karstenovim pokusajem suptilnog odbijanja.*Slobodni ste da se vratite u vase prostorijei razmislite o ponudi. Ocekujem odgovor do sutra ujutro.* On mahu rukom I velika vrata sale se otvorise da propuste Karstena ka njegovoj sobi.

Stepenice su delovale kao da imaju stotinu stepenika, hiljadu… Zasto? Cime sam ovo zasluzio? Odradio sam sve sto je ‘’Domovina” trazila od mene a sad ovo. Moram da javim Emil. *Karstene… Karstene… Samo jednu sekundu.* Zimerman ga je pratio van sale. *Saslusajte me na kratko. Moj govor unutra je bio teatralan, znam. Ali takva mi je I bila namera. Dodjite veceras u moju kancelariju, moramo da porazgovaramo o ovome. Nije sve tako crno kao stovam deluje.* Mozda tebi nije crno ali meni vec uveliko vlada mrak pred ocima. *Dodjite oko devet. I jos jedna stvar. Da li ste poneli svoje izvestaje I zapise sa zapada?* Pocela je vec da ga zamara ova prica. *Da poneo sam.* Reci su I same delovale umorno. A kako I ne bi kad ga salju na Istocni front. Bolje bi bilo da su ga streljali. *Ponesite ih veceras, trebace vam.* Zimerman ga blago udari po ramenu… *ajde, kazem vam nije sve bas tako crno…* … a zatim se okrenu I vrati nazad u salu.

Noc se polako spustala. *Halo. Sobna usluga? Donecete mi jedan dupli viski. Da. Von Osthajm.* On zadrza slusalicu u levoj ruci a desnom prekinu vezu. Da li da je zovem? Za to ce mi trebati mnogo vise od duplog viskija. Ne. Sacekacu da cujem sta onaj prokleti SS-ovac ima da mi kaze. Zatim vrati slusalicu na mesto. Osecao se kao da mu je neko ubacio bombu kroz vrata… Nije znao da li ima vremena da je vrati. Mozda varnica jos nije stigla blizu baruta I mozda bi bolje bilo da se baci kroz prozor ili da je vrati nazad. A mozda jeste I sve sto on moze da uradi je da se pomiri sa sudbinom. Ali kako da se pomirim sa Emili. Moje najvece I jedino blago na svetu.
Vrata se blago odskrinuse. *Her Osthajm?* Karsten klimnu glavom. Sedeo je na krevetu I cekao da utopi svoju tugu I brigu. * Mislio sam da sam promasio vrata. Vas viski gospodine.* Pade mu na pamet da zamoli batlera da kaze Ginseu da dovede auto ispred vile. Svi zvanicnici su u sali, I mozda ce biti jos satima, niko ne bi znao. Ne! Rat je skoro pri kraju, a ja necu nestati kao neka kukavica. Sam sam izabrao ovaj put I sad cu ga preci makar me kostalo zivota. Sam sam izabrao nacionalsocijaliste. TO JE BIO MOJ IZBOR. Necu sad da se vratim kao ***** kuci i da kazem da sam poresio. Trebao sam onda da slusam kad su mi govorili ali sad je tako kako je. *Hvala. Slobodni ste.* Batler napusti sobu I zatvori vrata. A sad. Gde li sam stavio one papire…
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Ned Feb 08, 2009 4:46 am

Re: Prica (No name Yet)

Postod Edard Stark u Čet Jun 04, 2009 9:20 pm

Nadam se da ce biti komentara... Kakvi god oni bili... Svaki komentar je dobrodosao...
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Ned Feb 08, 2009 4:46 am

Re: Prica (No name Yet)

Postod Aqarius u Pet Jun 05, 2009 11:43 am

Sad ce da me biju zbog ovog :roll:

Napad na Francusku je zavrsen (kapitulacijom francuske) davno pre nego sto je Sten usao u sluzbu, kao i pre nego sto je pokret otpora formiran. Izmedju kraja te ofanzive i priprema za Overlord ima ihaj vremena, izmedju ostalog bitka za Britaniju i borbe u severnoj Africi (zapravo, bitku za Francusku je rukovodio Irvin Romel, koji je posle toga poslat u Libiju, pa iz Libije, kad se stvar uzjebala, vracen u Francusku da se spremi za odbranu). Avioni nisu bili "potpuno ispraznjeni" za izvidjacke misije. Cela D serija spitfajera je namenski radjena za fotoizvidjanje, i to je rutinska misija. Delovi su skidani ako je avion opterecivan van normalnih granica ili je trebalo da preleti vise od zamisljenog dometa. Ovo su ocajnicke mere, koje se primenjuju samo u specijalnim operacijama. I da, sto hiljada gumenih tenkova? Sto hiljada? Shermana je ukupno napravljeno 48,000 i to sa posleratnom produkcijom. Da sam ja Nemac i da mi jave da britanci imaju 100,000 tenkova, poslao bih kompletnu obavestajnu sluzbu na detoksikaciju.


Naravno, ovo cu primetiti ja i niko drugi, ali...
Ne osvrci se, mrmoti te sustizu!
Slika
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1431
Pridružio se: Sre Sep 22, 2004 7:02 pm
Lokacija: Novi Sad

Re: Prica (No name Yet)

Postod Edard Stark u Pet Jun 05, 2009 11:55 am

Zasto vi ljudi komplikujete situaciju... Ovo je prica.. ne istorijiski dokument. I ne shvataj stvari bukvalno. Sta da su napravili 48.523 tenka... Mislis da bi uvek govorili u brojku...

Reci ti meni za pricu kao pricu... kako ti deluje
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 17
Pridružio se: Ned Feb 08, 2009 4:46 am

Re: Prica (No name Yet)

Postod Aqarius u Pet Jun 05, 2009 12:31 pm

Neistrazeno :mrgreen:

Vidi, to je ono sto meni zapinje za oko. Ja sam mozda poseban slucaj, jer podosta znam o tom razdoblju, ali takve stvari govore koliko si ozbiljno odradio pripremu. U principu, nije uputno pisati o stvarima u koje se neko ne razume, a posto se udubljujes u opise (sto je, usput, dobro, jer dodaje na zivopisnosti), uvalio si se u takve sitnice. Npr, lepo je kad se opise kako se uz orden dobije licni sofer, jer se naglasava koliko riterkrojc znaci, ali Rols Rojs i dalje nije nemacki auto. Sto se ostalog tice, licno sam malo alergican na te paranormalne naciste i sl, ali do toga jos nismo ni stigli (kontam da ovog ima jos) pa ne bih da se izletim. U prvom odeljku kao da nisi siguran kako zelis da pricas, da li on prica sebi, nama ili nekom trecem, a s nemcem si se vec snasao. Opsti utisak...neizbruseno. Ima nekih izraza i konstrukcija koje mi se cine nezgrapne, (i stamparskih gresaka, ali to je sekundarno), izrazi u stilu "jedni od najboljih", "komplimenti vrhovnog staba", "gubljenje konstantosti"...

Opsteuzevsi, ako ignorisemo vojnostrateske aspekte, ima dosta prostora za popravku, ali (potencijalno) bi se dalo popraviti (zavisi kuda krenes odavde). Medjutim, ako i ostatak bude ovoliko obiman, onda je pitanje koliko se toga da ignorisati.
Ne osvrci se, mrmoti te sustizu!
Slika
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1431
Pridružio se: Sre Sep 22, 2004 7:02 pm
Lokacija: Novi Sad

Re: Prica (No name Yet)

Postod Perin u Pet Jun 05, 2009 4:01 pm

Kao što reče akvarijus, dosta neistraženo. Ja se lično ne bih upuštao u opisivanje jednog istorijskog događaja; mnogo pripreme tu treba, živaca i šta sve ne da se ne odskače toliko od samih činjenica. Piši za početak o nečemu što ti je blisko; svakodnevnoj situaciji, izlasku u kafanu. I kad napišeš priču, svaku rečenicu pročitaj naglas; tako ćeš shvatiti koje rečenice treba menjati, jer ako tebi sama rečenica zvuči nezgrapno, kako će tek čitaocu zvučati? Takođe, svaka priča se sastoji iz uvoda, zapleta i raspleta. Svaki deo priče mora da se odradi. Ne možeš iz uvoda odmah ići na kraj. Čisto savet dajem i prenosim, za ubuduće, kao što su i mene savetovali i ribali (više nego što je tebe izribao akvarijus ;))

I da. Čisto iz kurtoazije, bilo bi lepo pre nego što se postuje tekst na forum da se ispravi i još jednom pročita od strane pisca.
Slika
/Arogantnost je moje srednje ime/
Volite anime a ne znate šta da gledate? Ne brinite! Anime Jedinica će Vam pomoći oko izbora dobrog anime! Dovoljan je samo klik na http://animejedinica.blogspot.com
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1486
Pridružio se: Pon Mar 07, 2005 3:17 pm
Lokacija: Banjaluka


Povratak na Priče

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron