[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3788: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3790: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3791: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
[phpBB Debug] PHP Notice: in file /includes/functions.php on line 3792: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3184)
www.tolkien.rs/arhiva/ • Pogledaj temu - Да ли ме се сећаш

Да ли ме се сећаш

Maštovite priče naših članova

Moderator: Earvena

Да ли ме се сећаш

Postod draganče u Ned Okt 25, 2009 9:31 am

Ако је неко докон ево му занимације.

У пријатној атмосфери локалног кафеа Драган је седео на свом омиљеном месту и испијао чокањ ракије. Сто за којим је седео налазио се у самом углу кафеа, лево од улазних врата, изолован од осталих столова, што је њему највише одговарало. Ту је долазио скоро сваког дана, има већ шест месеци, око три сата поподне када је било најмање људи у кафеу и остајао све док се не направи гужва. Гужву није подносио, сметала му је какофонија коју су стварали људски разговори. Више је волео да седи сам и размишља о разним небитним стварима.
Тако је и сада седео и размишљао о томе зашто се баш у овом кафеу најдуже задржао. Прокрстарио је он све кафане, биртије, кафиће, разне ћумезе у граду, али се нигде није задржао колико у овоме. Овде су га већ упознали, па чим седне за сто „мали“, како је он ословљавао конобара, би доносио чокањ домаће ракије не питавши га претходно шта жели да наручи. Размишљајући правио је листу ствари које су му пријале и које му нису пријале у кафеу. Тако је дошао до закључка да му је највише одговарало то што ракију служе на старински начин у чокање. Одбацио је као небитне ентеријер, удобност столица (сатима се могло седети а да ти не утрне гузица), чистоћа столњака, увек свеж ваздух (вероватно су користили пречишћивач ваздуха), љубазност конобара (млади, фини, увек са осмехом развученим од ува до ува), све му је то деловало некако фенси. Нарочито му је било смешно име кафеа „LifeStyle“. Још се добро сећа дана када је први пут крочио у кафе.
Враћајући се са неке „шљаке“ (тако је он звао посао који је обављао у грађевинарству, односно рад на мешалици), баш ту испред самог кафеа удари пљусак, ко' из кабла, и он куд ће шта ће за браву па улете унутра. Пре него што је „улетео“ унутра за тренутак се загледао у огромни бљештави натпис који је представљао назив кафеа и наглас га изговорио „лајфстајл“. То „лајфстајл“ је изазвало у њему подозрење, несигурност и бојазан да ће га експресно избацити на улицу, јер он обучен у „кинеске тренерке“, патике марке „абибас“ и шмеком који је ширио око себе (шмек марке целодневна шљака) није деловао као неко ко негује префињени животни стил. Ипак, пљусак је био јачи од бојазни тако да је завршио у кафеу. Био је полупразан. Летимичним погледом по кафеу спазио је у десном углу празан сто, згодан да се шћућури и остане неприметан. Само што је сео од некуд се створи конобар испред њега с развученим осмехом на лицу и обрати му се:
- Добар дан. Добро дошли у кафе „лајфстајл“. Шта желите да наручите.
Он збуњено изговори: - Овај... шта имате... овај... од пића?
- Имате карту пића ту на столу, разгледајте, одлучите се шта желите ја ћу доћи за пар минута – рече конобар љубазно.
На столу је лежала свеска А4 формата у кожном повезу браон боје на којој је златним словима писало „Карта пића кафеа LifeStyle“. Отворио ју је и овлаш почео да разгледа. На пуних пет листа калиграфски исписаних налaзило се свакојаког пића разврстаног по географском пореклу, како је он могао то да примети на брзину. Поглед му се зауставио на одељак „Домаћа жестока пића“. Под бројем један је писало „Домаћа препеченица“ чокањ – 45,00 дин. Даље није гледао. Конобар се опет појавио.
- Да ли сте се одлучили?
- Чокањ ... мислим, ако има..
- Има, све што пише ту ми имамо. – рече конобар не допустивши му да изговори до краја.
- Али, како ... мислим чокањ и ...
- И модерно, то сте хтели да кажете – прекиде га опет љубазно се осмехујући.
- Да. Али ја ... тога нема ни по биртијама.
- Ах, знате, газда се одлучио на то, каже „узимати најбоље из традиције и то спојити са модерним, то је будућност“.
- Хегел.
- Како, молим? – рече конобар упитно се загледавши у њега.
- Ништа, ја то онако.
- Дакле, чокањ домаће. – констатова конобар.
- Да.
- Одмах стиже.
Док је конобар одлазио, он је покушавао да се присети Хегелове филозофије. Како оно бејаше: „оно што је било раније не треба да буде потпуно негирано, преузети истину раније фазе, али ту истину укључити у ширу истину...“. Тако некако, ваљда, а и није битно. Баш бих волео да упознам тог кафеџију филозофа, помислио је.
И жеља му се испунила. Власник кафеа је имао обичај да једном недељно приђе сваком госту и упита га да ли је задовољан услугом и да ли има какав предлог или жељу, што се тиче амбијента, пића, итд., коју би евентуално могли да испуне. Тако је дошао и до њега. Из разговора с њим Драган је дошао до закључка да је власник кафеа боље познавао хеклера него Хегела. На његову констатацију да му се много допада што је чокањ, као нашу стару и одавно заборављену традицију, укључио у његов веома модеран кафе, одговорио је монологом који је личио на жалопојку: „Ма каква јебена традиција, док нисам убацио чокањ само сам био у губитку. Ја сам у ову забит хтео да унесем мало цивилизације. Набавио сам пића са свих страна света и то све оригинали, ангажовао наше најбоље дизајнере и стилисте да од рупе која је била овде направе модерно стециште урбане елите. Пуко сам брдо лове коју сам држећи главу у торбу зарадио по Италији, Француској и Немачкој. А оно курац, ове наше испичутуре лочу само домаћу, кад му споменеш „Чивас“ он мисли да га псујеш“. Када је завршио свој монолог приметио је да на столу испред Драгана стоји полупразан чокањ ракије. Лице му прекри кисео осмех. Видело се да му је било непријатно што није могао да исконтролише излив емоција испред странца.
- Дакако да не мислим да су сви испичутуре. – поче невешто да се правда. Ви ми ево упоше не делујете као испичутура, баш напротив, делујете ми врло трезвено.
- Не, не, ви сте потпуно у праву, људи не знају да уживају у пићу, него желе само да се налочу и обезнане, такорећи анестезирају. – рече на то Драган да би га извукао из непријатне ситуације у којој се био запетљао.
Да би прекинуо непријатну тишину која је била настала Драган шаљивим тоном рече:
- А, зашто не бисте служили и виски у чокање?
Газду заинтересова ово питање. Брзо седе преко пута Драгана и љубопитљиво се загледа у њега. Драгана уплаши таква реакција газде, па помисли „ваљда ће схватити да је ово само шала, а не зајебанција, неће га ваљда избацити одавде, баш се био навикао на ово место“. Међутим, десило се сасвим супротно. Газда је ово схватио врло озбиљно, па упита:
- Како то мислите?
- Ма, ја то шале ради. – рече Драган смешећи се.
- Не, не, не то је врло интересантна идеја. Само не знам како би ..... – не доврши газда, па се поново загледа у Драгана.
- Шта како би? – упита Драган радознало.
- Па, лед. Кад неко наручи виски с ледом, како да му онолику коцкетину угурам у чокањ?!
- Ви гранулирајте лед. – рече Драган замисливши се за тренутак.
- Врло интересантно, одлично. Како се ја тога нисам сетио. – устаде газда потапша Драгана по рамену и оде.
Касније му је конобар донео туру пића на рачун куће. Каже „од газде, много си му се свидео“.
Прође доста времена од тада, а ево и дан данас још није заживела та идеја, помисли Драган. Баш бих волео да видим „урбану елиту“ како цвркуће свој вискић из чокања са све гранулираним ледом. То би било ..., ту му ток мисли прекиде женски цвркутав глас који му се обрати:
- Ћао Дракче.
Он лењо окрену главу у правцу одакле је дошао поздрав. Осмотри особу пар тренутака па врати главу у првобитни положај и узврати на поздрав:
- Ћао и теби. – а себи у браду додаде – ма ко била.
- Јаој, зар ме не препознајеш Дракче, зар си ме заборавио? – зацвркута још веселије она.
- Не. – једва процеди кроз зубе.
- Их, какав си. Ниси ме добро ни погледао, а одмах си дошао до закључка да ме се не сећаш. – рече она кезећи се док је лагано улазила у Драганов видокруг.
Сад је већ стaјала испред њега. Oн баци још један брз поглед на њу па процеди:
- А, зар бих требало да те знам и препознам?
- Па, наравно. – рече она разочарано. Погледај ме мало боље.
Он подиже поглед ка њој и загледа се. Испред њега је стајала жена његових година, или нешто млађа. Није био сигуран, јер је знао да су жене мајстори да прикрију своје године. Праве волшебнице. То је била блајхана плавуша, обучена у дискретно деколтирану хаљину боје крви која јој је досезала до неких десетак сантиметара изнад колена. На ногама је носила ципеле са високим потпетицама црвене боје које су је чиниле нешто вишом него што јесте, а на подлактици јој је висила малецна кожна ташница, такође црвене боје. Носила је тамне наочаре за сунце и бисерну огрлицу око врата. Како је могао да примети, све што је носила било је фирмирано. Све у свему, то је била веома складно грађена, средње висине, на почетку четврте деценије живота, добро негована жена. Жена која је гајила свој стил, стил спонзоруше која је нашла маторог спонзора, па сада шара около. Прави прототип особе која је требало да посећује овај кафе. Сушта супротност од њега. Ако се добро сећао, а јесте, он никада није имао било шта са оваквим фуфицама. Осим, ако није био пијан па се не сећа. Али не сећати се овакве рибе...
- А, од када и одакле се ми знамо? – изненада је упита, па настави. Да нисмо случајно род?
- Ма какав род. Ниси ни близу. – рече она седајући на столицу наспрам њега.
- Предајем се. – рече он помало љутито, мада, ни сам није знао зашто се љути.
- Али, ја те не познајем као некога ко се лако предаје и одустаје. Раније ниси био такав. – рече она збуњено.
Раније, понови он ту реч у себи па стаде поново да копа по свом сећању. Давно прошло време, време које је оставио за собом. Прошло је већ неколико година како је он своју прошлост ставио „ad acta“ и окренуо други лист. Поново подиже поглед и покуша да кроз црна стакла наочара ухвати њен поглед. Био је то узалудан покушај, на стаклима је видео само свој безизразни изглед лица. Она то примети па лаганим покретом руку скиде наочаре и упре поглед у њега. Његово безизразно лице прекри неверица и чуђење. Муцајући превали тихо преко уста:
- Ружно паче, .... , тај, тај телећи поглед.
- Ха, шта сам ти рекла. Само је требало да се потрудиш. – рече она весело.
- Али, како, мислим,..., овај, па ово је чудо. – настави он са неверицом и чуђењем.
- Нема ту никаквог чуда, то сам ја Оки, Оливера. – смешешећи се његовој збуњености рече она.
Он ју је још неко време гледао с неверицом, а онда се поврати и развуче циничан осмех на лицу. То је био знак да ће да одапне шалу, али не обичну шалу, већ шалу која погађа право у срце.
- Од кога украде то тело, коју си несрећницу ојадила да ми је да знам. – рече он кезећи јој се у лице.
- Поправљаш се. Сад већ личиш на старог себе, а не онако збуњен као малопре. – рече она и даље се смешећи. И да знаш да ово што видиш је све моје, ништа није украдено. Само је мало преуређено.
- Значи, радила си генералку, јер ја овде не видим ништа старо твоје, осим, наравно, тих телећих очију. – настави је он. У сваком случају могу рећи само речи хвале мојстору за рад, наравно, и финансијеру.
После последње изговорених речи подигао је свој поглед, с чокања кога је нервозно окретао у руци, и загледао се у њене очи. Хтео је да види да ли је успео у намери да је наљути и самим тим отера. Није да се није био обрадовао кад је, у првом тренутку, схватио да је то она, али једним делом своје душе желео је да је отера. Али, није нашао у њеном погледу оно што је хтео, већ сасвим супротно, видео је задовољство, смиреност, самоувереност. Смешила се.
Ех, шта ти је живот. Један рез скалпелом и ти више ниси миш, ружно паче, већ тигар, предиван лабуд. – хтеде да изусти, али се у последњем тренутку заустави.
- Баш си онакав каквим су те описали. – рече она.
- Ко ме је то описивао? – љутито се брецну.
- Па, како ко? Наши другови из школе. Знаш, била је прослава матуре. Мислим да си и ти био позван, тако су ми бар рекли.
- А, ја се питам зашто ме у последњих неколико дана боли подно стомака и тера у веце, кад оно ме ти скотови узели у уста?! – рече то он с љутином која се огледала на његовом лицу.
- Немој да си такав, па, они нису мислили ништа лоше. Напротив. – рече она то тако прекорно, а у себи се кајала што је то уопште поменула. – А, што си ти уопште љут на њих, који је разлог? – настави она.
- Разлог, разлог. Зар је потребан разлог?
Он се замисли и поче у себи да тражи разлог зашто је љут и зашто их мрзи?! Није могао да пронађе прави разлог, и кад је хтео да изусти, вероватно, неку глупост, прекину га „мали“.
- Добар дан желим! Да ли би дама желела нешто да попије, или да поједе?
- Па, не знам, можда, као он. – изусти неодлучно гледајући у правцу Драгана.
- Ма, какви, ниси ти за ову брљу. Дај ти њој један коктелчић да јој се слаже са бисерном огрлицом. – рече он смешећи се.
- Шта ти имаш против моје огрлице? – и она се смејала.
- Дакле? – упита „мали“.
- Може чивас, са две коцке леда, а за њега исто. – рече она.
- Исто, али не чивас, него чокањ. – додаде Драган, показујући прстом на чокањ.
- У реду, одмах стиже. – рече „мали“ одлазећи од стола.
- Опааа, ни мање ни више него чивас. Види се, жена од стила и става. – рече то он сасвим искрено, без имало ироније.
- Шта ћеш, има се може се! – рече она.
Стигло је пиће. А, уз пиће и разговор је био опуштенији и пријатељскији. Развезла се прича ко је шта и где радио у протеклом периоду. Драган је у почетку био пажљив и слушао је Оливеру, у главном је она причала, али када му је дала неколико фотографија, да би поткрепила своју причу, више је није слушао, него се удубио у фотографије и своје размишљање. Она је и даље причала и причала. Он је с времена на време подизао поглед с фотографија и гледао у њу давајући јој до знања да је, као, слуша. Фотографије су биле поређане неким својим редоследом. Види се да их је спремила за школско окупљање, да се њима фали и да да до знања да је успела у животу. Зато он није ни отишао на матуру. Не би имао шта да покаже, једино, ако, не би понео оно неколико фотографија, где су он и мешалица у првом плану. Има, чак, и једну с мора, кад је шљакао за неког предузимача. Градили су вилу за неког руског тајкуна. Како би је описао? Шта би рекао? Видите, ово смо ја и моја „драга“ на мору, башкаримо се испред виле! Ту му се развуче осмех на лицу. Помисли – „баш би била фора“. Приметивши његов осмех Оливера прекиде причу па га упита.
- Чему се семејеш?
Он се трже на питање, па се врати у стварност из својих мисли. У руци је држао фотографију на којој Оливера и , вероватно, њен муж позирају испред своје куће, пре би се рекло дворца. У позадини са десне стране види се базен, личио је на олимпијски. Она се дискретно смешила, а матори јарац се кезио својом фалш вилицом. Види се да је фотографију радио професионалац. Тачно и јасно се види оно шта је потребно. Није фотографисано „идиотом“.
- Ничему, ја то онако. – рече он. А, ово си ти и...
- Да, ја и мој Јохан испред наше куће у Лугану. – рече она не давши му да изговори до краја.
- Значи, то је ђувегија, а ја мислио да ти је отац. – покуша да се нашали. Оно, јесте да ти познајем оца, али рекох, кад си се ти тако изменила, можда је и он.
- Нису важне године, него да ли се два бића разумеју, поштују и воле. – рече она мало љутито. Овако пакосну шалу, на рачун Јоханових година, није први пут чула, али је још увек погађала.
- Ма, јашта. Пусти ти шта људи говоре, а нарочито ја, живи свој живот. – покуша он да се извади. - Видиш како ја пет пара не дајем шта други кажу. Живим као свиња, а и исто изгледам. – додаде уз осмех.
И она се насмејала на ту његову опаску. Драгану је било мило што је успео да је орасположи, али је уједно био и љут на себе што му је било жао због пакости према њој. Кривио је ракију, већ је трећи чокањ испијао. Он је знао меру у пићу, два чокања и пут под ноге, а ово му је био трећи па је осећао да га хвата, а тада се раскрави и растужи. Није био од оних агресивних кад га алкохол узме под своје, већ сушта супротност. Што кажу људи: „могао си на рану да га превијеш“. Због тога није желео да га људи виде таквог. Још га је, додатно, црвена боја њене хаљине раздраживала, као бика у кориди. Тај спој алкохола и црвене боје је од њега правила амбивалентну личност. Час је био добар, час пакостан.
У руци му се нашла друга фотографиај. Снимљена је негде на неком тропском острву. Рекла му је она којем, али је он није чуо. Поново се задубио. Прелепа песковита плажа, провидно плаво море и небо, неколико палминих стабала и она и он. Она у црвеном бикинију, а он са својим препознатљивим фалш кезом. Ово са црвеном бојом мора да је неки фетиш. – помисли он. А, ђувегија као да има парезу лица. Увек исти кез.
- Ако те толико воли, што је од тебе направио барбику? – прекиде Драган краткотрајну тишину. – Што те није узео онакву каква си била.
- Па, тако. Није он,...мм, више сам ја... - промумља она, по први пут збуњена.
- Он ми уопште не личи на Кена. – рече он још пакосније, недозвољавајући јој да заврши.
- Ха ха ха, Кен. – поврати се она.
- Мора да је, кад је био мали, много волео да задиже сукње луткама да види да ли носе гаћице. – настави он, као да је био сам. – Ух, што сам ја уживао у томе. Не могу себи да објасним шта сам очекивао да видим испод хаљине. А, тамо је била обична хладна пластика. Тако је и са живим луткама. Помислиш, ватра жива, а оно хладна, фригидна кучка, пластика.
- Лоше искуство, мали мој. – рече она, некако матерински нежно. Било јој га је жао.
- Претпостављам да су ти гаћице црвене боје?! – упита је, уопште не обраћајући пажњу на њену опаску.
- Ха ха ха. Шта мислиш? – рече она кикотајући се као нека шипарица.
- Па, већ сам рекао. Цео ти је стајлиг крвав. Вероватно си и доле таква. – рече то он бленући у њу.
- Што си вулгаран и прост! – одговори она, без имало љутње. Видело се да јој прија овакав разговор.
- А, халтери, јесу ли и они црвени? – упита је то он нагињући се на страну не би ли видео да ли носи најлонке.
- Баш си шашав. Халтери се носе са најлонкама, а ја их данас немам. – рече то она извлачећи ногу испод стола да би му показала.
- Штета, то ме баш пали. – рече погледавши је шеретски, испод ока.
- То и није неки проблем, да се решити. – рече она изазивачки. А, шта те још пали?
- Две су ти дојке као два луфт балона, који пркосе земљиној тежи. – рече весело.
- Мушкарци! Свиђају ти се? – питаше она, истурајући бујне груди у први план. – Сви ми кажу, да су као праве.
- Нисам имао прилику да се упазнам са тим фабричким. Више преферирам природне, мада, не бих имао ништа против да испробам и те серијске. – рече то он не скидајући поглед са њених уцаклелих очију.
Одједном, она устаде, покупи фотографије са стола, испи пиће до краја и крену ка излазу. Врати се корак, два и рече му:
- Хоћеш да те одбацим негде, ауто ми је испред!
Није сачекала његов одговор, већ је одмах отишла. Он је седео пар тренутака не размишљајући ни о чему. Гледао је у једну златну кап која се сливала с чаше. Кад је кап стигла до столњака и он је упио, трже се из тог полусна и позва „малог“ да плати.
- Све је регулисано. – рече „мали“.
- Ај' уздравље. – рече он испијајући последњи гутљај из чокања.
Испред кафеа га је чекала Оливера у црвеном беемвеу. Он се насмеја и рече себи у браду.
- Ако су и седишта црвена исповраћаћу се?!
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1227
Pridružio se: Uto Jun 29, 2004 10:35 pm
Lokacija: Držmikurevački Potok

Re: Да ли ме се сећаш

Postod caliburn u Sre Dec 02, 2009 8:03 am

U prva dva pasusa bi trebalo uneti malo više živosti, kao da ti treba vremena da se zagreješ.
Dalje je sasvim u redu, tek po koja izmena kozmetičke prirode, no nemam ništa konkretno da ti kažem, jer sam priču samo preleteo.
Dosta blaže u odnosu na tvoj uobičajeni stil...
Hm, stil..., da, to je to... malo je neujednačen.
Veoma cenim pravilan pravopis i gramatiku.
Viski sa granuliranim ledom u čokanjčetu - pun pogodak! Sjajno! :lol:
"...i opet će, i opet će,
robovati neće!"


to redL: Moja čarobna gospo od Jantara, za tebe bih ubio i umro, sa osmehom na usnama i srećom u srcu!




Član
Član
 
Postovi: 1852
Pridružio se: Sub Maj 31, 2003 9:42 am
Lokacija: Beograd

Re: Да ли ме се сећаш

Postod draganče u Sre Dec 02, 2009 2:31 pm

Фала! Већ сам био изгубио наду да ће ико да прочита.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1227
Pridružio se: Uto Jun 29, 2004 10:35 pm
Lokacija: Držmikurevački Potok

Re: Да ли ме се сећаш

Postod Elu Tingol u Sre Dec 02, 2009 3:18 pm

Isčitao sam i ja odavno, samo ništa nisam rek'o.
Član
Član
 
Postovi: 6190
Pridružio se: Pon Apr 26, 2004 7:26 pm
Lokacija: Beograd

Re: Да ли ме се сећаш

Postod draganče u Sre Dec 02, 2009 4:23 pm

То волим, кад људе, а поготову жене, оставим без текста!
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1227
Pridružio se: Uto Jun 29, 2004 10:35 pm
Lokacija: Držmikurevački Potok

Re: Да ли ме се сећаш

Postod Nenemusha u Čet Dec 03, 2009 3:23 pm

E nosi se, prekidaš priču a tek što je postalo zanimljivo :P
~*~ Snovi teško umiru i za njih se držimo i onda kada se pretvore u pepeo~*~
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2256
Pridružio se: Pet Avg 24, 2007 2:18 pm
Lokacija: Arandjelovac

Re: Да ли ме се сећаш

Postod draganče u Čet Dec 03, 2009 4:44 pm

Ех, жене, само на секс мисле :mrgreen:
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1227
Pridružio se: Uto Jun 29, 2004 10:35 pm
Lokacija: Držmikurevački Potok

Re: Да ли ме се сећаш

Postod Nenemusha u Pet Dec 04, 2009 11:17 am

Ma joooook... Samo me zanima da li su u BMWu sedišta bila crvena :roll: :mrgreen:
~*~ Snovi teško umiru i za njih se držimo i onda kada se pretvore u pepeo~*~
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2256
Pridružio se: Pet Avg 24, 2007 2:18 pm
Lokacija: Arandjelovac

Re: Да ли ме се сећаш

Postod draganče u Pet Dec 04, 2009 11:57 am

Хахаха
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1227
Pridružio se: Uto Jun 29, 2004 10:35 pm
Lokacija: Držmikurevački Potok

Re: Да ли ме се сећаш

Postod Nenemusha u Pet Dec 04, 2009 2:32 pm

:mrgreen: ::M:: :mrgreen:
~*~ Snovi teško umiru i za njih se držimo i onda kada se pretvore u pepeo~*~
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2256
Pridružio se: Pet Avg 24, 2007 2:18 pm
Lokacija: Arandjelovac

Re: Да ли ме се сећаш

Postod seedlingstars u Uto Dec 22, 2009 12:32 pm

Добра.
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1818
Pridružio se: Pon Nov 24, 2003 1:06 pm
Lokacija: Darkwood

Re: Да ли ме се сећаш

Postod GilGaladriel u Pet Dec 25, 2009 2:18 am

I ja prochitala odavno, al neshto i ne vidim poentu komentarisanja. Dobro po obichaju.
No, u pravu je ova mala.
Al mene ne zanimaju sedishta u kolima nego je l bilo seksa kasnije...?
++I am sorry. It is hard to convey five dimensional ideas in a language evolved to scream defiance at the monkeys in the other tree. ++
Slika
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 7055
Pridružio se: Pon Dec 02, 2002 10:35 pm
Lokacija: Centar Pažnje

Re: Да ли ме се сећаш

Postod draganče u Pet Dec 25, 2009 8:59 am

Остављено је читаоцу да измашта шта је било после. Не сумњам да су мушки читаоци одрадили крај на прави начин, али ме изненађује што читатељима женског пола мора да се све до у детаље, такорећи, нацрта. Колико ја знам увек је мушкарцима требало да се објасни где се налази клиторис и чему служи. Куда иде овај свет, мајко света? :mrgreen:
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 1227
Pridružio se: Uto Jun 29, 2004 10:35 pm
Lokacija: Držmikurevački Potok


Povratak na Priče

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron