Tom Šipi za Krčmu o Tolkinu i žanru

Ovde su razgovori nekih vrednih i umešnih ljudi sa osobama čije knjige volimo da čitamo

Moderator: High Duke

Tom Šipi za Krčmu o Tolkinu i žanru

Postod Nimrodel u Uto Jan 17, 2006 10:55 am

Захваљујући напорима нашег Де Хама, успели смо да дођемо до Тома Шипија и да урадимо овај интервју са њим. У изради питања за интервју учествовали су Алцеста, Де Хамо, Вања и моја маленкост. Иако господин Шипи није био нешто говорљив, мислим да ће вам ипак његови одговори бити занимљиви.


Нешто о Тому Шипију:

Том Шипи, професор на универзитету Сент Луис у САД, је проучавалац и тумач средњевековне књижевности, посебно најранијег англо-саксонског стваралаштва, као и савременог фентезија и научне фантастике. Попут Роналда Толкина, похађао је школу 'Кинг Едвард' у Бирмингаму, играо је у рагби у некадашњем Толкиновом тиму, седам година је предавао староенглески језик на колеџу Сент Џон, преклопивши се на годину дана са Толкином, и наследио је његово намештење на катедри за енглески језик у Лидсу. Тренутно је уредник часописа 'Studies in Medievelism’ и управо је издао своју нови збирку есеја под насловом 'The Shadow-walkers; Jacob Grimm's mythology of the monstrous'. Сарађивао је са Хари Харисоном на две научно-фантастичне трилогије, на деловима "West of Eden" и "Hammer and the Cross". Такође, аутор је две веома значајне књиге када говоримо о тумачењу Толкиновог дела ’The Road to Middle-Earth’ и ’JRR Tolkien: Author of the Century’.
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Nimrodel u Uto Jan 17, 2006 10:58 am

Интервју:







1. Једном сте рекли да се добро подучавање не мери бројем диплома које избаците или чак ни оним колико вас повремено ученици високо оцене. Када искључимо све савремене несофистициране начине вредновања образовања, шта заправо значи бити добар предавач? Да ли бисте могли да дефинишете 'добро подучавање' из сопственог искуства?



Нисам баш сигуран да могу да дам дефиницију доброг предавача али могу да укажем на неке уобичајене погрешке када говоримо о томе - предавач увек зна више о теми о којој подучава него они које подучава. Невоља је у томе што предавачи теже да ово генерализују и мисле да увек знају више од било кога о било чему. Ја се борим против тога тако што пуштам своје студенте да ми причају о стварима о којима ОНИ више знају од мене – TВ, филмови, поп култура. И увек се трудим да повежем оно што проучавамо са нечим што је њима већ познато. То су моје две основне препоруке.



2. Уређивали сте The Oxford Book of Science Fiction Stories и The Oxford Book of Fantasy Stories. Да ли вам се дешавало у процесу селекције да не можете да „повучете црту” између ова два жанра. Другим речима, има ли ту радова за које мислите да нисте у могућности да класификујете као чисту научну фантастику или фентези? Постоји ли јасна граница?


Генерално, разлика је у томе што научна фантастика говори о стварима које тренутно не постоје, али за које нисмо сигурни да неће бити могуће, док фентези говори о стварима за које знамо да нису могуће (бар не у оквиру нашег тренутног погледа на свет). Граница, попут свих таквих граничних линија, малчице је несигурна. У OBSF Stories обазриво сам убацио једну причу која је наликовала на фентези (али лично сам мислио да није), али, такође, и једну која је наликовала на научну фантастику (а опет, мислио сам да није). Питање: на које мислим?



3. Општеприхваћено становиште је да је Толкин извшио кључни утицај на модерну епску фантастику. Постоји ли у научној фантастици писац који је слично утицао на модерну научну фантастику? Који је аутор, по вашем мишљењу, највише допринео развоју жанра научне фантастике?



Не мислим да је код научне фантастике био такав случај. Она је била укорењена много шире, као феномен. Наравно, огроман потицај је добила од Х. Џ. Велса.
Poslednji put menjao Nimrodel dana Uto Jan 17, 2006 6:31 pm, izmenjena samo jedanput
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Nimrodel u Uto Jan 17, 2006 10:59 am

4. Предавали сте на истом универзитетима на којима је и Толкин, Оксфорд и Лидс. Да ли се однос према његовим популарним делима у тамошњим академским круговима макар мало разликује од оног у другим књижевним структурама, с обзиром на то да је тамо оставио лични печат? Да ли је то на овим установама можда донело мало више поштовања, мали помак ка томе да се Средња земља посматра мало озбиљније?



Одговор је једноставан! Не. Штавише, мислим да су они ЈОШ ВИШЕ непријатељски расположени од осталих. Набавио сам бронзану плочу да би је поставили на зид Факултета за енглески језик у Лидсу, али мислим да су је бацили. Вероватно су бацили и његову слику из младићких дана коју сам тамо држао на камину.



5. Да ли је Кристофер Толкин издавањем књига Историје Средње земље изазвао икакав ефекат у званичном критичком погледу на Толкиново дело као целину?


Не толико колико би можда желели. С једне стране, оне су дале много материјала љубитељима, проучаваоцима виловњачких језика и слично, док се са друге стране нашло доста критичара који су реклу да је то било прилично непотребно, да је Толкина приказало у лошем светлу, итд.



6. Поделом псеудоисторијских извора на виловњачке, људске и мешане, људско-виловњачке, Толкин је симулирао неколико различитих погледа на догађаје који чине ову историју. На несрећу, многи читаоци нису упознати са чињеницом да је Силмарилион из 1977. претежно базиран на виловњачким изворима, и да постоји и друга страна ове целе приче. Можемо ли, због овога, да говоримо о њему као о веснику постмодернизма, пошто овде имамо веома озбиљну симулацију светске историје?



Сигуран сам да би би Толкин МРЗЕО да буде описан као постмодерниста у било ком погледу. Али, овакво ваше виђење је веома озбиљно дао и Гергеј Нађ (Gergely Nagy) у свом излагању у „Тolkien the Medievalist”, Chance, Jane (Edt), Sep 2002, Taylor & Francis Ltd., (ISBN: 0415289440).



7. Толкин је у свом писму сину једном рекао: „...иако је Постање од нас одвојено небројеним тужним генерацијама после Пада човечијег, сигурно је да је Раја било на овој несрећној земљи. Сви ми жудимо за њим и стално видимо његове одсјаје: цела наша природа, њен најбољи и најмање укаљан, најнежнији и најљудскији део, још увек је прожет осећањем 'изгнанства'.” (Humphrey Carpenter, The Letters of J. R. R. Tolkien, Houghton Mifflin Company, Boston, 1981, 110 p, letter no. 96) Сматрате ли да је своју инспирацију за причу о нама и смрти нашао у свом осећању „изгнанства”, иако је Карпентер у Толкиновој биографији навео да је то била жеља да напише историју за своје језике?



Да, мислим да сте у праву. Једна од многих Толкинових сумњи (несигурности?) била је да је он дубоко тежио ка Другом Свету (видети The Lost Road and Other Writings - The History of Middle-Earth, Vol. 5), али истовремено није желео да напусти овај овде. Један од виловњака (Халдир, прим. прев.) се пита, у сумњи, има ли дрвећа малорна у Неумирућим земљама. И ако нема....
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Nimrodel u Uto Jan 17, 2006 11:01 am

8. Да ли сте упознати са филозофском и епском поемом „Луча Микрокозма” нашег писца и мислиоца Петра Петровића Његоша? Често је користимо у нашим тумачењима Толкиновог дела, поред Милтоновог „Изгубљеног раја”, да би разјаснили онтологију Мелкоровог зла и кварења – Мелкоров пад. Можете ли нам рећи како ви сагледавате проблем његовог зла и искварености? Како се то по вама догодило? Да ли је створен зао или је зао постао касније?



На жалост, не познајем Његошеву поему. У једно сам сигуран, а то је да Толкин НИЈЕ намеравао да наговести да су Мелкор или ико/ишта друго створни зли. То каже и сам Гандалф, када говори о Саурону.



9. Не можемо да избегнемо да поменемо мистични текст „Notion Club Papers”. Један од главних ликова, Алвин Лодам, „сећа” се неколико чудних, а опет некако њему познатих језика. Касније откривамо да је један од њих адунаички, језик давно потонулог Нуменора. Он каже да Алвин није реинкарниран Аелфин и у својој скици „Разговор Манвеа и Еруа” објашњава свој концепт виловњачког отелотворења. Можемо ли рећи да је Толкин веровао у генетичко сећање?



Мислим да вероватно јесте. Извесно је да је имао снажно изграђен став о томе шта проистиче од живота на земљи, коришћења њене воде и ваздуха, узимања њених плодова. Сматрао је да ово ствара везу на неки тајанствен, а опет и физички начин – можда чак и такву као што је сећање.



10. Иако је Толкин увек истицао да посвећени римокатолик и често је од стране критике и оптуживан због религијских концепата у својим делима, он је у свој свет уплео константно осећање губитка, лаганог, али неизбежног пропадања у сваком погледу. Штавише, основна тема његовог универзума је мистерија Смрти. Зар се од књиге „оптуживане” да је под снажним утицајем римокатолицизма не би пре могло очекивати осећање наде и искупљења и радост поновног рођења него скоро страх од мистерије Смрти?



А зар то нису две стране исте ствари? Радост и нада не би били толико велики без страха и сумње.
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Nimrodel u Uto Jan 17, 2006 11:03 am

11. Ако је једна од Толкинових намера била да напише неку врсту модернизованог средњовековног епа о свету у другачијем имагинативном окружењу, може ли се то поредити по структури, херојима и непријатељима са средњовековном епиком овог света?




Не претерано, иако, наравно, постоје сличности. Али, у неку руку, ово је више романса него епика. Ја бих га описао немачким изразом као Maerchenepos, бајковити еп.



12. Међу гресима које модерни књижевни критичари стављају на своју листу „Зашто је ГП бљак?”, налази се и онај који каже да ово дело није налик правом животу или, као што је то Патрик Кери рекао, „...књига о којој говоримо је дуга око пола милиона речи, а не укључује причу о великој лови или сексу, експлицитно или другачије... а камоли о канибализму, серијским убиствима, садо-мазохизму или адвокатима.” (Patrick Curry: Defending Middle-earth, Houghton Mifflin Company, 2004, p. 3) Јесу ли ти елементи стварно неопходни да би се нешто звало и проучавало као „литература”? До ког нивоа је присуство много хваљене „религије, филозофије, политике и упражњавања сексуалних односа” заједнички именитељ средњевековне епске књижевности?



Прво питање: па, наравно да они нису неопходни. Патрик указује на то да су идеје као та биле изнешене невероватно озбиљно од стране веома познатих критичара. Едмунд Вилсон је рекао да је Толкин инфериорнији од Џемса Бренч Кабла, јер је потоњи много „озбиљнији”. У ствари, Кабл пати од једноставног тинејџерског хумора везаног за секс. Филип Тојнби сматрао је да књижевност треба да говори о необичним (можда пре бизарним или уврнутим) стварима, као што су инцест и оронуле војводе, и необичним местима: опет, секс-и-шминкерај. То је „прави живот” само за предоконе, незаинтересоване англо-америчке привилеговане класе. Али мени не изгледа да средњовековна епика говори о тим стварима, већ о самоспознаји, како неко постаје херој/херојина и стиче себи име и вечиту славу.



13. Какво је ваше мишљење о постојећој подели на такозвану „слипстрим” и „мејнстрим” књижевност? Ко је најљући чувар те танке црвене линије, „мејнстрим” писци или критичари?



И једни и други, мислим. Обе групе се осећају као угрожене – сећам се да ми је један издавач рекао „само је фентези данас за масовно тржиште. Све остало је култна фикција. Укључујући и мејнстрим.” Мислим да је то претеривање, али не превелико. И критичари откривају да се једноставно студенти тиме не баве. Број студената у САД којима су хуманистичке науке главни предмет је око трећине од броја који би се добио да је њихов број растао од седамдесетих наовамо упоредо са порастом укупног њиховог броја. А када видите шта им ти критичари нуде, то вас уопште и не изненеађује.



14. Да ли је интересовање за средњовековне студије, филологију и митове порасло од почетка Толкинове популарности? Какво је ваше мишљење, као његовог колеге?



Веома, ОСИМ што су факултети у свим земљама са енглеског говорног подручја напустили традиционалну филологију и немају намеру да јој се поново врате. То је још један пример јаза између жеља образовне елите и жеља потрошача – погледајте претходни одговор!



15. Познавали сте Толкина лично и с њим се дописивали. Постоји ли нека посебна особина, нешто карактеристично, невезано за његово књижевно дело, нешто на шта прво помислите када се сетите њега?



У ствари, само две ствари: био је фасцинран именима и изгледа да је уживао у слушању гласина и оговарања везаних за његову стару школу и град – баш као прави хобит.
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm

Postod Nimrodel u Uto Jan 17, 2006 11:06 am

16. Толкинови ликови су често карактерисани као плитки, безбојни, превише црно-бели, без реалних, финих градација. То се већ уобичајено чује од критичара, али слично мишљење су изразили чак и неки читаоци који цене његове остале квалитете. Шта је то у његовој карактеризацији ликова што може да изазове или можда чак и оправда ове критике? И како би сте ви на ово одговорили?


Мислим да би Толкин рекао да је цела замисао „карактера” стварање романа – оригинално, реч „character” значи „рукопис”. И тако, имамо књижевну представу о томе какви би људи требало да буду – комплексни, фројдовски, са богатим унутрашњим животом. У стварности, ово углавном није тачно. Дикенса су такође оптуживли да прави „карикатуре”, на шта је он одговарао, не, то је оно што људи ЈЕСУ, ви само не желите да то видите.



17. Шта мислите о популарности ГП филмова – да ли ће то допринети губљењу нових читалаца? Штети ли Толкиновом делу толика мас-медијска експлоатација ГП-а, пошто је његова популарност одувек један од критичарских аргумената против његовог квалитета?



Свакако да су филмови произвели нове читаоце – неко у издавачкој кући Хјутон-Мифлин рекао ми је да им је продаја ГП-а порасла ДЕСЕТ ПУТА у години када се филм појавио. Постоје неки критичари које ништа неће преобратити, али у САД нарочито, где факултети морају да привуку студенте или да затарабе врата, многи наставници знају шта морају – волели то или не – да држе курсеве о Толкину, Луису, модерној или научној фантастици.



18. Људи данас живе брзо и опседнути су технологијом и новотаријама. Мислите ли да књиге, у глобалу, губе битку против осталих медија? Имају ли данас људи стрпљења и времена да читају књиге?


Књижаре у САД су као авионски хангари, огромне су. Мора да НЕКО чита те књиге, и невероватан број људи их пише. Чујем да се у Енглеској сваке године изда 600 нових фентези наслова.


19. Неки критичари кажу да је Толкинов стил превазиђен, да читаоци данас желе више акције, интриге, мање епике.... Слажете ли се са овим? Мислите ли да данас постоји писац који је успео да направи фентези књигу такве комплексности и дубине, а опет модерну и оригиналног стила? Ког писца фентезија ви волите, ако постоји такав?



Писац кога ја препоручујем је Мајкл Сванвик, аутор The Iron Dragon’s Daughter. И, наравно, много пре, Трилогија о Земљоморју Урсуле Легвин (прве три књиге, после постају лошије).

Хвала вам, господине Шипи.

Аутори интервјуа: Де Хамо, Алцеста, Вања и Нимродел.
Man   tare  antava   nin  Iluvatar,
Iluvatar,  enyare  tar  i   tyel  ire   Anarinya  qeluva?  
What  will  Iluvatar,  0  Iluvatar,  
give  me  in  that day  beyond the  end,
when my Sun faileth?
Korisnikov avatar
Član
Član
 
Postovi: 2090
Pridružio se: Ned Feb 08, 2004 8:44 pm


Povratak na Intervju sa piscem

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju

cron