KOSINGAS - Aleksandar Tesic

[Kosingas]

Hvala, Vukodave. Ti si prvi koji je pravilno svrstao knjigu u istorijsko-mitološki roman. Ja to stalno ponavljam na svojim promocijama, ali ljudi kao da čuju "epska fantastika". Na kraju rekoh, neka im. Zovite ga kako hoćete, ali važno je da se dopadne čitaocima. Uspeo si da pronikneš u suštinu iako si pročitao samo treći deo, svaka čast! Nadam se da ćeš pročitati i prva dva dela da bi stekao još potpuniju sliku. Više bih voleo da je neko napisao Kosingasa pre 20-30 godina, jer bismo sad bili daleko u tom žanru, ali bolje ikad nego nikad. Važno je da je krenulo, pa sad mnogo češće izlaze knjige sa temom iz srpske mitologije. Vreme je da se okrenemo nekim starim, pravim vrednostima, a da više zaboravimo nesrećne '90-te i sve ono što su nam donele, pa ih vučemo za sobom kao okove na nogama, koji nam ne daju da pružimo korak.

[Shieldmaiden]

Sad ste me zaintrigirali da i ja pročitam, mamicu vam, a trenutno nemam vremena a ni para.
Nego, Vukodave, Boromir nije ime slovenskog porekla. Mir je od vilovnjačkih reči za dragulj (na sindarinskom mîr, na kveniji míre) i samo slučajno zvuči ruski,

[Vukodav]

Ma Tolkin je od sarme mogao da napravi naziv za Tulkasovog vanbračnog sina, ali da je Boromir slovensko jeste. Kao Tihomir, Ratimir.
Pa evo Radagast, ime slovenskog boga. A Tolkin je verovatno rekao da mu je kum Durin.
Svake godine čitam Gospodara, Silmariliona i Hobita. Svake godine srećem sve više pojmova slovenskog porekla.

[Shieldmaiden]

[anbeast]

Iako odavno čuh za trilogiju tek prekjuče kupih prvu knjigu i sinoć je završih. Drago mi je da je ova knjiga napisana jer toliko je materijala u našim običajima, narodnim pričama i pesmama da pisac ne mora mnogo ni da izmišlja. Ima sve kockice od kojih samo treba da zida :-)
Kao neko ko je maltene odrastao na nasim epskim pesmama, kasnije čitao knjigu Ale i bauci i na kraju čitao Sretena Petrovića bilo mi je super da se sve to nadje u romanu.
Na početku mi je jezik bio malo neubedljiv, prosto nisam poverovao da piše stari monah negde u srednjem veku (podseća me na početak Ekovog Imena ruže). Čini mi se da je još nekoliko ljudi ovde primetilo da bi na arhaičnosti i neusiljenosti jezika trebalo poraditi. Čini mi se da je taj utisak usiljenosti polako slabio kako je priča odmicala i izgledalo je kao kad parna lokomotiva kreće sa stanice i polako ali sigurno ubrzava. Pretpostavljam da je autoru ovo prvo delo i da će te neke stvari doći sa "pređenom kilometražom ".
Vidim da su mnogi primetili da radnja podseća na RPG igru gde likovi dođu u selo, pričaju sa stanovnicima, dobiju informacije i rešavaju kvestove. Neki paralelni zaplet gde bi se na trenutak ostavila dvojica junaka i pratila dešavanja npr. Lazarovih priprema za boj ili čak dešavanja u Dabinom taboru bi dodala malo dinamike i boje. Neko je primetio da Marko na početku deluje tupavo i varvarski jer hoće samo da bije i seče. To je meni OK, imajući u vidu njegov lik predstavljen u epskim pesmama i znajući da srednjevekovni vitez i nije bio oličenje rafinmana nego, što negde reče Borislav Pekić, oklopna pustahija koja se, kad nije ratovala, opijala i prežderavala.
Izgled sela i način na koji ljudi govore pre ukazuje na XIX vek nego na XIV. Seljaci rado idu u vojsku, vrši se popis itd. Seljaci su bili samo pomoćni kontigenti i uglavnom ''topovsko meso'' i o njihovom oduševljenju borbom za narod i državu nije bilo govora jer nije ni bilo koncepta nacije, već samo lične obaveze manjeg feudalca većem i seljaka svom vlastelinu. (Možda ja ovde previše sitničarim).
Važan element knjige je i ''borba za duše'' gde mi odnos crkve i stare vere i običaja nije baš utemeljen. Iz priče stičem utisak da bi hrišćanstvo trebalo da bude nova, snažna vera i da je dobro preći na nju ali iz postupaka likova meni deluje pre kao zavera i pokušaj da se na prevaru ukinu stara verovanja jer hrišćanstvo ništa ne pomaže svojim sledbenicima, a magije, vračanja, magično oružje i žrtve stare vere donose rezultate. Mislim da je to trebalo malo sistematičnije uklopiti. Istorijski je tačno da je crkva one običaje koje nije mogla da iskoreni uklapala u sistem verovanja (odatle i krsna slava koja je odjek paganštine uklopljen u hrišćanstvo). U stvarnom životu znamo da je religija ''opijum za narod'' ali u kontekstu romana ona je stvarna, mora da ima stvarnu moć i to znači da bi nekim primerom trebalo pokazati da je hrišćanstvo superiornije.
Bilo kako bilo, problemi u romanu nastaju pre svega iz želje da se stvarni istorijski događaji oboje maštom. Da je svet potpuno izmišljen ovi problemi se ne bi ni javili. Raspisah se i mnogo kritikujem ali samo zato što mi je stalo da budući romani budu što bolji. Sad odoh po drugu knjigu. Pisaću opet, ako bog da ;-)

[Vukodav]

Šta je sa filmom. Dočekah igru prestola. Sada je kosingas na redu. Iskreno, ne bi me iznendilo da pre snime seriju Točak vremena no ovaj naš film, ali ipak... Vredi nadati se.

[High Duke]

Ja nisam nazalost stigao na promociju knjige da pitam nesto vise o tome kako te vere zapravo funkcionisu i o samom ustrojstvu tog sveta, tj, kako se tolike mitologije, tj. vere medjusobno uklapaju. Neke stvari mogu da se poistovete, ali neke bas i ne. I uopste sta su tu tacno neki od demona, narocito oni veoma mocni koji hode svetom, a nemaju izgleda neke veze sa Adom.

[Vukodav]

Pa, pisac ih je uklopio po sopstvenom nahođenju, bar mislim. Klasična borba dobra i zla, mada Srbi u svojoj mitologiji nisu imali patuljke, bar tako mislim, a ni vilenjake, samo vile.

[High Duke]

Za patuljke sam ga svojevremeno pitao i tvrdi da su izvuceni primarno iz slovenskih izvora.

[Kosingas]

Dragi prijatelji,
Izvinjavam se što sam bio duže odsutan, mada sam pratio postove, ali verovali ili ne, zaboravio sam svoju lozinku! Opcija da mi se ona pošalje ne funkcioniše, ili sam ja opet negde pogrešio. Elem, nakon upornog upisivanja raznih varijanti, eto, konačno sam ubo pravu. Pokušaću da vam odgovorim na pitanja. Krenimo od poslednjih postova.
Nadao sam se da će High Duke doći na moju promociju, ali očito je bio sprečen. Biće još prilika.
Što se tiče patuljaka, to me često pitaju. Nikome to ne zameram, naravno, jer je naša mitologija ipak nepoznata širem krugu ljudi. O njima možete pronaći podatke u ozbiljnijim knjigama o mitologiji, kao što je kod Sretena Petrovića ili kod grupe autora koji su napisali odlilčan Srpski Mitološki Rečnik. Iz njega izdvajam sledeće:
"ПАТУЉАК је веома мали човек, домишљат и препреден, супротан огромном и глупом диву, дивљану. Тако се о њему верује код свих Словена. У Срба се о патуљцима зна само по приповеткама. Тако се казује да је св. Петар путовао по свету, видео све саме људе патуљке, па приговорио Богу што их је створио када се од њих нема никакве користи. Тада Бог створи огромне дивове, од којих такође није било користи. Онда Бог створи данашње људе, који нису ни патуљци ни дивови. У народу се верује да ће настати и четврти људски род, који ће телесно и умно заостајати за данашњим људима. По једној народној причи, патуљци, велики колико чеперак (пед), живе у језерима (в. дух водени), претварају се у жабе и имају магичну снагу. п. ж. п."
Više možete pročitati, kao što rekoh, kod Sretena u Srpskoj Mitologiji.
A što se tiče vilenjaka ili vilenik, kao što sam naveo u svom romanu, oni nisu muške vile, kao u nordijskoj mitologiji, već ljudi koji su u milosti vila i koje su one obdarile posebnim moćima. Takođe iz Srpskog Mitološkog Rečnika:
"ВИЛЕЊАК. — Свака вила, према народном предању, има по једног човека којег је још при рођењу усвојила, задојила и задахнула својом душом. Ти људи су необично јаки, слободни и чак дрски. Њих народ сматра за вилине синове и зове их вилењаци. Постоји веровање да су вилењаци и други мушкарци који су на неки начин доспели у везу са вилом итако стекли извесна натприродна својства. Вилењаци су, по правилу, снажнији од обичних људи, неки знају да лече као и виле, други не могу бити уречени итд. Некад је довољно, да би неко постао вилењак, само да види вилу. Вилењаци су и љубавници вила, а оне воле само снажне, лепе и слободне људе. Деца рођена из односа вила са људима такође су вилењаци, као и она коју су оне одгајиле. н. п."
Što se tiče samog ustrojstva sveta opisanog u Kosingasu, stvar je samo na prvi pogled jednostavna. Polazeći od toga da glavne mitlogije imaju ne samo mnogo zajedničkih pojmova već i mitoloških likova, čija se imena često slično pišu ili izgovaraju ili pak imaju slične atribute, došao sam na ideju da im dam zajednički izvor, a to je Had (Ad), ali se manifestuju, tj pojavljuju ili samo u određenim zemljama ili u više istovremeno, kao što je slučaj sa nordijskom ili slovenskom mitologijom koja pokriva više zemalja. Delo The Dictionary od Mythology na sjajan način govori baš o tome, pa za svaku odrednicu daje imena iz više mitologija, naravno, ukoliko su osobine i atributi isti. Tako na primer, Drvo Sveta je poznato ne samo u slovenskoj mitologiji, nego i u nordijskoj, mongolskoj, hindu, itd. Zanimljivo je da su u njegovom korenu uvek razni demoni i čudovišta koja glođu njegovo korenje, a u krošnji, pored ljudi, nalaze se i stvorenja koja su manje ili više blagonaklona ljudima. To je polazna tačka za svet u Kosingasu. Naravno, specifičnosti i razlike postoje, ali to je normalno. U svim mitologijama mogu se pronaći razni demoni koji hodaju zemljom jer nisu zarobljeni u podzemnom svetu i mogu izaći na svetlost dana, ali najveći broj je onih koji su dole i "glođu" korenje Drveta Sveta u nastojanju da ga obore i da se oslobode korenja koje ih drže zarobljene. Sve mitologije koje poznaju Drvo Sveta govore o smaku sveta kad se ti demoni oslobode.
Još je rano da komentarišem post Anbeasta jer je pročitao tek prvi deo, ali mogu reći sledeće: Sreten Petrović koji je napisao pogovor za treći deo i pomagao mi davajući savete, nije imao zamerki na srpsko selo i srpskog seljaka. Ne zaboravimo da se u pitanju mitologija i srpske narodne pesme, pa zato nisam želeo da obrađujem odnos seljaka i plemstva, njihov podređeni odnos, iskorišćavanje, i sl. Drugim rečima, mene je zanimao samo svet mitologije i čovekova uloga u njemu. Nisam želeo da pišem istorijski roman, već epsku fantastiku na bazi naše mitologije i narodnih pesama. A to da "primerom trebalo pokazati da je hrišćanstvo superiornije", čitalac treba da ima u vidu da je Gavrilo kao hrišćanski ratnik upravo taj primer da hrišćanstvo jeste superiornije, iako on ume da vaga između sva sveta i da brani ono što je dobro u njima, a da se bori protiv lošeg. Na jednoj mojoj promociji, Sreten Petrović ga je čak uporedio sa Svetim Savom zbog sličnosti njihovih uloga.
Što se tiče filma, na tome se radi. Nažalost, dug je proces od pisanja scenarija do pisanja knjige snimanja, nalaženje producenta itd. Ni ova situacija nam ne ide na ruku, ali ne odustajemo. Ipak verujem da ćemo gledati Kosingasa na velikom platnu, a kada? Sigurno ne ove godine, ali čim bude nekih novosti objaviću na Kosingasovoj stranici na fejsu i na sajtu Kosingas.com.
Hvala vam na interesovanju i dopisivaćemo se još!

[Vukodav]

Marie rated it
Shelves: epic-fantasy
Amazing....

This is one of the rare book trilogy originally written in Serbian that has been translated in English before publishing the last sequence. Aleksandar Tesic has great writing skills, and though his main story- telling character is a 70 year old monk (and a Kosingas, of course)you lose yourself completely while reading it.
Description: On the eve of the great battle of Kosovo, the Order of the Dragon of the Serbian knights finds itself confronted by the fulfilment of the ancient Oracle of Fire, according to which one of their own knights will forever stop the onslaught of hordes of creatures from Hades. While the knights get ready for the final battle, the powers of the Hades try to kill the Warior from the Oracle and an invisible, silent war is faught between the old Slavic faith and Christianity.
Marko Kraljevic, Knez Lazar, Zmaj od Jastrepca, Gavrilo and my favorite donkey Coka, all mixed up with fantastic creatures that have been a part of Slavic folklore for centuries. Strange customs and names of the cities that still exist in Serbia are being explained by the author in partly historical partly fictional, but overall amazing trilogy of Kosingas.
If you liked Jordan, Martin and Tolkien give this book a shot. I'm sure you won't regret it.

Ovo je napisala neka Engleskinja, valjda. Zagrejali su se Englezi žestoko.Samo da se ne prodaju prava za snimanje filma onim marketingašima iz Holivuda. A Tešić je uspeo čim ga upoređuju sa Tolkinom, Martinom i Džordanom.

Mislim da bi one slike sa sajta Kosingas trebalo da budu malo bolje odrađene.

Uzgred, hvala Kosingasu na objašnjenju i molim da nam javlja o tome kako idu pripreme za film.

I da, čekamo Miloša Obilića. Posle može Zmaj Ognjeni Vuk tj. Vuk Grgurević.

[Kosingas]

Hvala još jednom, Vukodave! Ne znam na koje slike sa sajta misliš. Verovatno na fotografije na mapi. Kao što sam tamo napisao, to su sve kadrovi sa mojih starih VHS snimaka, pa je otud i kvalitet mnogo slabiji. Nisam želeo da koristim tuđe fotografije, jer mislim da to nije onda ono pravo, a sem toga postoje autorska prava i za to. Ipak verujem da dovoljno dočaravaju lepotu tih mesta, a možda ću vremenom imati prilike da ih zamenim sa novim. Inače, najnovija vest je Poljaci kupuju Kosingas - Red Zmaja i da će prvo izdanje biti štampano u 5000 primeraka. Verujem da će ubrzo da uslede Bezdanj i Smrtovanje.
Pozdrav svima!

[Vukodav]

Ima li novosti o filmu. Na sajtu nema ničega, a ni na googlu.

[Kosingas]

Letnja pauza, nema nigde nikoga...

[Micko]

Hoce li biti taj tvrdi povez sa dodacima spreman za sajam ili se odustalo od tog?