od Opus u Ned Sep 01, 2013 5:34 pm
Наравно.
трудићу се да не спојлујем превише.
Бежите будале - аииииииииеееее - туп.
Наравно, у одсудном моменту, а ничим изазвано, што представља дефиницију *Божанства у машини* појављује се супер надмоћан да решава проблеме.
( У античким комадима, трагедијама, драмама а каткад и комедијама, расплетање неке замршене радње поверавано је вољи Божанстава. Улогу би играо глумац који би био спуштан у каквој скаламерији - механизму, то јест машини - украшеној да представља енку енбеску појаву, те би нњегове мудре речи или стихови доносиле разрешавање, најчешће читавога комада. Данас се на такво шта, мислим коришћење невероватних случајности или ликова који се понашају и делају мимо онога што је већ утврђено, гледа као на слабост ауторовог умећа у вођењу радње. )
Мој омиљени пример, код СИмонса у Утехи стрвинара, када главна јунакиња након повреде добија моћ коју нико ни сањао није.
Прелепа створења, када Лени затреба, она може да ради што нико други не може, укључујући најмоћније од свих моћних Опчинитеља. Магија се повинује искључиво замислима аутора, и потребама развоја радње, а никаквом унутрашњој логици.
Читав Хари Потер серијал је јефтини пример *Божанства у машини* принципа - када год малом билмезу нешто треба, оно му се нацрта, донесе или појави на изволите, не ретко и само.
МОжемо овако у недоглед.