Klajv Barker- Utkani Svet

[Arian]

knjiga je ogromna...ali toliko je dobra da sam uspeo da je smazem za 7dana....
shta vi mislite o njoj..ako ju je neko procitao

[Dain]

[rinsvind]

Nemas ti sta da mislis, ako je nisi procitao, a ako si je procitao onda opet nema sta da mislis:)
E upravo treba da je procitam, javicu se za 5 dana

[Ora]

Mislim da je odlicna, meni omiljena Barkerova knjiga.

[m.ACA.k]

Meni se takodje jako dopada, jeste Fantasy. Inače baš sam se oduševio kada sam je pročitao, posebno mi se svidja Imakolata i njene sestre Hag i Magdalena, a i prodavac nije loš loš sve u svemu maštovito........

[Migza]

[Ora]

[m.ACA.k]

[Arian]

Meni je to sa Imokalitinom smrcu,najtragichniji deo knjige i uopshte njen lik...nalazim da je jako slicana meni, razumem je u potpunosti njenu mrznju njen bes, da unishti fugu, ipak su je izbacili odnosno nisu je dozvolili da postane jedan njen deo..zar vi ne biste isto ucinili, tacnije zar se u vashim srcima ne bi stvorila ista mrznja i gnev?
Dok sam bicha svatio ne kao entitet, nego kao uopshte razmishljanja velike grupe ljudi u vezi fuge- jednog magicnog sveta koji je sazdan od zanosa-chitaj magije.

[m.ACA.k]

Da ali ona je od rodjena bila čudna zar ne, mislim udavilaj e svoje još nerodjene sestre u stomaku pupčanom vrpcom zar ne? Samim tim mi deluje malo udareno zar ne?

Mada je menstrum prava stvar? Jel neko ima pojma jer možda postoji film ili će se praviti baš me interesuje?

[Arian]

Pa ja smatram da ako Imokalita nije njih ubila da bi ili Magdalena ili Hag ubile nju...
a s druge strane tu je i neka vrsta simbolizma uvedena:
Magdalena je bila biblijska kurva, tacnije prostitutka..za koju se ne zvanichno govori da je bila isusova zena,...
dok je Hag jedan od naziva za veshticu....

[seedlingstars]

Kako da ne ubije rođene sestre, kad su onakve. Pročitajte samo ovaj deo:

Bila je to jedna od Imakolatinih sestara, u to uopšte nije bilo sumnje: naga žena koja je svetlucala i pušila se kao da joj je moždina bila u plamenu, samo što ona nije mogla imati moždinu, jer bilo je sasvim izvesno da nema kostiju. Telo joj je bilo stub sivog gasa, urešeno trakama od neke krvave materije, i sada se iz tih delova oblikovane anatomije što su strujali unaokolo počeše da pojavljuju: grudi iz kojih je kapalo, stomak naduven kao da joj je odavno prošao termin za porođaj, umazano lice sa prišivenim kapcima. To je, nema sumnje, bio razlog njenog oklevajućeg prilaženja, i načina na koji su joj udovi u obliku dima što su se pružali iz tela opipavali tle ispred nje: taj je duh bio slep.
Pri svetlosti koja se širila od ove bezbožne majke, Kal je mogao jasnije da vidi decu. Bila su oličenje svih vrsta anatomske perverzije: tela izvrnuta naopačke kako bi se videla creva i stomak; organi čija je funkcija izgleda jedino bila da cure i sopću, oblagali su stomak jednog od tih stvorenja poput bradavica, i stršali sa glave drugog poput kreste petla. Ali uprkos njihovoj pokvarenosti, sve glave su s obožavanjem zurile u Mamu Pas, nijedno od njih nije zatreptalo kako ne bi propustilo ni trenutak njenog prisustva. Ona je bila njihova majka; oni njena ljubljena deca.
Iznenada je počela da vrišti. Kal ponovo skrenu pogled ka njoj. Čučnula je, noge su joj bile razmaknute, glava zabačena unazad dok je davala oduška svojoj agoniji.
Iza nje je sada stajala još jedna utvara, isto tako naga. Manje više naga, jer teško da je uopšte imala telo. Bila je obsceno isušena, vimena su joj visila kao prazne novčarke, lice se upilo samo u sebe i predstavljalo smesu sastavljenu od krhotina zuba i kose. Čvrsto je uhvatila sestru koja je čučala, i čije je vrištanje sada udaralo na mozak. Kada joj se stomak toliko naduo da samo što nije pukao, između majčinih nogu poče da curi neka tvar što se pušila. Deca to pozdraviše klicanjem. Bili su u zanosu. Kao i Kal, na svoj užasnut način.
Mama Pas se porađala.
Onaj jedan vrisak pretvori se u niz kraćih, ritmičkih povika kada je dete krenulo na put u svet živih. Rađanje je više ličilo na izbacivanje izmeta, jer je stvorenje ispalo između nogu svoje roditeljke poput ogromnog cvilećeg govna. Još nije ni udarilo o tlo, a usukana polusupruga već se dala na posao, ustala, dok se plamen u njenom telu lagano gasio; dete je prepustila sestrinoj brizi.

Užasno, užasno. Ko zna kakve bi zloće postale da su ostale žive, kad su i mrtve ovako moćne.

[Thor]

[Ora]

[Arian]

Sa tobom se slazem Ora po pitanju filma, da bi ovu i njoj knjige treblo ostaviti van sedme umetnosti, jer se lako moze postici unizavanje jednog ovakvog dela...
Seedlingstars...chini mi se da si opchinjen sestrama...zahto? Postoje gor i mnogo opassnje stvari koje su i realnije od njih....bolje ih je shvatiti kao metaforu, jer neke stvari treba chachkati