GOSPODAR ELEMENATA

[Iris]

Gimnazija, u Gornjem Milanovcu. Sto?

[Drakus]

Samo pitam. I šesta beogradska radi po nekom takvom sistemu jer su im profe u različitm sindikatima.

[Storm leader]

Fazon je što sam ja to postovao a da to nije pregledao neko ko se razume u gramatiku i takve stvari.Ja samo pregledam da nema slovnih grešaka i to je to,ne pazim mnogo na izražavanje,a vidim da mi se opet slovne greške potkradu.JAko sam sad zauzet pa nemam vremena ni da nastavim da pišem.Možda za vikend stavim nešto novo

[Iris]

Pa nista, mi cekamo ali eto, opet kazem, ugrozili su mi i vikend, nzm sta ce da bude. Cim budes mogao, ti postavi

[Drakus]

Ako hoćeš, ja mogu to da ti proverim, ali ne obećavam kada ću stići da završim. Uopšte je teško autorima da sami sebi proveravaju tekstove. Znam iz iskustva.

[Storm leader]

može,meni ne smeta
E inače priča koju sam ti obećao o Sardakarima je skoro gotova,ostalo mi je još samo da objasnim kako su se oni povezali sa Orijanskim carstvom i koji su uslovi pogodbe,a ne bih da zbrzam pa da stavim to na pola strane.

[Drakus]

Odlično Ja tionda ovo pošaljem u narednih nedelju dve

[Iris]

Konacno sam procitala pricu i zaista sam zadivljena. Sardaukari su veoma zanimljiva rasa, jedva cekam pricu o njima. Takodje, cim budes stigao postavi jos, a ja cu opet procitati cim budem stigla jer je stvarno zabavno. Na momente sam se osetila kao da posmatram kako se radnja odvija,a to retko postizu i profesionalci. Svaka cast.

[Storm leader]

Evo konačno sam uspeo da sednem i da završim priču o Sardakarima-promenio sam naziv naroda.Pošto sam je evo malopre završio izvinjavam se na slovnim grepkama,jer jedva gledam,ali pošto sam obećao da ću je objaviti za vikend,potrudio sam se da ne prekoračim rok previše.


PITANJA ČASTI

„Počni“,čuo je glas svog učitelja.Trudio se da ne otvori oči,iako je znao da je talas blizu,i da će ga smrviti kada se spusti na stenu.Podsetio je sebe da je on Sardakar,on nije bežao od opasnosti,on ju je prihvatao.Podsetio se vežbi za um koje su naučeni kad su počeli trening za Gardu.To mu je pomoglo da ostane miran.Talas je bio sve bliži,mogao je da čuje huk uskomešane bujice vode,panika je pretila da naruši mirnoću za koju kao da se noktima držao.Instinkt mu je govorio da beži,da će umreti ao to ne uradi,ali on se nije mrdao,stajao je na steni,čvrsto zatvorenih očiju.Ne zastajkujući ni trena,menjao je položaje sečiva.Sečivo je bilo produžetak njegove ruke,njegovog tela.Čuo je huk nadolazećeg talasa,vetar je nanosio sitne kapljice vode koje je osećao na licu.Talas će se uskoro obrušiti i on neće preživeti.Panika je rasla poput nadolazećeg talasa.Ali on nije stajao,Prolećni lahor je zamenjen Rasecanjem svile a zatim je prešao u Lava na steni.Sve ove pozicije je znao na pamet,ali je učitelj zahtevao da ih vežba sve dok ne bude u stanju da ih ponovi u svakom trenu.
„Sad“,čuo je učiteljev glas.Ne otvarajući oči,vratio je mač u kanije i skočio na stenu iznad njega koju je prethodno zapamtio.Tren potom čuo je talas kad se obrušio na stenu,otvorio je oči.Stene više nije bilo,ostala je samo gomila kamenja.Da je imalo oklevao pri skoku bio bi mrtav.To je i bila njavažnija pouka ove vežbe.Poverenje u sabraću po oružju je bilo neophodno ukoliko želi da poživi.
Učitelj nije ništa rekao ali je i prećuztna pohvala njemu bila dosta.Da je pogrešio,dobio bi pokoru.Njegov trening je bio tek na početku,ali se osećao kao da je već pristupio Gardi,iako su ga od toga delile godine rada,prema kojima će današnji trening izgledati kao igra.
Bio je željan da uzme pružje u ruke i krene u borbu protiv horde Ba'alora koja je pretila da prguta ceo kontinent...

Trgao se iz sna rukom se hvatajući za balačak.Tiho je opsovao zbog toga što je dozvolio sebi da zaspe u sedlu,zbog njegove nemarnosti ceo odred je mogao izginuti.Nakon tri dana izviđanja sa sat dva sna koje su mogli da ugrabe,osećao se kao da je kovački čekić udarao po njemu.Opet je sanjao dečačke dane,kad je tek počeo da trenira za pristupanje gardi.Nije znao zbog čega,moguće je da su mu bogovi slali neku poruku,ali on nije uspevao da je razume.To vreme je nestalo,zajedno sa dečakim entuzijazmom.
Pedeset godina su vodili ovaj rat,neprekidno se povlačeći,ostavljajući gradove jedan za drugim na milost Ba'alorima.A nije bilo naznake da bi uskoro mogao da prestane.Njegovo celo detinjstvo je bilo posvećeno treningu za gardu,on i hiljade drugih dečaka su postali najsavršenije oružje,istrenirani do izdržljivosti i osetljivosti koja se merila sa nadljudsko,opet to nije bilo dovoljno da preokrenu tok rata,iako su nastotine hiljada Ba'alora do sada izginule.
Pronašao je na horizontu masivne kule Hrama boga Rata kome je uputio tihu molitvu.
Za ova tri dana nisu naišli ni na jedan trag koji bi ima rekao da su Ba'alori u blizini.Iako je cela vojska mogla da se pojavi pred zidinama zahvaljujući onim paklenim dverima koje su Ba'alorski sveštenici koristili,obično su slali izvidnicu.Nije bilo traga ni izviđačim,što ga je brinulo.
Honšu je pao pre nekoliko nedelja,do sada bi trebalo da vojska logoruju pod zidinama,ali od te vojske nije bilo ni traga.Nije voleo kada Ba'alori postanu nepredvidivi,to je obično značilo da njihovi sveštenici spremaju nešto gadno.Zadnji put kada se to desilo,Senđin je uništen u razornom zemljotresu koji je ubio milion ljudi.
Kada je rat počeo Sardakari su bili moćna nacija,koja se rasprostirala preko celog kontinenta.Dok se ostatak sveta borio sa posledicama Doba Ratova,njihova kultura je cvetala.Sila Elemenata koju su koristili sveštenici i magovi je ukrotila divljinu i omogućila narodu da se raširi izvan utvrđenih naseobina.Negostoljubive pustinje su postale obradive ravnice,masivne planine koje su presecale kontinent na dva dela su izbušene i prolazi su otvoreni ka drugoj strani.Mnoge od tih planina su bile bogate rudama,što je dodatno omogućilo narodu da se širi.Prvi Hramovi u znak zahvalnosti bogovima su podignuti na mestu gde je danas stajao Sveti Grad,koji je postao centar kulture Sardakarskog naroda.Velike bilioteke su primale učenjake i filozofe sa celog kontinenta,a neke od njih su čuvale i knjige za koje se verovalo da potiču još iz vremena pre Doba Ratova.Punih hiljadu godina Sardakarsko Carstvo je napredovalo dok se nisu pojavili Ba'alori.Po onome što su znali o njima,Ba'alori su bili nomadi,ratovali su zbog hrane i obradivog zemljišta,ali nikad nisu poveli rat protiv cele nacije,naroččito nacije koja je bila vojno nadmoćnija.Uspeli su da pregaze pola kontinenta pre nego što su Magovi pronašli način da blikiraju otvaranje dveri kje su Ba'alorski sveštenici koristili da dopreme vojsku.Za to je bila potrebna ogormna količina Sile Elemenata,pa je štit ograničen samo na najveće gradove.Narod je povučen,a oni koji nisu uspeli su postali robovi u rudnicima.Neko vreme su uspeli da odolevaju,ali Ba'alori su bili poput plime koja je nadirala,a biloih je i daleko više nego što je očekivano.Punih stotinu Ba'alora je dolazilo na jednog Sardakarskog vojnika.Jedan po jedan gradovi su padali,sve dok na kraju nisu ostala tri največa da bi nakon pet krvavih godina borbe,preostao samo Sveti Grad.Situacija je bila bezizlazna,on je to dobro znao,kao i svaki vojnik,ali nije imao nameru da umre kao rob.Ako ce vec da umre,umreće časno,sa mačem u ruci i na nogama,odnoseći sa sobom što je više mogao Ba'alora.
Sveti Grad je od nekadašnje prestonice nejmoćnijeg naroda postao utočište za grupicu preživelih koja je odlučila da se bori do zadnjeg čoveka.Žene koje nikad u životu nisu uzele oružje u ruke su vežbale sa vojnicima Garde svakodnevno.Pre rata je bila retkost videti ženu u redovima Garde,dok je sada svakim danom sve više njih želelo da postanu deo garde.
Visoki muškarac kao ugalj crne kože mu je prišao i salutirao.Danil iz Honšua je bio jedan od najveštijih tragača koje je znao,verovao je u njegov sud najviše.
„I dalje nema nikakvih tragova od zveri“,rekao je ravno.Danil je izgubio ženu i kćerku u bitci za Honšu i jedino što ga je držalo u životu je bila želja za osvetom.Takvi su bili većina onih koji su mu dodeljeni.Grupa očajnika koja nije imala šta da izgubi a koji će se boriti dok god mogu da stoje na nogama..Klimnuo je glavom i krenuo ka svešteniku koji je stajao malo izdvojen od ostalih.Sveštenici su se retko mešali sa vojnicima,čak i na ovakvim zadatcima.Mladić sigurno nije imao više od dvadeset godina,ali je on za svojih dvadeset video više smrti nego neko duplo stariji od njega.Njegov oklop je bio izgreban na mestima gde su ga dotakla Ba'lorska sečiva ali je opet bio u daleko boljem stanju nego većina onoga što su nosili njegovi ljudi.Pitao se otkud nekome tako mladome oklop načinjen Silom Elemenata.Takvi su danas bili veoma retki ,jer je pre trideset godina umro zadnji Mag koji je znao kako uplesti niti Elemenata u metal.Oklopi su bili poznati po tome što su bili skoro neuništivi a dovoljno lagani da se nosilac oseća kao da nosi kaput.
„Da li ti osećaš nešto na šta bi trebali da budemo upozoreni“,pitao je mladića,koji je i dalje zurio ispred sebe.Nije ni primetio da mu neko prilazi.Trgao se na njegove reči a zatim ga prostrelio pogledom.
„ Da sam držao Silu Elemenata,mogao sam te ubiti“,obratio mu se mladić oholo.Kao i svi sveštenici bio je svestan svoje važnosti,pa se ponašao shodno sa tim.
Ne osećam nikakve tragove Elemenata miljama unaokolo,mada nešto je neobično sa ovim mestom,ne mogu odrediti tačno šta.
Promrljao je nešto sebi u bradu,a pogled mu je najednom postao zamagljen.
„Nema ničeg ni na ravni elemenata“,izjavio je napokon.
Nakon sveštenikovih reči nije mogao a da ne odahne.Još jedan dan proveden bez Ba'alora je značio još jedan dan odmora za vojnike kojima će trebati sva snaga kada se Ba'alori pojave.
Iako su bili dvostruko jači od običnog čoveka,Ba'alori nikad ne bi bili u stanju da se nose sa Sardakarima da nije bilo njihove brojnosti.Svaki put kada se činilo da je Garda nadomak pobede,odnekuda bi se pojavilo sveđa i odmorna vojska tih stvorova.
Ba'alori su imali kulturu iako primitivnu,a nekolicina je uspela i da trguje sa njima.Plaćali su draguljima i zlatom za hranu i oružje.Za njih ni dragulji ni zlato nisu imali nikakve vrednosti,često su davali trgovcima po pune vreće neobrađenih dijamanata za nekoliko vagona hrane.Koliko su često ratovali protiv ljudi,toliko su se često ako ne i češće borili između sebe.Različiti klanovi su ratovali za prevlast,nekada i članovi istog čopora bi se borili oko plena.Ali to se sada sve izmenilo,pod vođstvom svojih sveštenika,oni su stupali kao jedinstvena vojska.Neki magovi koji su se bavili proučavanjem drugih vrsta su govorili kako se članovi klanova u krvnima zavadama bore rame uz rame.Sve što su znali o Ba'alorima je postalo beskorisno.Nikad nisu znali da Ba'alori uopšte veruju u nešto a kamoli da imaju sveštenike,sve dok se te zakukuljene figure nisu pojavile na bojnom polju,sejući smrt svuda oko sebe.Ba'alori su sveštenike štitili svojim životima,becajući se na mačeve ili pokušavajući da umarajući magove sve dok se sveštenik ne skloni na bezbedno.Svi pokušaji da se zarobi neki od tih stvorova su se pokazali kao bezuspešni,svi koji su pokušavali su sada bili mrtvi.Bilo je dovoljno da se jedan sveštenik pojavi na bojnome polju pa da Ba'alori počnu da se bore skoro manijačno.Napadali su bez obzira na to koliko će ih biti ubijeno,kao da su želeli da se dokažu.
Neki od onih koji su tvrdili da razumeju Ba'alorski jezik su tvrdili da su čuli priče o Bogovima koje Ba'alori služe i za koje vode ovaj rat.Nije mu uspevalo da zamisli kao neko može da razume gomilu zavijanja i režanja koje su Ba'alori nazivali jezikom.
Kada su se svi okupili naredio je da uzjašu ponovo,sledio ima je skoro dan jahanja do svetog grada iako je i odavde mogao da nazre neke od hramova i najviše kule grada.
Zemlja se pod njima zatresla,konji su počeli da se propinju uplašeno,a ubrzo je čuo i psovke ljudi koji su bili zbačeni zbog nepažnje.On je pokušavao da umiri svog pastuva,mada se to činilo kao bezuspešan pokušaj.Dva masivna kamena stuba su počelka da izranjaju iz zemlje,desetak stopa ispred njih.
Povukao je uzde jako i potom zabo mamuze u konjske sapi,da bi naterao pastuva da se smiri.Nije voleo da se tako ponaša prema životinji koja je verovatno bila uplašena koliko i on,možda i više jer su konji imali neobičnu sposobnost da osete Ba'alorske dveri.
Pogledao je u sveštenika koji je recitovao neku bajalicu,verovato je pokušavao da zaustavi otvaranje dveri,mada je to bio pakleno težak posao.Šta god da učini to će im dati malo vremena da se što više udalje sa ovog mesta.Ko god da ostane ovde kad dveri počnu da se otvaraju,neće preživeti.
Naredio je još zbunjenim ljudima da poteraju konje u kas,a on je izvukao mač i prijahao sveštenikovoj kobili.Nije imao nameru da mu dozvoli da pogine da bi spasao njih.Prvi znaci otvaranja su počeli da se pokazuju.Oko debelih stubova sada skoro dvadeset stopa visokih su počele da poigravaju plavičaste munje,kao zmije otrovnice koje se obmotavaju oko plena.
Sveštenik je završio bajalicu i zaljuljao se.Munje su na trenutak nestale,i sve je bilo mirno.Zatišje pred oluju.Nije čekao da vidi šta će se desiti.Udario je sveštenikovu kobilu po sapima,što ju je poteralo u kas.Ona je znala kuda treba da ide.Mamuznuo je pstuva koji se u međuvremenu umirio.Njegovi ljudi su već bili odmakli dovoljno daleko da na njih otvaranje dveri neće uticati.Opsovao je.Sveštenik mu je rekao da ne oseća ništa neobično,a svaki put pred otvaranje dveri sveštenici su to mogli da osete.Nešto nije bilo u redu i on je o tome morao da izvesti glavnog maga.Taj čovek je najviše znao o Ba'alorskim dverima i bio je jedan od prvih koji je pokušao da ih otvori,zbog čega je umalo umro.Ba'alori su koristili Silu elemenata ali na način na koi niko nije uspevao da razume.Niko nij euspevao da vidi Niti Sila kada su koristili Silu Elemenata u borbi,mada su mogli da ih osete,ali su magovi pričali o nekom pogrešnom osećaju,kao da se koriste izvrnuto niti i suprotno od načina na koji je trebalo.On se za razliku od većine zapovednika trudio da razume ono o čemu su magovi vodili raspravu jer je verovao da mu svaki delić informacije može kasnije koristiti,a do sad ga to uverenje nije izneverilo.
Zahvaljujući tim informacijama znao je šta im se sprema čim su se stubovi pojavili,možda jedini među njima koji je i znao šta je u pitanju,jer čak je i među sveštenicima bilo malo onih koji su imali prilike da vide Ba'alorske dveri izbliza.Bile su smrtonosne za ljudska bića,svako ko bi preživeo otvaranje je umirao nekoliko sati kasnije od trovanje koje ni najbolji iscelitelji nisu mogli da objasne niti da izleče.Sila Elemenata isto tako nije delovala na trovanje,a smrt je bila brza,hvala bogovima na tome.Prilikom otvaranja,sve u krugu od tri milje će biti sprženo,a sa dverima ove veličine moguće da će taj krug biti veći.Nikada nije video dveri takve veličine,mora da su bar desetorica Sveštenika bili u blizini.Poželeo je da ima sa sobom odred strelaca.Mogli su iskoristiti sčabost Ba'alorskih sveštenika nakon otvaranja i ubiti ih iz zasede.Smrt trovanjem je bila vredna toga.Nije bilo lako utvrditi slabosti Ba'alorskih svešetnika ali su na kraju uspeli da saznaju par,kao što je bila iscrpljenost nakon otvaranja dveri.Nakon otvaranja,nijedan sveštenik nije učestvovao u borbi barem dva dana,trebalo im je vremena da se oporave,mada još nikome nije uspelo da odredi položja sveštenika u Ba'alorskom kampu,čak su i pokušaji špijuniranja Silom Elemenata bili osujećeni,jer je nekakva zaštita okruživala kamp.
Iako je čistina na kojoj su dveri otvorene sada bila dobrano iza njih,nije dao pastuvu da uspori.Ba'alori su bili brzi skoro kao čovek na konju,ako asda stanu,nije bilo nade da će preživeti.Izvidnica je verovatno poslata čim se se dveri oformile,a i grupica izviđača je bila smrtonosna zamka.Nije se zavaravao poput nekih da bi mogao da se nosi sa pedesetak Ba'alora odjednom a Sveštenik je bio previše umoran da bi pokušao nešto što bi ih zaštitilo od napada.
Izbio je na jedna od prostranih utabanih puteva koji su vodili ka Svetom Gradu,bilo je neobično videti pust put,jer čak i u vreme rata bilo je na hiljade onih koji su putovali ka gradu i iz njega.Hodočasnika je uvek bilo najviše,ljudi sa svih delova kontinetna su jednom u tri godine posećivali hramove Svetog Grada da bi ponudili svoju zahvalnost bogovima ili zatražili pomoć.Sveštenici su se trudili da pomognu koliko su mogli.U svakom gradu i selu je bila otvorena bolnica,gde su sveštenici i dobrovoljci podjednako lečili svakoga ko bi pomoć zatražio.Ali bilo je i onih čije je lečenje jedino bilo moguće u matičnim hramovima u Svetom Gradu.
Bili su stigli do uzvišice kada se stub čiste svetlosti vinuo ka nebu a zatim se razlio u talas uništenja koji ih je skoro dosegao.Sve je bilo zbrisano u trenu,drveće je ležalo razbacano po tlu,mnoga od stabal su gorela,zemlja je bila crna i gola a kamenje napuklo.Iako je ovo video mnogo puta do sada,nije mogao da suzdrži mučninu.Svetlosti Bogova,da su bili imalo sporiji sad bi ležali među tim drvećem,mrtvi.

Sunce je već bilo na zalasku kad su stigli do kapija Svetog Grada.Njegov oklpo je bio dovoljan da ga propuste bez ikakvih pitanja.Elantirove Pesnice su bile najelitnije deo Garde,carevi telohranitelji su bili iz redova Elantirovih Pesnica,kao i svaki zapovednik koji je pod svojom komandom imao više od hiljadu ljudi.Bio je umoran i prljav,ali to sada nije bilo važno.Prvo što je trebalo uraditi je bilo da izvesti glavnog maga o onome što je video.Grad je bio krcat do vrha,mnogi od ljudi su spavali na ulicama,retko ko od izbeglica je imao dovoljno novca da iznajmi sobu u gostionici ovih dana.Cene su bile paprene a skoro svaka soba je izdata zapovednicima i njihovim pomoćnicima.Veličanstveni grad sav u kupolama i tornjevima se protezao pod njim,zalazak sunca je samo doprinosi njegovoj lepoti,ali on nije mnogo obračao pažnju.Odrastao je u svetom gradu i dobro je poznavao svaki njegov deo.Ljudi su se polako osipali,svako je žurio do kampa svog odreda pa je na kraju ostao sam.Sveštenik ih je napustio čim su ušli u grad,on je imao sobu u jednom od manjih hramova blizu zidina.
Iako na konju,nije se kretao ništa brže od pešaka na uici pa mu je trebalo skoro dva sata dok nije stigao do četvrti grada u kojoj se živeli magovi.Tek ovde se mogla videti lepota grada,jer je pri gradnji skoro svake zgrade korištena Sila Elemenata..Neke su izgledale su više krhko da bi se u njima živelo dok druge nisu uopšte ličile na mesto gde bi se moglo boraviti.Pre četiri veka ovo mesto je bilo lučka četvrt,ali nakon iseljenja luke van grada predata je magovima kojh je bilo sve više.Gusto načičkane kuće su porušene i sagrađene nove,daleko velelepnije,a mračne uske uličice su postale široke avenije.U neko drugo vreme uživao bi u pogledu ali sada je trebalo da preda izveštaj.Na pola puta je susreo zapovednika svog reda.Zastao je da bi salutirao,iznenađeno žmirkajući kada je dobio naređenje da se približi.
„Glavni mag je izvešten o današnjim dešavanjima,nema potrebe da mu ti ponavljaš ono što je čuo.“
Iako mu je bilo neobično,nije se mnogo raspitivao.Klimnuo je glavom zapovedniku i okrenuo konja ka gostionici u kojoj je imao slamaricu na tavanu.On nije bio dovoljno visoko u lancu komande da bi imao sobu.
„Sutra treba da budeš pred Elantirovim hramom od zore.Ti si jedan od odabranih koji će biti pratnja Visokom Svešteniku.“
Trudio se da ostane smiren kada je klimnuo potvrdno zapovedniku,koji je već bio pola ulice daleko.Svetlosti Bogova,čime li je zaslužio takvu čast.Samo su najbolji od najboljih birati da čuvaju Visokog Sveštenika,on se nikada nije ni nadao da će biti izabran za tako nešto.Bogovi su mu izgleda bili naklonjeni.
Kada se ujutru probudio,nije mislio tako.Nije mogao da spava skoro cele noći a i ono malo sna što je uhvatio proveo je u snovima o detinjstvu iz kojih se budio oznojan.Sunce je već bilo izašlo što ga je navelo da opsuje,trebalo je da u zoru bude ispred hrama.Navukao je uniformu što je brže mogao i rukama prošao kroz kosu.Nije imao vremena ni da svrati u kuhinju da uzme nešto da jede,iako bi mu kuvarica za par novčića dala doručak kakav su zapovednici imali.Od pomisli na hranu,stomak mu je zakrčao,ali je odlučio da ga ignoriše.Biće vremena za jelo kasnije.Niko od konjušara još nije bio budan,pa je sam morao da osedla pastuva.Još mu nije dao ime,iaako ga je imao vec mesec dana,njegov prethodni vlasnik je poginuo u borbi.
Na ulicama je bila gužva uprkos tome što je većina ljudi još spavala.Sluge i vojnici nisu mogli sebi da priušte da spavaju duže od par sati.Čuo je psovke sa nekoliko strana kada je poterao pastuva u galop,što je nateralo ljude da mu se smiču sa puta.Verovatno su to bile izbeglice iz unutrašnjosti,jer su svi u Svetom Gradu poznavali oklop Gardista iz Elantirovih Pesnica a niko nije želeo da neko iz Pesnica obrati pažnju na njih.
Kao što je i pretpostavljao,njegova sabraća po oružju su več bili pred hramom,mad su delovali uzbunjeno,što niko ko nije pripadao Pesnicama ne bi mogao reći.Običnom prolazniku oni su bili živi kipovi,tihi i nepomični.
Salutirao je zapovedniku,koga je zano od ranije.Bili su prijatelji,ali prijateljstvo je bilo za slobodno vreme van dužnosti,sada je to bio oficir kome je morao da se pokori.Nije očekivao prekor,ali ne i ravnodušno ćutanje koje ga je dočekalo.
Raspitao se kod ostalih i sazano za stranca koji se pojavio pred zidinama u cik zore i tražio da vidi njihovog vladara.stražari na kapijama nisu znali šta če sa njim,pa su ga doveli njima,nakon čega im je stiglo naređenje iz hrama direktno do Visokog Sveštenika da pošalju stranca njemu.Od tada se niko nije javljao iz hrama a Gardistima je bilo zabranjeno da uđu iako su trebali da se rasporede oko odaja koje je korsitio Visoki Sveštenik.Nakon ovih reči umalo se sapleo,ovoje biloo ne zapamćeno u istoriji njegovg naroda.Nikad Elantirovim Pesnicama nije zabranjen ulaz,ni sam Car nije imao moć da im zabrani da ga štite.Nešto se dešavalo unutra,a sam pokušaj da shvati šta mu je zadavao glavobolju.Sveštenici su bili komplikovani,daleko više nego ijedan plemić ili mag.Vodili su se običaji i tradicijama koji su onima koji nisu pripadali kasti delovali i više nego čudno.Visoki Sveštenici su bili još veća misterija.Iako su naizgled bili izvnad politike i smicalica kojima su pribegavali plemići,mnogo puta su visoki sveštenici bili razlog tim manipulacijama.Imali su veliki uticaj na Cara,naročito Elenatirov visoki sveštenik.
Ičuo je izvlačenje mačeva iz kanija i pre nego što je video šta je razlog.Instinktivno izvukao je mač i zauzeo stav za napad.Ono što je video u tom trenutku ga je navelo da spusti mač.
Stranac je stajao pored Visokog Sveštenika a u kanijama je nosio mač,jedna ruka mu je počivala na balačku dok je drugom besno odmahivao zadubljen u razgovor sa Visokim Sveštenikom.
Jedino je Elantirovim Pesnicama dozvoljeno da u hram unesu oružje,a čak ni oni nisu smeli da ga nose u prisustvu Visokog Sveštenika.Ovo je bila tradicija stara koliko i samo sveštenstvo a kršenje te tradicije se kažnjavalo smrću vešanjem,nasramnijom smrću za ratnika.Ta mu se smrt činila sasvim prikladnom za ovog čoveka.
Činilo se da ih je stranac konačno primetio jer je krenuo da izvlači mač.Pre nego što mu je oruđje napustilo korice,Visoki Sveštenik je istupio.Lice mu je bilo poput oluje.
„Neću dozvoliti nasilje na ovom mestu.Ostavite vaša sečiva da miruju.“
Njegova reč je bila ravna zapovesti za svakog rođenog u Svetom Gradu,pa su mnogi gardisti vratili mačeve u kanije pre nego što su shvatili šta rade.Nevoljno i ostali su ih sledili.On je bio među onima koji su se zadnji odazvali naredbi.Nije bio voljan da spusti oružje sve dok to ne učini i stranac,koji je sa kezom na licu i polako,kao da se ne obazire na zapovest visokog sveštenika,napokon vratio mač u kanije.
Spustio se u naklon,kao i ostatak gardista,čim je Visoki Sveštenik zakoračio na stepeništa.Stranac ih je posmatrao zabavljeno.Stegao je balačak mača,tako jako da su mu zglobovi pobeleli,ali je trenutak kasnije oslabio stisak,jer je morao da preda oružje Čuvaru Mira,koji se tiho kretao od ratnika do ratnika,uzimajući od njega svo oružje koje je imao pri sebi.Oni će se i dalje pridržavati običaja i to mu nije smetalo ni najmanje.Koja god budala bi pomislila da su gardisti Elantirovih Pesnica lak plen zato što su nenaoružani je zaslužila da umre.Oni su bili oružje sami po sebi,mačevi su bili samo pomoć bez koje se moglo.
Ustali su tek kada im je Visoki Sveštenik dao znak,a zatim su oformili zaštitni obruč oko dvojice muškaraca.Nije im rečeno gde idu,što je bilo još čudnije,ali oni nisu postavljali pitanja.
Pamtio je vremena kada je Visoki Sveštenik mogao da prođe i kroz najopasniji deo grada,a da mu se i najori lopovi klanjaju.Svi su oni znali šta visoki sveštenici predstavljaju.
Visoki Sveštenici su bili veza sa Bogovima,oni su bili ti od kojih je Sila Elemenata koju su sveštenici koristili poticala,daleko drugačija od one koju su koristili magovi.Mnogi su govorili da je ta vrsta Sile Elemenata dalkeo moćnija jer potiče od Bogova koje je Stvoritelj načinio još pre nego što je imao ljude i kugle iz kojih su magovi dobijali Silu Elemenata u planu.
Visoke Sveštenike su birali Bogovi kojima su služili,ako nije zano,to je bila jedna od najstrože čuvanih tajni.Darovi koje su oni dobijali od Bogova su isto bili tajna,ali se za jedan znalo iako ga niko od Sveštenika nije potvrdio.Bila je to dugovekost koja je omogućavala Visokim Sveštenicima život koji je daleko nadmašivao ljudski.uo je priče da je Elantirov Visoki Sveštenik star 500 godina,mada kada bi pogledao čovekovo lice,nikad ne bi rekoa da ima više od 50 godina.Bilo je i istine u tim pričama,jer se dobro znalo da i Car ukazue poštovanje svešteniku Boga Rata iako je on bio vlast iznad svake druge.
Prošpartao je pogledom po svojoj braći po oružju,svi odreda čvrsti ljud,prekaljeni u mnogo bitaka,bili su spremni da umru da bi zaštitili visokog sveštenika ako se za to ukaže potreba.Sci su oni smrknuto posmatrali stranca,a primetio je neke kako im ruka lebdi nad praznim kanijama.Nije bio jedini koji je želeo da prospe krv ovom neverniku.
Zemlja im se pod mogama blago zatresla,ali oni su nastavili kao da se ništa nije desilo.Napad je počeo,a on je uputio kratku molitvu Bogovima da zaštite one koji su se našli na zidinama.Mada licem mu je preleteo smešak,zbog kojeg su ga neki upitno pogledali.
Ohrabreni prethodnim pobedama,Ba'alori su postali samouvereni i nsterpljivi.Mislili su da će Sveti Grad isto tako pasti kao i mnogi prethodni.Nisu bili svesni šta ih je očekivalo.U daljini je čuo tutnjavu,prve klopke su se aktivirale.
Sveti Grad je utvrđivan od momenta kada su shavatili da Ba'alori nisu prolazna pretnja kja će biti lako savladana.Zidine su dodatno ojačane Silom Elemenata,mad to nije bilo ni blizu onim količinama koje su utkane u zidine kada su načinjene,ali bilo je dovoljno.Nove kule su sagrađene,odakle će magovi i strelci podjednako imati bolji pregled na zbivanja u bitci.Magovi su spremili nekoliko gadnih iznenađenja za Ba'alorske sveštenike.Možda su bili osuđeni da izgube,ali će umreti ponosno.Ba'alori će zvati ovo mesto kao zemlju smrti pre nego što sve bude gotovo.
Ljudi su ih posmatrali sumnjičavo dok su prlazili,a nij emoga da ne primeti napetost među onima koji su čuvali Visokog Sveštenika.Iako bi većina Sardakara pre umrla nego digla ruku na visokog sveštenika,bilo je i onih koji su sveštenike krivili za ono što ih je snašlo.
Stranac je sve posmatrao sa podsmehom,čak i ljude koji su ga okruđivali.Budala nije shvatao da bi umro pre nego što je izvukao mač do kraja da nije bilo zapovesti Visokog Sveštenika.Plavokos i plavook,retka kombinacija čak i među severnjacima nosio je gizdaviju odeću nego što je on ikada video na ijednom plemiću.Kratki kaputić ukrašen zlatovezom i optočen srmom,ako i pantalone koje su se sužavalu i na kraju nestajale u čizmama visokim do kolena.Kosa mu je bila duga skoro na pola puta do ramena,nešto što nijedan vojnik ne bi sebi dopustio.Ipka izgledalo je da zna makar da razlikuje krajeve mača jedan od drugog,jer je hodao kao čovek koji je navikao na oružje koje nosi.Možda bi bilo mudro da ga ne potcenjuje previše.Bila je to jedna od lekcija koju je naučio na teži način.Nosio je oholost kao što bi neko drugi nosio plašt,a očigledno da nije mario za položaj visokog sveštenika jer ga je često prekidao.Iako se trudio nije mogao da čuje šta pričaju,Visoko Sveštenik se osigurao da to nikome ne pođe za ruko,što je još više pojačalo njegovu radoznalost.Ko je bio ovaj mladić,koji se iako nije imao više dvadeset leta ponašao pout Cara na tronu koji razgovara sa nekim slugom.Odakle je došao kad nije znao za običaje Sardakarskog naroda.Čak i najudaljenija sela u unutrašnjosti su znala kao da se ophode prema sveštenstvu.
Godine službe u Svetom Gradu su ga naučilo da raspozna političke intrige kada ih vidi na delu,a ovde je očigledno to bilo u pitanju.Ovaj čovek je bio opasan,možda i opasniji od Armije Ba'alora koja je napadala grad.Visoki Sveštenik je to sigurno uviđao,a samo su bogovi znali šta je radio u društvu takvog čoveka.
Još jedan potre,ovaj put daleko jači i skoro su izgubili tlo pod nogama,ipak niko nije obračao pažnju na to,vratili su se na svoja mesta i nastavili brzi marš koji im je nametnut.I dalje su bili daleko do zidina,ali pored njih bi povremeno prošao garnizon odmornih ljudi koji su žurili da izvrše smenu na zidinama.Neki od njih bi im uputili pogled a kada bi shvatili u koga gledaju,produžili su dalje,još brže nego ranije.Reputacija Elantirovih Pesnica nij ebila nezaslužena.Mnogi su videli kao je odred Pesnica od pedeset ljudi pobio skoro tri stotine Ba'alora na kraju se broreći goloruku kao bi omogućili da se zadnje izbeglice evakuišu iz Honšua.
Ti ljud isu zadobili mnogo čast,a Car je lično napisao proglas kojim se zahvaljivao umrlima.Njihova deca će celog života biti privilegovana zbog herojstva svojih očeva.
On je želo da bude na zidinama, i vodi napad na Ba'alore,ali je dobro znao da jedan čovek tamo ne bi značio puno,dok ovde može značiti razliku između života i smrti.A njegova odanost je ležala prvo prem sabraći po oružju a zatim prema Caru i Narodu,iako tako nešto nikad ne bi smeo javno da izrekne.
Još jedan potre je prostrujao,ovaj put slabiji ali dovoljan da izazove rušenje kuća oštećenih u prethodna dva potresa.Kamenje se odbijalo od njih a šut pred njima se raščišćavao čim bi prišli blizu.Pogledao je ka Visokom Svešteniku koji je zurio u mladića.Svetlosti Bogova,sve ovo vreme mladić ej bio taj koji je koristio Silu Elemenata a ne Visoki Sveštenik.Stranac a i mag pride,on je zaista bio opasan.Svi koji su trenirani za Elantirove Pesnice su prošli kroz deo obuke gde su pokušavali da pobede maga.Mladićima je to bilo zanimljivo u početku jer bi im ta pobeda donela mnogo časti,a bio je to i izazov jer nikome do sada nije uspelo to da uradi,međutim odustajali su nakon trećeg ili četvrtog puta kada bi završili sa licem u prašini vežbališta pre nego što bi stigli i da zauzmu položaj.Svi su znali da u borbi sa magom mogu umrti deset puta pre nego što stignu da izvuku mač.Mada on je razmatrao par načina na koji se mag mogao ubiti.Nož u tami ili strala iz prikrajka bi bili jednako delotvorni kao i na sve ostale ljude,ali nije bilos vrhe nadati se da bi mogli da ubiju momka sada,naročito jer je bio upozoren da mu žele nauditi.Suzdržao se da ne uzdahne i nastavio je da se kreće.Bili su praćeni tutnjavom koja je značila još porušenih kuća,mada se kamenje i dalje odbijalo od njih a put se raščišćavao sam od sebe.Mladić je i dalje vodio raspravu sa Visokim Sveštenikom što mu je omogućilo još jedan uvid.Stranac je bio moćan u Sili Elemenata,moćniji od većine magova koje je sreo.Ovo što je radio neki od njih ne bi mogli da urade a drugi su morali da se dobrano potrude.On je to radio bez imalo napora,što je priča sa Sveštenikom pokazivala.Da je bio slab ne bi mogao da raščišćava pu i vodi razgovor u isto vreme.
Tak kada je video kule,shvatio je kuda idu,iako je ovo bio neobičan put da se tamo stigne.
Carska Palat je bila veličanstveno zdanje,sva u balkonima i šetalištima sa visokim kulama koje su se uzdizale i do dvesta stopa u visinu.Sa njih bi povremeni suknuli mlazevi plamena ka udaljenim zidinama gde se vodila borba.
Stranac je na kratko pogledao ka kulama a zatim nastavio razgovor.Svetlosti Bogova,koliko li je morao biti moćan da ne obrati pažnju na najjače magove u Carstvu.Jedino su najjači mogli sa ove udaljenosti da otpošalju mlazeve vatre na tu daljinu.
Unatoč praznim ulicama trebalo im je skoro sat vremena da stignu do palate.Ovde nije bilo srušenih kuća iako je na par mest primetio slomljeni crep kako leži na zemlji pored puta.Ove kuće su kao i u četvrti magova načinjene Silom Elemenata ili su njom ojačane,pa su bile otpornije od običnih građevina.
Narod se sklonio u kuće kad je napad počeo,tamo su bili bezbedniji a niko nije želeo da ometa Gardiste,međutim na ulicama je i dalje bilo nekoliko preduzimljivih trgovaca koji su počeli da se nadvikuju kada su primetilio da im vojnici dolaze u susret,međutim brzo su ućutali kada su shvatili sa kim imaju posla.Mnogi od njih su na teži način naučili da ne treba dosađivati pripadniku Elantirovih Pesnica.Na svojim štandovima imali su sve,od čudotvornih napitaka koji su lečili svaku bolest do Amajlija koje su štitile do Sile Elemenata.Neki od njih su prodavali hranu,na čiji miris mu je stomak zakrčao.Mada sam bi bio kriv za stomačne tegobe koje bi ga snašle ako bi kupio hranu od uličnih trgovaca.
Kao su se približavali platai shvatio je da nešto nije u redu.Bilo je suviše tiho.Masivne kapije palate su bile širom otvorene.Ubrzali su korak a kada su napokon stigli dovoljno blizu,poželeo je da ga je njegov osećaj makar jednom prevario.
Gardisti su ležali mrtvi na mestima gde su se zatekli,neki od njih širom otvorenih očiju.Nije bilo rane niti krvi koji bi značili da su Ba'alori nekako uspeli da se probiju u palatu.Ovo je učinjeno nekom vrstom Sile Elemenata,ali koliko je on znao nije postojao tok koji bi uradio ovako nešto.
Visoki Sveštenik je istupio i promrljao nekoliko reči.Iz tela je buknula vatra,toliko vrela da je morao da zaroni lice u nadlanicu.Vatre je nestalo kao što se i pojavila a od mrtvih gardista su ostale gomilice pepela.Vetar se podigao i razneo pepeo ostavljajući pusto dvorište.
Mladić se zbog nečega mrštio.
„Nisi trebao to da uradiš“,rekao je Visokom Svešteniku dovoljno glasno da su svi ostali mogli da ga čuju. „Biće koje je ovo uradilo može da oseti Silu Elemenata čak i u najmanjim količinama,naročito ovako blizu.
Visoki Sveštenik mu nije ništa odgovorio,umesto toga uputio se ka ulazu u palatu.Stranac ga je popreko pogledao ali ga je sledio.
„Ukoliko znaš ko je ovo uradio govori“,obratio mu se Visoki Sveštenik,a glas mu je bio ledene poput zime.
„Muriel“,odvratio mu je Stranac istim glasom.
„Jedino su oni u stanju da urade ovako nešto,a za njih zidovi nisu prepreka.“
„Kako ga možemo ubiti“,ubacio se iznenada zapovednik,klanjajući se Visokom Svešteniku u znak izvinjenja.
Stranac se nakezio,a taj kez nije u sebi imao nimalo topline.
„Ne možete“,rekao je hladno ali i žalosno.Ovo je bio prvi put da vidi da vidi stranca da pokazuje nešto više osim bahatosti,da nije video svojim očima,ne bi poverovao da mladić u sebi ima i trunku sažaljenja.
„Sila Elemenata je protiv njega beskorsna.Svaki tok koji baciš na jega ga čini samo jačim,ali samo na nekolio trenutaka Havala bogovima na tome.Ipak dovoljno da te ubije,mada to može da uradi i bez dodatne snage.Ni jedno oružje koje je čovek načinio isto mu ništa ne može.
Jedino što može da ubije Muriela je ovo sečivo“,izvukao je svoja mač iz kanija,koji kao da se presijavao na sunčevoj svetlosti,samo što nije bilo sunca,napolju je bilo oblačno.
„Ovo sečivo je ojačano Zmajevim Dahom,ne može biti slomljno niti istupljeno,a predstavlja Murielovu jedinu slabost.Kada se približim dovoljno možda ću moći da ga ubijem.“
Ućutao je nakon te rečenice,jer je bio svestan šta je rekao ,ni sa neuništivim sečivom nije bio siguran da li će moi da ga ubije.
Kuda god da su prošli svuda je bilo isto,mrtve sluge izmešane a Gardistima su ležali mrtvi na mestima gde su se zatekli.
Bio je u palati mnog puta pa niej obračao pažnju na raskoš koja ih je okruživala ali je primetio poglede ostalih pa čak i strančev.
Na ukrašenim postoljima su stajale krhke skulpture a u izdubljenim nišama su se mogle naći vaze od kao list tankog porcelana.Na mnogim postoljima su se mogli naći i komadi nakita koji su pripadali neki od drevnih carica.Po zidovima su visile svilene tapiserije koje su uglavnom prikazivale scene iz drevnih bitaka ili iz lova.
Kako su se prbližavali prestonoj odaji,bilo je sve više mrtvih,uglavnom njegova sabraća po oružju u lakiranim crveno crnim oklopima koji su ih označavali kao Elantirove Pesnice.
Debela ulazna vrata od Jantir Drveta su ležala odbačena nekolo stopa u unutrašnjost dvorane kao da ih je ogromni malj izvalio iz šarki koje su štrčale iskrivljene.
Svetlosti Bogova,koliku li je snagu stvor posedovao kad je bio u stanju ovo da uradi.Pogledao je ka strančevom sečivu koje je isijavalo hladnu belu svetlost.Stranac je vratio sečivo u korice i izdvojio se od njih nestajući u senkama.
Prestona Dvorana je na svakom koraku bila prekrivena mrtvima.Ovde nije bilo sluga,sve su to bila njegova sabraća po oružju.Neki okopi su bili malo drugačiji od drugih i kao da su se uklapali u senke.Osetio je kako mu urlik žala raste u grudima,ali ga je suzbio.Sad nije bilo vreme za tugovanje.Neki zidovi su bili crni,a u vazduhu se osećao miris čađi.U središtu dvorane lebdelo je džinovsko jaje načinjneo od mlečno bele svetlosti,u čijem je sedištu u lotosovoj pozi sedeo mladić mirnog pogleda.Njegovo Carsko Veličanstvo Arejes II,Dete Bogova i Gospodar Zemlje.Osetio je nagon da se nakloni ali nij eto učinio.Umesto toga prikovao je ogled za priliku u crnom pločastom oklopu koja je poslovala u senkama.
Nije znao kako Muriel izgleda,ali sigurno nije očekivao ljudsko biće.Bio je sigurno preko sedam stopa visok a zašiljene uši su se probijale ispod duge crne kose.Kada je istupio iz senki,ugledao je bledo,nezemaljski lepo lice i oči potpuno crne,lišene beonjača.Naježio se od tog pogleda i učinilo mu se kao da će mu se koža uspuzati uz leđa.Imao j eosećaj kao da gleda u oči same Smrti.
Prilika se nasmejala,a taj smeh je bio poput pucanja kostiju.
„još budala koje su došle da umru za svog dečaka Cara“.Prilika se nije obraćala njma,već Caru,koji je i dalje sedeo mirno,očiju prikovanih za Muriela.
„Ne trošite svoje živote uzalud“,obratio im se napokon i dalje ne skidajući pogleda sa Muriela.Glas mu je bio staložen i jak,kako je i dolikovalo vladaru.
„Ovo stvorenje ne može dopreti do mene,ali je veoma snažno i neosetljivo na smrtna oružja.Ni Sila Elemenata ne utiče na njega“,reka je a pogled mu je na kratko preleteo preko visokog sveštenika,koji je blago pognuo glavu.
Prilika,Muriel naterao je sebe da mu koristi ime je na tren zatvorio oči a zatimse ponovo nasmejao.Ovaj put je smeh bio hiljadu puta gori.
„Moj Gospodar te želi mrtvog po svaku cenu dečače,a da bi to postigao odobrio mi je pristup nečemu posebnom.“
Dvorana se zatresla,a Muriela kao da je obavila aura crnja od noći,vidljiva tek kraičkom oka.
Dve crne lopte su mu izletele iz otvorenih ruku i udarile u zidove jajeta.U početku se ništa nije dogodilo,a onda je jaje na tren zatreperilo da bi ubrzo povratilo svoju formu.
Visoki Sveštenik je u treptaju oka stigao do Muriela a iz njegovih ruke je poletela tečna svetlost,i zabila se u Muriela.Ovaj je svega na trenutak skrenuo pažnju sa Jajeta i slomio vrat Visokog Sveštenika.
Gardisti više nisu slušali naređenja,kao jedan krenuli su u napad na Muriela.Krenuo je za njima,ali je udario u nevidljivi zid koji kao da ga je okruživao.Primetio je još nekolicinu slično zarobljenih.Borio se da se oslobodi,da pomogne svojoj sabraći po oružju koji su umirali pre nego što bi stigli da priđu Murielu.Hteo je da urla od besa i tuge ali je naterao sebe da ostane miran i da posmatra.
Stranac je izronio iz senki a njegov mač je blještao poput podnevnog sunca:Hladna svetlsot kao da je rasterivala tamu oko Muriela.
Stvor je prekinuo napade na jaje,koje je izgubilo više od polovine svoje prvobitne veličine i usmerio pažnju na Stranca.
„Kako“,zaurlalo je. „Trebalo bi da mogu da te osetim,a ne osećam ništa.“
„Nisi ti jedni koji zna neke trikove“ rekao mu je stranac veselo,poigravajući se sa medaljonom koji mu je visio oko vrata.Tren potom upustili su se u borbu koja je više ličila na smrtonosan ples.Stvor je polako ali sigurno uzmicao,da bi mu stranac na kraju zabio mač u grudi.
Uz prodoran vrisak od kojeg se dvorana ponovo zatresla,Muriela je obuhvatio plamen koji je ubrzo spalio stvora sve dok ni pepepo nije ostao.
Stranac je prišao Caru koji je sada stajao potpuno nezaštićen i naklonio mu se.
„Princ Erik od Orijana,vama na usluzi veličanstvo“rekao je.
Imao je osećaj kao da ga je grom ošinuo kada je video da mu je Car uzvratio naklon.
„Zahvaljujem ti Prinče Eriče od Orijana.Tebi dugujem svoj život.“
Erik je klimnuo prihvatajući i uvuka svoj mač u korice.
„Sada kad smo rešili formalnosti da pređemo na stvar“.Glas mu je bio ozbiljan,bez trunke podsmeha ili topline.Mahnuo je rukom i tela su nestala,kao i nevidljivi zatvor oko njega.
„Pretpostavljam da će ti u budućim danima trebati ovih par koje sam uspeo da sačuvam“,obratio se Caru kao da se obraća nekome ravnome sebi.Još jedna uvreda ,ovaj put neoprostiva.
Ganif,jedan od najkrupnijih ljudi koje je ikada sreo je besno zarežao i obrušio se na stranca.Tren potom zastao je kao ukopan iskolačenih očiju.
Erik je držao jednu ruke u nivou čovekovog vrata,iako mu nije bio ni blizu,činilo se da ga davi.
„Spasim ti život i ovako mi vraćaš“,govorio je ravno,u glasu mu nije mogao očitati ni trunku prezira ili besa. „Ako stisnem ruke,slomiću ti vrat i umrećeš“.spustio je ruku i pogledao Ganifa u oči.
„Bilo je dosta smrti danas,ovaj put ću ti oprostiti uvredu.“
Ganif ga je posmatrao raširenih očiju,da bi se zatim vratio na deset koraka od mesta gde je Car stajao.
„Dečače,ti znaš kao stvari stoje sa tvojim narodom“,nastavio je Erik,kao da se nšta nie desilo.
„Ukoliko se bogovi ne smiluju pa zbrišu armiju Ba'alora koji u ovom trenutku probijaju istočne zidine,vi će te svi biti mrtvi u roku od nekoliko sati.“
Ako je car imalo bio iznenađen onim što je Erik govorio,vešto je to skrivao.
„A od tebe možemo očekivati spas?“,car je bio miran,a njegove reči odmerene,što je bilo iznenađujuće s obzirom na situaciju.
Erik se nasmejao.
„Nemam nameru da se toliko iscrpim uništavajući Armiju Ba'alora pa da posle budem meta za svako derište koje se naziva Slugom Senke.Ja nudim nešto drugačije.Spasiću ono što je ostalo od tvog naroda,ali za uzvrat ću da tražim da mi tvoji ratnici služe.“
Car je i dalje bio miran.
„Tražiš da zamenimo časnu smrt ropstvom.Očekivao sam više od tebe Eriče od Orijana.“
Ovaj put smeh je bio gromoglasan.
„Sviđa mi se kao razmišljaš dečače.“
„Uporno me nazivaš dečako,a nisi mnogo stariji od mene.“
Erik mu se nacerio.
„Ovo telo je mlado,dečko,ali telo je samo ljuštura duha.“
„Zaista je tako.Da li mogu da znam sa kime imam čast da govorim.“
Erik je na trenutak izgledao kao da razmišlja,a zatim je uputio pogled ka Caru i slegnuo ramenima.
„Sa bičem koje je starije od dece koju vi nazivate bogovima.Starim kao i ovaj svet,a ujedno i poslednjim od svoje vrste.“ Pri zadnjim rečima glas mu se ispunio tugom koja teško da je mogla rečima da se izrazi.
„Kakve uslove nudiš Zmaju“,pitao ga je Car,ovaj put mu je glas bio pun poštovanja.
„Tvoja vrsta je možda stara i časna,ali ja neću osuditi svoj narod na ropstvo,čak ni na rosptvo zmaju.“
„Nikad ne bi ni tražio to od tebe.Video sam tvoje ratnike kako se bore.Trebaće mi takvi vojnici da bi izgradio novo carstvo.
„Šta će ti moja vojska kad si to u stanju sam da uradiš.“
Erik ga je pogledao i ponovo se nasmejao.
„Zato što sam ja sada smrtan poput ove jušture od mesa koju koristim.Kada ja umrem,šta će sprečiti plemiće da rasparčaju carstvo na pedeset malih kraljevina.Treba mi vojska koja će biti odana mojim naslednicima i koja će sprečiti da se carstvo raspadne.“
„Tražiš mnogo Zmaju,a malo govoriš o tome šta nudiš“
„U pravu si dečače.Nudim ti tvoj narod,oni neće biti podložni zakonima i vladarima moga carstva.Izaberi zemlju u gde želiš da nastaniš svoj narod i tvoja je.A tvoji vojnici će imati pravo da zahtevaju od svakog budućeg vladara Orijana da se dokaže pre nego što mu ponude zakletve vernosti.O načinu na koji će vladar trebati da vam se dokaže ostavljam tebi da odlučiš.“
Sad je bio red na cara da se nasmeje.
„Pogodba ti je časna,ali kao znaš da neću postaviti očekivanja koja ni jedan tvoj naslednik neće moći da dostigne.“
„Da si takav,pustio bi Murielu da te ubije a Ba'alorima da ti pobiju narod sve do zadnjeg deteta.“
Car je na trenutak ćutao,a zatim je iz pojasa izvukao draguljima optočen bodež i njime rasekao svoj levi dlan.“
„Ako će mo to da uradimo,zahtevam da to bude na način na koji su to radili osnivači Sardakarske nacije.“
Erik mu ništa nije odgovorio,umesto toga uzeo je bodež i sebi rasekao levi dlan a zatim ga spojio ca Carevim.

[Drakus]

Znaš, ne uzimamo ti od plate ako probiješ rok Pogledam tokom nedelje

[Storm leader]

Znam ja to ali ako sam obećao da ću da stavim za vikend onda se drzim tog obećanja,koliko mogu

[Drakus]

Nema potrebe za tim Značajnije je da uradiš kako treba nego na vreme

[Storm leader]

Jelneko pročitao do sada? neki komentar,kritika,predlog .... ?

[Storm leader]

Radnja ove priče se odvija nekoliko meseci nakon događaja opisanih u pričama CArsko Veto i Učenici,i deo je ciklusa kojim ću se potruditi da spojim te događaje u celinu i malo više opišem i objasnim svet u kojem se odvija ranja mojih priča.Nadam se da će vam se svideti

Elementumov Ambasador

Ambasador Demian t' Elis od Kule Elemenata,najavila ga je dostojanstvena žena u plavoj svili koja je držala titulu Gospodarice Ceremonija.Njena plava kosa prošarana sedim vlasima i bore oko očiju su samo doprinosili njenom držanju.
Kada ga je najavila,tamnoputi muškarac se nagnuo da prošapuće nešto ženi na tronu.Njegov izgled je upadao u oči.Glava mu je bila potpuno izbrijana,sem pletenice koja se zanjihala na levoj strani kada se sagnuo.Desna strana glave mu je bila u potpunosti prekrivena tetovažama.Čuo je priče o ovome čoveku a svaka je govorila sa sigurnošću da je bio spreman da umre za ženu na tronu isto kao i Sardakari koji su stajali poput kipova u podnožju pijedestala na kome se uzdizao Zmajev tron.Velika crna mačka koja je leškarila pored ženinih nogu je lenjo podigla glavu i osmotrila ga.Na trenutak mu se učinilo da vidi intiligenciju iza tih očiju,ali je brzo odbacio pomisao o tome.
Uz uzdahe koji su se mogli čuti duž masivne kristalne dvorane,prišao je Zmajevom Tronu i naklonio se ženi na njemu.Ilejna Rohaein,Čuvarka Zmajeva,Zaštitnica Naroda i od Bogova Blagoslovena Carica Orijanska je bila lepa kao što se pričalo.Talasi sjajne crne kose su uokvirivali ozbiljno lice sa plavim očima poput leda koje su ga posmatrale netremice.Zbog njenog pogleda se osećao nelagodno.Haljina od crvene svile visokog okovratnika je odstupala od onoga što je bila trenutna moda u Orijanu,ali je opet samo doprinosila njenoj lepoti,koja je sa godinama sazrela.Zatekao je sebe kako razmišlja o tome kakav bi bio osećaj ljubiti usne takve žene,pre nego što se trgao iz takvih razmišljanja.Uprkos njenoj lepoti,to nije bilo ono što je na njega ostavljalo utisak.Bilo je to njeno držanje.Ova žena je bila moćna,daleko moćnija od ijednog vladara na kontinentu i ona je to znala,samopouzdanje je zračilo iz nje u talasima bacajući u zasenak sve ostale prisutne u Dvorani.
„Nadam se da će te uživati u vašem boravku u Orijanu Ambasadore,obratila mu se zvonkim glasom,koji je bio nečitljiv.Iako je veći deo mladosti proveo u palati u Berdenu,ništa ga nije moglo spremiti za ovakav susret.
„Svakako visosti“,odgovorio je sa svakom trunkom poštovanja koju je mogao da uplete u glas, „ovo je veličanstven grad.“Te reči su bile potpuno istinite,iako se u početku bunio zbog svog namesništva,sada je nameravao da ga iskoristi što je bolje mogao.Bilo je toliko toga što je trebalo videti u Orijanu,a Kristalna Dvorana u kojo je sada stajao je bilo samo jedno od čudesa.
Izgrađena korištenjem Sile Elemenata ,načinjena je potpuno naizgled od stakla,samo što je materijal bio daleko čvršći od ijedne vrste stakla koju je ljudska ruka ikad napravila.Zbog toga su je i prozvali kristalna dvorana.Oblika piramide bila je masivna struktura ali samo sa prizemnim nivoom,ne računajući galerije koje su se prostirale sa tri strane.Načinjene od istog materijala kao i ostatak dvorane,stajale su bez ikakve potpore na petnaest stopa iznad zemlje,dovoljno krhke da se pomisli kako će se srušiti svakog trenutka ali su one podnosile težinu Lordova i Gospi vekovima bez ikakvog napora.
„Zaista je tako“,odgovrila mu je sa blagom dozom ponosa u glasu.
„Gospodar Elemenata vam šalje najbolje želje Visosti ,žali što nije mogao lično da odogvori na vaš poziv.Mene je poslao da vam odgovorim na sve nedoumice koje možda imate.“
To je bila poruka koju mu je lično Elementum naredio da prenese od reči do reči kada se nađe pred Caricom.
Lice joj je na trenutak postalo bezizražajno,ali se ubrzo osmehnula.
„Zahvaljujem tvom Gospodaru na lepim željama,i zaista mi je žao što nije mogao lično da prisustvuje.“ Nešto u njenim očima ga je navelo da obrati više pažnje na njene reči.Ovo nisu bile puke formalnosti.
Trudio se da mu izraz lica ostane nepromenjen kada je dokučio pravo značenje njenih reči.Prokleo je sebe što je dopustio i na trenutak da zaboravi ono što je naučio o Velikim Spletkama.Orijanci su i u snu spletkarili ,govorili su neki a on je sad shvatao da to nije daleko od istine.
Da se Lord Elementum pojavio lično na dvoru verovatno ne bi poživeo dovoljno dugo ni da priđe Tronu.Ovoj ženi se nimalo nie sviđalo da mora da igra po tuđim pravilima,naročito kada je do sada svet igrao po njenim.
Naklonio se još jednom i vratio se na svoje mesto.Ivojn je zverao po dvorani,u plemiće koji su se poređali prema visini položaja.Mladi mag je bio njegov pomoćnik, a pre nego što je došao u Kulu Elemenata bio je sin jednog od plemića iz Orijana koji su imali veliki uticaj na dvoru.Zbog toga je i poslat sa njim,mada nije znao koliko će mu Ivojn biti od koristi ,naročito što je zadnja dva dana kako su stigli u Orijan uporno ignorisao pozive svoga oca.
Ceremonija predstavljanja je ubrzo završena.Nakon njega je predstavljena ambasadorka Kraljevstva čije ime nije mogao ni da izgovori sa Jantarn ostrva,tamnoputa žena u lepršavoj beloj haljini je imala razvučen naglasak pa je jedva uspeo da razume po koju reč,ali je Carica izgleda razumela,jer je i sa njom razmenila nekoliko reči pre nego što ju je otpustila.
Sledeći je bio visoki bledi čovek smrknutog lica u sivom kaputu visokog okovratnika.Predstavljen je kao Ambasador iz Touere,što je izazvalo par iznenađenih pogleda i jedva čujno mrmljanje među prisutnim plemstvom.Ovo je i njega iznenadilo.
Ljudi iz Touere su bili povučen narod,koji se držao za sebe.I ono malo trgovaca koji su imali privilegiju da trguju sa Touerom je to obavljalo na pijacama,podno masivnih gradskih zidina, koje su bile izgrađene u tu svrhu.Ni jednom strancu nije dozvoljeno da uđe u grad,a i oni kojima je to pošlo za rukom se nisu odtale vraćali da ispričaju šta su videli.Tako je bilo zadnjih hiljadu godina,pa je svet obraćao malo pažnje na Touerance,osim ono malo budala željnih slave,koji bi svakih par godina pokušali da uđu u grad.Kopkalo ga je kao verovatno i mnoge prisutne zbog čega je odaslat ovaj čovek koji se nazivao Ambasadorom.
Nakon ponovljenih želja da im ostanak u Orijanu bude prijatan,Carica se povukla a zvanični deo prijema je završen.Izbegao je pokušaje nekoliko plemića da razgovaraju sa njim,mada Ivojn nije bio takve sreće.Našao se okružen gospama od kojih mu se svaka smešila kao dete na novu igračku ili bolje kao lasica kada ugleda plen.Taj momak je bio previše lep za muškarca,a Orijanske gospe su bile poznate po svome apetitu za lepim mladićima.
On je bio svega četiri godine stariji od Ivojna,ali je njegovo smrknuto lice odbijalo svaku gospu koja je pomislila da bi se sa njim mogla poigrati.Prihvatio je rashlađeno vino od sluge u belo zlatnoj livreji i ispio ga u jednom dahu.Bio je uznemiren zbog svega što ga je čekalo,nije znao da li on poseduje dovoljno umešnosti da ispuni očekivanja Gospodara Elemenata,koji je bio uveren da je on pravi čovek za posao,unatoč tome što je bilo dosta magova iz plemićkih kuća u Kuli Elemenata a mnogi od njih su imali iskustva u ovakvoj vrsti posla.
Nakon nekoliko trenutaka u dvorani su počeli da se pojavljuju muškarci i žene koji su prilazili novim ambasadorima i plemićima iz stranih zemalja.Bili su to vodiči,koji će prvih nedelja pomoći strancima da se snađu u gradu veličine Orijana i da sve njihove potrebe budu zadovoljene.
Njemu je prišla zlatokosa žena smeđih očiju koja se ljubazno smešila.Bila je dovoljno mlada da bi u njemu pobudila interesovanje,a svakako i dovoljno lepa.Mada bila je velika verovatnoća da je takođe i bila špijun ako ne za Caricu onda za neku od kuća.Svaka reč koju izgovori će nedugo potom biti prošaputana na uvo neke Gospe ili Lorda.Mada bio je siguran da ovo nije špijun za Caricu,Ilejna je po onome što je video bila daleko suptilnija.On neće ni znati ko su njeni špijuni,ako ih je i imala.Kula Elemenata nije imala političku moć ni ti uticaj van onoga koji bi joj dao Gospodar Elemenata.Ako nije mogla da iskoriti Kulu da bi se obračunala sa Elemntumom,samim tim od nje nije imala koristi.Ali bilo je bolje biti na oprezu.
Red crnih lakiranih kočija sa carkim inkalom na vratima je stajao nedalkeo od ulaza u kristalnu dvoranu.Odabrao je jednu nasumice,ni ne osvrćuči se da li ga Ivojn i savetnica,kako je žena nazivala sebe,prate.Ivojn je stigao ubrzo,vidno zajapuren.Hteo je da se nasmeje,ali to ne bi bilo pristojno.Orijanske gospe su znale to da učine od čoveka.
Savetnica je zadnja ušla,nakon kraćeg razgovora sa kočijašem.Put koji je vodio van palate je vijugao oko vrtova po kojim je hodila prava vojska baštovana,održavajući sve zelenim uprkos vrućini.Šljunčane staze predviđene za šetnju su presecale šarenilo vrtova,prolazeći pored minijaturnih jezera ljudskom rukom načinjenih.Po nekima je plutalo belo cveće lotosa,dok su u drugima klizili labudovi,odražavajući elegenciju ovog mesta ili joj doprisnoseći,bilo je teško razlučiti.Vrh kristalne dvorane je bljeskao odbijajući sunčeve zrake,pa se i sam činio poput omanjeg sunca,bez sumnje je to bio trik na koji su drevni graditelji računali.
Osetio je Silu Elemenata na ovom mestu,uglavnom vodu i zemlju,ali bilo je tu i vazduha i duha pa čak i malo vatre.Algiri,legendarni mag-baštovani su ipak postojali.nije mogao da prikrije iznenađenje,a ni Ivojnu to nije pošlo za rukom.Žena je gledala u njih upitno,ona očigledno nije znala šta je toliko čudno sa baštovanima.Samo po sebi ovo je bilo veliko otkriće.Legenda je govorila da su Algiri bili ti koji su oživeli zemlju nakon doba velikih ratova i omogućili da ona ponovo rađa.
Tek tada se pažljivije zagledao u vazduh iznad njih i primetio poput vlasi tanušne niti Sile Vazduha kako se prostiru dokle mu je pogled sezao.Nasmešio se za sebe,ovo je bio izvanredan poduhvat.Niti postavljene sa takvom preciznošću su zahtevale veliku veštinu.Nisu one sezale u nedogled kao što mu se činilo,već su se prostirale oko zidina koje su okruživale palatu,dajući ovom mestu spokojstvo i odvajajući ga od buke spoljnog sveta.Sumnjao je da se ovim nitima vrlo lako može i vreme kontrolisati,ali nije bilo načina da to utvrdi bez pažljivijeg proučavanja.A bio je siguran da će posetiti ovo mesto ponovo,čim mu poslovi to dozvole.On je bio vremenski mag,jedan od retkih i veoma moćan sudeći po Eatosovim izjavama.Do vremena kad je otputovao iz Kule Elemenata naučio je dobar deo osnovnih stvari ali njegove sposobnosti nisu bile ni blizu onome što je ovde učinjeno.Ukoliko je postojao način da se iz ovih ljudi izvuče informacija,on će to uraditi.Bogovi mu pomogli,ali on je tako silno želeo da nauči sve što se o vremenu naučiti moglo da je često zaboravljao kao je petljanje sa vremenskim prilikama opasan posao,daleko opasniji nego mnogi drugi talenti.
Ukoliko ne bi pazio prilikom korištenja tokova za upravljanje oblacima,mogao je vrlo lako ubiti sebe i sve u okruženju,a da ne govori o mrtvima koje bi oluje takve jačine izazvale.Posmatrao je tokove sve dok nisu prošli kroz luk koji je označavao unutrašnji prsten zidina palate.Buka koja ih je preplavila nakon onakvog mira je bila iznenađujuće.Baš kao što je i pretpostavljao,tokovi su bili ograničeni na palatu,odnosno samo na njen unutrašnji deo.Sama palata je bila velika poput grada osrednje veličine,okružena masivnim bedemima koji su bili poslednje uporište u slučaju da ostatak grada padne.Vitke kule su se izdizale do vrtoglavih visina,a pozlaćene kupole su blještale na popodnevnom suncu.Šetališta na nekoliko desetina stopa iznad tla su bila poput čipke ali opet su izdržavala more ljudi koje je tuda svakodnevno prolazilo.Morao je da proviri kroz prozor kočije da bi uspeo išta da osmotri,zbog čega se osećao poput početnika pa se brzo vratio na mesto.
Konačno je uspeo da navede ženu koja mu je dodeljena kao pratilac da mu se predstavi.Livija Tores je očigledno imala visok položaj među slugama u palati,sudeći po njenoj plavoj haljini od svile i ličnom inkalu Carske porodice koji je nosila kao broš na levoj strani pozamašnog poprsja,koje je haljina krojena po najnovijoj modi i te kao isticala.Bogovi,nije smeo da misli o ženinim grudima,inače je sve bilo osuđeno na propast i pre nego što počne.
Praveći se da ne primećuje Ivojnovo i njegovo zveranje,ali je ubrzo prešla sa priče o osnivanju Orijana na samu palatu.
Po njenoj priči,palata se satojala iz četiri prstena,prvi i najveći su zapravo bili sami bedemi.Tu je živela prava vojska posluge sa porodicama koja je svakodnevno opsluživala palatu.Tu su bile i kasarne Gradske straže i skladišta za palatu.Sama palata je mogla da izdrži i do godinu dana pod opsadom ,u slučaju da ostatak grada padne,zbog svojih pozamašnih zaliha.Drugi prsten palate je bio manji i tu je živeo deo Orijanskog plemstva koji nije imao svoje palate u Gradu ili bi jednostvano odlučili da borave tu.Svaka kuća u Carstvu je imala svoje prostorije u tom delu palate.Tu su takođe bile i sobe za Carske Goste,većinom Lordove i Gospe iz stranih zemalja.Prvi i Drugi prsten palate su bili povezani nizom tunela i prolaza još u vreme izgradnje,a vremenom je taj broj samo narastao.Prolaze su koristile sluge i vojnici mada nije bio ni redak slučaj da ih koriste plemići.Treći prsten je zapravo bio bedem koji je odvajao Carsko Boravište od ostatka palate.Tu su se nalazile odaje za Caričine najodanije sluge,njene Sardakare.Četvrti prsten je bio rezervisan isključivo za carsku porodicu.Sluge kojima je tu bilo dozvoljeno da kroče su bile trenirane od detinjstva da služe Caricu i njenu porodicu,svi oni su bili izabrani kako zbog svoje umešnosti tako i zbog svoje lepote.Izuzetak je bila Kristalna dvorana gde se nalazio Zmajev tron.Iako sastavni deo četvrtog prstena,strancima i ostatku plemstva je tu bilo dozvoljeno da pristupe čak i ako Carica nije prisustvovala.Put kojim su se kretali iz palate je bio jedan od nekolicine takvih,ali je ovaj ona odabrala jer se nadala da ce pogled da im se svidi.Nije razumeo na šta je mislila sve dok nisu izašli iz palate u potpunosti.Dah mu je zastao zbog pogleda,iza njega se nalazila masivna palata a pred njim se pružao još masivniji grad.Reći za Orijan da je bio velik bi bilo unižavanje.Grad je bio ogroman,pružao se dokle mu je pogled sezao i još dalje.Vitki tornjevi su krasili vidik grada ali su nedaleko od palte postajali sve niži,kupole van palate nisu bile okićene pozlatom ali su bile podjednako veličanstvene.Ulice su bile dovoljno prostrane da njima može istovrmeno da prođe deset volovskih zaprega jedna pored druge a da se ni ne guraju.Drvoredi su se protezali sa svake strane ulice bacajući prijatnu senku na šetališta od belih ploča po kojima su se ljudi kretali.Ovako blizu palati prolaznici su većinom bili livrejisane sluge ove ili one kuće,mada je primetio i nekoliko plemića.Nosiljke su prolazile pored kočija,neke zatvorene u potpunosti sem komplikovanih rezbarija na prozorima,dok su druge bile otvorene sa svih strana,izuzev prozračnih zavesa koje su njihove vlasnike više štitile od vrućine nego od radoznalih pogleda prolaznika.Mada nije mislio da je iko obraćao pažnju,Orijanski plemići su bili razuzdani a sam grad je bio poznat po proslavama koje su trajale po nekoliko dana,na kojima nije bilo neobično zateći visoku gospu kako pleše sa kočijšem ili služavku sa nekim Lordom.Izbili su na trg koji je bio najbliži palati,iako je mislio da nije preostalo ništa čemu bi se divio,opet je shvatio da greši.Na trg se lako moglo smestiti oveće selo.U središtu se uzdizala fontana,dovoljno velika da po njoj mogu da plove lagani čunjevi,mada niko to nije radio.Fontana je predstavljala Posidian,veliku boginju vetrova.Predstavljena kao žena u lepršavoj haljini bez ikakvih ukrasa i sa kosom raspušetnom,bila je podsetnik na doba kada su Orijanci bili jednostavniji narod.Drveće se ovde izmenilo,trešnjino drveće u punom cvatu je preovlađivalo,ali bilo je tu i neobičnog drveća srebrnastih listova koje do sada nije video.Ulice su vijugale u svim pravcima,a koliko je mogao da vidi iz kočije,ni jedna od njih nije bila manje luksuzna od onih koje su do sada prošli.Kuće i trgovačke radnje kao da su se nadmetale koja će biti lepša i zaseniti onu do sebe.Kameni frizovi su bili čest ukras,mada je na ćoškovima nekih primetio i male kipiće ovog ili onog božanstva,ne često i nekog od prošlih vladara Orijana.
Sa trga su krenuli u novom pravcu i osetio je kako se blago uspinju.Orijan je napravljen u ravnici i nije bilo mnogo uzvišenja,sem džinovskih nasipa koji su sprečaval jezero da poplavi Grad.Nije znao dobro čitav grad ,ali bio je siguran da se na nasipima ne nalazi ništa drugo sem velike lučke četvrti.Iako Ilejna nije volela Elementuma nije verovao da bi jednog Ambasadora poslala u lučku četvrt.Kao da mu je čitala misli,Livija mu je blagim glasom objasnila da su se neke od caričinih privatnih poseda nalazili u Gradu,a jedno od njih je bila i palata Južnih vetrova.Počela je da mu objašnjava kao je palata dospela u posed Carske porodice ali on nije slušao,primetio je i Ivojna kako zuri iznenađeno,iako se činilo da do tada ništa nije slušao.Ambasadori su odsedali u palatama koje su bile pripadale dvoru ili u nekim slučajevima i zemljama koje su predstavljali,ali nikada se nije desilo da Ambasador odsedne u palati člana Carske porodice a kamoli same carice.Ovo je bilo bez presedana.Nije znao da li da bude počastvovan ili zastrašen.Pre će biti ovo drugo.Želela je da ga izbaci iz takta,a nije bilo boljeg načina nego da uradi nešto što nije očekivao od Carice.Mada palata i nije bila lukav potez,bilo je dovoljno da ga drži na oprezu,da mu pokaže kao je ona u stanju da uradi ono što najmanje očekuje da ga iznenadi u svakom trenutku.Nije bilo načina da planira šta će uraditi u vezi njenih spletki.To je bilo isto kao da se bori na dva fronta odjednom bez dovoljno vojnika da zadži ijedan.
„Počastvovan sam ovakvom milošću njenog veličanstva,bogovi je obasjali.“
Livija nije ništa govorila ali mogao je da nasluti da je zadovoljna njegovim odgovorom.Kočija je prošla pored zgrade senata koja je bila veličanstvenija nego što je čitao.
Četvrtasta zgrada,načinjena od belog kamena prošaranog zlatnim žilama koji je blještao na suncu.Po lepoti jedino joj je Carska Palata mogla parirati.Oko zgrade Senata su se širile palate plemstva i nekolio najmoćnijih trgovaca koji su sebi mogli da priušte da žive na ovako skupom mestu.Svaka visoka po četiri ili pet spratova i malo savršenija od one druge.Neke od njih su očigledno načinjene Silom Elemenata jer nije postojao drugi način da se načini nešto što je izgledalo tako krhko a opet bilo je čvršće od ijedne kamene kuće.
Sa ovog mesta mogao je da oseti Silu Elemenata na nekoliko lokacija u gradu a nešto od toga je znao kao Građevinske tokove.Magovi graditelji,još jedna retkost,koja se sem u Orijanu mogla videti jedino u Kuli Elemenata koja je podignuta takvim tokovima,ali daleko savršenijim od ičega što je korišteno ovde.U izgradnji Kule Elemenata pomogao je čuvar kugle Zemlje,Grarl koji je skoro pa u potpunosti bio elementalno biće.Ono što je on mogao da učini sa Zemljom nije mogao niko drugi,sem Elementuma a možda ni on.
Moraće da sazna kako je ovoliko magova boravilo u Orijanu a da Zantus nije pokrenuo pohod da ih sve odvede da postanu učenici Prvog Maga.Iako je Orijan imao nezapamćen uticaj,niko se dugo nije odupirao Zantusu,nešto mu je tu bilo čudno.
Kada su se ponovo približili zgradi Senata,kočija je usporila.Zgrada je sa svih strana bila okružena stubovima između kojih je primetio užurbane prilike.Dve statue visoke koliko i sama zgrada Senata su krasile pročelja.Jedna je predstavljala Erika Silnog,prvog Orijanskog Cara a druga Damadrida Roedera,utemeljivača modernog Senata.Bio je siguran da bi Senatori rado porušili ove dve statue kada time ne bi naružili izgled zgrade.Umesto toga oni su ih ignorisali,a narodu je pružena priča kako statue predstavljaju simbol jednakosti Senata i Carske vlasti,dok je samo nekolicina znala da su one zapravo bile jasan posetnik Senatorima kako je Carska vlast jedina koja vlada Orijanom.
Erik Silni je slomio vlast Senata i ukinuo tradiciju da se vladar bira iz njihovih redova.Umesto toga njegova porodica i potomci su postali carska porodica iz koje su se birali naslednici trona.Likovi Bogova koji su naknadno uklesani u stubove senata bi trebalo da budu simbol podrške bogova Senatorskoj vlasti,bio je to dobar način da se dobije podrška sveštenstva koje je i dalje imalo nekog uticaja u Orijanu,daleko većeg nego što su imali Senatori nakon onog proglasa.Carica je i dalje na svaki festival upućivala molbe bogovima i prinosila darove,čak je i jednom mesečno obilazila hramove,mada je sumnjao da je to činila da bi zaradila milost bogova.Ilejna je jedino verovala u ono što sama može da učini.Sve ostalo su bile formalnosti da se zadovolje običaji.
Ako je zbog nečega bio zahvalan to je bilo zbog toga što se dobro upoznao sa događajima u Orijanu pre nego što je prihvatio namesništvo ambasadora a zahvaljujući Ivojnovoj mreži uhoda koju je imao u Orijanu znali su daleko više nego i neki od onih koji su živeli ovde.Iako je na površini sve izgledalo mirno,u gradu su kolale struje koje bi mogle ubiti čoveka,čak i Ambasadora ukoliko ne bude pažljiv.Carska struja se trvela sa Senatorskom a Plemićka ih je sve obuhatala gledajući da obe iskoristi za svoje interese.Jer iako je Ilejna držala Senat na kratkom povotcu,onaj kojim je držala plemiće pod kontrolom je bio još kraći.Sa njima je bila daleko gora nego sa Senatorima dok ih nije dovela u red.Dešavalo se da iznenada ošine po nekoj od kuća i poveša par onih koji su imali najviši položaj,to se dešavalao i u kućama koje su naizgled bile odane njoj i pružale joj punu podršku.Mada ona nije bila budala a još manje glupava.Svi ti koji su povešani su kovali zavere protiv nje.
Kako su se peli,mogao je da nazre u daljini i čudovišne zidine koje su opasivale čitavo poluostrvo na kome se grad nalazio.Blizi stotinu stopa visoke i dvadesetak stopa debele,podignute su koristeći drevne tokove Elemenata koji su od tada zaboravljeni.U njih su bile uklesane rune koje su upijale svaki vid Sile Elemenata uperen na njih.Sa ovakvim zidinama i Elementum bi se mogao pomučiti ukoliko odluči da osvoji grad,mada ne zadugo.
Kao i večina starijih učenika,još se sećao dana kada je Elementum razdvojio Aeldora i Jaismin u jeku borbe kao da su bespomoćna štenad,a njih dvoje su navodno bili jaki koliko to mag može da bude.To je bio ujedno i nauk ostalim učenicima,jer bilo je mnogo onih među njima koji su mislili da bi mogli da savladaju čoveka koji se u Kuli pojavio svega nekoliko puta od osnivanja.Njegovi izaslanici su dolazili redovno sa naređenjima za Eatosa ili da odvedu određen broj onih koji su najviše napredovali.
Kočija se približila mestu gde je osećao masivnu količinu Sile Elemenata u obliku Graditeljskih tokova.Kucnuo je krov kočije da bi dao znak kočijašu da zaustavi kočiju što je izazvalo čudan pogled od njihove saputnice,ali nimalo čudan od Ivojna koji ga je pažljivo posmatrao.
Kada je izašao,jasno je mogao da vidi niti Vazduha kako dovlače kamenje sa zaprežnih kola koja su stajala u nedaleko,a tokovi vatre,zemlje i vode su povezivali kamenje u celinu.Pred njim je stajala poluzavršena palata,koja je verovatno pripadala nekom od plemića.
„Mag graditelji su bili najamnici“-promrljao je za sebe.To je bilo iznenađujuće s obzirom na to koliko su mogli da budu opasni.Završeni deo palate je bio okružen skelama po kojima su mileli radnici,očigledno nimalo uplašeni da bi neki od kamenčina koji su naizgled slobodno lebdeli vazduhom mogao da padne na njih.Niti koje su korištene za dovlačenje kamena su bile debele i nezgrapne,obične niti vazduha koje bi neko koristio da dovuče čajnik ili pehar samo pojačane desetostruko.On je znao daleko savršenije niti,koje su zahtevale manje snage a bile su i efikasnije.Grarl je boravio neko vreme nakon završetka radova u Kuli Elemenata i podučavao je svakoga ko je bio zainteresovan za Građevinske Tokove.Iako su njegovi talenti ležali u drugom pravcu,odlučio je da nauči ono što je Grarl nudio,jer je tokom izgradnje Kule,njegova snaga u Zemlji i Vatri osetno narasla.Sad je bio zahvalan na tome.Možda bi mogao da trguje tim znanjem u zamenu za informacije.Nije bilo boljih uhoda od ljudi koji su imali pristup svuda a do sada su radili za mnoštvo plemića.
Osetio je Silu Elemenata u tamnokosom muškarcu i plavokosoj ženi koji su stajali nedaleko od palate i posmatrali nedovršeni deo,očigledno dovoljno skoncentrisani da ga u početku nisu osetili iako se nije trudio da skrije da može da koristi Silu Elemenata.Njegov crveni kaput sa opervažen zlatovezom u obliku trnja i njena haljina od zelene svile su za one koji nisu mogli da osete Silu Elemenata moogli da pripadaju dvoma nižih plemića koji su došli da obiđu svoj budući dom.
Iznenadio se kada je osetio da je žena jača od njega u Elementima,u Kuli ih je bilo svega četvoro ako se izuzme Eatos kome nikad nisu uspeli da odrede snagu,a od kad je napustio Kulu nije sreo nikoga ni približnog njegovoj snazi.Dozvolio je sebi da oseti muškarčevu snagu i nije se iznenadio kada je ustanovio da mu je muškarac blizu po snazi.Ovo dvoje su mogli biti veoma opasni ukoliko bi se urotili protiv carice.Mogli su veoma lako da sravne pola palate sa zemljom sa ove udaljenosti,pre nego što iko shvati šta se dešava.
Osetio je komplikovan tok duha koji je poleteo od muškarca i pre nego što ga je video.Prezrivo se nasmejao na ovaj jadan pokušaj da ga ograde od Kugli.Sasekao je tok i produžio svoj ka muškarcu.Trenutak posle oči su mu se zasuzile od bola.To će ga naučiti da ne napada one obučavane u Kuli Elemenata.Mogao je da ga ubije,pre nego što bi žena stigla išta da uradi.To bi samo privuklo pažnju.Bio je spreman da dočeka ženin napad,ali se iznenadio kad nije došao.Umesto toga ona je stajala skrštenih ruku i besno zurila u obojicu.
„Bogova mi,nekada se ponašaš kao bandoglava budala Mišima“,obratila se muškarcu.
„Rekla sam ti još dok se kočija uspinjala uz brdo da je jači od tebe a i sa njim je još jedan“,uputila je pogled ka Ivojnu koji je stajao malo dalje od njega i zurio u svo troje.Još jedno iznenađenje je usledilo kad je video da njihov vodič nije izašla iz kočije.
Obratio je pažnju na ženu,koja mu je poslala jasnu poruku.Ona nije bila nevešta poput Mišime i bolje će mu biti da sa njom ne pokušava isto.Pretnja je bila suptilna,kao i sve ostalo što su ovi prokleti Orijanci radili ali opet je bila pretnja,i nije imao nameru da proverava da li je tačno to što je rekla.
„Već smo rekli prethodnom izaslaniku iz Zantusa,da nismo zainteresovani za njihovu ponudu,a ovaj put nećemo biti tako blagi.“Njen glas je bio oštar,upozoravajući.
Nije mogao da se ne ukoči.Čuo je iz nekoliko izvora priču o izaslaniku iz Zantusa,i svaka je govorila skoro isto.
Izaslanik je bio na ivici da prisili Ilejnu da potpiše sporazum sa Zantusom,ali se iznenada spakovao usred noći i ukrcao se na prvi brod koji je plovio ka Zantusu.Neke od sluga su pričale da su ga čule kako urliče u svojo sobi noć pre nego što je otišao.Kada su sluge konačno ušle u odaje koje su mu dodeljene,pronašle su samo krš,sve je bilo izlomljeno a na tepihu je bila fleka od krvi.
Svi su mislili da je Ilejna uredovala da se čovek ukloni iz palate,ali on je oduvek sumnjao.Lako je mogla da unajmi ubicu koji bi se postarao da to sve izgleda kao napad razbojnika.I pored svoje oholosti,magovi su bili jednako podložni smrti od noža u mračnom sokaku kao i svako drugi.
Nije dozvolio da mu se zabrinutost vidi na licu,ako je to šta god su uradili bilo blago,šta li su mogli sad da urade.Nije bio siguran da bi Ivojn i on bili u stanju da ih savladaju pre nego što bude prekasno,a nije imao nameru da ih ubije.
Naklonio se dovoljno duboko da bi ukazao poštovanje,ali nedovoljno da bi to iole ličilo na poniznost.
„Demian t' Elis,Ambasador Kule Elemenata tebi na usluzi dobra gazdarice.“
Ovo kao da ju je izbacilo iz ravnoteže na trenutak,a muškarac se otvoreno namrštio.Postojala je izvesna bliskost u tome kako su se držali jedno pored drugog.Kao da znaju jedno drugo godinama i imaju potpuno poverenje u osobu pored sebe.Čak i među najbližim saradnicima takvo poverenje nije postojalo.Brzo je zaključio da je reč o supružnicima,iako je tako nešto među magovima bilo retko.Obično se se žene udavale za muškarce koji nisu mogli da kontrolišu Silu Elemenata i obrnuto.Nije želeo ni da razmišlja sa ovakvim roditeljima,koliko će biti snažna deca,koja će zasigurno moći da kontrolišu Elemente.
„Čuo sam za tvoju porodicu Berdenče,vi ste rođaci tamošnjeg Kralja“,obratio mu se Mišima.
„Morali smo Gospu od Mača da naučimo pristojnom ponašanju,nakon što je pokušala da kidnapuje Elizu“,rekao je hladno,u istom trenutku uputivši topao osmeh ženi pored sebe.
Ovaj put nije dozvolio sebi da bude izbačen iz ravnoteže.Bila je velika istina da Berdenski kralj nije mogao ništa da uradi bez dozvole Gospe od Mača,a pokušaj da se otme mag moćan kao Eliza ga nije nimalo začudio,tokom godina koje je proveo tamo naučio je da ta žena ne preza od ničega.
„Dobro si upućen u Berdensku politiku,gazda Mišima“.
„Dosta više sa glupostima“,prekinula ih je Eliza.Njen pogled je bio pogled zelenookog sokola koji se ustremio na svoj plen.
„Šta radiš ove Ambasadore.Opšte je poznato da Ilejna voli tvog gospodara koliko i Prvog Maga i Gospu od Mača.Zapravo pre mislim da bi prihvatila na dvor Prvog Maga i Gospu od Mača zajedno nego izaslanika tvog gospodara.“
„Carica je u svojoj mudrosti uvidela da joj Gospodar Elemenata ne želi zlo,već da on može biti koristan saveznik,pa je odlučila da prihvati njegovog izaslanika.“
Jedva se suzdržavao da se ne naceri zbog laži koju je izrekao.U stvarnosti Ilejna je bila uplašena nakon što je Elementum prigrabio Feigol pa je odlučila da pokuša da ga izmanipuliše preko njegovog Ambasadora. Iako nije mogao da zamisli tu đenu uplašenu,to je morao da bude razlog.
Morao je da prizna da je Iljena i više nego pametna žena,ali je u jednom pogrešila.Bila je uverena da će kada do Gospodara Elemenata stignu glasine o tome da je Orijan u haosu a da je ona izgubila kontrolu nad Carstvom on pohrliti da osvoji grad i pripoji Carstvo svojim Severnim zemljama.Ona je bila spremna da ga zaustavi kada dođe blizu grada,i kasnije da ga usmeri u pravcu u kojem je ona želela.Računala je da su snage koje je ostavila u Feigolu biti dovolne da ga zaustave,ali nikad nije očekivala da će Sardakari koji su se našli tamo stati na njegovu stranu,što je bilo dovoljno da ga praktično dočekaju sa otvorenim kapijama.
„Pre će Gospa od Mačeva kleknuti pred tvog Gospodara nego što će Ilejna priznati da je pogrešila.Ta žena bi kamen mogla učiti čvrstini.“,reka mu je Mišima. „Izgleda da ju je tvoj Gospodar priterao u ćošak.Ali bi jednog trebalo da se pazite,Zmaj je najopasniji kada ne vidi izlaz.“
Eliza ga je prostrelila pogledom.
„Šta Ambasador Kule Elemenata želi od nas?“ upitala ga je.
„Ništa doba Gazdarice,samo da prenesem poruku svakom magu na koga naiđem.Da je Kula Elemenata otvorena za svakog ko želi da uči.“
Mišima se oholo nasmejao a njegovo držanje je odavalo veliku samouverenost.
„Šta Kula Elemenata može nas da nauči?“ Njegovo pitanje je bilo ruganje na koje nije očekivao odgovor,pa je zato širom otvorio oči kada je Ivojn podigao najveći blok u blizini jednim od tokova koje ih je Grarl naučio.Tok je zahtevao toliko malo Sile Elemenata,da ju je bilo teško uopšte uočiti,a sa tako slabom količinom,težina tog bloka je otprilike bila sve što je moglo da se uradi sa tokom.Ivojn je pojačao tok i razdelio niti,zatim podigao još jedan blok,što je navelo Elizu da širom otvori usta.Količina Sile Elemenata koja je bila korištena je bila daleko manja od onoga što su oni koristili za jedan blok,a neko jak u Sili Elemenata je lako mogao da radi bar još deset stvari u isto vreme.Ovo dvoje su to izgleda odmah uvideli.
Ivojn je vratio blokove na njihove taljige,i rasplinuo tokove dovoljno brzo da nijedno nije uspelo da vidi način na koji su načinjeni.
Bilo je to sasvim dovoljno da ih zainteresuje.
Okrenuo se ka kočiji,prošavši pored Mišime koji je i dalje zurio u mesto gde su do malopre lebdela dva masivna bloka.
Ivojn ga je pratio,iako je izgledalo da nije zadovoljan zbog nečega.Moraće kasnije da sazna zbog čega.Saradnja ovog momka je bila neophodna da njihov plan uspe.
Livija je sedela tamo gde su je ostavili,naizgled potpuno nezaineteresovana za ono što su njih dvojica radili,ali je bio siguran da je slušala,i da je svaka reč zapamćena.
Kočija je krenula,ostavljajući za sobom dvoje ljudi koji su i dalje zurili u ono isto mesto.Za sada je sve išlo po planu,ali bogovi su uvek mogli da umešaju prste i sve pokvare.Ni jednom smrtniku nije dozvoljeno da ima toliko sreće koliko je on imao do sada a da to na kraju skupo ne plati.
Kada su se približili vili u kojoj će boraviti,morao je da prizna da je bio impresioniran.Iako nije bila velika poput onih koje je video dok su dolazili,svoju veličinu je nadoknađivala lepotom.
Na visokim kamenim temeljima,uzdizalo se zdanje od drveta okićeno balkonima,od kojih su neki bili sakriveni vešto izrezbarenim paravanima.Sa najvišeg balkona već je visio inkal Kule Elemenata,za šta je morao da oda priznanje slugama,koje verovatno nisu znale kako izgleda inkal,sve dok oni nisu ušli u Carsku palatu.Masivna vrata su bila otvorena a na ulazu su ih čekali dostojanstvenu muškarac u belo zlatnoj livreji i sedokosa punačka žena u isto takoj haljini.
Vrt je bio dovoljno prostran da je lako mogao da bude trg nekog ovećeg sela. Trešnjino drveće je bilo u punom cvatu,što je dodatno doprinosilo lepoti ovog mesta,a u udaljenom delu je primetio malo jezero po kojem je plovilo lotosovo cveće.Nekoliko vrsta cveća je ispunjavalo vazduh egzotičnim mirisima.Kada je izašao iz kočije bio je zahvalan na senci koju je drveće pružalo jer je imao osećaj da će se prokuvati u kočiji.
Muškarac je pucnuo prstima a iz unutrašnjosti su se poajvili mladiće i devojka,oboje dovoljno lepi da se dobrano obrati pažnja na njih.Devojka je nosila vlažne ubruse a momak vrč koji je verovatno sadržao rashlađeni puč.Iako je bio žedan,sačekao je prvo da mu se predstavi dvojac koji su očigledno bili domostitelji ove vile,čime je zaradio odobravajući klimaj od punačke žene.
Primetio je da Ivoj pilji u devojku koja nije nosila livrejisanu haljinu poput prosede žene,već haljinu od nekog materijala koji nije mnogo ostavljao mašti na volju.Mladić je bio slično odeven,što ga je navelo da se isceri.Ne bi se iznenadio da im do jutra ostatak posluge bude zamenjen lepim momcima ili devojkama u zavisnosti od toga koga večeras odvedu u krevet.
Nimalo suptilan potez,ali je bio pametan.Mnogi veliki planovi su propali zbog pogrešnih reči izgovorenih na jastuku u trenutku strasti.
Pomislio je na svoju ženu i kćer i nasmejao se.On neće biti u iskušenju da podlegne čarima neke od sluškinja a ni savetnice,iako nije mogao a da ne pogleda ka njenim masivnim grudima.
A Ivojn je mogao i lepoticu i momka da odvede u krevet što se njega ticalo,jer je za sada premalo znao,da bi upropastio ijedan plan,a kada bude znao dovolno biće kasno da ih iko zaustavi.Uskoro će Orijan biti još jedan grad pod vlašću Gospodara Elemenata,a Demian lično će mu predati Zmajev tron.

[Iris]

Ja cu obe price procitati u subotu sad sam u nevidjenoj guzvi. Izvini. Ja stvarno jedva cekam da ih procitam, ali hocu da uzivam na miru, a ne ovako na brzaka.