strah vreba

[Jarlan Zej]

UPOZORENJE

potpuno pravopisno pogresna prica

prikradam se u sopstvenoj kuci, znam svaki deo koji ako se ne zaobidje stvara sum ili skripu, tokom godina sam naucio da se snalazim u mraku, svaki delic kuce znam do tancina, ja sam gotovo necujan!
vrata se bez ikakve buke otvaraju, stekeri na zidu ne prave klik, moji tabani uvek nalezu prvo prstima na pod.
noc je moje vreme.
svi su zaspali a ne slute kako lako moze neko spretan da im uzjase jastuk preko lica i tako orgija do jutra.
zvezda crne hronike!
sin osrednjih godina ugusio majku i oca a zatim se necujno sakrio ispod stola gde ga je nasla i ispendrecila milicija.
nije to bas zgodno, nisu mi nista skrivili, imao sam sretno detinjstvo.
samo ostaje pitanje od koga se skrivam, zasto se sunjam lopovskim koracima. svaki put kada se usunjam u roditeljsku sobu nehatan sum koji ponekad izazovem, jer apsulutnu tisinu nisam jos naucio, levitacija je zajebana stvar, deset puta gora od ucenja voznje biciklom, padas i padas, masnice svuda po telu a tek nesto malo uocavam da sam laksi,dakle ako mi se majka ili otac trgnu iz bunovnog sna izazvace mi ogavan osecaj nakostresenih dlaka po telu.
dobro je da su mi sakrili pusku jer lose bi proslo da se pocnem igrati lovca lakog na obaracu, tatica glasnije hrkne, pomakne glavu i jebi ga, opali puska sama od sebe. oduvek sam bio nervozne prirode.
uskoro ce svanuti, morao bi prosetati jos koji krug po sobama, nije dobro ispasti iz forme jer sta znam ako sam ja ovakav ko zna kakvi su mi tek roditelji. mozda oni znaju da se ja tako sunjam, mozda oni glume da spavaju, igraju igru biljke mesozderke, dovoljno je samo da se jednom malo vise priblizim i majka me natera na infarkt besnom grimasom sa suvim rukama koje streme ka mom vratu.
naplaticu im se ja tih smicalica. zapalicu nas sve zajedno, eto to je naj sigurnije, ako su bolji od mene a ja u to nisam bas sasvim siguran pametnije je da okoncam igru sa nereseno.
dakle benzin stoji u garazi ali nije to dovoljno pouzdan potez, kako do djavola da ih polijem ili eto makar da im ispolivam sobu a da budem dovoljno brz da u isto vreme pripalim. ako se oni samo pretvaraju da spavaju pa da me cuju najebao sam, infarkt mi ne gine ako me na bilo koji nacin iznenade, dovoljno je samo da cuju kako se nesto prosipa, posebno moja majka koja je opsednuta proveravanjem da li neka cesma ili ventil slucajno ne kaplje, ima njuh za tekucine kao pustinjski stvorovi, jebi ga stednja..
dakle ostaje samo da bacim par koktelcica onako na prepad kroz vrata i da smugnem pre nego i mene dohvati plamen.
ali sta onda, opet mi ne gine crna hronika, ma zapalicu sve pa nek ide u majcinu, samo ima jedan problem, gde kog djavola da nabavim kerozin i fosfor za koktele.
dakle i to otpada a zora je sve blize.
plasim se da su moji toliko vesti da osete moj nemir na daljinu, kao sto pas oseti strah kod coveka.
moram da se udaljim u najdalju sobu. ipak nije moguce da su toliko vesti, ali sta ga znam ipak odlazim sto dalje, sto je sigurno sigurno je.
eto vec se nazire okolina u noci na izmaku.
moram jos puno da vezbam, puno trikova da naucim kao na primer savladjivanje straha ili izbegavanje direktnog pogleda ako se kojim slucajem zadesi da me ukebaju u sobi dok nesto radikalno pokusavam, fora kao sa grckom meduzom, gledaj ali samo okolisno, nikad ne spustaj pogled na oci.
sutra je novo vece i svez cu jos marljivije vezbati.
na mladima svet ostaje, necu tako lako nasesti na njihove zastarele, prljave trikove!

[draganče]

Jebo Kafka Harmsa u jalovu guzicu.

[Jarlan Zej]