Slovenska mitologija

[L337 krew]

Beleške

[1] Za sistematski pregled simbolike vuka u slovenskoj narodnoj tradiciji vidi Slavjanskie drevnosti 1: 411-418 i Gura 1997: 122-159; posebno o simbolici vuka u narodnoj magiji južnih Slovena vidi Radenković 1996b: 91-97. Gura oznaku "tuđe" smatra odlučnom za karakterisanje simbolike vuka u slovenskoj narodnoj tradiciji, ali takođe ukazuje na njegove inherentne posredničke funkcije (vuk može biti posrednik između ovoga i onoga sveta, između ljudi i Boga, između ljudi i nečiste sile); uz to, vuk je povezan sa prelazom i prodiranjem granica i sa raznim graničnim i prelomnim periodima (Slavjanskie drevnosti 1: 411; Gura 1997: 157-159). Radenković naglašava značenje vuka kao čuvara granice između dvaju svetova (karakterisanih u terminima spomenutih semantičkih opozicija), što proizlazi iz njegove medijalne pozicije u rasporedu životinja po obeležju blisko - daleko u simboličkom modelu sveta (Radenković 1994: 23; 1996: 91, 187).

[2] U tome sledimo kulturno-kognitivno-antropološku teoriju tropa i metafore Jamesa Fernandeza. U takvoj se perspektivi kultura promatra kao kvalitativan prostor definisan brojem n semantičkih dimenzija ili kontinuuma (koji se u mnogome podudaraju sa nizom binarnih opozicija i semantičkih paradigmi što se upotrebljavaju za opisivanje kulturnih simbola i kodova u semiotičkom i etnolingvističkom okviru), a po kojima se kretanje kulturnih subjekata ostvaruje metaforičkom predikacijom u najširem smislu reči (verbalno kao i akciono, od čisto figurativnog govora sve do kompleksnih simboličkih izjava i radnji u ritualu). Vidi o tome Fernandez 1986: 1-62; Plas 1999a.

[3] Za sažet pregled kalendarskih i drugih zaštitnih mera protiv delovanja vučjih usta kod južnih Slovena, vidi Gura 1997: 136-141, 144-148. Videti i Đorđević 1958, 1: 213-219; Nedeljković 1990: 15, 17, 30, 38, 150-151, 164, 169.

[4] Vučjim svecima i mitskim likom vučjeg pastira ne mislimo se ovde posebno baviti; videti o tome doktorsku disertaciju Mirjam Mencej koja bi uskoro trebala da se odbrani: M. Mencej, Mitična oseba Volčji pastir pri slovanskih narodih (doktorska disertacija), Oddelek za etnologijo in kulturno antropologijo, Filozofska fakulteta, Univerza v Ljubljani.

[5] Nekršteni dani (vreme od Božića do Krstovdana) asociraju se, naravno, i sa povećanom aktivnošću demonskih, nečistih sila koje mogu nahuditi čoveku (Radenković 1996a: 164). O vezi vuka sa nečistom silom, vidi Gura 1997: 128-129.

[6] Za pojedine krajeve u Srbiji, vidi m. o. SEZ 7/1907: 255-256; 14/1909: 10-11, 24, 32, 65, 73, 75, 87; 15/1911: 312; 16/1910: 141; 19/1914: 14, 66, 74, 338; 20/1913: 39, 41; 54/1939: 97; 58/1948: 233-235, 255; 70/1958: 393-399; 73/1958: 111; 83/1971: 165-166; 84/1972: 188; 86/1974: 95, 203; Milićević 1984 [1894]: 119, 151; Vukanović 1986: 379-380, 382, 386, 410, 416; Divljanović i dr. 1980: 134; u Bosni i Hercegovini, vidi GZM 1/4/1889: 98, 116; 18/1906: 391-392, 395; 6/1894: 367, 660; n. s. 10/1955: 126; n. s. 17/1962: 53, 144-145, 152; n. s. 19/1964: 205; n. s. 26/1971: 57, 70; n. s. 29/1974: 51, 95, 99; n. s. 30-31/1978: 86; n. s. 34/1980: 111; SEZ 32/1925: 377; LXI/1949: 124-125, 129, 131, 141; 65/1952: 141, 154; Grđić Bjelokosić 1985 [1896-1897]: 93, 102; u Crnoj Gori, vidi SEZ 80/1967: 190; Pavićević 1937: 175, 178-181; ZNŽO 40/1962: 170; GEM 5/1930: 110; u Hrvatskoj, vidi ZNŽO 11/1906: 130; 20/1915: 51; kod Hrvata, vidi ZNŽO 2/1897: 394; Hećimović 1985: 178.

[7] U Hercegovini su se npr. "varovali" sreda i petak, da vukovi ne bi klali ovce i da ih zmije ne bi ujele, tako da se tih dana nisu smele strići ovce, niti se uoči srede i petka - i na samu sredu i petak - smela češljati ili grebenati vuna, niti se smelo presti vunu uoči tih dana; tih je dana i snovanje bilo strogo zabranjeno (GZM 18/1906: 392, 395). O srećnim i nesrećnim danima u organizaciji nedelje, vidi m. o. Radenković 1996a: 167-174.

[8] Uporedi npr. produktivna značenja koja tkalački predmeti (na koje ćemo se još vratiti) mogu imati u kontekstu obreda na Đurđevdan u Boljevačkom srezu, gde brdo znači "onoliko ovaca koliko ima u njemu zubaca", soveljka "puno vune" i češalj "čiste ovce": SEZ 14/1909: 63. Asocijacija makaza sa vučjim ustima (a i sa pasjim ustima) nalazi se, izgleda, i u nekim hrvatskim zagonetkama, npr.: Vuk - Zakovelja koveljača, zakudilja kudiljača, da ne bude par nožica, bili bi se pogrebali, i Ovca (pas) - Zakovelja koveljača, zakudilja kudiljača, da ne bude par nožica, bili bi se pogrebali (ZNŽO 16/1911: 151-152).

[9] Tako npr. u Homolju u sredu i petak: SEZ 19/1914: 371.

[10] Up. Detelić 1997: 106 (u fusnoti).

[11] U Lepenici na Sv. Mratu muškarci bi upregnuli volove tek nakon što su kroz jaram proturili žeravicu iz vatre, da bi "vukovi pobegli od volova kao od vatre" (SEZ 15/1911: 312). O motivu vatre u postupcima protiv delovanja vučjih usta videti dalje u tekstu.

[12] O pravljenju opanaka vidi m. o. SEZ 32/1925: 88-90.

[13] Up. zagonetku u kojoj se ljudska usta kodiraju kao "Puna štala beli' konja" (SEZ 54/1939: 218).

[14] Up. Gura 1997: 136. Davanje mlečnih i drugih stočarskih proizvoda iz kuće - što se zabranjivalo npr. petkom u Boljevačkom srezu da vukovi ne bi klali stoku (SEZ 14/1909: 14) - može se interpretirati kao kretanje stoke (metonimijski predstavljene njenim proizvodima) po kontinuumima domaće ili unutrašnje - divlje ili vanjsko, blisko - daleko, svoje - tuđe prema drugim polovima tih kontinuuma, sa kojima se tipično asocira i vuk.

[15] Videti o tome Gura 1997: 142-143.

[16] Za primere ovog verovanja videti m. o. Đorđević 1958, 1: 236-237; SEZ 61/1949: 198; 70/1958: 583; ZNŽO 5/1900: 173; GZM 6/1894: 659.

[17] Suprotstavljanje govorenja i jedenja motiviše i smisao poslovice Ne pogani čoveka ono što ulazi u usta, već ono što iz usta izlazi iz Levča i Temnića (SEZ 10/1908: 55). O simbolici govorenja i glasa vidi Radenković 1996a: 88; 1996b: 27-36; Slavjanskie drevnosti 1: 510-513.

[18] O vezi vuka sa mrakom, noći i pomračenjima vidi Gura 1997: 124.

[19] Za podroban opis domaćih tekstilnih radova m. o. vidi ZNŽO 2/1897: 292-306; SEZ 32/1925: 123-145; Marković 1958: 137-142.

[20] Isti izvor navodi Tatomir Vukanović (Vukanović 1986: 380).

[21] U Makedoniji i Bugarskoj poznat je naziv "usta" za tkalački zev: up. Pavlova 1993: 178; Sikimić 1998: 174.

[22] Up. Slavjanskie drevnosti 1: 155; Sikimić 1998: 165 (u fusnoti).

[23] Up. Grđić Bjelokošić 1985 [1896-1897]: 292: "Donja čeljust od brdila zove se podbrdnjača, a gornja nadbrdnjača".

[24] O mogućnosti da se vežu praslovenski koreni *v' lk' i *velk-, vidi Skok 3: 636 (pod vuk). Asocijacija ovih leksema kao stilska figura nalazi se u srpskoj poslovici Na vuka vika, a iza vuka i lisice vuku (Vlajinac 1923: 377) i u ruskoj poslovici Voločil volk ovec, povolokli i volka (Ermolov 1905: 258). U vezi sa sličnom češkom poslovicom, Roman Jakobson postavlja pitanje da li se kod takve paronomazije u poslovicama radi o "slučajnom uskrsnuću" stare povezanosti dveju reči, ili pak o preživelom paregmenonu (spoju reči koje su izvedene jedna iz druge) iz vremena kada se još osećala njihova etimološka povezanost (Jakobson 1966: 19).

[25] O pučkoj etimologiji i etimološkoj magiji u slovenskim folklornim i obredno-magijskim tekstovima i njenoj koristi za interpretiranje obreda, vidi Tolstoj 1995 [Tolstoj, Tolstaja 1988]: 317-332.

[26] U okolini Leskovca motovilo posle motanja ima osam "pasmića" (punih vretena pređe), od kojih četiri zajedno čine jednu "čeljus" (SEZ 70/1958: 67).

[27] Na Kosovu na Sv. Trifuna nisu preli kučinu ni vunu sa vretenom, da se vrapci i druge štetne životinje ne bi vrtele po njivama i baščama (SEZ 7/1907: 257); isto tamo zabranjivalo se predenje kučine između Božića i Bogojavljenja, da se ovce ne bi vrtoglavile (isto: 255).

[28] U mnogim se krajevima predenje zabranjuje baš zato da vukovi ne bi klali ili ujeli ovce: videti npr. GZM n. s. 8/1953: 182. U Duvnu u Bosni verovalo se da će domaća životinja uginuti ako je neko udari preslicom, i da će je vuk ujesti ako se udari vretenom; u Foči su pak verovali da će vukovi pojesti ljude koje je neko udario preslicom (isto: 183).

[29] O htonskim svojstvima vuka i njegovoj vezi sa zmijom, videti Gura 1997: 157; Radenković 1996b: 96, 158.

[30] Up. opis snovanja u Levču i Temniću (SEZ 32/1925: 134-135): žice za osnovu ukrštavaju se između dve čini "da bi snovutak imao zev"; posle snovanja se osnova još veša na vrata "da bi tkanje bilo lako kao otvaranje i zatvaranje vrata". Razume se da se to potencijalno "lako otvaranje i zatvaranje" zeva mora zabraniti u periodima kad tkalački zev može da simbolizuje vučja usta. Tolstoj i Tolstaja kao primer mogućnosti etimološko-magijske interakcije između prvobitnog specijalističkog i sekundarnog generalnog značenja jedne te iste reči navode kalendarsku zabranu na snovanje u Poljesju sa motivacijom da "volki budut snovat' u sela" - sa glagolom snovat' u sekundarnom značenju "kretanja u raznim pravcima" (Tolstoj 1995 [Tolstoj, Tolstaja 1988]: 326). Iako je to značenje u ruskom, čini se, dosta rašireno (dok je u srpskom i hrvatskom retko zabeleženo: vidi RJAZU, pod snovati), verovatno se ovde radi o sekundarnoj motivaciji zabrane s obzirom na to da je i u ruskom tkalački termin "zev" uobičajen (npr. u magijskim verbalnim formulama pri tkanju: vidi Pavlova 1993: 171, 173 i d.). O odnosima narodnih tzv. "motivirovki" prema obredima, obredno-magijskim postupcima i zabranama (isto u vezi sa pučkom etimologijom), vidi Vinogradova 1993: 217-220. Snovati je inače u prvobitnom - i praslovenskom - značenju specijalistički tkalački termin, a iz njega je u srpskom i hrvatskom još izvedeno apstraktno značenje "nameravati" (Skok 3: 298). Zabrane na snovanje kod Srba mogu biti motivisane i po značenju prefiksalne složenice "osnovati": tako se u pojedinim krajevima nije snovalo u četvrtak "jer je tada svet osnovan" (Radenković 1980: 32).

[31] Nećemo govoriti o zabrani pranja odeće ili suđa i kuvanja (npr. SEZ 19/1914: 7; 86/1974: 203), koja takođe stoji u vezi sa vučjim ustima: up. zabranu pranja kod Bugara, da se vukovima usta ne bi zapenila tj. da vukovi ne bi pobesneli (Tolstoj 1984: 43).

[32] Za opšti pregled zaštitnih mera protiv vuka - ne samo protiv delovanja njegovih usta - vidi Gura 1997: 144-145, 147-148.

[33] Za primer etnopoetičke analize jednog obrednog teksta u kojem se - u kontekstu običaja oko porođaja - vučja metafora pomoću stilskih sredstava aktivira na zdravlje novorođenom detetu, vidi Plas 1999a.

[34] Primeri postupaka i verbalnih formula sa kamenom protiv vuka mnogobrojni su. U Topličkom je okrugu npr. još zabeležen lovački običaj da se, kad se ubije vuk, u njegova usta stavlja kamen uz reči "Ovako bio svima vukovima kamen u ustima!" (Đorđević 1958, 1: 221).

[35] Kod Cigana "čergaša" u Čajniču u Bosni pri spominjanje vuka, zmije ili miša trebalo je odmah reći "Kamen i drvo u njihova usta! Vatra u njihova usta!" (GZM n. s. 13/1958: 207). Već smo spomenuli običaj u Lepenici da se pre uprezanja volova kroz jaram proturi žeravica iz vatre (v. gore, u fusnoti). Po nekim drugim postupcima vidi se da žeravice mogu predstavljati simbolički nadomestak za stoku; tako su se npr. kod Popovaca u Hercegovini kad se izgubila stoka stavljale tri žeravice iz vatre pod sač ili crepulju uz reči "Ja vas svoj hajvan zatvori" (SEZ 65/1952: 252-253).

[36] Za primere videti m. o. SEZ 7/1907: 267; GZM 8/1896: 537; n. s. 7/1952: 367; Vukmanović 1988: 224.

[37] Up. opis igre "Vukova i ovaca" u Livanjskom polju (kod Hrvata u Podgradini), gde "vukovi" "ujedu" "ovce" tako da ih ugrabe rukama: GZM n. s. 15-16/1961: 261. U Hercegovini je zabeleženo verovanje da vuk "ne može ništa" ako čovek koji ga vidi "klapne zubima" (ZNŽO 6/1901: 124).

[38] Isto je verovanje zabeleženo u Kragujevačkoj Jasenici u Šumadiji: SEZ 22/1921: 136. Ovde je naravno - na mitološkom nivou - prisutan i motiv žrtve koju vuk pojede po naredbi Boga ili vučjih svetaca, koji se ujedno smatraju pokroviteljima stoke: videti Gura 1997: 130 i d., 143. O produktivnom aspektu vučjih usta videti niže u tekstu.

[39] O medijalnoj simbolici pojasa, vidi Radenković 1996b: 14-18.

[40] Up. o tome Slavjanskie drevnosti 1: 531-533. Prilično je nerazumljiva interpretacija koju za spomenuti postupak u Gruži daje Špiro Kulišić, i po kojoj bi polaznik simbolizovao zver, a radnja - zavezivanje "žrtve" (Kulišić 1965: 56).

[41] O sličnom ali suprotnom simboličkom statusu psa i vuka, vidi Radenković 1994: 23.

[42] Značajna je u tom pogledu svakako praksa u Donjem Ostraću na Kosovu, da se krpe kojima se vežu ruke i vilice mrtvaca sačuvaju kao hamajlija protiv vuka, da ne bi klao stoku (Vukanović 1986: 322). O vezi vuka sa mrtvima vidi Gura 1997: 125.

[43] U drugim slučajevima narodna "motivacija" ukazuje na asocijaciju veriga i vučjih usta, ili je pak motivacija postupka posve implicitna; vezanje veriga često se vrši u sklopu drugih postupaka protiv delovanja vučjih usta; ponekad se verige vežu žmureći ili iza leđa. Za primere videti m. o. Begović 1986 [1887]: 264; SEZ 14/1909: 11; 54/1939: 89-90; 58/1948: 236; 65/1952: 252; 73/1958: 115; 83/1971: 176; GEM 6/1931: 71; Vukanović 1986: 69; Nedeljković 1990: 38.

[44] Na Kosovo su na Božić ujutro kroz zavezane verige nad ognjištem prelivali so i rakiju, pa su od toga pili da ne bi imali gušobolju; ova se mešavina čuvala tokom cele godine i koristila protiv gušobolje (Vukanović 1986: 361). U jednoj zagoneci iz Homolja verige se kodiraju kao "crno crevo koje visi iz nebesa" (SEZ 19/1914: 374). Dalje na Kosovu su se ujutro uoči Sv. Save vezale verige, a neki su na vatri grejali prazan kotlić, u koji bi se onda stavio kamen "da se šumnjaku (vuku) zakamene vilice"; taj bi se kamen kasnije bacio iz kuće (Vukanović 1986: 380). O graničnoj/ medijalnoj i drugoj simbolici kotla i veriga videti još Radenković 1996a: 79, 129-131. Up. i poslovicu Rugao se kotao loncu: velika mu usta iz Levča i Temnića (SEZ 10/1908: 57); u vezi sa gore spomenutom zabranom na govorenje o vuku za vreme jela i verovanjem da vuk čoveku može da oduzme glas, up. verovanje iz istih mesta da "ne valja" jesti iz povezanog lonca, jer će onaj koji iz njega jede posle biti zavezan u govoru (isto: 51).

[45] Interesantno je i to da se kod Hrvata-katolika u Lici predbožićni period (Advent ili Došašće) zove zavezi (Hećimović-Seselja 1985: 136).

[46] Up. koledarsku pesmu iz Morave u kojoj "dedica" traži dukat da pozlati svoj buzdovan, da udari surog vučetinu, da ga otera u vedro nebo (Bovan 1977: 27).

[47] Up. zabranu na oranje na tzv. velike četvrtke da grad ne bi tukao useve (SEZ 14/1909: 51).

[48] Videti o tome Gura 1997: 125; Vinogradova, Tolstaja 1995: 171, 179, 185; iste 1993: 63-64, 77; u kontekstu obreda vučara, vidi Plas 1999b.

[49] O obrednim dijalozima protiv štetnih životinja, gamadi, korova i bolesti videti Tolstoj 1984: 37-53; o vuku među životinjama, likovima i bićima koja se obredno pozivaju na božićnu večeru, videti Vinogradova, Tolstaja 1995: 185-188. O sličnim zabranama i postupcima u vezi sa vukom i zmijom v. gore u tekstu. U vezi sa zabranom oranja zbog vukova kao i zbog grada v. gore u tekstu. O vezi vuka sa vrkolakom i alom videti Gura 1997: 124 i posebno SEZ 19/1914: 397, 400. Za vuka se čuje još i eufemistički naziv ona ala (Đorđević 1958, 1: 206). Up. i etimologiju pozoja (aždaje) kao "bića što zeva" (up. Skok 3, pod pozoj). Kletve tipa "Kamen ti u usta!", kao i nazivi tipa kamenica upotrebljavaju se i protiv veštica (npr. Vukanović 1986: 444). Za motiv zaključavanja usta vešticama, nečistim duhovima i bolestima da ne mogu "zinuti ustama svojima i raba božjega ujesti" u apokrifnim molitvama, vidi GZM 20/1908: 358, 362. Otvorena usta zlih ljudi i "dušmana" verovatno stoje u vezi sa uricanjem; up. formulu koju se u Levču i Temniću nakon navijanja pređe na vratilo izgovara pri zapušavanju rupa na vratilu: "Ovim zatvaram usta dušmankama, da mi rad ne ureknu" (SEZ 32/1925: 136); u Smederevu i Požarevcu, kad se neko nekome ili nečemu čudi ili kad neko hvali nekoga ili nešto, prisutni m. o. treba u sebi da kažu "Kamen ti u usta!" (SEZ 53/1938: 163); tkalački zev negativno može simbolizovati i usta svekrve i đavola (up. Pavlova 1993: 177); otvorene se makaze (i vrata) asociraju i sa otvorenim ustima dušmana (up. SEZ 70/1958: 547, 549; GZM 10/1898: 213); za postupke "vezanja usta zlim ljudima i dušmanima" videti SEZ 7/1907: 289, 293; pri tkanju se ponegde makaze drže pored razboja protiv uroka (npr. Hećimović 1985: 135). Za asocijaciju vučjih usta i usta mrtvaca v. gore u tekstu (vezanje vilica kod polaznika u Gruži). O vezi između vučjih usta i smrti svedoči verovanje da je Sv. Aranđeo zapušio vuku usta jer bi taj inače pojeo sve ljude; on to nije dopustio jer je gospodar čovekove duše (SEZ 70/1958: 395); up. poslovice tipa Što vuk sobom ulovi i u čeljusti uhvati, (...) to se ne povrće (gore u tekstu) i Što smrt ugrabi, to se više ne vraća (SEZ 87/1975: 273); up. i kletve tipa Vuci te pojeli! (npr. SEZ 14/1909: 310) i Vrag ti dušu izio! (npr. Hećimović 1985: 128). Zanimljiv je svakako sledeći zapis narodnog pričanja o nastupanju smrti kod grešnika iz hrvatskog Zagorja: "Kad je čovjek na umoru, pohiti smrt na zmajevih krilih k njemu; nju sliede neprestano šest grdnih pasah, gladnih, kao sieri u gorah vuci (...). Kada dodje blizu kuće, sjedne na plot i zieva kao tašti kurjak. (...) Čovjek zievne, duša se pomoli, psi ju šćape, pa š njom u torbu" (Arkiv 7/1863: 278 - kurziv P. P.).

[50] Videti m. o. Đorđević 1958: 207. Up. verovanje da se đavo boji vuka; u Topličkom okrugu, ako bi neko noću sreo nečastivog, trebalo je odmah da kaže "Izeo te vuk!", te bi ga đavo pustio na miru (isto: 213). V. i Gura 1997: 128-129.

[51] Ovde mislimo na vukodlake u najuobičajenijem značenju "vampira" (v. o tome Đorđević 1953: 150; Slavjanskie drevnosti 1: 418). Za primere verovanja v. Đorđević 1953: 176, 181; D. Đorđević 1985: 136-137; SEZ 70/1958: 566; Vukanović 1986: 333; u Istri, v. Bošković-Stulli 1959: 139 (i beleške str. 215, 217, 267); up. Radenković 1996b: 91. U Žepču u Bosni zabeleženo je verovanje da će se povukodlačiti onaj od koga pas ili vuk lizne krv, i da će se u tu životinju pretvoriti (GZM 19/1907: 458). U vezi sa mogućim štetnim delovanjem mrtvaca zabeležena je još i sledeća praksa u selima leskovačkog kraja: tamo bi žene prvo jutro posle pogreba na grobu donele hranu, izvele bi obredne radnje ("prepaljivanje") i jele bi, posle čega bi se jedna od njih obratila pokojniku rečima: "N., pratili ti zdravicu da ideš na svadbu u [ime nekog udaljenog sela], a ti nemoj da ideš, kuća ti je nova i ubava. Ako pođeš, kuću će ti vuci rasturiv, postelju će ti iscepiv. Kuću novu da čuvaš" (D. Đorđević 1985: 119 - kurziv P. P.). Za verovanje o "pravim" vukodlacima (ljudima-vukovima) v. niže u tekstu.

[52] Na Kosovu: Vukanović 1986: 446 (up. Radenković 1996b: 91-92).

[53] Za karakteristične primere v. Radenković 1982: 116-120, 185-187, 206, 219, 307; Timotijević 1978: 110; D. Đorđević 1985: 158.

[54] V. o tome Plas 1999a (u štampi).

[55] Za primere videti m. o. Đorđević 1958, 1: 233-234; GZM n. s. 23/1968: 39; Vukanović 1986: 200; Vukmanović 1960: 295

[56] Up. beleške iz narodne medicine u kajkavskom kalendaru iz 1849.: "Zub veliki desni [od vuka - P. P.] daje se mali detci žvačiti, lehkše njim zubi izideju, jakši postaneju i na vratu obešen čini, da se vu snu neplaše" (Stoljetni kolendar: 165).

[57] Videti m. o. Đorđević 1965: 17; GZM n. s. 23/1968: 39; n. s. 26/1971: 42-43; SEZ 19/1914: 95; 83/ 1971: 130; Milićević 1984 [1894]: 196; Vukanović 1986: 218 i d.

[58] O štetnom delovanju usta veštica, zlih ljudi i dušmana v. gore u fusnoti. Apotropejska funkcija predmeta koji simbolizuju usta mogla bi ležati i u tome da njihovo otvaranje "zatvara" neprijateljska usta po principu "ne mogu dvoja suprotna usta istovremeno biti otvorena". O apotropejskom značenju grebena videti još Slavjanskie drevnosti 1: 142.

[59] V. o tome Plas 1999a.

[60] Za primere ovog postupka v. Đorđević 1958, 1: 232-233; Vukanović 1986: 489; up. Plas 1999a. U Zaglavku je zabeležen i postupak provlačenja deteta kroz medveđi zev (Đorđević 1958, 1: 262-263).

[61] U vezi sa gušoboljom up. još i verovanje iz Levča da se ne sme duvati kroz grkljan zaklane životinje da ne bi grlo zabolelo (SEZ 17/1911: 532); isto tamo neki su sušili i čuvali grkljan od božićne pečenice, pa su protiv gušobolje pili vodu prelivenu kroz taj grkljan (isto: 534).

[62] Progledavanje je jedan od magijskih načina opčinjavanja, a obično se koristi u ljubavnim čaranjima (up. Radenković 1996b: 93-94, 126, 128, 140, 147, 148). Verbalna formula "Vikao svet na tebe kao na vuka!" uvelike objašnjava magijski postupak iz Timočke krajine: grkljan se asocira sa vikanjem, a objekti "progledavanja" i "vikanja" isti su; u Lici je zabeležen još i glagol grkljanati se u značenju "svađati se, psovati se, vikati" (Skok 1: 621, pod grkljan). Za drugi postupak progledavanja (kroz vučje ždrelo) v. niže u tekstu.

[63] Za sličnu praksu u Makedoniji v. ZNŽO 42/1964: 384.

[64] O magiji u pčelarstvu v. Kajić 1943; o simbolici pčele u narodnoj magiji v. Radenković 1996b: 185-186.

[65] O ulozi konja kao protivnika nečiste sile v. Radenković 1996b: 137-140.

[66] Inače u etnografskoj literaturi ima dosta primera magijske upotrebe biljaka sa "vučjim" nazivima protiv bolesti i nečiste sile; raspravu o njima ostavili bismo za drugu priliku. U vezi sa spomenutim postupkom up. i običaj u Vasojevićima u Crnoj Gori da se, "kad se konju priviđa, kad "nazire"", ušije u đem komadić vučje kože ili vučji zub (SEZ 80/1967: 207). Sem toga, u nekim zaštitnim postupcima oko stoke nalazi se i motiv povratnosti: zabeležena je i praksa da se na strugu od tora obese vučji zubi da vukovi ne bi klali ovce (Vrčević 1888: 116); up. motiv da dušmani "od pakosti grizu sami sebe" u obrednom dijalogu na Božić kod Srba na Kordunu (Tolstoj 1993: 90).

[67] O drugim predmetima i otvorima koji mogu da funkcionišu kao granica za obredno provlačenje (najčešće drvo ili drugo rastinje, ali i šuplji kamenovi i dr.), i o nekim drugim izofunkcionalnim postupcima videti m. o. Radenković 1996a: 79-83. O provlačenju kao načinu lečenja v. još i Medić 1913. Možda na poseban karakter provlačenja kroz vučji zev ukazuje već i moguća etimološka povezanost između glagola vući i vuka (v. o tome gore).

[68] Pretpostavljamo da je postupak provlačenja deteta kroz vučji zev dvosmeran, tj. da se dete provlači u oba smera. U Bosni npr. novorođenče, da bi preživelo, kroz "učinjeni zijev kurjaka" (odran sa još poluživog vuka) provukli su tri puta (GZM 2/1890: 288).

[69] Za primere videti SEZ 14/1909: 280; 32/1925: 137; 65/1952: 55; GZM 6/1894: 668. U periodima opasnim zbog vukova takve bi formule dobile obrnutu semantiku, što opet ide u prilog nužnosti da se tkanje zabrani zbog vukova. U narodnim zagonetkama o razboju se dalje nalazi motiv "podizanja nogu" sa ženskim akterom raskalašnog ponašanja (Sikimić 1996: 64).

[70] O deformisanju lobanje v. Filipović 1935.

[71] Za zinuti je zabeleženo još i (retko) značenje "roditi se" (u Varošu kraj Slavonskog Broda u Hrvatskoj: RJAZU, pod zinuti).

[72] Za primere v. GZM 17/1905: 79-80; n. s. 17/1962: 283. O svadbenim konotacijama razboja i tkanja, i o opscenoj simbolici delova razboja i radnji u vezi sa tkanjem (m. o. uvođenja u niti i u brdo) videti Sikimić 1998; up. pesmu koju u selu Ivčević-Kosa u Lici peva tkalja pri uvođenju u niti: Ko će ženi dobar biti,/ Mora znati uvoditi/ I u brdo i u niti (Hećimović-Seselja 1985: 113).

[73] Up. o tome u slovenskom kontekstu Gura 1997: 125-128. Pri prošnji, ili kad svatovi dolaze po mladu, o mladi se često govori kao o ovci; za primere v. Hećimović-Seselja 1985: 154; Škaljić 1953: 207, 215. Otmičar devojke neretko se asocira sa vukom koji grabi ovcu, što se može dovesti u vezu sa nekontrolisanim aspektom vučjih radnji. Tako se npr. u jajačkom srezu u Bosni svatovima koji su došli po "ovcu", prvo odgovara da ju je vuk pojeo (Škaljić 1953: 212); gore navedena poslovica Što vuk sobom ulovi i u čeljusti uhvati, a hajduk u kuću unese, to se ne povrće pojavljuje se u kontekstu otmice devojke (Vrčević 1890: 96); up. fragment iz propovedi katoličkog sveštenika u Popovu u Hercegovini: "(...) jer hoću da vršim zakon: ne dam, da obijesni momci podbijaju cure kako vuk ovcu i da se na silu s njima žene (...)" (ZNŽO 13/1908: 238).

[74] Za opise običaja "vukova" v. Škaljić 1953: 217-219; GZM n. s. 15-16/1961: 209; n. s. 18/1963: 88; n. s. 19/1964: 200; n. s. 26/1971: 49; n. s. 35-36/1981: 136; n. s. 40/1985: 237-239; SEZ 61/1949: 163. O apotropejskom značenju običaja v. Đorđević 1933. Za sličan običaj u Hrvatskoj v. GZM 12/1909: 356-358 (u Šibeniku).

[75] Analogija između polnog čina i grizenja vučjih zuba sugeriše se i u pripoveci "Čoek kod žene, vukovi u ovce", gde vukovi u planini kolju ovce dok mladi čobanin spava sa svojom ženom (Lakićević 1978: 75-76).

[76] O vezi vuka sa plodnošću u ljubavnoj magiji v. Antić 1997: 224. Dete se takođe simbolički može "roditi" kao vuk tako da mu se majka poistoveti sa vučicom: up. Plas 1999a.

[77] O asocijaciji vučjih usta sa ustima mrtvaca i smrti v. gore u fusnoti. I tkanje može imati tanatološku konotaciju te se može dovesti u vezu sa negativnim delovanjem otvorenih usta mrtvaca; u Levču i Temniću posle nečije smrti u kući 40 dana nisu snovali (tako isto u Gruži: SEZ 58/1948: 326-327); tamo kad je neposredno posle navijanja neko u kući umro, reklo se "zamro snovutak" i onda su, da bi se moglo tkati, prvo kroz zev proturili mačku (Sikimić 1998: 171-172). O paralelizmu između tkalačkog zeva i ljudskih usta v. Pavlova 1993: 177-178; kod Rusa zabeležena je praksa da se posle tkanja vratilo sa žlebom okrene prema dole, da ne bi usta tkalje posle smrti bila otvorena (Pavlova 1993: 178). Zev i glagoli zijati/ zinuti, zjapiti asociraju se i sa jamom (Sikimić 1998: 173, u fusnoti). Ženski se polni organ shvata i kao "kapija" za onaj svet, a mladoženjin prvi polni kontakt s mladom kao otvaranje i "probijanje" puta do htonskog (i demonskog) sveta, te se zato pri tome pojavljuju i"vukovi" kao čuvari granice između divljeg i socijalnog prostora (Radenković 1996b: 39-40); asocijacija ženskog polnog organa sa jamom i bezdanom izaziva i strah od nekontrolisanog prodora nečiste sile kroz ženski "bezdan"; nečista se sila na makro planu smešta upravo u bezdanu, koji m. o. može biti iskazan i kao pećina ili tamna šuma, a koji može biti i ždrelo i utroba aždaje (isto: 41). Zevanje je i ustaljen bajalički postupak pri kojem duša bajalice simbolički napušta telo (znači, preko usta) da pronađe nečistu silu i da se bori s njom (Radenković 1996a: 7. Inače poznato je verovanje da duša pri smrti izlazi iz tela preko usta (a ponegde se veruje da kod grešnika izlazi iz analnog otvora); za primere v. SEZ 19/1914: 300; GZM 3/1891: 99. U vezi sa smrću koja jede duše up. još i srpsku "dualističku" priču u kojoj Dabog "od teške jarosti zine, da mu se jedna viličetina vukla po zemlji, a drugom u nebo dodirao, ne bi li sina Božijeg proždro"; sin Boga, međutim, gurne mu koplje među vilice, posle čega duše grešnika izlaze iz Dabogovih usta (Nodilo 1981 [1895-1890]: 152 - kurziv P. P.).

[78] U Istočnoj bi Hercegovini ujutro na Božić domaćica polazniku napunila usta "zameđenom cicvarom", govoreći Kako tvoja usta puna bila, tako i naša kuća, ako Bog da! (Grđić Bjelokosić 1985 [1896-1897]: 97); ovde kuću simbolizuju usta.

[79] Za primere v. SEZ 14/1909: 108; 20/1913: 35. Dete se može i zamotati u verige i odmotati na raskršću (SEZ 86/1974: 256), što se može interpretirati kao umiranje (kroz usta) i ponovno rađanje (kroz ženski polni organ). Sličan je tome postupak "zaklapanja i otklapanja" deteta u "vučjem železu" (klopci za vukove) na raskršću u Svrljigu (EZS: 302). U vezi sa vertikalnom simbolikom veriga up. još zapis za olakšanje porođaja iz jedne stare srpske lekaruše: "Otverzi dveri nebesnia otverzošasa iti otroča iziđi zove te Hristos? ; izidi otroče zove te prečistaia i čista est" (GZM 20/1908: 358 - kurziv P. P.).

[80] Na to da makaze mogu da simbolizuju "ženski pol" (tj. ženski polni organ) ukazuju još magijski postupci i verovanja zabeležena u Hercegovini. Tamo ako neko želi saznati kojeg će pola biti dete trudnice, treba u sobi u jednom ćošku da sakrije metak ("kuršum"), a u suprotnom ćošku makaze; detetov se pol onda predskazuje po ćošku u koji sedne trudnica (ako sedne u ćošak sa makazama, rodiće žensko dete); isto tamo, ako novorođenčetu babica makazama (a ne nožem) odseče pupak, veruje se da će posle toga porodilja rađati samo žensku decu (GZM 15/1903: 573). Simboličko otvaranje prolaza za rađanje motiviše i neke magijske postupke u sklopu svadbenog rituala. U Homolju npr., čim bi starojko svatovima dao znak za polazak sa mladom prema mladoženjinoj kući, jedna bi žena iz mladine kuće otvorila prozore i vrata i otklopila sve predmete sa poklopcima, da bi mladi rađanje bilo lako (SEZ 19/1914: 157; slično u Jarmenovcima u Šumadiji: SEZ 73/1958: 87).

[81] U Hercegovini je zabeležen postupak da se odmah posle porođaja nož kojim se odsekao pupak, stavi u gredu gornjeg tavana; verovalo se da tada porodilja neće rađati za onoliko godina koliko ima greda od kućnih vrata do noža (Grđić Bjelokosić 1985 [1896-1897]: 209; up. GZM 2/1890: 292). Ovde vrata očito simbolizuju ženski polni organ, koji se nožem "zatvara"; sem toga, ovaj postupak podseća i na stavljanje slamki iza rožnika kod Hrvata u Lici, da bi se vuku usta zatvorila (v. gore). I krovne kose grede mogu imati i muški i ženski aspekt: u okolini Fruške Gore "rog" koji ima žleb zove se ženski rog, i u njega se slaže muški rog (SEZ 54/1939: 41). Kućni prag preko koji pređe trudna žena može simbolizovati usta deteta koje će roditi: u Bosni se verovalo da će, ako se sekirom udari u gornji i donji prag nakon što je preko praga izašla trudna žena, dete te žene imati rasečene gornje i donje usne (GZM 3/1891: 217). U vezi sa dečjim bolestima grla up. sledeći zapis iz Bosne: "Čim dijete zaboli u grlu, pa se potuži za to, roditelji se tješe da je "pala resina", pa onda traže kakvu babu, koja je vješta "podići resinu", a to se vrši na ovaj naču: Dijete stane na kućni prag i zine, to jest otvori usta, a ona koja diže resinu, zavuče prst u usta i na prstu podiže dijete od donjeg do gornjeg praga tri puta (...)" (GZM 15/1903: 169).

[82] A ovde možemo već spomenuti i žensko produktivno obeležje većine od domaćih radova koji čine predmet zabrana u periodima opasnim zbog vukova (tj. zbog destruktivnog dejstvovanja vučjih usta) (v. prvi deo).

[83] O regulisanju kulinarskog ponašanja trudnica u slovenskom kontekstu v. Sedakova 1997. O vukojedinama/ vukokoljinama i njihovom lečenju v. Maretić 1882 (Rad 62): 33-34; Milićević 1984 [1894]: 191-192; Grđić Bjelokosić 1985 [1896-1897]: 123-124, 217; Pavićević 1937: 178; GZM 15/1903: 171; n. s. 23/1968: 39, 57; n. s. 26/1971: 41; ZNŽO 11/1906: 220. O izmečetu v. još i SEZ 58/1948: 47. U Visočkoj nahiji u Bosni zabeleženo je verovanje da trudnica se sme jesti od brava kojeg je vuk zaklao, da ne bi njeno dete bilo sakato u koleno (SEZ 61/1949: 147); u vezi sa hromošću kao atributom vuka v. prilog Mirjam Mencej u ovom broju.

[84] Tamo je takođe postojalo verovanje da onaj koji vidi vuka preko cele godine neće imati trbobolje (SEZ 13/1909: 419). U vezi sa verovanjem da vuk napada trudnice up. još i uspavanke i cupkalice u kojima vuk kolje majku, npr. Cucu, cucu na konju,/ Vuk ti majku zakolju./ Nemoj, vujo dragi,/ Majka mi je dobra,/ ... (u Lici: Hećimović-Seselja 1985: 151) ili Nini, nini, na moru,/ Vuk ti majku zakolju./ ... (u okolini Neuma u Bosni: GZM n. s. 14/1959: 187).

[85] S ovim je u vezi i asocijacija otmičara devojke sa vukom (v. o tome gore u fusnoti).

[86] Muškarac može postati polno nemoćan i kad pređe preko mesta gde su žene snovale, što ga čini "vezanim" (u Žepi u Bosni: GZM n. s. 19/1964: 217).

[87] Ovo pričanje, motivisano verovanjem, moglo bi se "levistrosovski" - a i frojdovski - tumačiti ovako: ako se ne objavi neuspeh dozvoljene genitalne penetracije (polna nemoć mladoženje; neuspeh u prodiranju granice), ono vodi do nedozvoljene telesne penetracije (vuk kolje kobilu i ždrebad; vuk i kao nekontrolisani otmičar) kobile i ždrebadi (tj. ženskog imanja sa plodovima); prećutana polna nemoć (mlada se ne koristi, dakle nema dece) vodi do uništenja druge "mlade" (kobile) sa njenim plodovima; u obim je slučajevima rezultat isti, ali "što se prećutkuje, to se pre ili kasnije prevodi u drugu nesreću iste vrste"; zato takve stvari treba objaviti da bi se izbegla nesreća (objavljivanje i kao apotropejski postupak).

[88] O tome videti m. o. Palavestra 1963.

[89] Sposobnost pretvaranja u vuka u pričama se pripisuje i Turcima ili Muslimanima (a pri tome je ponegde zabeležen isti magijski postupak: up. Palavestra 1963: 32-33). Ovo stoji u vezi sa tuđom oznakom vuka (up. Gura 1997: 158).

[90] Up. Radenković 1996b: 9-10 i dalje; o telu i kući kao analogijskim operatorima u opštoj kulturno-antropološkoj perspektivi videti m. o. Carsten, Hugh-Jones 1995: 1-46; u kognitivnoj i lingvističkoj perspektivi v. Johnson 1987.

[91] O gori (planini) kao slovenskom mitskom lokusu v. Slavjanskie drevnosti 1: 520-521; o sinkretičkom značenju gore kao "šume" i "brda" up. Radenković 1996b: 59-60 i d.

[92] Na istom mestu sredom i petkom nisu se smeli graditi tor ili staja, niti se tor smeo pregrađivati itd.: "to ne valja činiti za to da ne bi ovcama bilo škode od "gore", to jest, da ih ne bi vuci klali" (kurziv P. P.).

[93] Na vezu vučjih usta sa ustima "smrti" i prolazom za drugi svet osvrnuli smo se gore u fusnotama; o ženskom polnom organu kao kapiji za onaj svet, bezdanu i ždrelu v. takođe gore u fusnoti. Zabeležen je i toponim Vučje ždrelo (ždrijelo), npr. u Konavlima u Hrvatskoj (Vukmanović 1980: 3). U vezi sa ždrelom u značenju "otvor, prolaz" zanimljiv je sledeći fragment iz pripovetke "Pobjegao vuk u crkvu" (Vrčević 1868: 152): "Uplaši se vuk i ne mogući nigđe naći ždrijela kuda bi između čeljadi iskočio, bježeći dođe do seoske crkve" (kurziv P. P.).

[94] U kontekstu zajedničkog pojavljivanja destruktivnog i produktivnog aspekta vučjih usta up. i gore spomenuto pričanje iz Lužnice i Nišave o prećutanoj mladoženjinoj polnoj nemoći, usled čega vukovi u planini pojedu kobilu i ždrebad.

[95] Asocijacija je padavice sa gorom (planinom/ šumom) po svoj prilici prvobitno bila pučko-etimološkog karaktera: u složenicama tipa goropad, goropadnica, goropadan i sl., gora je postverbal od glagola goreti (indoevropski je koren *gwher-/ gwhor-), u značenju "muka" i "epilepsija"; koren gor- od goreti dovodi se u vezu sa bolestima, te je od njega već u praslovensko doba stvoren pridev gor'j' > gori, kao komparativ od zao (Skok 1, pod gorjeti). Na pučko-etimološku vezu između padavice i gore (planine/ šume) ukazao je i T. Maretić (Maretić 1882 [Rad 60]: 126-127).

[96] Tamo se u istom kontekstu spominje i priča u kojoj vuk padne sa gore i izgubi jednu nogu nakon što su ga prevarile lisica i vrana (na istom mestu).

[97] Za jedenje delova vučjeg tela (grkljan, srce) protiv padavice mogao bi vredeti princip da na mitološkom nivou "biti jeden" odgovara "jedenju" na obrednom nivou: up. Zajkovskie 1997: 81 (prema Propu).

[de Hammo]

[L337 krew]

Nisam ja nasao ovo na "Rastku" vec na Jazi.

Citaj polako off line vrlo je zanimljivo.

[Leila Nailo]

[alcesta]

Pogledaj temu Linkovi, iznad ove. Trebalo bi da nađeš bar nešto što te interesuje. I obiđi ovde podforum http://www.tolkien.co.yu/viewforum.php?selected_id=f77 (ima dve strane).

[solenia]

Zna li neko sta je vedogona?

[Vader]

[L337 krew]

Muskarac od Hrasta a zena ne znam...

Mada po nasem narodnom predanju Srbi su nastali od vukova..

[Invisibleman021]

Da li neko moze da mi kaze koje sloenske bogove su zamenili hriscanski sveci.
Ako sam u pravu!?

[alcesta]

[de Hammo]

[GilGaladriel]

[Astral Projection]

Mene interesuje kako je predstavljan raj kod naših predaka. Negdje čitam da je to NAV, negdje da je IRIJ a negdje SVARGA... Šta od toga?

[Lazmodar]

[alcesta]