DA LI IMATE MAČ, ili ćete ga nabaviti ili napraviti?

[Akhordia]

[Oloriela]

[Akhordia]

A otkud ti ideja da ce bilo ko ko nije ja da zna za moj mac? Ako nesto ne vidis, znaci da to ne postoji...

[ARBITER]

Imam mac,i to pravu Japansku katanu kupljenu na weaponmasters.com...mac izgleda ovako:

[GreyWolf]

[ARBITER]

Pa za te pare sto sam dao za ovu moju katanu isplati se...veruj mi ova katana sto imam je kvalitetna,kupovao sam bambusove stapove i vezbao se na njima.Jedan bambusov stap je odprilike 10-15 cm debeo...i presece ga iz prvog udarca...
A te katane sto kostaju 3000 i vise dolara,to je vec pravo pravcato,kao one sto su pre 200 godina koristili samuraji,ako big da jednog lepog dana da imam u posedu jednu takvy...

[ARBITER]

Jos nesto: Ona Wakizasi katana je mnooooooogo mocna,kud mi koji djavo i pokaza,sad cu morati da je kupim,nema meni nista od noza...

[GreyWolf]

[ARBITER]

[Dragorn]

S' obzirom da mi je moj ortak Dragorn pokazao ovaj sajt, a mene licno i ne interesuju mnogo macevi i uopste ove teme necu otvarati nalog ovde (a naj verovatnije necete videti ni moj post vise ovde).

Sve u svemu, posto imam iskustva sa metalima, skolu koja je usko vezana za metale, a i moj cale se godinama bavi time, sigurno vas zanimaju materijali i nacin izrade maceva.

Materijal mora da bude dovoljno "zilav" ali ne i mek. Mnogi su pominjali Steinless Steel ili medju majstorima popularno nazivan prochorm. Ova legura se sastoji od oko 90% celika i 10% hroma. Hrom kao element obavija svaki molekul celika i na taj nacin se dobija legura koja nije podlozna oksidaciji, velike tvrdoce, ali isto tako i previse krut materijal. pri udarcu o neki cvrsti predmet (bio to metal ili kamen) on "puca" tako da (shto je neko ranije rekao) dobijate brzo dva maca. Takodje prochrom je nemoguce termicki obraditi jer gubi sve svoje osobine. Glatke strane (koje u pocetku deluju jako sjajno, brzo se izgrebu i dobiju (jedva primetan) beli sloj (jer i hrom oksidira do nekle) tako da morate ponovo da polirate. Sve u svemu, uzmite svoj kuhinjski noz pa pogledajte malo bolje. Opet uzmite svoj kuhinjski noz, stavite ga na neku vrstu nakovanja (sina od voza) i udarite ga cekicem sa strane...


Neko je pomenuo gibnjeve (opruge) kamiona. Odlicna stvar za mac, s'tim sto gubi svoje karakteristike pri termickoj obradi. Postaje krt, i neuoptrebljiv.

Postoji gomila legura (takozvani poboljsani celici ili OCR celici) koje se mogu upotrebiti u ovu svrhu ali ih je jako tesko naci u vecim kolicinama.

Najbolja stvar koju mozete iskoristiti za mac je cisto gvozdje koje se kasnije (opisacu i nacin) poboljsava i dobija celik koji je dovoljno tvrd (da se ne bi ostecivao i dobijao udubljenja pri udarcima) a istovremeno i zilav kako ne bi pucao pri udarcima.

Naime, kovanje se vrsi u kovackoj peci (kasnije cu vam napraviti slike uproscenih kovackih peci. Potreban vam je aparat za varenje, par debljih komada lima, jedna deblja metalna cev i obichan kucni usisivac koji ima mogucnost postavljanja creva na deo za izduvavanje. Sloboda Cacak je zakon).

Vatra koja se dobija u kovackoj peci, dobija se uz pomoc obicnog kamenog uglja, koji pri svomsagorevanju oslobadja ugljen monoksid i pri velikim temperaturama (temperatura usijanja gvozdja) se sjedinjuje sa gvozdjem i na taj nacin dobijate celik. Temperatura se postize tako sto se u ugalj ubrizgava kiseonik pod velikom brzinom (nekada mehovi a sada usisivaci Sloboda Cacak ).

Uglavnom, komad gvozdja (ma kog oblika on bio) treba zagrejati na veliku temperaturu, a zatim izvuci kovackim klestima, postaviti na nakovanj i oblikovati kovackim cekicem. Udarci moraju biti brzi, precizni i sto je neko pomenuo ranije, jako je lako povrediti ledja na ovaj nacin. Kada se gvozdje ohladi dosta ispod tacke usijanja, potrebno ga je potopiti u hladnu vodu, kako bi se postigla krutost materijala (naglo hladjenje molekula). Ovaj postupak se naziva kaljenje i potrebno je veliko iskustvo u tome. Bitno je znati na kojoj je temperaturi gvozdje (a to se gleda prema boji zazarenog gvozdja), do koje temperature sme da stigne i slicno. Ovaj postupak u praksi najbolje znaju stari kovaci (obicno cigani)

Postupak se ponavlja dok vas mac (t.j. njegovo secivo) ne dobije svoj konacni oblik.

Nakrsnicu je najlakse izliti (takodje od gvozdja) mada za postupak livenja gvozdja potrebne su vam tzv visoke peci. lije se u kokili t.j. najcesce u pescanom kalupu. Ovo mozete naci u fabrikama za proizvodju radnih masina i industrijama predvidjenim za livenje. Uglavnom, gurnite nekom ko radi u livnici flasu rakije i on ce vam to izliti. Morate mu dati i model napravljen od gipsa ili drveta. Kasnije, nakrsnicu je takodje potrebno iskaliti i doterati njen oblik kovanjem.

Nisam siguran od kog materijala bi trebalo da bude drska ali ako je od metala, i obavijena kozom onda je takodje najlakse izliti i za nju nije toliko bitno kaljenje i kovanje.

ukoliko se ne varam, jabucica bi trebalo da bude protuteg za ostvarivanje balansa. U svakom slucaju najbolje bi je bilo iskovati od vec odvojenog komada gvozdja. Najlepsi se efekat dobija ako ima na sebi ostavljene udarce od cekica (mozete videti na pojedinim starim kovanim ogradama).

Kasnije, mac koji ste dobili kovanjem (a dobija se jako glatka povrsina) potrebno je ispolirati do savrsenstva (mada macevi nekada i nisu sluzili samo za lepotu vec im je bila vaznija prakticnost) i zaostriti brusnim kamenom. Brusni kamen mozete naci kod svakog ko ima rucnu kosu (kao smrt).

Sve u svemu. evo vam o materijalima. Slika "kovacke vatre" sledi.

P.S. Planiram da uzmem jednu kovacnicu pod svoje pa cemo videti hocu li tamo da pravim maceve

Ne davite Dragorna za ovo jer ja nisam Dragorn

[Jatrokle]

Nabavio sam jedan xiphos u grckoj.

[Nirgal]

I..... Slika?

[Zilot]

[Nirgal]

Nisam od onih koji smatraju da su Japanci bogovi macevanja/izrade seciva/borilackih vestina.... ali takodje pokusavam da nemam predrasuda ni prema evropskom naoruzanju i nacinu borbe kao necem savrsenom i dominantnom na svetskom nivuou. Jednostavno nisam do sada naisao ni na koga ko se toliko dobro razume u evropske i istocnjacke borilacke vestine i naoruzanje da bi modao da napravi poredjenje koji ima smisla. Necu ni u sta da te ubedjujem, ali samo smatram da jos uvek na postoji valjana komparativna studija evropskih i japanskih borilackih vestina i naoruzanja.
Za sada mogu samo da delim neka tvoja misljenja, ali ne sva. Japanci nisu imali preterano kvalitetnu rudu do nekog 15.-16.v. (a ni tad se nisu preterano usrecili) pa su se snalazili kako su god znali i umeli. Kult japanskog seciva je i nastao(just ASSuming) jer je s takvim materijalom kovanje maca i bilo polubozanska umetnost. Sad, pitanje je kakvo je bilo prosecno japansko secivo u, npr. periodu 1500.-1530. u odnosu na prosecno evropsko, ali tesko da su najbolji japanski primerci zaostajali za najboljim evropskim secivima po pitanju izdrzljivosti i prilagodjenosti nameni. S druge strane Evropa je bogta (bila i jste) kvalitetnom gvozdenom rudom, pa je proizvodnja boljih seciva bila znatno olaksana nego u Japanu. Generalno, evropska seciva su po pravilu zilavija i malo manje tvrda od japanskih, sto je smanjivalo mogucnost da se polome u borbi.


Sve u svemu, trudim se da ne mesam babe i zabe, tj. Evropljane i Japance, ali da je ikada doslo do ozbiljnijeg sukoba u periodu izmedju 1200. i 1650. reda velicine nekoliko hiljada ljudi, na terenu koji odgovara obema stranama kladio bih se na evropljane. Mislim da je takva situacija jako dobra za besciljno ubijanje vremena i posveticu se tome cinm se neko seti da mi to omoguci.

Idem da spavam...

[Zilot]

Pa.. da. Nikad nije postojala savrsena vojiska. U zavisnosti od terena i prilika pravilo se i oruzije, i nacin ratovanja, tako da evropa nije savrsena i dominatna na svetskom nivou. U stvari evropa jeste civilizovala, relativno, ceo svet, ali tokom svih osvajanja vojska se prilagodjavala.
I, da ne odem s teme, nama bi bilo tesko da kroz razgovor poredimo dva potpuno razlicita nacina borbe da se u istoriji to nije desilo. Znaci, negde oko 18. veka, kao gost na francuskom dvoru nasao se japanski car. On je sa sobom, kao svoje najelitnije ratnike, poveo samuraje. I tad oni odluce da odrze takmicenje izmedju musketara i samuraja. Tad, na tom takmicenju, musketari su pobedili sa oko 150, ne znam tacno, pobedjenih samuraja i 2 ili 3 musketara!!! Tako da nije da nema istoriskih podataka.
A, sto ti kazez, da su se nasli u bitci to samo mogu da zamislim kakav bi pokolj nastao kad bi evropski tesko oklopljeni konjanici, u punom galopu, se sjurili na jadne, oklopljene samo kozom, japance.