DA LI IMATE MAČ, ili ćete ga nabaviti ili napraviti?

[Nirgal]

[Strider]

[Nirgal]

[Telcontar Elessar]

Ok onda necu da te hvalim....

[FoRsAkEn]

Hilt\balcak, samo sam upotrebio stranu rec, rain guard je zadebljanje na pocetku seciva i sluzi da spreci ulazak vode u korice




btw ja imam kratku katanu(ovo ja vezbam )

[Aes Sedai]

@Nirgal: Mac je fantastican, uobrazio se ti ili ne... Jednostavno mnogo mi se svidjaju neki macevi koji su naizgled tako prosti... tj. nemaju ukrase i sl...
Je l' imas korice za njega? I nisam video da li si napisao koliko si platio?

I kako ja da napravim mac? Koliko je potrebno znanja, vremena, alata i slicnih stvari za to? Eto, Nirgal, uvek tebe nesto smaram...

Sto se tice mog maca, posedujem (ako nisam vec napisao negde), ukrasni mac firme MARTO... To je navodno replika maca Fridriha Barbarose, tezina je oko 1.5kg, 115 cm je dugacak (90cm ostrica), i balans je na 20cm od stitnika.

[Nirgal]

[Aes Sedai]

[Nirgal]

Nista, onda. Brusilicu u ruke  i izbrusi ga od komada flaha. Jedino sto ce da bde mekan.  Samouzmi najgrublju smirglou za brusilicu i masku za prasinu. Bice ti potrebno 10ak sati da napravis secivo. Inace, ja korisitm ugaonu brusilicu, a secivo drzim u stezi, mada mozes sve da uradis na tocilu. Cini mi se da je ugaona najpreciznija. da, naravno kad se priblizis finalnom obliku uzmi finiju smirglu, oko 120- pa na gore.

[Aes Sedai]

Ne znam koliko cu glup ispasti, ali sta je flah?!
A i nije vazno kakav je kvalitet, to je samo ovako, za zid, i cisto posedovanje...

[Strider]

[Migza]

Malo sam bazao netom i pronashao zanimljiv chlanak o jednom kovachu oruzja iz Pirota. Reko ako neko od vas zaljubljenika mozda ima zelju da nauchi neshto od iskusnog kovacha. Adresa nazalost nije spomenuta u ovom chlanku ali mislim da ne bi bio problem naci choveka. Elem, evo ga chlanak.

...
U starom delu Pirota, oko zelene pijace, do pre dvadesetak godina bilo je mnogo zanatskih dućana, a sada se, pod naletom industrijalizacije, za kupce bori jedina preostala zanatska radionica - kovačnica Dragana Durmiševića.

Durmišević je radionicu i kovački zanat nasledio od svog oca Momira, i on je četvrta generacija kovača u svojoj porodici.
Posao je počeo Draganov pradeda Memiš Durmišević 1880. godine otvorivši kovačnicu u glavnoj ulici tadašnje varoši. Pradeda Memiš se uspešno bavio ovim zanatom sve do početka Prvog svetskog rata kada je otišao na front. Više se nije vratio.

Poginuo je i sahranjen je u Grčkoj. Posao je nastavio njegov sin Selim, radeći u radionici do početka Drugog svetskog rata, a 1941. godine je zarobljen i pet godina je proveo u nemačkim logorima. Po završetku rata nastavlja da se bavi kovačkim zanatom sve do 1974. godine kada kovačnicu prepušta sinu Momiru.

- Kada je otac preuzeo kovačnicu od dede Selima, ja sam počeo da mu pomažem. Bio sam u četvrtom razredu osnovne škole. Kovači moraju da uče dosta, ovaj zanat se ne može savladati brzo - kaže Dragan Durmišević, dodajući da je danas zanatlijama teško da opstanu, a država ne stimuliše zanatsku proizvodnju.

- Promet je poslednjih godina opao, a materijal, ugalj, porez, održavanje radnje, sve to mnogo košta. A narod nema para. Kupuje motike, ašove, sekire. Popravljam i poljoprivredne alatke, ali od toga nema zarade - priča majstor Dragan.
Ovaj vrsni kovač rado priča o onome što najviše voli da proizvodi - o hladnom oružju.

- Oduvek me je interesovalo oružje kojim su se borili naši preci. To interesovanje je počelo još u mom detinjstvu, valjda kada sam prvi put ušao u kovačnicu, poželeo sam da napravim koplje kojim su se borili stari Rimljani. Ali morao sam prvo da saznam kako je ono izgledalo. Počeo sam da listam knjige, a posle toga i da naručujem kataloge. Kada sam izučio sve tajne kovačkog zanata počeo sam da kupujem sablje - prave, krive, hajdučke, turske jatagane. Za tu moju strast prema hladnom oružju, ni sam ne znam kako, saznali su kolekcionari. I počeli da naručuju razno oružje. I ovo koplje je narudžbina. Dolazi mi i mnogo kupaca iz inostranstva, iz Austrije, Nemačke, Italije, iz cele Evrope. Oružje najviše volim da radim, to je za mene pravo uživanje. Za kovanje sablje nije potrebno samo znanje, sablja se kuje srcem - priča praunuk i unuk ratnika i kovača.

Dragan Durmišević ima zavidnu kolekciju mačeva, sablji, jatagana.

- Nikako ne mogu da kompletiram svoju kolekciju. Ljubitelji starog oružja i kolekcionari kada vide moju kolekciju, po pravilu, neizostavno moraju da imaju neki komad baš iz te kolekcije. Kažu da ću ja sebi iskovati sablju. A ja, kako poznajem tu vrstu strasti, prodajem komade iz svoje kolekcije. I stalno mi nedostaje jatagan, sablja ili mač - priča Durmišević s ljubavlju i pomirljivo dodaje: "Šta ću, valjda mi je takva sudbina, da kujem sablje i da ih šaljem u svet".

Majstor Dragan može da napravi sve što mu oko vidi, ponekad je dovoljno i da se samo objasni šta se želi, pričaju mušterije ovog vrednog kovača. On pravi ograde od gvožđa, kapije, okove.

- Bivši direktor pirotskog Muzeja Branko Najdanović želeo je da kompletira ono što je Muzej nekad imao pa je nestalo. On je naručio i ja sam napravio okove za vrata, za prozore, za kapiju. Radio sam i za mnoge Piroćance, sve što su naručivali. I za kupce iz mnogih gradova Srbije.

Poslednji pirotski kovač Dragan Durmišević svoje veliko i bogato znanje nema kome da prenese. Njegov sin nije zainteresovan za kovački zanat. A i u našem vremenu nema mnogo mesta za rasne konje, sablje i jatagane - pomirljivo kaže jedini kovač. čija radnja uspešno odoleva pred naletom butika i piljara.

[Nirgal]

Imam taj clanak, ali na papiru. Nikad nisam isao do Pirota, ali imam drugara odande pa mozda nesto izbunarim.

Btw. flah je traka lima. niste glupi, to je majstorski izraz...

Inace za SLOove (sword-like object)  mozes da koristis obicno gvozdje i kao sto sam rekao brusilicu. Mozda ces morati tu i tamo malo da ga cuknes ali nije to kriticno. E, da i busilica za jabuku.

[GreyWolf]

[Migza]