@Daemon: Stvarno mislim da se od čoveka kakav je Dontos ne može očekivati moralna postojanost, naročito kada je u igri deset hiljada zmajeva. Ali, s druge strane, možda sam ja previše cinična, možda treba verovati da je Dontos potražio nagradu samo zato što nije budala.
A što se ove druge stvari tiče...Džofri, osim na samom početku, nije izigravao Sansinog prijatelja, nije se trudio da zadobije njeno poverenje, već je i verbalno i fizički divljački nasrtao na nju. Sa Džofrijem je znala na čemu je. On jeste bio donekle nepredvidljiv u okrutnostima, budući da iole normalan čovek ne može da nasluti šta mota po bolesnim glavama, ali je sa dolaskom Tiriona, a zatim i Tivina, njegovo iživljavanje bilo obuzdano i stavljeno pod kontrolu. Osim toga, Sansa je u KL uvek imala bar nekog, kakvog-takvog zaštitnika (Hound, Tirion), dok je u Maloprstićevim šakama potpuno bespomoćna – izgubila je čak i svoje ime. Ipak, ono što me najviše užasava kod Maloprstića je njegova „očinska“ nežnost prema Sansi, uz brainwashing lekcije kojima pokušava da je potpuno obuzme, poništi i potčini sebi. Njegovo nasilje je mnogo podmuklije i opasnije nego Džofrijevo, baš zato što je prikriveno. Ono nema za cilj da od Sanse načini „igračicu u igri prestola“ već ropsku figuru, pošto je prethodno liši svih moralnih skrupula koje je dobila u roditeljskoj kući: „Dozvoljeno je lagati“, „Ja sam oduzeo nevinost tvojoj majci“ etc. Maloprstić je od Sanse načinio saučesnika u ubistvu Lize Erin (IMO, nije morao da ubije Lizu onda kada je ubio) da bi je što čvršće vezao sa sebe. Nije ni čudo što je Sansa malodušna i potištena, iako je niko fizički ne zlostavlja. Na delu je ubijanje njene ličnosti, onog suštinskog, najplemenitijeg dela Sanse koji je Houndu rekao da postoje bogovi i pravi vitezovi. No, bez obzira na sve, ipak smem da se kladim da Maloprstić biti poražen, iako od početka serijala Sansa igra
sans, bez jezovuka, i ikakvih aduta
!
priznaj da si to napisala tek onako 
