Slovenska mitologija

[murdock]

[Hannibal]

Tja, probaj u onoj knjizari u knez mihajlovoj (na velika knjizara mislim da je Mamut) video sam tamo leksikon slovenske mitologije, pa ces tu da nadjes sve. Knjiga je 200 din. tako da nije skupa. Ili malo prekopaj po internetu, to je bogomdani izvor podataka za sve moguce zanimljivosti!

[murdock]

[Morgul]

PLEMENITO DRVO ILI STABLO SVJETLOSTI

U starih naroda se je razvilo obozavanje prirode prije nego se razvilio vjerovanje u različita paganska božanstva. Usporedo s kultom vode, vatre, groma i Sunca, razvio se i kult stabla. Kod svih europskih starih naroda poznat je kult drveća, Germani su obozavali stabla hrasta, Nordijci brezu i jasen, Gali imelu koja raste na hrastu kao parazit. Kult drevća kod starih Slavena bio je povezan sa obozavanjem lipe, hrasta i breze. Vjerovalo se da se u krošnjama drveća nalaze sjedišta moćnih bogova. Kod Slovena su stabla bila posvećena pojedinim bogovima: hrast Perunu, jasen Svantevidu (Svetovidu, Sutvidu), lipa boginji Vidi, a breza bogu žetve Potrimbi. Kult stabala je u glavnom, posljedica vjerovanja da su ljudi postali od stabala odnosno drveta ili da po svojoj smrti produžuju život u njima, ili da su ona sjedišta viših bića. Mit obožavanja stabla u slovenskom svijetu sastojao se u tome što su Sloveni stabla smatrali sijelom nekog svoga dobrog pokojnika, koji njih štiti. Helmold spominje u svojim zapisima, da su se Sloveni običavali zaklinjati starim drvećem. Obično su iznad grobnih humaka zasađivali hrastova staba, na spomen svojim praocima. Takvo stablo se gajilo i prinosile su mu se žrtve kao zaštitniku svoga roda.

U početku stari Sloveni poštovali su pored raznih starih božanstava i posebno božansko trojstvo u sastavu boga Peruna, Potrimbe i Pokola. Kultna mjesta ovim božanstvima nalazila su se pod granatim starim dubovima ili u ograđenom svetom gaju. Tu su u koru stabla urezali likove, u svakom stablu po jednog od navedenih bogova trojstva, a ispred ovih bili su žrtvenici, na kojima se polagalo žrtve.

"Žili v ljesje, molili's pnjam"
"Živjeli pod stablima, molili se panjevima"
A. Afanasayev: Poetičeskija vozzrenja Slavjan na prirodu

Hrast

Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast. U šumama svetih hrastova ložili su vječnu vatru, bile su ograđene plotom, za zaštitu od stoke i zlih ljudi. Stablo hrasta bilo je posvećeno bogu gromovniku Perunu. U stara vremena su pod starim hrastovima vijećali starješine o potrebama svoga roda. Po drugim hrastom na humku prikazivao je starješina ili prinosio žrtvu bogu Perunu. Ogromna stabla hrasta ponekad stara i po više stotina godina, rasla su na humcima, a narod ih je osobito poštovao. Tih kultnih hrastova bilo je mnogo, te su ih i za hrišćanskog doba veoma poštovali. Pod hrastovima su se često nalazili ogromni kameni žrtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili žrtve bogovima. Te žrtvenike su u slovenskim zemljama moglo vidjeti sve do kraja 15. stoljeća. U mnogim slovenskim zemljama, kako na istočnim tako i na zapadnim stranama, kao i uz priobalna područja Baltika, a takođe i na otoku Rujanu još i danas se nailazi na ogromna stabla hrastova koja su obilježavala grobove davnih predaka. I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi prije ozdravili. Poštovanje hrasta postoji i danas u mnogim krajevima.
U pribaltičkim krajevima Sloveni su držali velika stabla svetima. Osobito su obožavali hrastove i breze, a poštovali su i staro trojstvo: Peruna gromovnika, Potrimbe boga žetve i Pokola zloduha podzemlja. Zanimljivo je svetiše u pribaltičkim krajevima, na Romowom Polju gdje se nalazi kompleks stare šume, svetiše Svantomesto tu se najznačanija bila tri hrasta koja su simbolizirala staroslavensko trojstvo Perun- Trebun- Pokola. Na srednjem hrastu bio je ucrtan lik Peruna.

Hrast rodovski zaštitnik nad slavenskom grobnicom
na otoku Rujanu, nedaleko mjesta Putbus

Lipa

Stari Sloveni su živjeli su u lipovim šumama. U literaturi se spominje lipa kao sveto slovenski drvo pa se može zaključiti da su Sloveni prije prijelaza u hrisćanstvo poštovali božanstvo šume, dakle i dušama bili povezani s lipom. Prema predaji vršili su obrede i podnosili žrtve lipi kao božanstvu. Običaj obožavanja lipe zadržao se i kod Slavena koji su napustili staru domovinu pa utiču ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana, da je time očuvaju od gromova i požara. Narodna uzrečica kaže:
"Cvjetokitna lipo, tebe u svoj srdi,
Niti Perun žarkom strijelom ne nagrdi!"
Uobičajeno je bilo i vjerovanje da lipa čuva čovjeka od zla i uroka. U lipovim šumama Sloveni su sabirali med i vosak. Medovina ili medica bila je Slavenima omiljeno piće.

U Bosni je postojalo vjerovanje da se ne smije posjeći stari hrast ili lipa, jer bi onaj koji bi ga posjekao mogao umrijeti ili teško oboljeti. A ako bi to netko učinio, morao je na panju odsječenog stabla prinijeti žrtvu i to tako da nekoj domaćoj životinji, kokoši ili janjetu, odsiječe glavu sa istom sjekirom kojoj je stablo sjekao, pa mu se ništa neće dogoditi. Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Crnogorci vjeruju da tisa tjera aveti pa se i danas stavlja u odjeću, stavlja volovima u rogove ili se smješta u dječju kolijevku da djetetu ne naškode vještice.
Vjerovanja su upozoravala da neka stabla treba zaobići. To se je osobito odnosilo na orah, najnesretnije drvo, povezano s demonima (iako ono kao i mnoga nesretna stabla može djelovati i ljekovito). Južnoslavenski narodi vjerovali su da orah nikako ne smije saditi mlad čovjek jer, ako ga posadi, umrijet će onda kada deblo postane debelo kao mladićev vrat. U selu Djedina Rika u Hrvatskoj ne sade ni danas orah pokraj kuće jer se vjeruje da unosi razdor u kuću. Ispod oraha ne uspijevaju druge biljke pa se vjeruje da je njegova krošnja demonska. Zato naši stari nisu htjeli zaspati pod njim jer su vjerovali da bi se probudili bolesni.









.......................................................................................
Slovenska religija postuje odbranu,zivot i prirodu.

Svarog je vodja slovenskog panteona i vodja Svetog Trojstva.On je bas kao hriscanski bog,
Tvorac svega,dalek i nepoznat.

Ostali clanovi Svetog Trojstva su Svetovid i Perun.

Svetovid,koga i danas slavimo na Vidovdan,je Zastitnik Slovena,onaj ko sve vidi i obasjava.Neki ga smatraju za boga sunca,ali to je Surijina uloga.On stiti Slovene od zla i prevare.

Perun je Unistitelj,ali u pozitivnom smislu. On unistava i prociscava lose da bi dobro moglo da se siri.Takodje i bog rata za Slovene.Nazalost,zbog njihove burne istorije,
on je postao najpoznatiji i dugo je bio smatran za glavnog slovenskog boga.Varjazi, koji su nastali stapanjem Slovena a Vikinga su uzeli Peruna za glavnog boga i zvali ga Perunko i zrtvovali mu ljude.

Belobog i Crnobog su dve suprotnosti.Oni simbolizuju pozitivno i negativno u najsirovijem smislu.Oni su u slovenskoj religiji olicenje shvatanja koje su Sloveni imali za veciti sukob suprotnosti u univerzumu i balans koji time nastaje.

Dajbog je Parotac Slovena,onaj koji daje zivot,onaj koji je u Svarogovo ime stvorio Slovene.Svi Sloveni smatraju sebe za njegove unuke i jedan je od najcesce pominjanih bogova.

Veles je bog poljoprivrede i izobilja.On pomaze Slovenima da se nahrane i opstanu. On je zaduzen za ratarstvo,stocarstvo,ribarstvo,
lov,pcelarstvo...ukratko sve sto je Slovenima bilo izvor hrane.Njemu je posvecena Velesova Knjiga,slovenska biblija.

Surija ili Horos je bog Sunca i konja.Za Slovene je Sunce Surija koji u svojim bojnim kolicima jase sa istoka na zapad.Postojalo je celo pleme koje se smatralo Surijinim potomcima i zvali su se Surezani.Egipcani su ga usvojili pod nepromenjenim imenom,Horos.

Cislobog je bog matematike i ostalih nauka.
Zastitnik mudraca i filozofa.

Tu su i drugi,nizi bogovi:

Jaro,Lada,Denica,Mitra(koga slavimo na Mitrovdan,koga su usvojili Indusi),Visnji (koga su Indusi usvojili kao Vishnu),
Koledo(od koga potice rec koledar) i mnogi drugi.Kasnije su smrtnici bili proglasavani bogovima pa je tako,na primer,nastao Bak,a Belobog je postao Bakov otac.


Sloveni nikad nisu molili svoje bogove da im na bilo koji nacin pomognu.Oni su samo postovali svoje obicaje,svoje pretke i hvalili svoje bogove,a bogovi su im zauzvrat pomagali.Kada bi neko pleme posustalo u svemu ovome,bogovi bi mu manje pomagali.
Slovenski obicaji su veoma lepi.Licna higijena je imala veliku ulogu u slovenskim obicajima.Obavezno su se kupali PET puta dnevno i za to vreme pominjali svoje bogove.
Danju bi radili,a uvece bi se okupili i pevali o svojim podvizima,borbama i naravno bogovima.

Narodno pice Slovena je medovina,a Perunov simbol je rog iz koga se preliva medovina.
Medjutim,medovina nije Slovensko sveto pice.
To je suru-napitak.Na jednoj plocici Velesove Knjige je bio napisan recept za suru-napitak,ali je bas taj deo ostecen. Jedino sto je ostalo je da se koriste med i nekih devet trava.
...................................................................................................................................................................................................................................




Slovenski panteon

Velikom seobom Starih Slovena, naših dalekih predaka, i njihovim doseljavanjem na naše prostore, donesena je jedna posebna kultura i religija. Vremenom se ona stapala sa starosedilačkim narodima, a nakon primanja hrišćanstva stara vjera je sve više protjerivana i polako tonula u zaborav. Veliki dio raskošne slovenske mitologije je zauvijek zaboravljen. Ipak u svijesti naroda kroz nazive određenih mjesta i gradova, kroz stare legende, priče i pjesme, kroz neke spomenike i rijetke hronike stranih putnika sačuvani su neki tragovi. Ono što danas znamo sakupljeno je pomnim proučavanjem stručnjaka i većim dijelom svodi se na maglovite pretpostavke.
Sva vjera Starih Slovena i njen kult proizašli su iz prirode, što znači da su kao i većina paganskih naroda obožavali Sunce, Mjesec, zvijezde, munje, oblake, vatru... Zna se da su veoma često prinosili žrtve svojim božanstvima, hroničar Prokop Cezarec o tome kaže: "Ne znaju za sudbinu i ne dopuštaju da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. Kada im usled bolesti ili rata pripreti opasnost od smrti, oni se zavetuju, ako se spasu da će odmah prineti bogu žrtvu. I čim se spasu, oni to doista i čine i veruju da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. Sem toga oni obožavaju reke, nimfe i druga božanstva i za vreme žrtvovanja oni gataju." Božanstva se nekada javljaju u ljudskom obliku da bi zadovoljili svoje erotske potrebe sa ženama i djevojkama (kao demon Trojan) što je česta pojava u svim mnogobožačkim religijama. Žene im se rado predaju jer se zna da najbolji junaci potiču od bogova, demona, zmajeva i vila. Od životinja su poštovani vo, petao, zmija i vuk, jer se u njih vrlo često pretvaraju ova božanska bića. Geneologija slovenskih božanstava je vrlo neodređena i vrlo je teško obuhvatiti i dokazati. Nebo je bilo povrh svega i bogovi su obitavali na njemu, vjerovatno zato što se ono nije moglo uhvatiti ni dostići. Nebo je sve obuhvatalo i okruživalo, bilo je sveprisutno. Prema svim pronađenim izvorima nije sporno da su imali jedno panslovensko vrhovno božanstvo, međutim, različiti hroničari izdvajaju različite bogove tako da nije baš jasno da li je vladar slovenskog Olimpa bio Svarog, Perun ili Svetovid. U narednom dijelu ćemo navesti neka božanstva za koja je sigurno da su obožavana, kao i njihova osnovna svojstva i moći.
SVAROG - On je praotac svjetlosti i toplote, prastvoritelj neba pod čijim svodom se sve rađa i događa. Pored toga što je praotac zemlje i svjetlosti, on gospodari svim rodom i plodom na zemlji. On je vrhovni bestjelesni bog i prema tome nema dejstva na materijalni svijet, ali vrši ogroman uticaj na volju drugih bogova. Njegov sin je Dažbog, kralj Sunca, a pored
toga njegova djeca su još i vatra, odnosno, oganj koji predstavlja Svarožića, zatim Mjesec i zvijezda Danica. Ostaje mutno
da li je bog sunca bio Dažbog ili Svarožić.

PERUN - To je opštepoznati slovenski bog koji je poznat kao gospodar munje i groma, on je najviše spominjan bog i najviše se održao u folkloru. Predstavlja burno olujno nebo i grmljavinu (kao Zevs kod Grka ili Tor kod Germana). On je bog koji udara i krši, takođe označava i kišu. Ljetopisac Gvanjini opisuje kakva mu je pažnja bila pridavana: "U počast ovog idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. Ako se nepažnjom slugu, koji je moraju čuvati, ova vatra ugasi, svi bi bez ikakve milosti bili osuđeni na smrt."SVETOVID - Njegova proricanja su najizvjesnija, njegov hram je prvenstveno bio proročište kojem su svi godišnje prinosili otkupe u žrtvama. Ovaj bog je najsjajniji po pobjedama, sve slovenske pokrajine su ga poštovale i slale danak njegovom
proročištu. Čak ni u ratu ništa nije smjelo uprljati ulaz u hram. Svetovid je onaj koji zna i vidi sve na svijetu. Njegov kip je opisivan kao idol sa četiri glave, dvije sprijeda a dvije s leđa; u desnoj ruci je držao rog, a u lijevoj luk. On vidi na četiri strane svijeta i njegov um nadmašuje sva vremena jer poznaje prošlost, sadašnjost i budućnost. Njegov raskošni hram pravljen je od rezbarenog drveta. Protivno opštem običaju, sveštenik koji je jedini imao pravo ući u svetilište nosio je jako dugu bradu i kosu, i nije smio disati dok je unutra da ne bi čovječijim dahom okužio božanstvo.
Sveštenici Svetovida su tumačili proricanja i čitali sudbinu. Ovaj bog je svojim sljedbenicima davao svega u izobilju a za druge je bio bog rata i poraza (naročito prema hrišćanima). "Naročito poštovanje prema Svetovidu pokazivali su Sloveni na
taj način što su godišnje po jednog hrišćanina, koga su kockom određivali, njemu žrtvovali," zapaža Spasoje Vasiljev na osnovu Herodotovih zapisa koji se ne mogu uzeti za ozbiljno.
Vjerovalo se da Svetovid noću uzjaše bijelog konja i progoni dušmane Slovena.
TRIGLAV - On je oblačio polja travom i šume lišćem, takođe je vladao plodovima zemlje. Postoji očita sličnost između Triglava i Svetovida. On ima tri glave na kojima su povezane oči i usta povezom. Pretpostavlja se da bi to moglo da simbolizuje tri carstva (nebo, zamlju i pakao), a poveze je nosio da ne bi saznao ljudske grijehe. Triglav je takođe dobar prorok i prorokuje preko njemu posvećenog crnog konja. Tog konja niko nije smio da dotakne osim četiri žreca koja
su ga pazila i jedan je uvijek išao za njim. Smatralo se da je Triglav izuzetno sklon ljudima.
VOLOS (Veles) - To je bog plodnosti, podzemnog svijeta i zaštitnik životinja odnosno stada i stoke. I on je bog ratnik.
STRIBOG - To je bog riječnih tokova i potoka nabujalih od kiše, bog vodenih i vazdušnih strujanja. On donosi hladne vjetrove, bure i nevrijeme, on je bog leda i mraza.
MOKOŠA - Zlo žensko božanstvo koje se često spominje uz ostale bogove. Vjerovalo se da ona obilazi kuće i nadgleda prelje.
Njen kip je izgledao kao strašna nakaza sastavljena od različitih dijelova životinjskih. Ona označava muke i nevolje, ružna
je i gadna i simbolizuje sve čovjekove strasti.
TROJAN - Vjerovalo se da u svakom starom i napuštenom gradu živi slovenski bog ili demon Trojan. Po narodnim pričama to je demonsko biće koje živi u zamku u šumi, a noću obilazi i obljubljuje djevojke i žene. Bojao se Sunčevih zraka jer su ga mogli spržiti.
RUDJEVID, JAREVID, PEROVID - Ova božanstava se uzgredno spominju kao bogovi sekundarnog značaja, to su lokalni bogovi.
Ruđevid je imao sedam glava i osam mačeva (sedam je nosio oko pasa, a osmi u ruci) iz čega se jasno vidi da je u pitanju
bog rata.
Jarevid je bio bog srdžbe, jarosti i rata. Njegov štit koji je visio u hramu (prekriven zlatnim pločicama), niko nije smio dotaći, kad su išli u rat nosili su ga pred sobom uvjereni u pobjedu. Jedan zarobljeni njemački sveštenik im je pobjegao tako što je u hramu zgrabio štit i dok je bježao niko ga nije smio dotaći.
Perevid je imao pet glava i svoj hram. Moguće je da su ovi bogovi varijante Svetovida zbog nastavka -vid, koji sadrže u imenima.
PRIPEGOLA (Podaga) - To je bog zlih djela, onaj koji sasvim uništava i razara, dakle bog razaranja i smrti (vjerovatno samo za svoje neprijatelje). On je zaštitnik poljskih radova i usjeva, bog lovaca i vremena. U jednoj poslanici arhiepiskopa
Adelgota navodi se da Sloveni hrišćanima sijeku glave i prinose ih bogu Pripegali kao žrtvu iako se zna na osnovu Velesove knjige sa sloveni nisu prinosili krvne žrtve - sto samo kazuje o verodostojosti izjave jednog arhiepiskopa . Pred hramovima drže pune pehare krvi jer se bogovima dopada hrišćanska krv.
CRNOBOG - To je Djavo ili bog zla. Sloveni su imali običaj da se na gozbama obređuju jednim peharom u ime bogova dobra i zla. Smatrali su da sve dobro dolazi od dobrog boga a sve loše od zlog. Crnobog je jedini koji stoji nasuprot drugim moćnim bogovima koji su skloni ljudima, jedini on im čini zlo.
MORANA - Boginja zime i smrti. Ona predstavlja mrtvu prirodu, hladni vjetar i snijeg. Sjećanje na Moranu ili Moru se očuvalo do danas u narodnim vjerovanjima.
VUKODLAK, BESOMAR - Vjerovalo se da zla duša koja uđe u vuka postaje Vukodlak. Ovo je bilo povezano sa vjerovanjem da se duše zlih ljudi poslije smrti pretvaraju u pojedine životinje - povampire se. Interesantno je vjerovanje našeg naroda da Srbin potiče od vuka. Vjerovanje u Vukodlaka je rasprostranjeno kod svih Slovena. Prema nekim hronikama, slovenski susjedi su bili ubijeđeni da se svi Sloveni u ponekad pretvaraju u vukove. Vukodlak izlazi iz groba, davi ljude po kućama i pije im krv. Može se provući kroz najmanju rupicu. Otkriva se tako što se prevodi vrani konj bez biljega preko groba jer on ne smije preći preko Vukodlaka. Kada ga pronađu izbodu ga glogovim kolcem i bace u vatru da sagori.
Besomar je demon grozote i odvratnosti.
VESNA, DEVANA - Vesna je boginja koja se sa sigurnošću stavlja u slovenski Panteon. Ona predstavlja dolazak vedrog godišnjeg doba, proljeća. Ona svojom ljepotom označava svjetlost i jasnoću. I za Devanu se povezuju slična svojstva, i ona bi mogla biti boginja proljeća ili plodnosti.
VILE - Spomenici koji potiču još iz VI vijeka govore o tome da su Sloveni obožavali vile. One su niža mitska bića,
prelijepe žene prekrasnog lica i stasa sa divnom do zemlje dugom crnom ili zlatnom kosom u kojoj leži sva njihova moć.
One su vječito mlade i nose tanke prozračne haljine koje obično kriju kozje noge. Neke vile imaju i krila i sve veoma
lijepo pjevaju. Vjeruje se da duše nesretno umrlih djevojaka postaju vile. Znaju odlično da liječe i vidaju travama, ali
ako ih neko uvrijedi spremne su da čine zlo ljudima.
Interesantno je da su svi slovenski bogovi ujedno i bogovi rata. Oni su, u stvari, ratoborni zaštitnici kraja u kojem su
najviše poštovani. Dobri su prema svojim poklonicima, ali su razjareni ratnici prema svim protivnicima svog naroda. Još
jedna neobičnost vezana za slovenska božanstva je da su se po vjerovanju često pojavljivali među ljudima, uzimali su oblik
prosjaka, putnika ili, kao što smo već naglasili, životinja. Mnogo slovenskih predanja i rituala prisilno je pretopljeno
u hrišćanske obrede kojih se i danas pridržavamo. Zahvaljujući tome, ipak smo naslijedili nešto od onog iskonskog predanja
naših predaka.
......................................................................................................................................................................................................................................

Simargl

Ime ovoga božanstva različito je zabeleženo: Nestor ga beleži razdvojeno na Sim´´ i R'gl´´, dok ga kasnije spomenici beleže kao Semor´´gl´´. Šafarik /Ljafarik: Slovenské Starožitnosti" II izd. Prag, 1863./ ga međutim, naziva. Na svaki način je Simargl bio bog lokalnog karaktera, a tvrdnja, da Simargl u opšte ne pripada slovenskom Panteonu, kod tolikih verodostojnih spomenika, i suviše je smela. /L. Leže: op. cit. pg. 124./

Samim imenom vrlo je teško odrediti svojstvo ovoga slovenskog božanstva, i to tim pre, što mu je i ime različito zabeleženo. Izvori nam opet sem zabeleške njegova imena ništa više o njemu ne kazuju. Sva nagađanja slovenskih mitologa o funkcijama ovoga božanstva su samo hipoteze. Ipak je tvrdnja Ležeova, da se etimologijom imena Simarglova, pa bilo da se čita zajedno ili razdvojeno, ne dobija na slovenskom jeziku nikakav smisao, i da je ovde reč o nekom stranom božanstvu, neosnovana. Leže zato ipak tumači "na svoju odgovornost" Simaragla kao Sedmoroglav tj. kao boga sa sedam glava. Dovodilo se ime Simarglovo u vezu sa jednim tekstom iz Biblije koji glasi: "Svaki je narod stvorio sebi bogove. Ljudi Gutini stvoriše Nergala; ljudi Hamatini načiniše Ashila". N. Gedenov, a s njim i Jagić, vide u Simarglu pokvareno grčko: Sem Herakles. Bielovski je na svaki način pogrešio, kad smatra Simargla za neku zamenu Svaroga.

Ne bi li možda etimologija koju ćemo kušati da izvedemo bila dobra?!

Reč Simar'gl ili Simar'gl´´ analiziraćemo na Sima – i – r'gl´´ – kako ih i spomenici često navode. Drugi deo reči r'gl´´ dovodimo u vezu sa korenom r'g, r'y- a to je naš glagol rg-ati ili kao kompozit izrgati. U nas se često čuje pridev izrgan u značenju izrađen, iskidan. Tako se na primer kaže: "izrgo se od rada". Taj glagol rgati znači upravo kidati (u nas se čuje još i glagol gurnuti: to je taj isti glagol: rgnuti – grnuti – gurnuti).

Značenje rgati (kidati) može da se proširi i na glagol terati, goniti. Ima u nas reč "roga" što znači otkinut komad drveta, kolac, batina (vezuje se stoci za noge da se ne razbeže). Reč r'gl´´ rastavili bismo na r'g-l´´; nastavak – l´´ je nešto obično u starosl. jez. na primer: pek-l´´, što znači pakao. R'gl´´ bi dakle značilo teranje, kidanje, gonjenje, odbijanje (gonilac – odbijač). Ako sad sa ovim značenjem drugog dela reči razmotrimo reč "Sima – r'gl´´ ", dobili bi smo Simargla kao onoga koji goni Sima. Ako međutim, uzmemo Šafarikovu zabelešku toga božanstva tj. Zima – r'gl´´, dobićemo onoga koji goni Zimu, studen. Sima – r'gl´´ bi prema tome bio bog koji goni i tera zimu, dakle bog Zimogonja.

Ovaj tumač čini se blizak istini, i daje nam ujedno i pobliže određenje boga Simargla i njegove funkcije na slovenskom Olimpu.
.....................................................................................................................................................................................................................................



ROD - nema svoj "ljudski" oblik kao ostali bogovi vec predstavlja sam Svemir. On u stvari predstavlja prvobitni element (Vazduh), iz koga su kasnije nastali Vatra, Voda i Zemlja...

Svarog i Lada - predstavljaju musko i zensko olicenje Roda. Oni su zacheci svih suprotnosti i pokazuju da sve suprotnosti nastaju iz istog izvora (Vazduha). Svarog i Lada su "otac" i "majka" svih Bogova.

Njihovi direktni potomci su Veles, Perun, Dazbog i Svetovid, mada ima i informacija o Svarozicu, kao bogu vatre i potomku Svaroga.

Veles - Bog-zastitnik pastira, stoke i stada. Bog Veles je isto tako bio i bog mudrosti i magije, on nas je naucio svim zanatima, umetnosti i svega sto ljudi znaju. Naucio je ljude zemljoradnji i stocarstvu. Medjutim sami ljudi su Velesa predstavljali iskljucivo samo kao zastitnika pastira i stada, sto je u stvari netacno. Zanimljivo je da su Hriscani Velesa predstavljali kao samog Satanu... a to je cista predrasuda...

Perun - Bog groma. Medjutim on je isto tako i simbol borbenosti, zastitnik ratnika, kao i simbol slobode i pravde...

Dazbog - Bog kishe, jer sama staroslovenska rech Dazd znachi kisha! On je u stvari predstavnik snaga Dobra, prijatelj i zastitnik ljudi i od svih Bogova je on najvise pomagao ljudima...

Svetovid je Bog-zashtitnik ognjishta i otadzbine (Bog Zemlje). Imao je cetiri glave koje su gledale na Sever, Istok, Zapad i Jug (odnosno, simbolisale su cetiri strane sveta). Ujedno je predstavljao i jednog od "vrhovnih" srpskih bogova

Svet "ljudi" odnosno Zemlja se zvala "svet Jav"
Scet Bogova je bio poznat kao "visi svet Prav"
Podzemni svet (pakao) je nazivan kao "Nav"...

A evo i ostalog spiska bogova i nizih bozanstava:
Baba Jaga, Bajan, Belobog, Bukan, Bura, Crnobog, Cislobog, Cur, Dazbog, Diva, Dij, Dodola, Drema, Dunav, Horos, Hmelj, Intra, Jaze, Jarilo, Jarica, Jesen, Jutrobog, Karna, Kascej, Kvasura, Koledo, Krivda, Krisen, Kupalo, Kupalnica, Lada, Lela, Ljut, Masta, Mokos, Mor, Mora, Mraz, Nepra, Nesreca, Ognjebog, Orej, Pelen, Peperplut, Perun, Pogoda, Podaga, Polelj, Porvata, Porevit, Posvit, Pravda, Provej, Radgost, Rod, Rus, San, Svarog, Svarozic, Svetobor, Svetovid, Svetogor, Sitivrat, Sreca, Stribog, Sud, Surica, Torka, Triglav, Triglava, Tur, Turica, Uvreda, Veles, Vila, Volh, Zelja, Ziva, Zemun, Zora...
………………………………………………………………………………………………………………

Todorci - Pola ljudi pola konji, s'tim sto izgledaju kao konji sa jahacima na ledjima. I konj i jahac su jedno bice, jahaci namaju svoje noge nego rastu konju iz ledja. Spadaju u red zlih bica.Todorci su demoni u obliku konja ili jahača koji tokom Todorove nedelje i početkom naredne sedmice udarcima kopita kažnjavaju ljude zbog toga što nisu poštovali zabranu obavljanja određenih poslova, što su uveče držali upaljeno svetlo u kući ili su se u to vreme našli na putu. Ovo verovanje je rasprostranjeno kod Srba u Vojvodini i Mađarskoj, zatim u severoistočnoj Srbiji, kod Vlaha i severoistočnoj Bugarskoj.

Rusalke - Vodene vile koje umeju da pesmom namame putnika namernika u duboku vodu, ne bi li se udavio...

Vodenjak - muški mitološki lik, zli duh, koji boravi u vodi i utapa ljude, domaćin i zaštitnik vodenog prostora. Vodenjaci potiču od duša utopljenika, pogotovu onih čija tela nisu sahranjena. Po drugim verovanjima vodenjaci su duše zlih, grešnih ljudi, koje po kazni žive u vodi. Predstave o demonu vode su, u najvećoj meri, razvijene kod Istočnih i Zapadnih Slovena, a manje kod Južnih. Videti Vođanoj.

Zmaj - Prvоbitnо, zmај је prеdstаvljао vеliku krilаtu zmiјu (kоd Grkа rеč δράκων ili draco kоd Rimljаnа tаkоđе su оznаčаvаli sаmо zmiјu), аli sе prеdstаvа о njеmu tоkоm vrеmеnа mеšаlа sа drugim srоdnim dеmоnimа. Nа tu pојаvu umnоgоmе su uticаlе hrišćаnskе lеgеndе о аždајаmа mеđutim, trеbа оštrо rаzdvојiti izvоrnu prеdstаvu оd kоnfundirаnе vеzе sа аždајоm kоја vеrоvаtnо pоtičе оd zајеdničkе vеzе sа zmiјоm.

Prеmа srpskim vеrоvаnjimа, zmај i pоstаје оd zmiје kојu zа dеvеt gоdinа niје vidеlо čоvеčје оkо i tо vеrоvаnjе svаkаkо је vеоmа stаrо. Zmај sе uvеk vеžе zа vаtru pа, vаrоvаtnо, оtudа i nаstаје vеrоvаnjе dа su mеtеоriti (pаdајućе zvеzdе) zаprаvо zmајеvi, mеđutim i grmljаvinа, sеvаnjе, tutnjаvа, pоtrеsi i vrlо јаki vеtrоvi su tаkоđе vеzivаni zа zmајеvu еpifаniјu.
Zmај, prеmа nаrоdnim vеrоvаnjimа, živi u јеzеrimа, pеćinаmа ili јаzbinаmа аli је tаkvо vеrоvаnjе vеrоvаtnо prеnеsеnо sа аždаје nа zmаја. Zmајеvој prirоdi višе оdgоvаrа vеrоvаnjе dа živе nа visоkim, nеpristupаčnim plаninаmа, ili, јоš prе, u оblаcimа u «čаrdаku ni nа nеbu ni nа zеmlji». U svаkоm slučајu, zbоg tоgа štо је оgnjеvit i pun vаtrе, оn је vrlо оpаsаn pа аkо slеti nа suvо tаdа nаstаје оpаsnоst zа usеvе – sušа ili pоžаr.

Zmај је vеliki ljubаvnik; оn dоlаzi žеnаmа i dеvојkаmа, grаbi ih i оdvоdi u svоје stаništе i u tоm pоglеdu pоdsеćа nа bоgоvе iz grčkе i gеrmаnskе mitоlоgiје јеr uvеk grаbi «čistе žеnе i dеvојkе» štо је kаrаktеristikа bоgоvа.

Zа zmаја pоstојi izvоrnо i stаrinskо vеrоvаnjе о bеsmrtnоsti. Mоgао је biti ubiјеn sаmо vrеlоm vоdоm. Zmајu sе pripisuјu nеgаtivnе оsоbinе: prоždrljivоst i ljudоždеrstvо kоје su vеrоvаtnо prеnеšеnе sа аždаја i divоvа, kао i vеrоvаnjе dа zmај lеži nа sаkrivеnоm blаgu i čuvа gа. Оvо vеrоvаnjе је svаkаkо pоtеklо iz аntičkе Grčkе i gеrmаnskе mitоlоgiје аli sе оnо zаprаvо uvеk оdnоsi nа аždајu.

U tipičnо Srpskоm vеrоvаnju zmајеvi sе čаk smаtrајu zа ljudskе priјаtеljе, zа «nеštо svеtо», pа sе čаk stаvljајu u isti rеd sа svеcimа i аnđеlimа i sа njimа zајеdnо činе «Bоžјu vојsku», brаniоcе istinе, prаvdе i pоštеnjа. Dоkаz nаrоčitоg uglеdа zmајеvа su lеgеndе pо kојimа su mnоgi srpski јunаci rоđеni оd zmајеvа; «srpski zmајеvi sе bоrе sа turskim аlаmа».

Drekavac- Drеkаvаc је zаprаvо dušа umrlоg nеkrštеnоg dеtеtа, kоја nоću lutа i drеči i оvо vеrоvаnjе је nаrоčitо pоznаtо u Šumаdiјi. Drеkаvcа је vеоmа оpаsnо srеsti i vidеti јеr nа kоgа, pri mеsеčini, pаdnе njеgоvа sеnkа, tај ćе sе rаzbоlеti i umrеti.
Sа drеkаvcоm је srоdаn, vеrоvаtnо i idеntičаn, mаcаrul

Macarul - Mаcаruli su pоznаti u zаpаdnim krајеvimа i tо su dеcа kоја umru nеkrštеnа, pоsеbnо аkо su јоš nеzаkоnitа (vаnbrаčnа), pа u grоbu оživе i izlаzе оtudа i mučе i dаvе mаlu dеcu. Оni «nоću idu u društvu, i svаkоmе nаvrh glаvе gоri mаlа svеćа, а оni pljеštu rukаmа i pоdvikuјu» (Vuk S. Kаrаdžić).
Sličnо nаšеm, i prеmа sаksоnskоm vеrоvаnju, јаvljајu sе dušе nеkrštеnе dеcе nоću u prоlеćnе i јеsеnjе rаvnоdnеvnicе uz pеsmu. Nа kоgа pri mеsеčini pаdnе njihоvа sеnkа, rаzbоlеćе sе.

Nekrstenci/Nevidnčići - Zli demoni poznati kod Srba i Hrvata koji su zamišljeni kao velike ptice sa dečjim glavama koji uz zastrašujuće krike napadaju decu i trudnice.

Navi - Opšteslovenski demoni, a u mitоlоgiјi oni su оličеnjе smrti, Cаrstvа mrtvih i gоspоdаrа Pоdzеmljа, оdnоsnо dеmоnа kојi su nаstаli оd dušа mrtvоrоđеnе i nеkrštеnе dеcе. U bugаrskim prеdаnjimа zаmišljаni su u vidu pticа kоје, uz zаstrаšuјućе krikе, u tаmnim nоćimа оblеću оkо kućа i nаpаdајu trudnicе, dојiljе i dеcu. Kоd Srbа i Hrvаtа nаzivајu sе nеkrštеnci ili nеvidinčići, а zаmišljаni su kао vеlikе pticе sа dеčјim glаvаmа. Tо su zli dеmоni kојi nаpаdајu nеkrštеnu dеcu i dојiljе. Stоčаri pоsеbnо strаhuјu оd nеkrštеnаcа, kојi krаvаmа, оvcаmа i kоzаmа оduzimајu mlеkо. U Ukrајini i Pоljskој zаmišljаni su u ljudskоm ili živоtinjskоm vidu, а nаzivајu sе pоtеrčuk, оdnоsnо lаtаwiеc.

Babice - «zlе dušе» ili «zli duhоvi», umоritеljkе mаlе dеcе, nоćni žеnski dеmоni i zаtо pоrоdilju i dеtе nаrоčitо trеbа nоću čuvаti, а dеčiје pеlеnе pоslе zаlаskа suncа «nе vаljа» оstаvljаti nаpоlju «dа dеtе nе stignu bаbicе». Pоnеkаdа sе bаbicе idеntifikuјu sа suđеnicаmа ili sа аlаmа. Pо nаrоdnоm vеrоvаnju tо su žеnе dugе kоsе i u crnini, kоје sе nе mоgu vidеti, а kоје pоrоdilju i nоvоrоđеnčе nаpаdајu оbičnо nоću. Ulоgu bаbicа u gеrmаnskој mitоlоgiјi imајu vеšticе.
S оbzirоm nа vrlо zlu prirоdu bаbicа, prоtiv njih sе prеduzimајu mnоgоbrојnе mаgičnе mеrе (bајаnjе, kаđеnjе, kupаnjе ili prеsipаnjе vоdоm). Оd оstаlih аpоtrоpаја mоgu sе spоmеnuti: srp, vrеtеnо, mеtlа nаоpаkо оkrеnutа i drugо.
Pоstојi vеrоvаnjе dа su bаbicе, kао nа primеr: suđаје, kugа ili vukоdlаk, prvоbitnо bili dеmоni јеdnе pоrоdicе ili јеdnе užе krvnе zајеdnicе, а s tim sе lеpо slаžе vеrоvаnjе dа su bаbicе istо štо i аlе. Svа оvа vеrоvаnjа kоnfundirаlа su u tоku vrеmеnа.

Podmeče - Demonološko biće poznato u mitologiji Istočnih i Zapadnih Slovena, a delimično i kod Južnih Slovena. Podmeče je dete podmetnuto ljudima od nečiste sile kao zamena za ukradeno odojče.

Prikaza - mitološko biće, duh koji na putu straši ljude. Kod Južnih Slovena postoji veći broj lokalnih naziva kojima se označavaju ovakva bića. Kod Srba i Hrvata najrasporstranjeniji nazivi su na primer: avet, avetinja, vidina, duh, zablaza, mrakača, nečist, ograci, omaja, osenj, sablast, utvara itd.

Mora - U slоvеnskој mitоlоgiјi zli duh kојi lutа nоću, sеdi nа grudimа zаspаlih i sišе im krv. Tо mоžе biti sеn umrlоg ili dušа živоg, kоја u vidu lеptirа ili nеkе drugе živоtinjе nаpuštа tеlо dа bi mučilа ljudе. Vеrоvаlо sе dа pоstаје оd žеnskоg dеtеtа rоđеnоg u krvаvој kоšuljici ili оd dеvојkе kоја sе pоvеzаlа s đаvоlоm. Pојаvljuје sе i u vidu rаzličitih prеdmеtа, nа primеr dlаkе i slаmkе, а mоžе sе prоvući krоz ključаоnicu.

Kikimora - U istоčnоslоvеnskој mitоlоgiјi zао kućni duh zаmišljаn u liku mаlеnе žеnе. Stаrа sе о dоmаćim živоtinjаmа, prvеnstvеnо о živini. Vеrоvаlо sе dа vrеdnim dоmаćicаmа pоmаžе u pоslu, dоk lеnjivim zаgоrčаvа živоt nа rаzličitе nаčinе. Nеpriјаtеljski је rаspоlоžеnа prеmа muškаrcimа, а nоću čеstо uznеmirаvа i dеcu.

Talason - Može biti sinonim za noćnu prikazu ili vampira. Sreće se u verovanjima i folkloru Istočne Srbije, Bugarske i Makedonije. To je pokojnik koji je umro neprirodnom smrću ili onaj čije je telo preskočila mačka. Noću izlazi iz groblja, presreće zakasnele putnike i primorava ih da ga nose na leđima.

Suđаје - bоžаnskе žеnе kоје dеtеtu, kаdа sе rоdi, оdrеđuјu sudbinu. Imа ih tri nа brојu i оbičnо ih zаmišljајu kао mlаdе i lеpе žеnе, оbučеnе u bеlu hаljinu. Sudbinu оdrеđuјu оbičnо prvе, trеćе ili sеdmе nоći pо rоđеnju dеtеtа, а njihоvо izricаnjе sudbinе nе оdnоsi sе nа nеkе nаrоčitе pојеdinоsti iz živоtа, nеgо uоpštеnо; оdrеđuјu dа li ćе dеtе živеti u bоgаtstvu ili sirоmаštvu, kоlikо ćе vrеmеnа živеti i kаkvоm ćе smrću umrеti. Nаrоd ih zоvе rаzličitim imеnimа; suđеnicе, usudе, оrisnicе, rоđеnicе, а čеstо ih mеšајu i sа vilаmа. Suđајаmа su prinоšеnе i žrtvе: pоgаčа ili hlеb, vinо, bоsiljаk, nоvаc, istе žrtvе kао štо su stаri Rusi prinоsili Rоdu i Rоžаnicimа. Kоd Čеhа, Suđаје nаzivајu sudičky, sudice, rodičky, Rimljаni su iz zvаni Parke, Gаli su znаli zа tri Matrone, Gеrmаni su imаli Norne, а kоd Grkа tо su Mojre.
Suđаје nisu bilе јеdinа bоžаnstvа kоја su оdrеđivаlа sudbinu. Pоnеkаd tu ulоgu imа Usud (Vuk S. Kаrаdžić) ili Uris (Čајkаnоvić), а Usud niје nikо drugi nеgо nаš nеkаdаšnji vrhоvni bоg. Аnаlоgiјu imаmо i u gеrmаnskоm Vоdаnu, kојi је tаkоđе bоg štо оdrеđuје sudbinu, а kоd Rusа оvu ulоgu imао је Rоd, kојi sе uvеk pоminjе zајеdnо sа Rоžаnicimа i kојi је tаkоđе biо vrhоvni nаciоnаlni bоg.

Vile - «Vilа је svаkа mlаdа, liјеpа, u biјеlu tаnku hаljinu оbučеnа, i dugаčkе, niz lеđа i prsi rаspuštеnе kоsе» - оpisао је Vuk S. Kаrаdžić nајpоznаtiјеg žеnskоg dеmоnа. Sličаn оpis vаži i zа gеrmаnskе еlfе, i zа grčkе nimfе; оnе sе uvеk јаvljајu u lаkоm, bеlоm оdеlu, а nаоružаnе su strеlаmа. Zа vilе vаži prаvilо (tipičnо žеnskо) dа su ćudljivе, uvrеdljivе, kаpriciоznе. Kаdа ljudimа činе zlо, оnе kао i gеrmаnskе еlfе činе tо svеsnо i sа prеdumišljајеm, а nе iz оbеsti ili glupоsti, kао štо tо činе đаvоli ili divоvi.
Dаti krаtku dеfiniciјu zа vilе gоtоvо је nеmоgućе pоštо su prеdstаvе о vilаmа nајslоžеniје, а vilе su nа sеbе primilе funkciје mnоgih rаzličitih žеnskih dеmоnа; i šumskih i pоljskih, «vоdеnih» i «mеtеоrnih», mаnističkih i «prirоdnih», lоkаlnih i оnih оpštih. Оvај fеnоmеn svаkаkо је оriginаlаn i vrlо stаr.
Еtimоlоgiја njihоvоg imеnа dоvоdi vilе, pо rаzličitim tumаčеnjimа, u vеzu sа «dušаmа prеdаkа» (veles), sа duhоvimа vаzduhа i оluја, kојi dаljе mоgu biti istо štо i Totengeister (duhоvi mrtvih). Vilе bi оndа bilе: aus Seelen frühzeitigverstorbener Mädchen (iz dušа prеrаnо umrlih dеvојаkа). Mеđutim, iаkо sе nа оsnоvu еtimоlоgiје nе smејu prаviti nikаkvi zаključci, pоsеbnо štо је vеćinа еtimоlоgiја sumnjivа ili оdbаčеnа, pоstојi dоstа drugih rаzlоgа zа vеrоvаnjе dа је prirоdа јеdnоg dеlа vilа htоničnа, а nе isključivо mаnističkоg pоrеklа. Zа nеkе vilе sе kаžе dа živе ispоd zеmljе, dаklе u dоnjеm svеtu, i dа tu imајu оblik zmiје, i tеk kаdа iziđu nа gоrnji svеt, pоstајu dеvојkе. Tаkоđе pоstојi pоdеlа vilа nа bеlе i crnе. «Crnе» sе јаvljајu nоću «u gluvо dоbа» štо ukаzuје nа htоničnu prirоdu, pа sе čаk dоvоdе u еvеntuаlnu vеzu sа vеšticоm.
Nајbrојniја kаtеgоriја vilа је оnа nа dеmоnе prirоdе. Pа tаkо, pо Sеrviјеvој pоdеli, pоstоје: gоrksе nimfе kоје sе zоvu Оrеаdе, šumskе – Driаdе, оnе štо sе sа šumаmа rаđајu – Аmаdriаdе, izvоrskе sе zоvu Nаplе ili Nајаdе, mоrskе su Nеrеidе. Pо pоdеli јеdnоg аnоnimnоg аutоrа grčkе nimfе sе dеlе nа: Аlsеidе su оnе kоје nаstаnjuјu gајеvе, а Hаmаdriаdе su оnе štо živе nа drvеću. Stаnаrkе izvоrskih vоdа su Nајаdе i Hidriаdе, а оd njih јеdnе su Krеnidе (Izvоrkinjе), drugе su Еpipоtаmidе (rеčnе nimfе); pаstirskе nimfе zоvu sе Еpimеlidе, а gоrskе su Оrеidе i svе оnе njimа srоdnе; оnе pаk štо živе nа livаdаmа zоvu sе Еlејоnоmiје.
Kао štо sе mоžе оdmаh vidеti, оvоm pоdеlоm mоgu biti оbuhvаćеnе nаšе «gоrskе» vilе, ili zаgоrkinjе, sа svојim pоdvrstаmа, i vilе brоdаricе, tаkоđе, sа svојim pоdvrstаmа; svе nаbrојаnе vrstе pоstоје i kоd nаs, аli sаmо nеkе vrstе imајu svоје zаsеbnо imе: zаgоrkinjе ili gоrskе vilе.
U svаkоm slučајu, glаvni еlеmеnаt vilа јеsu šumа i vоdа. Vil

[alcesta]

[de Hammo]

Počeh da pišem nešto vezano za ovaj post, ali me, hvala Bogu, drugi viski malo smirio, tako da sam obrisao nešto što je lako moglo da bude moj najbolji ali i najvatreniji i poslednji post (u svakom slučaju je bio najduži, a oni koji čitaju ove forume, znaju da kod mene dugo znači stvarno dugo
Bojim se da je naša ljubezna Alcesta bila malo blaža kada je konstatovala da je post političko/verski kontraverzan. Ono što je mene prilično užasnulo je da su delovi posta rasno obojeni i da su mi u sećanje vratili vreme kada sam imao daleko snažniji (ali i daleko manji) stomak i iz pukog viška vremena i radoznalosti, zajedno sa mojim drugovima pokušavao da stvorim sliku o rasnoj teoriji austrijskog soboslikara i njegovih satrapa koristeći ono malo izvora kojei su tada bili dostupni, u vreme pre interneta, kada se za to moglo i odležati...
Iako se na ovom sajtu umelo poprilično da zakuva i zagreje, čak i da se dođe maltene do diskusije sa argumentima "More, nemoj ja da ti ***em kevu" i "Ma po***iš mi ti *****", ovaj momenat je verovatno nešto najmračnije što sam ja video do sada...
Ne samo da je neukusno i verovatno može da bude i uvredljivo za neke od posetilaca ovog uvaženog ugostiteljskog objekta, već, ako ćemo da teramo mak na konac, strašno plitko i neodrživo u kontekstu generalne teorije (a bogami i prakse) rasizma i rasne čistoće kao (bolesne) kategorije.
Naravno, politika postova u ovom forumu je ipak van moje ingerencije, jer, Bog je na nebu, a Krčmar i Moderatori na forumu... Ja sam morao da napišem ono što mislim, a vi kako hoćete...

[alcesta]

[Hannibal]

[alcesta]

[Stribog]

Ljudi,ako nekog zanima moze da procita Mitologiju i religiju sarih Slovena.Nije losa knjiga.Ima je na Platou.

[Essefrat]

[alcesta]

[Morgul]

Svi stari narodi u pocetku su postovali Sunce,kao bozanstvo koje je stvorilo svet I koje je toplinom omoguvilo zivot.Prvo bozanstvo sunca kod slovenskih predaka je bi o Svarog.Po tome se razvio kult razlicitih bozanstva najpre kod drugih naroda a kasnije I kod Slovena.Pojavio se citav niz bozanskih likova,dobrih I zlih.Medju njima je bio I slovesnki bog gromovnik Perun koji je upravljao munjama I oblacima, te pustao kisu da oplodi biljke na zemlji.


SLOVENSKI DUALIZAM

Dualizam suprotnosti Svetal-Dobra I Tmine-Zla osnova je kako su vec zapazili I prvi istrazivaci praslovenske davnine,temelj svih verovanja I verskih koncepcija starih Slovena.Sloveni su verovali da se sto je dobro dolazi od dobrog boga a sve sto je zlo od zlog.Nesumnjivo su iranksa verovanja morala snazno delovati na slovenska praplemena koja su u doba svog prvog formiranja zivela u iranskom krugu.

Nosioci oba principa Dobra I Zla jedanko su mocni I njihova svetilista nalaze se u neposrednoj blizni.Istrazivac staroslovenskog dualizma prof.Peisker utvrdio je njihovo znacenje.Vecinom tu su brda ili humke od kojih je jedan posvecen bogu svetlosti I dobra te stoji sa leve strane vode dok drugi posvecen bogu tame I zla na desnoj strani.
Neke gradjevine u Istri nazivaju se imenima karakteristicnim za staroslovenski dualisticki kult.To su cesto dve gradjevine s jedne I s druge strane neko ponora,od kojih se jedna obicno zove Beli Grad a druga Crni grad.


Periodizacija slovenske mitologje prema V.V. Ivanovu I B.N Toporovu(V.Ilic Mitologija I Kultura)


Prvom stupnju slovenske mitologjje pripadaju dva praslovenska bozanstva Perun I Veles cija su imena verno rekonstruisana kao I pripadajuca im zenska bozanstva.Oni su medjusobno povezano kao ucesnici olujnog mita:bog nepogode Perun koji zivi na nebu,na najvisem vrhu planine progoni svog zmajolikog nepriljatelja Velesa,koji zivi na zemlji.U praslovenski panteon mogla bi uci I bozanstva razlicitih slovenskih tradicija.staroruski bog Svarog I njegov sin Svarozic-Znarasis kod Baltickih Slovena.Isto tako drevnoruski Dazbog I juznoslovesnki Dabog.u praslovesnki panteon moze se uvrstiti I Majka Zemlja I druga bozanstva.
Nizem stupnju pripadaju bozasntva povezana sa proizvodnim ciklusima I sezonskim poljoprivrednim obredima.To su bogovi Rod I Cur kod Istocnih Slovena kao I brojna zenska bozanstva kakava je Mokos.
Stupnju apstraktne personifikacije bozanskih funkcija pripadaju bozanstva Pravda I Krivda Dobra Kob I Zla Kob.Znacenje reci sudbina, uspeh ,sreca,verovatno su bila povezana sa staroslovenkom recju bog.Prema L Legeru urec bog je svim slovenkim jezicima ista.Nju nije moglo doneti hriscanstvo.Rec bog se nalazi u imenima najveceg broja drevnoslovesnkih bogova(Dabog,Stribog,Crnobog)Prema Legeru rec bog je istovetna sa sanskritskim bhaga(blagostanje,sreca)To je jedan od epiteta bogu I ima jednog bozanstva Iz “Vede”.Bozanstva stupnja apstraktne personifikacije susrecu se u bajkovitim pricama koje su podudarne s vremenom nastanka bajki a takodje I sa konkretnim zivotnim situacijama.

Stupnju mitologizacije povesnih tradicija pripadaju heroji mitoloskog eposa.
Oni su poznati u odredjenim slovesnkim mitoloskim tradicijama kakvi su rodoslovni heroji:Kuj,Scek,Hariv-Kod Istocnih Slovena:Ceh,Ljah I Krak kod Zapadnih Slovena. Stupnju bajkovith licnosti drevnoslovesnke mitologije pripadaju mitologizirana lica najnizeg mitoloskog razvitka Takvi su:Baba-Jaga,Cudo-Judo,Sumski Car,Vodenicar,Morski Car,Zli carobnjak.
Najnizem stupnju razvoja drevnoslovesnke mitolgije pripadaju grupe duhova zlih duhova-necastivih.Oni su svojstveni celokupnom mitoloskom prostoru od kuce do sume.ovoj grupi pripadaju:domaci duhovi,vodenjaci,rusalke,vile,vestice,ale,cume,mora,vampiri,karakondzule a od zivotinjskih bozanstva medved I vuk.





U nardonom predanju zadrzala su se bozanstva najnizeg stupnja razvoja mitologje-demonnologije.U demone mozemo svrstati dve grupe demona.
1.demoni prirode u uzem smislu-Lesnik,Sumska Majka,Vodenjak Rusalke I Vile.

2.demoni atmosferskih pojava-German,Ala,Zmaj.Grupi demona sudbine pripadaju-Sudjenice I Usud a demonima bolesti-Babice,Milosnice,Cuma:Domaci demoni su:Zmija cuvarkuca,Talason,Usluzni Duh.
Grupi demona koji nastaju od ljudi I ljudi demosnkih osobina pripadaju:Vampir I ljudi demonskih osobina-Zivi Vampir,Vestice,Mora,Vetrovnjak
Neophodno je istaknuti I dualisticki karakter drevnoslovesnke mitologije.Toporov I Ivanov to pokazuju u interpretaciji znacenja drveta zivota.Kod slovena funkcija drveta zivota najcesce imaju:Rajsko Drvo,Breza,Javor,Hrast,Bor,Oskorusa,Jablan,Lipa.U tri osnovna dela drveta zivota zive razne zivotinje pri vrhu I na vrhu-sunce,mesec,ptice(soko,slavuj,mitoloska ptica div)Na stablu drveta zive pcele a u korenju zmajevi I dabrovi.Tako je u slovenskoj kulturi izgradjena trojna vertikalna struktura ljudskog sveta-tri carstva:nebesko,zemaljsko I podzemno I cetvoroclana horizontalna struktura:sever,jug,zapada I istok.Suprotnost musko-zensko u korelaciji je s opozicijom desni-levi u svadbenim ritualima I ritualima kulta mrtvih u kojima se zena uvek nalazi sa leve strane.
......................................................................


Mi odosmo u onostranu Slaviju I udjosmo u jednu sumu.Ti izmedju vrlo starog drveca videsmo hrastove posvecene Provenu,bogu ove zemlje.Ogradjeni su bili sumskom ogradom,kroz koju se ulazilo na dvoje vrata.U svim selima ove zemlje ima mnostvo kucnih bogova I idola;ali ovo mesto je glavno svetiste za celi ovaj kraj.Narod,kralj,svestenici,svi tu dolaze zbog sudjenja sporova.Pristup u svetiliste dopusten je samo svestenicima I onima koji hoce da prinesu zrtvu,ili onima kojima preti opasnost od smrti.Jer Sloveni toliko postuju ove svoje svetinje,da ne dopustaju,da se nepriljateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama.

Helmold Cronica Slavorum




OSTRVO BUJAN

Bujan je cudovito ostrvo,obraslo bujnom prirodom. Na tom ostrvu zamisljali su nasi preci raj.U drevnim slovenskim pricama spominjan je kamen Altur kao “beli kamen na Bujanu” I predstavljao je sunce.Na Alatiru sedi Zora-devojka.Narodne price mnogih Slovena pripovedaju o Zori-devojci,sto ranim plovi u zlatnom camcu sa srebrnim veslima.Zmija orijaska,Ptica kljuna gvozdenoga I zlatna pcela su tri nemani sto,po pricama oko Bujana izvode talase,vetar I gromove,odakle se sirom sveta oluja razlazi

U mnogim legendama I starim ruskim hronikama je ime ostrva Rujna navdeno pod nazivom ostrvo Bujan.Ruski pisac Vadim Vilinbahov uspeo je otkriti da se legedarni Bujan po geografskim kartama potpuno podudara sa drevnim ostrvom Rujanom.Tu se nalazilo Slovesnko pagansko svetiliste Arkun.Svetiliste je bilo posveceno bogu Svetovidu I smatra se jednim od najstarijih kultnih mesta Slovena(4. stolece)


DRVO SVETA

Neki Slovenski narodi su verovali da je zemlja ostrvo koje pluta u vodi u koju sunce tone svake veceri.U centru tog ostrva nalazilo se drvo sveta.Korenje ovog drveta je sezalo daleko u podzemni svet Nav,a grane visoko u podrucje nebeskih bogova Irij.



Irij,Jav

Jav je realni,materijalni svet.Predstavlja covekov zemaljski zivot I opredeljenje buduce duse posle smrti.On predstavlja I nebeski svet iz kojeg se javljaju bogovi(Svarog,Perun,Dabog I dr.)
Veles-Volos bog stoke I zdravlja I Lada boginja proleca su ziveli I Iriju.Lada bi se vracla iz Irija u prolece.Na Ladinu zapovest Jarilo otvara vrata neba I silazi na Zemlju donoseci prolece,vraca se na nebo na kraju leta.


Nav,Navi

Nav je bio podzemni svet olicenje smrti .Carstvo mrtvih I gospodara podzemlja.Dusa coveka koji je ziveo losim zivotom osudjenja je na vecno stradanje I odvojena je od dusa predaka.Ovo je carstvo Morane ili More.

Prav

Prav je istina I zakon Svarogov sud bogova.u Pravu bofovi odredjuju sudbinu ljudi,oznacavaju se buduci dogadjaji.


U Velesovoj knjizi na dascici D-11/A(`) urezano je

"Molimo se i klanjamo prvom Triglavu i njemu veliku slavu pojemo. Hvalimo Svaroga, deda božjeg, koji je svemu rodu božjem začetnik i tvorac je svega živog, vječni izvor koji teče leti i svuda, a zimi i nikada ne mrzne... A bogu Perunu, gromovniku, bogu bitke i borbe govorimo: ti oživljavaš nas neprestanim okretanjem kruga i vodiš stazom Prava kroz bitke do Velike Trizne... Bogu Svetovidu slavu uznosimo, jer on je bog Prava i Java i njemu pojemo jer je svjetlost kroz koju vidimo svijet. Gledamo i u Javu opstajemo, a on nas od Nava čuva i stoga mu hvalu pojemo. Slava sva Svetovidu, bogu našem što otvara srca naša da priznamo loše postupke i dobru se okrenemo. Dva bića u nebu sadržana Bjelobog i Crnobog su, a njih oba Svarog drži i zapovijeda."






RODJENJE DABOGA


Setao Perun po obali Dnjepra u ugledao na drugoj strani nekoliko devojaka kako pevaju I plesu.Medju njima je bila sirena koju je posebno voleo-Ros.Pokusao je preci na drugu obalu no Dnjepar mu nije dopustio da prepliva preko.Tada je Perun uzeo svoju zlatnu strelu I posalo na drugu stranu reke gde je stajala Ros.Strela je poletela kao munja I udarila u veliki kamen koji je zasijao.Na kamenu se pojavila vatrena slika coveka I Perun vikne Rosi:”Pozovi Svaroga I on ce ti pomoci”.Ros je pozvala Svaroga koji je dosao I pomogao joj da napravi coveka od tog kamena.Bio je o Dabog.No njegov otac je bio Perun a ne Svarog(jer je on isplaio strelu).Dabog je rastao I postajao sve mocniji ali nikad ga nisu upoznali sa ocem.Proucavao je drevne mudrosti I umetnosti vodjenja ratova.Postojao je sve slavniji.Jednog dana se Perun pojavio.Svi an nebu I na zemlji znali su da to Perun prolazi.I Ros ga je prepozala I rekla mu.
“Pozdrav,svemoguci Perune,sine Svarogov.”
“Znaci poznajes I moga oca”
“Ne ljuti se mocni Perune nego idi do cistog polja da vidis svoga sina Daboga no budi milostib jer je Dabog jos mlad.
Perun podje do polja ugleda sboga sia I izazva ga na dvoboj.
Borili su se tri dana I tri noci borili su se tako silovito da su zemlja,sume I mora vristali.Perun je postojao sve slabiji I na kraju je pao.
Dabog ga je upitao.

“Reci mi ime svoje I ime svoga oca ratnice”
“Ja sam Perun sin Svarogov.Dosao sam iz sjajnog Irija”
“Oprosti oce!Nisam zao da si to ti~Digni se moj dragi oce”Nakon te bitke Dabog je zamolio majku da mu dopusti odlazak u Irij(svet u kome zive bogovi).Ona mu je dopustila I tako je Dabog krenuo sa svojim ocem Perunom u irij gde se pridruzio drugim bogovima.
Po drugoj legendi Dabog je jedan od prvih Svarogovih sinova.On je bio po nekima bog sunca a po nekima bog kise on je po toj legendi stvorio sve Slovene u cast svoga oca Svaroga.




VEDI

Prostirale se od Bilogare pa sve do Kalinovca I Ferdinandovca kraj Dav velike guste sume.Ziveli u nima VEDI,stvorovi nalik ljudima.Bili su visoki,cak visi od kuca,a dlakava tela .Kad bi govorili culose nadaleko a mogli su tako jako duvati da bi s jednim dahom stvorili oluju,Ziveli su u plemenima u svojim gradovima skrivenim u sumama.Oni koji nisu napustali svoje gradov u sumama nazivani su sumski vedi.Ponekad bi oni mladog coveka izgubljenog u sumi pveli kao slugu u svoj grad.Neki od njih druzili su se sa ljuima I pomagali im.Gotov svaka kuca imala je svoga veda,ali je on drugim kucama ponekad cinio stetu.Imena veda imala ostala su sacuvana u imenima oranica I livada kao sto su Busica,miklici,Patacki..Sredinom proslog veka vedi su poceli napustati oranice I livade povlaceci se u dubine sume.ponekad bi ih ljudi sreli I porazgovarali sa njima.Vedi su postajali nevidljivi po danu retki su ih mogli videti

Ziveo je u Trepcama stari Solo on je do kraja svoga zivota bio priljatelj sa vedima,Imao je kucu bez krova.Jednog popodneva vide ga ljudi kako mase kosom po vazduhu.Odjednom zaduva jak vetar odnoseci sve pred sobom,Solo I dalje mase kosom kao da se s nekim jakim bori.Bio je vec sav u znoju.Vikao je “Sta hocete pustite moje vede na miru” Vetar naglo nesta.Gledaju ga ljudi pocepanog I oblivenog znojem kad su ga pitali “Sta je to bilo Solo” on je rekao “Borio sam se sa nepriljateljem svoga veda,hteli su ih oterati ali im nisam dao….


Uz slavljenje letnog slavlja u noci izmedju 23 I 24 jula vezano je verovanje u nagicni cvet paprati.Prema toj legendi ovo je jedina noc u godini u kojoj paprat cveta.Taj cvet ima magicnu moc.On tada moze savladati demone,podariti uspeh ili veliko bogastvo.U ovoj noci postojali su obicaji preskakanja preko prepreka,kupanja u rekama I bacanja cveca u vodu.Za tu noc pravljena je lutka Kupala od slame ili drveta obucena u zensku odecu koja je u svecanoj povorci donosena do reke I bacana u vodu ili u vatru.

Lesi-Sumski Duh

U spisima se opominju ljudi koji u sumi idu da beru pecurke,love divljac Ili seku stablja da ne skrecu sa staza I ne zalaze duboko u sumu jer ih moze docekati sumski duh Lesnik,ruzni stvor modre koze zelenih ociju brade I kose.To je zao duh koji plasi ljude pa oni idu sve dublje I dublje u sumu dok nisu izmoreni I izgubljeni.Uvek nosi levu cepilu na desnoj nozi a desnu cipelu na levoj nozi a odelo zakopcava na na pogresnoj strain.Nema senke I krv mu je plava.Kada hoda kroz sumu glavom dotice krosnje najviseg drveca a kada se krece po ivici sume postaje patuljak.On gospodari vukovima koje jednom godisnje okupi u sumi I s njima razgovara.Covek se od njega moze obraniti tako sto ce skinuti odecu I okrenuti je naopacke I ponovo obuci a zatim levu cipelu obuci na desnu nogu a desnu cipelu na levu nogu.To je lek kojim se ponistavaju sva caranja vilinskih bica.



Sunce I Zora Mesec I Zvezda Danica

Od najvecega boga rodise se Sunce Zora I Mesec I zvezda danica.Sa Sve ponosita deca svetloga neba a Sunce izovr zemaljskog zivota.Sunceve sestre danica I zora njegove su pomocnic.Sunce se radja svaki dan a Danica I Zora dve svelte boginje pripremaju bratu konje ognjene I od vekova najvaljuju dolazak Sunca izora srece I dobra svim Slovenima.
U Slovenskoj mitolgoji spominje se stari I mladi bog.Narodna pesma o “starome badnjaku” I o “mladome bozicu” U to se doba mora Sunce boriti sve do proleca da doje do svoje prave snage.U borbi mu pomaze sestra zora.

Zora I Svetovidovi sinovi Prezda I Pojezda

U ovoj legendi Prezda I Pojezda su sinovi boga Svetovida I predstavljaju praskozorj I suton.Svadjaju se zbog Zore.Ujutro Prezda krece na put I pokusava uloviti Zorum zalazi pred vece,brat ga ubija.Pojezda vodi vecernju Zoru u taman grad ili more te ona postane nocna.



Prica I sazvezdju Velikog Medveda
Pripovest iz kajkavskog kraja

Evo potukli se zli ljudi sa dobrima a neki postenjak zakopao mrtvace jednih I drugih.A kad bog sisao na zemlju kao sepav putnik taj ga je dobri covek povezao svojim kolima do vrha brega.i vile su toga coveka nagradile za dobra dela na obalku su digle na nebo I vozaca I kola odakle o sja u obliku zvezda.



DOMOVOJ

Domovoji su mali kucni duhovi koji dolaze na ogniste.Stari narodni naziv za jednoga od najzivljih domovoja je Malik Tinitilinic.U nekim pricama domovoji zive iza peci ili ispod kucnog prag I iz postovanja mu se obraca sa “djede”. On tajno radi na imanju a cvilenjem upozorava kad kuci preti opasnost.Ljudi koji su se selili u druge kuce nosily su sa sobom vrucu pec ne bi li ih zbog toga sledio I domovoj a spremali su mu za docek hleb I so.Polaganje malih darova obelezja su savkog kulta kucnih duova.


MORANA I LEDJAN-VLADAR LEDENOG CARSTVA

U vreme Ledenog doba na severnoj polulopti zemlje vladao je ledenim carstvom div Ledjan.Stajala je u njegovoj sluzbi I boginja smrti I zime Morana.Njih dvoje zaledili su sve zivo na zemlji sve ljude I zivotinje ukljucivsi I diviske praistorijske mamute.Medjutim kako je Morana dozlogrdila I samom Crnobogu gopsodaru podzemlja odveo ju je u Donji Svet u carstvo mrtvih.Ona se vratila u svoj “Morin Dom” I najnize mracno podzemlje gde od tada vlada u tmini necujno I nevidljivo kao sablast koja je dugo vremena bila najopakiji zlotvor zemlajskog sveta.



Ubica zmajeva Krak

U Krakovu slae na visovima Kriemonka svecanost “Rekavku” u cast ubici zmajeva Kraku.Po staroj legndi ubica zmajeva Krak je ubio zimskog zmaja Marzanu(Moranu boginju zime I smrti) stoga narod je prionosio na vrhu Kriomonke razne plodove hleb I sarena jaja.Na Kriemonki postoji velika gomila o kojoj postoji legenda koja prica o plemenu starih Hrvata koji su tu prinosli zrtve svome ubici zmajeva Kraku.Sada je tamo crkva.Ocu svecanost su slavili I svi stari sloveni kao prolecnu svecanost.


Klecke vesice

U 17.veku Valvasor je zapisao narodno verovanjo da se za vreme olujnih noci na samom vrhu Kleka u ponoc skupljaju vestice ,vile planinkinje,vilenjaci iz celoga sveta a njihovo kolo I vrisak dopier do samog grada Ogulina,
Ako dodjete u Klek docekace vas natpis “Dobro dosli u carstvo kleckih vestica” Tada upotrebite taktiku ako ih ne razljutite dopusti ce vam da postanete deo njhovog carstva pleste I pijete sa njima.


BABA JAGA

Ona je bila najcesci lik ruskih bajki u kojima ima ulogu vestice.
Ona zivi u kolibi izradjenoj od kostiju koja stoji na pilecim kostima.Koliba se vrti I osvetljena je svetlecim lobanjama.
Baba Jaga putuje kroz vazduh u ubojitoj kugli.uvek je gladna.u mitologiji je ponekad predstavljena kao zmija izmedju voda zivota I smrti.





Izvinjavam se ako su nekom postovi bili uvredljivi takve sam preuzeo sa drugoh sajtova(iako se sa dosta toga slazem)

Luj Leze Slovenska Mitologija

http://www.rastko.org.yu/antropologija/ ... oc16153384

[Morgul]

Ovo je mnogo zanimljivo imam.

Imam ja jos gomilu ovakvih textova pa kad budem imao vremena postovACU.

UČESNICI:





VELIKI ŽREC- Obučen je u belu odoru i nosi veliki hrastov štap. Ima kosu i bradu.





ISTOČNI SLOVENI - Obučeni su u belu odoru i imaju vence od letnjeg bilja i cveća oko pojasa. Nose ponude za božanstva koja će prizivati. Svoj deo teksta u ritualu govore na





JUŽNI SLOVENI - Obučeni su u belu odoru i imaju vence od letnjeg bilja i cveća oko pojasa. Nose ponude za božanstva koja će prizivati.





ZAPADNI SLOVENI - Obučeni su u belu odoru i imaju vence od letnjeg bilja i cveća oko pojasa. Nose ponude za božanstva koja će prizivati.



SVAROG - Obučen je u belu odoru ili boje neba.





SVETOVID - Obučen je u belu odoru. U desnoj ruci drži rog izobilja a u levoj luk.





MOKOŠA - Obučena je u crnu odoru i nosi preslicu i vunu.





PERUN - Obučen je u svetlu odoru i u desnoj ruci nosi ognjeni kamen ili štap koji podseća oblikom na grom.





ŽEROVIT - Obučen je u crvenu odoru i nosi mač i štit.





DAŽBOG - Obučen je u žutu odoru i okićen zlatom. U rukama nosi darove i plodove.





LADA - Obučena je u belu odoru i obavijena vencima bilja i cveća.





RADGOST - Obučen je u purpurnu odoru i nosi rune i simbole znanja.





\IVANJA - Obučena je u belu odoru i naoružana lukom i strelama.





MATI SIRJA ZEMLJA - Obučena je u belo ili crno a njena kosa je ukrašena vencima od lišća i cveća.





I. Zaštita prostora.

II. OKUPLJANJE SLOVENA





* Veliki žrec je sam u središtu, okrenut prema reci i govori iz mraka





VELIKI ŽREC - Probuđen iz bezdana vremana stojim sam u noći na obali srebrne reke sećanja. U njenom ogledalu vidim treperave slike i odraz prošlosti.



Mi bejasmo jedna svetlost, pod blistavim nebom pradomovine, jedno nepodeljeno pleme, jedna slovenska duša bezmerne dubine.

A naše reči behu iste. I u svojim srcima, kroz visoke šume, kraj bistrih reka, u svetim gajevima i tajnim hramovima, mi klicasmo pozdrav istim bogovima.

Ali tada dođe razdoblje velike Promene. Najviše proročište označi pravac. I svi mi u slavu Svaroga, Svetovida, Dažboga i Peruna, pokrenusmo silu slovenskih bića ka nepoznatom rubu sveta.



Jahasmo kroz vrele stepe i snežne šume na belom Svarogovom i crnog Triglavovom konju. Naučismo od Mokoše kako da gledamo u lice smrti. Perunove gromovi nam osvetliše put i dadoše nam hrabrost. Na neprijatelje udarasmo sa sivim Semorglovim vukovima.



A jezero naše svetlosti naraste na tom putu i izli se u tri reke. Dažbog ih blagoslovi i ispuni svojim zatnim sjajem. Lada ih prože ljubavlju i lepotoma. Radgost im dade zanos i blistav um, a Jarilo strast i večnu mladost. Bogovi nas tako podariše i poslaše da tečemo kroz doba i da oblivamo svetove kao tri reke svetlosti, ljubavi i slobode, koje hrane i napajaju rodnu majku zemlju.



Ali bezuba usta vremena progutaše naše sećanje. I mi zaboravismo da bejasmo jedno božije pleme, jedna slovenska duša pod nebom. Zaboravismo isti jezik i iste korene naših bića. Okrenusmo leđa svojim bogovima i napustismo ih. Razdeliše nam se zemlje, razdeliše nas novi bogovi, razdeliše nas tuđa znanja u unesoše razdor u naša srca.





* Veliki žrec prali vatru.





VELIKI ŽREC - Zato ja sada pozivam vas, Braćo draga, da ponovo zapalimo svetlost slovenskih zvezda. Dođite da uzdignemo baklju ponovnog jedinstva.



Sa istoka, juga i zapada neka vas probude zapaljene vatre Svarožića. Neka oslobode vaša srca iz okova zaborava.



Sa istoka, juga i zapada plovite kroz noć na talasima Mokošinih reka. Neka sa vama krenu čarobne vodene vile i vile primorkinje.



Sa istoka, juga i zapada letite na krilima Stibogovih vetrova. Hrlite sa njegovim moćnim strelama.



Sa istoka, juga i zapada krenite putevima, šumama i livadama Mati Zemlje.



Zaklinjem vas njenim svetim telom, dođite na ovo mesto ponovnog okupljanja. U šumu na rubu vremena, kraj reke od srebrne svetlosti sećanja.





· Istočni Sloveni dolaze sa istoka noseći ponude za bogove koje će prizivati.

Oni staju pred Velikog žreca.



ISTOČNI SLOVENI (Ruski) - Pozdrav tebi veliki Žrece. Mi što jednom u davna vremna, krenusmo na istok sada se vraćamo u središte, slovenski krug izvan vremena, sveti hrastov gaj kraj srebrne reke od sećanja. Jer Zarija, Svarogova prečista kći, stupila je nasmejana u naše domove i pozvala nas da ukažemo počast starim bogovima.



(2) Poneli smo im darove, kako je rekao otac sinu i njegov sin svom sinu. Sada smo kadri da pozovemo imena slovenskih Bogova i poklonimo im se sa poštovanjem i ljubavlju.

Takođe smo došli da zagrlimo svoju braću sećajći se u svom srcu vremena kad bejasmo jedna nerazdeljena slovenska duša.



VELIKI ŽREC - Budi dobrodošao! Stupi u ovaj hram pod Svarogovim nebom kao u svoj dom. Došao si među svoje. Bog ti dao zdravlja!



* Veliki žrec im daje hleb i so i oni jedu.





VELIKI ŽREC - Napij se za sreću i dug život brate!





* Veliki žrec im daje medovinu da piju. Istočni Sloveni staju okrenuti licem ka istoku. Veliki žrec raspoređuje ponude oko vatre.



* Južni Sloveni dolaze sa juga nose]i ponude za bogove koje ]e prizivati. Oni staju pred Velikog žreca.





JUŽNI SLOVENI (Srpski) - Pozdrav tebi veliki Žrece. Mi što jednom u davna vremna, krenusmo na jug sada se vraćamo u središte, slovenski krug izvan vremena, sveti hrastov gaj kraj srebrne reke od sećanja. Jer Zvezda Danica, Svarogova prečista kći, stupila je nasmejana u naše domove i pozvala nas da ukažemo počast starim bogovima.



(2) Poneli smo im darove, kako je rekao otac sinu i njegov sin svom sinu. Sada smo kadri da pozovemo imena slovenskih Bogova i poklonimo im se sa poštovanjem i ljubavlju.



Takođe smo došli da zagrlimo svoju braću sećajći se u svom srcu vremena kad bejasmo jedna nerazdeljena slovenska duša.





VELIKI ŽREC - Budi dobrodošao! Stupi u ovaj hram pod Svarogovim nebom kao u svoj dom. Došao si među svoje. Bog ti dao zdravlja!



* Veliki žrec im daje hleb i so i oni jedu.



VELIKI ŽREC - Napij se za sreću i dug život brate!





* Veliki žrec im daje medovinu da piju. Južni sloveni staju okrenuti licem ka jugu. Veliki žrec raspoređuje ponude oko vatre.



* Zapadni Sloveni dolaze sa zapada nose]i ponude za bogove koje ]e prizivati. Oni staju pred Velikog žreca.





ZAPADNI SLOVENI (Poljski) - Pozdrav tebi veliki Žrece. Mi što jednom u davna vremna, krenusmo na zapad sada se vraćamo u središte, slovenski krug izvan vremena, sveti hrastov gaj kraj srebrne reke od sećanja. Jer Večernja Zvezda, Svarogova prečista kći, stupila je nasmejana u naše domove i pozvala nas da ukažemo počast starim bogovima.

(Češki) Poneli smo im darove, kako je rekao otac sinu i njegov sin svom sinu. Sada smo kadri da pozovemo imena slovenskih Bogova i poklonimo im se sa poštovanjem i ljubavlju.



Takođe smo došli da zagrlimo svoju braću sećajći se u svom srcu vremena kad bejasmo jedna nerazdeljena slovenska duša.



VELIKI ŽREC - Budi dobrodošao! Stupi u ovaj hram pod Svarogovim nebom kao u svoj dom. Došao si među svoje. Bog ti dao zdravlja!



* Veliki žrec im daje hleb i so i oni jedu.



VELIKI ŽREC - Napij se za sreću i dug život brate!



* Veliki žrec im daje medovinu da piju. Zapadni sloveni staju okrenuti licem ka zapadu. Veliki žrec raspoređuje ponude oko vatre.









III. PRIZIVANJE SLOVENSKIH BOGOVA





VELIKI ŽREC - Besmrtna vatro jamči ovom trenutku okupljanja slovenske ognjene siline. Braćo zatvorite krug.



* Veliki žrec stavlja svoj štap u vatru i garom sa njegovog vrha posvećuje čela Slovena. Sloveni se hvataju za ruke.



VELIKI ŽREC - Besmrtna vodo izli u naše duše svoju snagu u ovom trenutku okupljanja. Braćo potecite kao reka.



* Sloveni se okreću u kolu dok Veliki Žrec na njih izliva vodu.



VELIKI ŽREC - Besmrtni vazduše, nosi na svojim krilima naše reči. Prenesi braći na svakom kraju sveta radosnu vest. Neka čuju od tebe i neka pohrle na okupljanje. Braćo, poletite kao vetar.



* Sloveni se okreću u kolu.



VELIKI ŽREC - Besmrtna zemljo, svedoći našem ponovnom sastanku. Zatvorili smo krug koji beše pokidan. Sada smo jedno. Slovenska plemena u danu sunčeve najviše moći.



Pozovimo stare bogove da nam vrate svetlost, da nam vrate silu, da nam vrate sećanje. Neka sa sobom donesu svoju snagu i radost, mudrost, lepotu i znanje koje bejsmo zaboravili u tami vekova.



* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njime u zemlju.



VELIKI ŽREC - Neka prizivanje započne.



SVI - Svarog. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



ISTOČNI SLOVEN (Ruski) - Tebe prizivam prastvoritelju neba, ti praoče zemlje, svetlosti i svega roda i ploda na zemlji.

Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



· Sarog dolazi iz tame.



SVAROG - Ja sam povrh svega i izvan svega. Bekrajan i bezgraničan, a ipak sve svetove obuhvatam. Moje je zlatno sunce i mesec na noćnom nebu, oblaci, kiša i sjajne munje. Od mene sve dolazi a moju volju bogovi izvršavaju.

Vi me ne možete doseći, jer ja sam večno nebo izvan i svetost bez kraja, pa ipak sam ja uvek sa vama i u vama.



VELIKI ŽREC - Bestelesni bože, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljen među nama.



SVI - Svarože!



· Veliki žrec mu daje hleb i so.

·



VELIKI ŽREC - Bestelesni bože, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Svarože!



* Veliki žrec mu daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Svarože!





* Svarog ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njime u zemlju.





VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - Svetovid. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



JUŽNI SLOVEN (srpski) - Tebe prizivam Bože sa četiri lica. Tebe koji svake zore na belom konju krećeš u boj protiv mraka. U tvojim rukama su mač i strele, a pogled tvojih zenica rasteruje tamu i crni bogovi beže. Tvoj um nadmašuje sva vremena, a za svoj narod ti nosiš sveti rog izobilja.



Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* Svetovid dolazi iz tame.



SVETOVID - Ja sam sveti junak svetlosti. Ja vidim sve što je bilo, jeste i biće. Moje lice na severu je slika groznog rata i straha. Na jugu se smešim životu i plodnosti, ja koji darujem svaki plod. Na zapadni je moje lice suština mira, duboki spokoj i mudrost koji su u istinskom znanju. Na istoku, ja sam Gospodar podzemnog sveta, što daje moć čarolije sveštenicama i sveti dar žrecima da vide slike vremena.

Ja silazim na zemlju donoseći jasan dan, a u čovečije srce mir.



VELIKI ŽREC - Bože koji sve vidiš, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljen među nama.



SVI - Svetovide!



* Veliki žrec mu daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Bože koji sve vidiš, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Svetovide!

* Veliki žrec mu daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Svetovide!



* Svetovid ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.



VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - Mokoša. (Svako izgovara ime na svom jeziku)





ZAPADNI SLOVEN (poljski) - Tebe prizivam Velika majko, koja svojim prstima upredaš niti sveopšte studbine. Tebe Gospo voda rođenja i tebe strašna boginjo što čuvaš kapije smrti. Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* Mokoša dolazi iz tame.



MOKOŠA - Bojte se moga lika jer ja ću stati pred vas kao nakaza u bezbrojnim oblicima vaših strahova i krivice. I proždraću one koji su slabi i izopačeni u srcu. Ali poštedeću one koji su jaki i čisti.



Oni će jedini moći da gledaju u moje lice. I znaće da od mene dolazi sav život i plodnost svih svetova. Jer ja pravedno dajem i uzimam. Dajem kad je vreme za rođenje, rast i život i uzimam kad je vreme za smrt i prelazak u tamu.



VELIKI ŽREC - Velika majko, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljena i poštovana među nama.



SVI - Mokoša!



* Veliki žrec joj daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Velika majko, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Mokoša!



* Veliki žrec joj daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Mokoša!

* Mokoša ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.



VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - Perun. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



ISTOČNI SLOVEN (ruski) - Tebe prizivam grome, vrhovni bože kome se svi pokoravaju. Ti koji u svojoj ruci držiš ognjeni kamen moći i nosiš zlatne strele. Dođi sa vetrovima, gromovima i oblačnim nebom. Okrepi svako biće i svojim semenom oplodi zemlju.

Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* Perun dolazi iz tame.



PERUN - Iz moje ognjene krvi rodiše se svi bogovi. Ja silno udaram i rušim, ali moja sila čisti nebo a rodna zemlja rađa bogatim i bujnim plodovima.



Meni se molite u hrastovim gajevima. U moje ime se zaklinjite jer ja sam gospodar svih parnica. Ja darujem pravedne i kažnjavam vaše počinioce zla.



VELIKI ŽREC - Nebeski gomovniče, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljena i poštovana među nama.



SVI - Perune!



* Veliki žrec mu daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Nebeski gromovniče, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Perune!



* Veliki žrec mu daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Perune!



* Perun ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.



VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - Žerovit. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



JUŽNI SLOVEN (srpski) - Tebe prizivam veliki bože Rata. Tebe koji nosiš krvave mačeve i bojna koplja. Dođi sa svojim strašnim sivim vukovima i satri naše neprijatelje.



Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* Žerovit dolazi iz tame.



ŽEROVIT - Ja sam borbeni oganj u vašoj krvi. Pobeda koju nosite na svom štitu. Ubojitost vaših ratnih oružja i srčanost vaših mišica. Pod mojom zastavom vi nikada niste poraženi, jer ja sam božanski ratnik u vašem srcu. Pomamna silina života koja se bori za život.



Meni se molite u ratu jer ja sam vas prekalio za svaki boj. Stanite uz mene jer mojih sedam glava vide svakog neprijatelja i mojih osam mačeva spremni su da udare po svakom zlu.



VELIKI ŽREC - Božanski Ratniče, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljena i poštovana među nama.



SVI - Žerovite!



* Veliki žrec mu daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Božanski ratniče, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Žerovite!

* Veliki žrec mu daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Žerovite!



* Žerovit ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.



VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - Dažbog. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



ZAPADNI SLOVEN (češki) - Tebe prizivam Svarogov sine, Sunce, koje si car na zemlji. Iz svoje zlatne palate na istoku, poleti u dijamantskim kočijama. Dođi okružen tim prečistim devicama, svojim sestrama, zorom, jutarnjom i večernjom zvezdom. Dovedi nam Mesec - svog mudrog savetnika i sa njim sedam sudija - planeta i sedam glasnika - kometa.



Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* Dažbog dolazi iz tame.



DAŽBOG - Ja nosim svo bogatstvo i nebeske darove. U mom naručju su plodovi obilja i sreće. Ja dajem blagoslov svetlosti i rasipam slavu nebesa. U zlatu mog čistog lice sve vaše tuge su lake senke, jer ja sam onaj koji daje iz svoje beskrajne radosti i punoće.



I učim vas da tako činite i vi, da darujete radi samog darovanja. Da širite svetlost iz svoje unutrašnjeg obilja, sa osmehom, slobodno, raspevanog srca.



VELIKI ŽREC - Božanski dobročinitelju, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljen i poštovan među nama.



SVI - Dažbog!



* Veliki žrec mu daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Božanski dobročinitelju, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Dažbog!



* Veliki žrec mu daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Dažbog!

* Dažbog ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.



VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - Lada. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



ISTOČNI SLOVEN (ruski) - Tebe prizivam boginjo ljubavi i lepote. Ti koja si čarobna kći Svarogova. Tajno koja svojom igrom pališ ognjenu stast u našoj krvi. Ti koja budiš srce zemlje okovano ledom i činiš da sve reke teku ka svome moru.

Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* Lada dolazi iz tame.



LADA - Ja sam volja stvoritelja, život koji igra u promeni.



Kako bi vreli oganj tako ljubio studenu vodu da nisam ja u njegovoj želji da utopi svoju strast u njenom miru. I kako bi se grudi zemlje tako izvile da ja nisam u njenoj težnji da dosegne plavetnilo neba.



Ja sam sveštenica ljubavi u hramu vaših želja. Moj poljubac budi hladnu zemlju čarolijom sna i obećava joj blaženstvo u naručju sunca i plodnih voda proleća. Tako ja opijam vašu dušu obećanjem nebeskih darova i vodim je tako uzdrhtalu kroz tamni klanac promena.



VELIKI ŽREC - Boginjo ljubavi, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljena i poštovana među nama.



SVI - Lada!



* Veliki žrec joj daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Boginjo ljubavi, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Lada!



* Veliki žrec joj daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Lada!



* Lada ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.



VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - Radgost. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



JUŽNI SLOVEN (srpski) - Tebe prizivam, o razigrani Bože, koji otvaraš vrata svoje riznice znanja da primiš svakog ko je prijatelj otvorenog srca. Svako prelazi preko tvog praga čije su oči radoznale i uši željne tvojih mudrih reči o stvarima na zemlji i tajnama na nebu.



Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* Radgost dolazi iz tame.



RADGOST - Ja znam tajne dana i noći, svega što će doći i proći. Učim vas da u razigranom ognju, u galopu belog konja, vidite uzdizanje Svarogovog nebeskog roga. I u brzoj vodi reka da gledate hod i vrtloge vremena. Da pratite nebeske ptice, moje tajne glasnike. I da gledate u dlan zemlje, linije što prate božanskih sila trag.



A ja sam na vašem pragu uvek gost drag, jer onaj ko se usudi da zna postaje svetova gospodar.



VELIKI ŽREC - Bože koji nas učiš, primi ove plodove zemlje. Budi uvek slavljena i poštovana među nama.



SVI - Radgost!



* Veliki žrec mu daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Bože koji nas učiš, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - Radgost!



* Veliki žrec mu daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Radgost!



* Radgost ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.





VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje nastavi.



SVI - \ivanja. (Svako izgovara ime na svom jeziku)



ZAPADNI SLOVEN (poljski) - Tebe prizivam boginjo plodnosti. Tebe, božanska device u čarobnim šumama što loviš naša srca kroz predela snova, odapinjući svoje srebrne strele.



Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!



* \ivanja dolazi iz tame.



\IVANJA - Ja jašem sa prolećnim vetrom i svojim čistim dahom budim zaspalu zemlju. Svojim skutima milujem ogolelu šumu a livada dodirnuta mojim prstima cveta. Moj uzbudljivi šapat se razliva u srcu reka i one raskidaju okove leda.



Ja sam boginja mladosti što u svamu budi oganj ploda i poziva ga da raste kroz hladnu zemlju uz blagoslov nebeskih voda.



Privlačnost među vama je čarolija koju tkam da bi kroz radosnu igru svojih tela primili darove koje želim da vam dam.



VELIKI ŽREC - Boginjo plodnosti, primi ove poklone zemlje. Budi uvek slavljena i poštovana među nama.



SVI - \ivanja!



* Veliki žrec joj daje hleb i so.



VELIKI ŽREC - Boginjo plodnost, primi ovu krv zemlje. Budi sa nama u dobru i zlu.



SVI - \ivanja!



* Veliki žrec joj daje vino ili medovinu.



VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - \ivanja!



* \ivanja ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.

* Veliki žrec podiže štap ka nebu i udara njeme u zemlju.





VELIKI ŽREC - Neka se prizivanje božanstava završi.





SVI - Majko zemljo. (Svako izgovara ime na svom jeziku)





ISTOČNI SLOVEN (ruski) - Tebe prizivam, Kraljice i sveroditeljko. Tebe, koja nas hraniš svojim telom i u čijim venama teče živa krv sveta. Ti si naš zeleni prsten života i svetlosti i u tebi je tamni dvori podzemnog sveta.



Daruj blagoslov svojoj deci. Mi te prizivamo, dođi među nas!





* Majka zemlja dolazi iz tame.





MAJKA ZEMLJA - Ja sam oduvek sa vama u ovoj svetkovini. Na mojim grudima vi ste stasali za ovaj dan.



Pogledajte sada oko sebe. Kud god vam pogled dopire na zemlji vidite cvetanje, bujanje i rast. Poštujte svaki list, cvet, grumen zemlje, stenu i svako biće koje boravi na zemlji. Pamtite, svaki pedalj mog tela je svet i sve stvoreno su moja deca!





VELIKI ŽREC - Boginjo zemaljske plodnosti, dopusti da mi tebe sada darujemo. Budi uvek slavljena i poštovana među nama.





SVI - Majko zemljo!





* Veliki žrec joj daje hleb i so.





VELIKI ŽREC - Boginjo zemaljske plodnosti, dopusti da ti izrazimo svoju zahvalnost. Budi sa nama u dobru i zlu.





SVI - Majko zemljo!





* Veliki žrec joj daje vino ili medovinu.





VELIKI ŽREC - Učini nam čast i stupi u naš krug.



SVI - Majko zemljo!





* Majka zemlja ulazi u krug i drži se za ruke sa Slovenima.







VELIKI ŽREC - Krug je zatvoren i sjedinjena je svetlost slovenskih plemena. Braćo, radujte se, jer naši bogovi su opet među nama. Primite njihov blagoslov u ovoj šumu na rubu vremena, kraj reke od srebrne svetlosti sećanja.





O bogovi, zapalite slovenska srca,

O bogovi, rasplamsajte baklje slovenskog Uma

da kao požar rašire svoj drevni plam

da blagoslove neprijatelje i posvetle prijatelje

da uzburkaju svet božanskim nadahnućem,

da ustalasaju nebeske dvore,

da uznesu Novo Doba među nebesnike

i da rašire Svetlost božanske Ljubavi!

Jer mi smo Oni koji dolaze da obnove Legendu,

koji se vraćaju iz svog večnog Prebivališta

i koji će odvesti svoju Decu put svemirskih maglina!

Oni koji će izgraditi nebeski Hram na Zemlji,

da nadvisi Zvezde i zaslepi Sunce,

da okupe svu zemaljsku i kosmičku braću,

u Jedan venac radosnih i slobodnih,

i da nastave stvaranje Vrhovnog Boga Prastvoritelja!

O Vrhovni Bože, zaštiti i blagoslovi svoju Decu

da donesu ekstazu Zvezda u srca ljudi!







* Svi zajedno se solarno okreću u kolu dokle god mogu da podnesu silinu energije.







VELIKI ŽREC - Braćo, hajde da sa slovenskim bogovima proslavimo najuzvišeniji dan leta!

[de Hammo]