Šta ste poslednje pročitali (od 26.09.2006)

[dkdnt]

[Egon Zmaj]

Ma sta bre pricate kojesta, svako cita sta god hoce. I zasto koji kurac svakih par meseci, ili cak sta vise i manje pricate nekakva sranja. Opisi knjigu, o cemu se radi, a ja cu sam odluciti da li cu je citati. Ne trebaju mi razni komentari koji uporedjuju Andrica i druge pisce. U svemu postoji prva, druga i treca liga. Pa ko sta voli nek izvoli.

[DevouredSoul]

[Orion]

Vojislav Lubarda je napisao vise dela, od kojih su recimo poznata : " Preobrazenje ", " Pokajanje ", " Vaznesenje ", " Gordo Posrtanje ", "Anatema ", itd. Bio je primoran pod pritiskom i progonom vlasti, da napusti Bosnu. Krajem osamdesetih dobija knjizevnu nagradu NIN, za delo Vaznesenje.
Zao mi je sto se sve izmetnulo ovako. Samo sam pohvalio knjigu, nije mi bila namera da bilo koga vredjam, niti da se pokrecu nacionalisticke rasprave. No, doticni me je docekao na noz, uporedivsi me s nacistima.
Ne znam da li je citao knjigu. Ako jeste, mislim da je propustio smisao. Knjiga prati sukob jedne srpske porodice, i mocne loze begova, kroz istoriju od sukoba hajduka Toke, i Sacirbega, sukobi se prenose na sledece generacije. No upravo se u knjizi pokusava objasniti i proniknuti u korijene mrznje, i trazi se izlaz.
Zarobivsi Mevludina, Toko pronalazi njegove spise, u kojima ovaj upravo izrice svoj sud mrznji. Toko po prvi put posumnja u svoje ideale, i veru da ih treba " sve " unistavati..glavni junak knjige, decak, koji je kako sam ja shvatio zapravo sam pisac, upravo pokusava da izadje iz te istorijske predodredjenosti da mora nastaviti borbu.. on hoce drugaciji zivot, on govori :
Ne, nije istina, ne mrze se svi.. ja volim Rabiju.. dakle on upravo pokusava izaci iz tog zacaranog kruga.
Da, spominju se ruzni dogadaji, i nazire se priprema za zlocine u dr. sv.ratu.. pisac jeste suibjektivan, u smislu da je njegov narod vise zrtva, i da je vise u pravu, ali nigde ne vidim pozivanje na rat, genocid, itd., naprotiv vise jednu rezignaciju zasto to mora tako, i kad ce svemu tome kraj.
Tako sam ja vidio knjigu, neko drugi ce drugacije.

[Mo]

Nisam nista čitala od Lubarde, nesto me tematika ne zanima, tako da ne mogu da se upustim u konverzaciju

to Iceman: jos uvek nisam skontala da li si citao nesto od Lubarde. Moram priznati da sam iznenadjena tvojom reakcijom, a i guranje necije kritike nekog kriticara (pretpostavljam da se slažes sa istim) malo znaci clanovima foruma. Standarno se ceni iznošenje mišljenja od delu, što je i Orion prikazao i dosadasnjim svojim postovima (lepo je kad neko da opis knjige i misljenje a ne samo potvrdu da je nesto procitao), bez dizanja u nebo (sem kad to zaslužuju, a to je ipak retko).

Oto Oltvanji - Crne cipele
triler/fantasy ili vec kako bi se to definisalo. Dakle, detektiv u Beogradu dobija zadatak da sa ekipom obezbeđenja čuva uglednu beogradsku opersku prevacicu. Desava se kurslus, pucacina, eksplozija, gine gomila ljudi i tu se zakuvava. E dotle je bilo sve uredu. Trenutak uvođenja nadrealnih elemenata u roman je potpuno konfuzan. Morala sam da se vratim poglavlje da vidim jel sam nesto propustila. Dalje se prica razvija tako tako. Opet, standardna popustljivost prema domaćim piscima, može da prođe.


I

[DevouredSoul]

"Strah i njegov sluga" by Mirjana Novakovic.
Preporuchena od strane ortakinje koja tu i tamo ima ukusa [ako izuzmemo njenu neverovatnu opchinjenost Hari Poterom, iako je napustila pubertet]. Chula sam i ranije za ovu knjigu, ali imam tu urodjenu odbojnost prema domacjim [pogotovo] zhenskim novopridoshlim piscima, shto, znam, ponekad mozhe biti greshka. U ovom sluchaju, to i jeste i nije bila.
Knjiga pochinje super, ima dosta zanimljivih, chak i smeshnih dijaloga, naime, glavni junak knjige je Lucifer itself, koji se nekim chudom nashao u Srbiji, jer je chuo da tu ima vampira, a dizanje ljudi iz groba je jedan od jasnih predznaka Apokalipse. Dalje o samoj temi knjige necju govoriti, dosta je konfuzno vodjena, tako da i ovo do sada mozhe biti tumacheno kao spoiler, ali shta da se radi.

Interesantan je odnos Djavola prema svetu, prema hrishcjanima, prema Isusu samom [koga zove Krezubi], ali je na to ochigledno potrosheno mnogo energije. Iako ima samo ~250 strana, knjiga je spora [mada se brzo chita, if u know what I mean] i zapravo, tek u samom finalu dolazi do raspleta [kako to obichno biva], ali ne i do razjashnjenja. Kraj je jako losh. Ono shto me je iznenadilo u vezi sa tim zavrshetkom je, osim shto zhudi za nastavkom, nishta zhivo ne saznajemo, jeste jedan lik u samom delu koji govori o tome da je prestao da chita romane zato shto nijedan koji je do sada prochitao nema dobar kraj. Ako je autorka mislila da je ovo dobar kraj, onda ne znam shta da kazhem na to, a ako je namerno nezgrapno zavrshila roman, onda to smatram za sjajan posao. Samo shto ne znam da li cje svako ko bude chitao knjigu obratiti pazhnju na delove u kojem se govori o chitanju romana.

U svakom sluchaju, ne morate obavezno zaobicji ovu knjigu, shta vishe, treba joj pruzhiti shansu i ne ochekivati previshe. Eto. Na skali od 1 do 5... 3+ shto uopshte nije strashno (:

[Mo]

[caliburn]

"Tajna društva u Srbiji", Isidora Bjelica

Odmah da naglasim da iako je I. Bjelica navedena kao jedini autor, knjiga zapravo predstavlja kompilaciju tekstova nejednakog kvaliteta, kako pismenosti, tako i sadržaja.
Moram priznati da se potajno divim lekotru i korektoru koji su se usudili da stave svoja imena na ono... potpuni nedostatak elementarnih pravila srpskog jezika, pravopisa, gramatike... ukusa uopšte.
Nije mi jasno kome je knjiga namenjena, pošto bilo ko ko se makar malo, iz hobija bavi tematikom koju knjiga obrađuje, neće naći ništa novo što već nije našao na raznim drugim stranama. Sa druge strane onaj deo širokih narodnih masa čiji je najveći izle u svet književnosti čitanje horoskopa u žutoj štampi, nikako se neće snaći i pomami različitih autora da gurnu tuđicu gde god i kad god mogu, a neprijatno često i gde ne mogu.

Tekstovi koje su pisali ljudi različitog obrazovanje i ideološke orijentacije se kreću od tragikomičnih (pozivanje na "Tajne dosijee" kao relevantan izvor ) do zanimljivih (na primer poslednja Apisova izjava na Solunskom procesu), međutim te se stvari lako mogu naći i na drugim mestima.

Zaobići definitivno.

[DevouredSoul]

"Chuvar secjanja" Luis Lauri. Odlichna knjiga! Iskrene preporukeee! Bash dugo nisam uzela nasumice knjigu zbog lepih korica i privlachnog naslova i ovako se odushevila!
Prochitala sam je za nocj, jednostavno me je vukla.. Naime, rech je o antiutopiji, neshto kao Orvel za decu. Glavni lik je klinac, Dzonas, koji zhivi u "Zajednici" koja je potpuno sterilna... Nema nikakve individualnosti, nema bola, nema straha, sve je tip top. Nema sexualnog uzbudjenja [piju tablete protiv istog], nema ljubavi kao takve, "vlada" bira brachne parove i dodeljuje im decu... jako je bitno precizno izrazhavanje, uchtivost i tako dalje... Medjutim, Dzonas dobija "Zadatak", shto je ekvivalent poslu, koji takodje propisuju oni sa vrha i retko kada pogreshe, Chuvara secjanja i zbog toga se njegov zhivot menja iz korena. Saznaje zbog chega je losh zhivot koji svi oni zhive i za njega vishe nema nazad. Necju da bacam spojlere, jer svaka stranica dovodi do saznanja shta ljudi u toj Zajednici ne rade i kako zapravo funkcionishu. Knjiga je malo skeri ako pomislite da bi to, ili neshto slichno, zaista moglo da se dogodi drushtvu...

Ako naidjete na knjigu obavezno prochitajte, brzo se chita, ima oko 180 strana, a stvarno je dobra. Ja cju da je kupim prvom prilikom

[Fingolfin The Elf King]

Konačno nađoh vremena (od silnih serija) da završim Sentimentalnu povest Britanskog carstva; sve u svemu, prilično mi se sviđa. Pekić je, opet, totalno drugačiji od svega što sam od njega čitao, valjda zato rekoše da je spoj 12 različitih pisaca u jednom čoveku Knjiga je subjektivna i predstavlja istoriju Britanije viđenu kroz piščeve oči što je, pretpostavljam, ono što me je najviše privuklo u ovoj knjizi. Preporuka

[dkdnt]

hm. trenutno čitam krstaše od Sjenkjevića i prosto se pitam kako mi se nešto ovako moglo mnogo svideti kad sam bio mali (da, i jadan).

što se završenih knjiga tiče sve je neko stručno sranje. ali ima par naslova koje bih izdvojio. prvi je Shills i čuvena "Tradition", fantastična knjiga koja na sasvim nov način proučava jedan od fenomena preko koga se obične prelazi opštim mestima. ukoliko vas zanima kako su liberalne, ili prosvetiteljske ideologije povezale tradiciju sa nizom inferiornih značenja (mada, ona sama po sebi ne mora da ih nosi), poput dogme, neznanja ili sujeverja, ovo je nezaobilazna lektira. takođe na jedan svež način (relativno, napisana je 80ih) objašnjava fascinaciju i dominaciju inovativnog etosa (ili etosa inovacije) u savremenom svetu.

ljubiteljima mode bi se svidelo "Carstvo prolaznog" Lipoveckog Žila mada je dosta zajebano polazište i njegovo određenje mode (jednostavno luta u svojim razlaganjim, čas modu svodeći na načine odevanja i ukrašavanja, čas je izjednačava sa samim pojmom modernizma).

i na kraju, zaobiđite dejvida čejnija i "životne stilove". preterano komplikovana knjiga koja bi mogla da se svede na desetak strana o novim tumačenjima pojma.

[Mo]

Kuhinja - Banana Josimoto
roman prvenac, devojka ostaje bez bake, jedinog clana porodice i njeno prezivljavanje smrti, usamljenosti, ljubavi... Pa sta znam, na momente je bas divna a na momente se pital da li bi prevod s japasnkog bio drugaciji (posto je prevod s engleskog)......... u nastavku je data prica Moonlight Shadow za koju je dobila neku nargadu, koja mi se jos vise dopala od romana kuhinja. Setna i divna

N.P - Banana Josimoto
devojka upoznaje decu cuvenog japanskog pisca N.P koji je radio i stvarao u Americi i na neki cudan nacin se upusta u njihove odnose. Mnogo vise mi se svideo ovaj roman, stil vise definisan i ostriji, i prica jeste potresna ali mi se dopada kako je napisana. Za preporuku

Greg Ber - Legat
Sf, Na ogromnom brodu Cicak, gde zive ljud vec 700 godina, ustanovljavaju da je odredjena grupa od 4000 ljudi otkljucala prolaz ka drugom svetu Lamarkiji. Heksamon salje coveka da se ubaci u redove iseljenika. Zanimljivo, neobicno, novi svet, novi organizmi... Za procitati

[Fingolfin The Elf King]

To od Stivena Kinga. U suštini priča o detinjstvu, odrastanju i prijateljstvu; takoreći Petar Pan u horor fazonu... ili, približnije, Maslačkovo vino. Radnja je manje-više svima poznata - grupa dece se davne 1958. bore protiv Toga i pobeđuju ga; 27 godina kasnije, To se vraća i stara ekipa se okuplja kako bi se ponovo suočila s čudovištem. E, sad, moji utisci... Knjiga je dobra, mada sam mislio da će biti bolja. Super mi je počela i fenomenalno se završila - kraj je poprilično vadi - ali je kroz sredinu na trenutke bila prilično dosadna i nekako holivudski jeftina; osetih se kao da ponovo čitam Uspon Endimiona, što će reći da je mogla biti nekih 150 do 200 strana kraća. Sve u svemu - dobra knjiga, nije nešto najbolje što sam od Kinga čitao ali svakako preporuka, pogotovu za ljubitelje horora.

[Mo]

Artur Klark/Džentri Li - KOLEVKA

Pa ovaj sta ja znam. Knjiga pocinje opisima radova neke inteligencija koja uzorkuje i posmatra razne vrste bica po raznim planetama. Posle ulece prica na zemlji o novinarki koja istrazuje nestao projektil. I te dve price teku paralelno a do kraja knjige kada se kao spajaju. Kao da je jednu pricu pisao artur a drugu dženri pa ga smuljase zajedno na kraju. Slobodno preskociti.

[Orion]

Juce sam procitao svoju prvu knjigu od Praceta- Svetlost cudesnog. Jednom recju- predivno!
Danas cu verovatno vec do knjizare da kupim drugu. Ovu sam procitao za tri dana.
Davno me nesto nije tako odusevilo. Ne mogu da opisem taj stil, kao neka psihodelija, kao voznja nekim sasavim toboganom koji te baca cas gore, cas dole, ali te uvek sigurno vrati u sediste.
Lepo, zabavno, divno. Najaci mi je detalj kad su Koena Varvarina usinula ledja u sred bitke, i kad nije mogo da se pomeri.
Ili kad Rinsvind opisuje Dvocveta, kako veruje ljudima, kako ljudi sve mogu izgladiti uz razgovor i kad razmene slike unucica.
Ali najaci u knjizi je Prtljag