Vaša iskustva sa urednicima, izdavačima, piscima ?

[Orion]

Mislim da bi tema trebala ovde.
Pošto dosta ljudi koji čitaju fantastiku, takođe je i pišu, ili pokušavaju da je pišu, sigurno su neki od vas slali svoje rukopise izdavačima, urednicima, tražili savet od poznatih pisaca, kačili priče na sajtove gde dolaze profesionalci, itd, pa kakva su vam iskustva, je li vam to pomoglo, odmoglo, ili niti jedno niti drugo ?

[Iris]

Zao mi je sto se niko nije odazvao, ovo bi stvarno bilo zanimljivo procitati :shakeh:
Mozda da probas da postavis na nekom posecenijem delu foruma?
Ponekad me ova uspavanost bas iznervira, iako mi vecinom ne smeta

[vendy]

Drug je pri kraju pisanja zanimljive knjigice. E sada ni on sam ne zna sta ce dalje. Cim krene u borbu da njegovo cedo ugleda svetlost dana, ja vam javljam rezultate

[Orion]

Evo ovako, ja znam jedan primer, moj prijatelj je uspeo izdati zbirku priča , zove se Saša Robnik, a zbirka Anđeli na kocki šećera, izdavač Tardis.
On je dugo postavljao priče na sajt SF Tima, sigurno ima desetak priča. Na sajt dolazi i vlasnica Tardisa, i priče su joj se dopale, i odlućila da ga objavi. Naravno, nije to išlo brzo, već mesecima- peglanje priča, dorađivanje, lektura... u ovom konkretnom slučaju zaista znam da čovek nije imao nikakve veze ni štele.
E sad, oni su mali izdavač, tiraž 500 primeraka.
Uglavnom je za nove pisce taj put- ili da im se posreći da ih objavi neki mali izdavač, ili samizdat varijanta, da platiš i štampanje i distribuciju i marketing. Upasti kod velikih izdavača, mislim da je gotovo nemoguće. Ne skroz nemoguće, ali gotovo nemoguće.

Mada ja mislim da prvenstveno moraš prvo biti zadovoljan napisanim, pa tek onda krenuti u ove vode. Ja sam poodavno napisao roman, nekih 200 strana, ali kada sam ga kasnije pročitao shvatio sam koliko je šuplja priča i koliko ima rupa. Mogao sam ga pustiti u javnost, ali sreća da nisam, jer bi se samo obrukao. Ako čovek sam nije zadovoljan svojim delom, teško će biti i neko drugi. Dakle napisati prvo, što je samo po sebi dug i složen proces. Pročitati kad napišeš, i videti da li si ti sam zadovoljan s tim. Bilo bi dobro i ako imaš nekog da ti uraditi lekturu, ili barem ukaže na neke stvari.
Tek onda bih krenuo u proces objavljivanja.

Tako ja barem planiram .

[Iris]

Takodje je mozda dobro pokazati nekim prijateljima koji vole da citaju, cisto da se vidi necje objektivno-subjektivno misljenje. Ti ljudi mogu ukazati na neke stvari koje sami tesko da bismo videli, koliko god subjektivno-objektivni bili. Ne znam da li je jasno sta sam htela da kazem oko objektivnosti. Citaoci dozivljavaju delo za sebe subjektivno. Ali njihova subjektivnost je za pisce na neki nacin objektivna. A pisci mogu da misle da objektivno posmatraju delo, ali oni vide ono sto su zamislili, i zato ostaju subjektivni. Zato je dobro videti i kako drugi to doziljavaju. Dakle, ja bih naterala neke od svojih poznanika - citalaca da procitaju to sto pisem jos pre nego sto zavrsim. Cesto to i radim ako pisem nesto duze.

[Orion]

U principu stoji to što kažeš, ali sud prijatelja se nekad mora uzeti s rezervom. Prijatelji najčešće neće da se zamere, pa ako ti je nešto jako loše, oni će to reći uvijeno i indirektno. Da bi se napredovalo, nekad valja čuti i istinu, i popiti koju gorku pilulu.
Mislim da je objektivniji sud nama nepoznatih ljudi.

[Iris]

Zato sam i dosla ovde
Samo, nekog jednostavno mrzi da iskaze svoje misljenje, a koje bi mozda bas pomoglo piscu. To se pre desava kod nepoznatih nego kod drustva, imam utisak.