Prvo čitanje i ostale gluposti...

[Fingolfin The Elf King]

Da li se sećate prvog čitanja Silmariliona? Sasvim slučajno mi je pao na pamet taj osećaj, deluje mi nekako čudno. A i na neki način mi nedostaje - prvi put je ipak prvi put...

Nego, da ja pokušam da kažem zašto sam otvorio ovu temu... Kada sam prvi put čitao Silmarilion, likovi mi nisu ovoliko značili. Danas kada uzmem da čitam, na neki način kao da gledam na stvari iz Fingolfinove perspektive, i, kao da postajem on. Možda zvuči blesavo, ali ja imam takav osećaj. Za vreme prvog čitanja nije tako bilo - bio sam objektivan, nepristrasan, moglo bi se reći neutralni posmatrač. Sada se ne osećam tako, sada kao da je Fingolfin deo mene. Setio sam se svoje rasprave sa Aurorom i shvatio sam da nisam jedini koji se tako oseća - i on se na neki način poistovetio s Feanorom. Za sve je krivo prvo čitanje - ono nam gradi utiske. Znam da mi je drugo čitanje samo pomoglo da bolje shvatim neke stvari ali takođe znam da je moj odnos prema likovima ostao isti. Zašto mi se najviše svideo Fingolfin? Zašto mi se sviđaju ovi likovi a oni ne? Teško je reći... Ja sigurno ne bih umeo da kažem - možda da posetim nekog psihijatra i tražim mišljenje...

Jeste li i vi iskusili nešto slično?

[Vanya]

Hm, psihijatar mozda i nije losa ieja...
Kad sam ja prvi put citala Silm, davne 96te godine, imala sam jezivi problem da preguram prve strane, tj. muziku. Iako sam pre toga vec nekih 7-8 godina bila zaludjena GP -om, nekako sam tesko varila ove stranice, jer je to bilo nesto sasvim drugo od onog na sta sam navikla, a pritom nimalo jednostavno za razumevanje i pracenje. Svaki cas sam se vracala unazad, ma, agonija.
Ali, kad sam dalje odmakla, bilo je to kao da me je udario voz. Danima sam bila totalno zanesena, i poludepresivna sto je taj svet nestao (kao da je i postojao????).
A zaista su mi neki likovi odmah bolje legli nego neki drugi. Fingolfin vise od Feanora, valjda zato sto nije imao tako aktivnu ulogu u destrukciji. Naravno, da nema takvih likova, ne bi bilo ni knjiga, jer se nista ne bi desavalo...
A stvarno, malo mi bude toplo oko srca kad pomislim na neke vilovnjake, recimo Finroda, za kog sam se jezivo iznervirala sto poginu onako na pravdi boga, ili Belega, koji mi je isto iz nekog razloga odmah legao na srce...o Glorfindelu da ne pricam, on mi je ljubav stara. Mi zene balimo nad pojedinima, kao sto se lepo moze videti na pojedinim temama o Hunkovima Middle Earth-a,  kao da su u najmanju ruku postojali, totalne ludjakinje.
A mislim da je i Krcma u medjuvremenu imala dosta uticaja na sve. Ti si se poistovetio sa svojim nikom, a i mnogi drugi su imali slicne trenutke, verujem. Ja sam, birajuci svoj, izrazila ono sto je meni bilo najdraze - vanjarski divan, blistav narod, koji je u raju provodio svoje dane krajnje hedonisticki, sto bih i ja rado radila, bez ikakvih pretenzija ka osvajanju nekih tamo mracnih predela naseljenih kojekakvim stvorenjima. Grozan stav, i da se ja pitam, od Silma bi nastala jedna krajnje dosadna knjiga ocigledno.
Ne znam secas li se moje stare titule / Vanjarka koja je mudro ostala u Valinoru / to sve govori.

[Nimrodel]

Ne sećam se osćaja koji sam imala tokom čitanja Silmariliona, samo onog pritiska vezanog za Ljude i besa, zato što na jednoj strani imamo one koji, eto, imaju maltene sve, a na drugoj one koji su mi svi što i sad hodimo pod suncem. Tek sklapanjem slike (kada sam iščitala ISZ) dobila sam napokon ono što se kaže svoj mir... i naravno, potvrdila da su Ulmo, Olorin, Hurin, Tar-Palantir, Faramir, Finrod i Andreta likovi koji govore u moje ime. Jednostavno - Ulmo i Olorin su jedini koji su zaista razumeli Ljude i nisu ih tek tako osuđivali, Finrod je jedini Vilovnjak koji razume i pati zajedno sa Ljudima, Hurin, Faramir i Andreta - predstavljaju sve one dobre Ljude koji osećaju pobunu zato što im je uskraćena pravda, ali su i pored toga plemeniti i veliki.

[Aradela]

Hihihihi... ko je ovde jos kupio knjigu '96?

Naravno da se secam prvog citanja, citala sam Silmarilion krisom, jer je trebao da bude poklon za Novu Godinu, a ja sam navodno trebala da ucim za kraj polugodista (kao da je to bilo neophodno ) U svakom slucaju, mama se potrudila da ga sakrije, ja sam se trudila da ona ostane ubedjena da je uspela da ga sakrije. I dan danas mi je slatko kada se setim toga.

Sto se prvih utisaka tice, bila sam potpuno euforicna i procitala sam ga, zapravo proguirala za dva-tri dana. Nijedno poglavlje mi nije pravilo problem, pogotovo ona pocetna koja su najveca prepreka pocetnicima u iscitavanju Silmariliona, prosto sam zudela da dodjem do poglavlja o Lutijeni i Berenu (naravno sve to pod uticajem nagovestaja price iz GP). No, odmah sam se nekako sentimentalno vezala za pricu o Aredeli i Eolu i Gondolinu, i da ljubav prema tim pricama se zadrzala do danasnjih dana.

[de Hammo]

Zaplenio original '86 kao 'krvarinu' za nevracenih 20tak Alan Fordova (prva izdanja) i gomile Asterixa i Talicnog Toma. U pocetku nisam bio siguran dal' sam dobro prosao, ali posle...
Znam da sam se borio neverovatno sa jezikom, ali nisam odustao jer je knjiga jaka. Prevod nisam ni dan danas procitao i bogami, ne nameravam da kvarim utisak.
Osecaj koji pamtim je beskrajna fascinacija kompletiranjem price, kao i moje licno zadovoljstvo jer sam definitivno potvrdio svoje stanoviste o vilovlnjacima koje sam stekao citajuci LotR. Kasnije, naravno, kada sam prevladao pocetnu fascinaciju, bilo mi je jasno da je LotR daleko sistematicnije napisana ali nema tu mracnu atmosferu koja pleni u Silmarilionu.

[Nimrodel]

De Hammo, moram primetiti da ti je titula ispod avatara gemuklih skroz.

[de Hammo]

E, da, ono sto sam u stvari zaboravio da kazem a hteo sam: zbog tog citanja originala i jasnih problema koje imaju cak i ljudi kojima je engleski maternji u takvim tekstovima, verovatno je kod mene izostala snazna identifikacija se pojedinim likom iz knjige. Meni je tu osecaj slicniji bio kao kad sam, sta ja znam, citao Egipatski knjigu mrtvih, svecano, mracno, uzviseno
Jedino sam od tada pa zanavijek zavoleo Ulmoa, on je No 1!

To Nimrodel: Jos da znas doticnog plemica, sve bi ti bilo jasno

[Nimrodel]

[Eldaglin]

 :srecko:  :srecko: Eto, to je bio prvi utisak koji me je drzao tokom celog prvog citanja. Nadam se da necete misliti da sam lud, ali dok sam citao Silmarilion svaka stranica mi je popunjavala neku od praznina u mojoj viziji sveta. Kao kad stvarno nekog zavolis pa kontas "gde si, bre, ceo moj zivot, ti mi trebas i niko i nista vise i sad je sve na mestu". Ok malo preterujem, ali generalno to je to - osecaj zaljubljenosti, srece, ushicenja. Drugo citanje je vec preraslo u ljubav, a mislim da je ceo moj trip u vezi sa Tolkinovim delom sad vec prerastao u opsesiju.

[Fingolfin The Elf King]

[alcesta]

[Nimrodel]

[Fingolfin The Elf King]

[Vanya]

[alcesta]

Samo javi koliko kinte treba. Napunila sam dzepove na filmskom kvizu.

Fingolfine, pa jeste to kod Vilenjaka znanje, mada Morikvendi nisu bili tamo; ali ja sam to i htela da istaknem, koliko je Hurinova snaga bas time jaca sto on ima "samo" veru, a ipak prkosi Morgotu na takav nacin.