Omiljeni lik/likovi u serijalu i zašto

[dkdnt]

pa kad nisu bili oprezni, sta ces udarila im pobeda u glavu....

[Joramun]

[dkdnt]

[Azag]

Omiljeni lik je Dzejmi Lanister i Tirion Lanister....ako treba da vam kazem zasto,idite proverite gde vam je mozak ispao.

[Joramun]

Lepo...

[Nemini]

I moj omiljeni lik je Tirion Lanister. A evo i zašto.
Za prihvatanje kako sopstvenih nedostataka, tako i nesavšenosti sveta u kojem živimo, potrebna je ogromna snaga koju većina ljudi ne poseduje. Susret sa istinom je uvek bolan, i izbegava se koliko god je moguće, i sreća mnogih je zaista samo odraz veštine da se u blaženom neznanju ostane što duže.
Mudri Dekart, stanar XVII veka, lepo je rekao da je zdrav razum stvar koja je najbolje raspodeljena na svetu, budući da svi veruju da su njime obdareni u najvećoj meri. Svi mi, ma kakvi da smo, osim toga verujemo i da smo uglavnom dobri i lepi,  i da se tih nekoliko tričavih mana koje nam zagorčavaju život daju lako ispraviti, uz samo malo volje. Takodje, svako od nas ima svoje male tajne koje brižljivo krije ne samo pred drugima, već i pred sobom, ne bi li sačuvali sliku sveta koju smo stvorili za sebe, odabravši da verujemo u ono što nam najviše laska, slepi za sve što bi moglo da je naruši.
Ali, kada je čovek kao Tirion obeležen tako upadljivim fizičkim nedostacima da ga se užasavaju i oni koji su mu najbliži, on je onda na samom početku lišen ugodnosti samozavaravanja, i pred sobom ima dve mogućnosti: ili će se, kivan na zlu sudbinu, utopiti u samosažaljenje iz čega se vremenom neminovno radjaju zavist i zloba koje deformišu duh, ili će pak hrabro nastojati da ipak pronadje svoje mesto u svetu i bude prihvaćen takav kakav jeste, zadržavajući sposobnost da voli i želju da bude voljen koje odlikuju pravog čoveka. Za ovo poslednje je potrebno veliko srce i uzvišena plemenitost duha pred kojom ostajemo zadivljeni, bez reči, kao pred kakvim herojskim delom, ili veličanstvenom gradjevinom. Tirion ima snage da voli Džejmija i divi mu se, nijednog trenutka mu ne zavideći na  svim darovima kojima ga je priroda obasula. Nikad se ne kladim protiv Džejmija, kaže Tirion. On čak ne mrzi ni Sersei, iako je savršeno svestan ko je ona, i uprkos tome što zna ga se njegova telom savršena sestra gadi najviše od svih. Najzad, na očevu zapovest, odlazi u Kraljevu Luku da spašava vladavinu svog sestrića kojeg se s pravom užasava, jedino da bi zadobio poštovanje i ljubav svog oca za kojom očajno čezne. Duhovita autoironija i crni humor kojim se Tirion brani koliko od prezrive okoline, toliko i od sopstvenog osećanja niže vrednosti, otkrivaju ne samo njegovu inteligenciju, već i osećajnost koju prepoznajemo čak i u njegovim najsarkastičnijim komentarima, a koja izbija iz svake reči koju upućuje Brenu, Džonu i Sansi.

Znam da se mnogi neće složiti sa mnom, ali mislim da je lik najsličniji Tirionu upravo mala Sansa. Mislim da se njen lik nepravedno potcenjuje, budući da je njena sudbina najteža od sudbine sve dece Neda Starka, i pokušaću da svoj stav izložim. Martin nije slučajno spojio ova dva, na prvi pogled, toliko različita lika. Poput svog muža, i ona je hrabra, pametna i žudi za ljubavlju. Sansa je, medjutim, za razliku od njega, čudovišnog kepeca, imala tu sreću da se rodi kao lepotica. Voljena od samog početka, meka glina u rukama svojih vaspitača, Sansa je svim srcem želela da na pruženu ljubav odgovori poslušnošću, nastojeći da ispuni sva očekivanja ne bi li bila voljena još više. Kao Tirion u zmajeve, ona iskreno veruje u bajke, u istinu, dobrotu i lepotu sveta - da je kralj mudar, princ lep i dobar, vitez odan i hrabar, u sav kič epske fantastike sa kojim se Martin kroz Sansu nemilosrdno i pravedno obračunava. No, crno, belo i sivo- sve boje istine, ubrzo zamenjuju ružičasti svet male princeze koja ostaje bez oca, ostavljena na milost i nemilost jednom nezrelom, surovom dečaku koji ne okleva da je fizički zlostavlja, njegovoj pohlepnoj majci, i još gore, prevejanom, dijaboličnom Maloprstiću koji u njoj vidi ostvarenje svog muškog sna - bezazlenu, prelepu devojčicu koja ga vraća u mladost, koja mu je, ovog puta, dostupna.
Bezazlena kakva jeste, ona je i hrabra, dobrog srca, i ne okleva da Tirelima otkrije pravu Džofrijevu prirodu, iskreno žaleći Margeri. Zalaže se i za pijanog Dontosa, rizikujući da izazove bes svog mučitelja. I pre svega, hrabro podnosi sva poniženja i torture kojima je izložena, zadržavajući nadu da će se osloboditi i osvetiti.  
Ipak, Sansa nije glupa, kao što misli Sersei. Pokvareni ljudi uvek misle da su nezlobivi slabi i glupi, jer žive u zabludi da je za zločin potrebna hrabrost, dok je zapravo najteže ostati čistog srca u svetu kojem vladaju beskrupulozni podlaci.Sansa je predivna. I verujem da će u budućnosti  shvatiti da je Tirion Lanister čovek njenog života.

[dkdnt]

[Daemon Blackfyre]

[Pioneerko]

[Margiloth]

[dkdnt]

@margolith
evo ja da ti odgovorim
Tirion mozda nije zudeo za ljubavlju od strane oca, koliko za priznanjem da on neshto vredi, priznanje od choveka koji pored toga shto mu je otac ima i neke druge kvalitete.
medjutim on shvata da je to iluzija, da Tivin nema razumevanje za njegovu nesavrshenost u telesnom smislu i da sticaj okolnosti u vezi sa delima koja bi potvrdila Tirionove kvalitete, uvek ide na pogreshan nachin po njega.
kada se ta iluzija srushila, sva ona ljubav, se pretvorila u mrznju ili bar u prezir, ka choveku koji ipak ne sere zlatna govna.

@nimini, bilo mi je glupo da te pitam ali stvarno, chime se ti bavis?

[Aducabar]

[Joramun]

[Pioneerko]

[Nemini]

Hvala vam svima na toplom prijemu mog prvog posta.
Za one koje zanima čime se bavim, evo i te informacije. Ja sam teacher, i držim školu engleskog sa svojim najboljim drugom. Dok ovo pišem (upravo sam završila sa časovima), njegov glas dopire iz susedne učionice i užasno me dekoncentriše, pa ću na sva ostala pitanja odgovoriti as soon as I get home, ukoliko mi to dozvole moja deca i muž, koji me nestrpljivo očekuju. I da znate, you made my day today.