Da dam moje skromno mišljenje o ovde potegnutim piscima, a prvenstveno o Gejmenu.
Čitao sam Američke Bogove, i to je zaista odlična knjiga, vredna svake pohvale, kako zbog ideja (mada koliko vidim neke od njih su već bile upotrebljene u Sandmanu) tako i zbog kvalitetnog stila pisanja i zanimljivog zapleta. Sa druge strane, Nikadođija je totalni bullshit (mada je ovom kumovao i jadni domaći prevod a nemam ni volje ni želje da čitam u originalu s obzirom na to da je i zaplet jadan i u principu ništa posebno). Koralina mi se takođe nije dopala, niti mi je bila poetična niti zanimljiva, ni sam ne znam kako sam izdržao da je pročitam do kraja. Ne bih da dajem emocijama mnogo zamaha, ali i ta knjižica mi je težak bullshit. Naravno, ovo je samo moje mišljenje. Još nisam čitao Sandman-a ali jedva čekam da ga skinem s neta
Pročitao sam Barkerov Utkani Svet i knjiga me je veoma razočarala, te upravo zbog nje ni nemam želju da čitam bilo koju drugu njegovu knjigu. Uopšte, ono malo horora što sam čitao (King, Barker, Simons) niti su mi bili strašni niti zanimljivi, pa ni nemam neko posebno visoko mišljenje o njemu.
Den Simons me je oduševio Hiperion serijalom, i kamo sreće da je zadržao ovako visok nivo u drugim knjiga. Pesma boginje Kali, iako njegovo proslavljeno delo, mi je bila dosadna, glupa i generalno besciljna, te ni pošto stil pisanja nije nikakav poseban ne nađoh ništa vredno u toj knjizi. Leto noći i Ukleta zima su takođe velike gluposti, mada posle određene vremenske distance mogu reći da su mi daleko bolje od Pesme boginje Kali.
Mali savet: ko hoće da čita majstora stila i jezika neka čita Tomasa Mana
; moja glavna zamerka mnogim SF i EF i fantasy piscima je upravo kvalitativna suvoća stila (za razliku od kvantitativne, jer neki umeju naširoko i nadaleko da opisuju da bi se i sam Lav Tolstoj usrao u gaće kada bi ih čitao). Znam da se babe i žabe ne porede, ali sa stanovišta samog stila pisanja i bogatstva izraza retko koje SF/EF delo može da ponudi istinski kvalitet.
