Zasto Hobit ne bi bio lektira u OS

[dkdnt]

auh bre. pa ne govorimo o istim svarima ocigledno. ja nesto nisam uveren da je Tolkinu toliko paznje posvecjeno u knjizevnoj kritici. Vise se tu radi o entuzijazmu zaljubljenika nego o daleko objektivnijim stavovima kritike. Bar ja tako mislim. To je jedna prica, a druga je ona u koju sam dosta upucjeniji, a to je prouchavanje fenomenologije EF, Tolkina i fantazije kao takve. Studija koje se bave ovim u drustvenoj nauci ima na pretek, ja se sam bavim necim sto se najcheshcje smatra EF, ili dark fantasy_ijem [vampirska fikcija], ali pobogu, tu se ne radi o knjizevnoj vrednosti. Dela pop-arta ili masovne umetnosti, imaju tu osobinu da snazno uticu na drustvo, ali samo ako su popularna u odredjenoj meri. SA druge strane, "visoka umetnost" moze delovati na drustvo preko pojedinca koji je inspirisan istom, nasao dovoljno volje i snage da promeni, ili popravi ili dopuni ili sta god, u svetu. Popularnost masovne umetnosti [bez obzira na cemu pociva], razumljivo ima i veliki uticaj na drustvo, ali knjizevni kanoni se ne baziraju na popularnosti nego na vrednostima koje se nalaze u samom delu, a oko kojih postoji konsenzus da su vrednosti [iz ovih ili onih razloga].

[DevouredSoul]

[Vanya]

Što se lektire tiče, nisam baš u toku, jer mi je čerka tek prvi razred, tako da ću tek da se iznenadjujem što je nešto ostalo lektira, i što nešto nije postalo lektira. Ipak, kad gledam neke aspekte školstva u koje imam uvid, nisam oduševljena. Moja klinka, srećom, ima stariju učiteljicu, koja radi po nekoj mečanoj metodologiji, tako da je kod nje još i dobro. Medjutim, zaista preteže neka priča o tome da sve mora da se završi na času, nema domaćih ili su izutetno retki, a radi se nekim ludačkim tempom. Ona sad već radi jednačine sa jednom nepoznatom, sa sve slovom X, i promenom znaka + u - kad promeni stranu u odnosu na =. Mislim, meni se čini da je to malo rano. Ali zato imam utisak da promače da ih nauče suštini, kako da uče, šta je važno u nekoj lekciji, kako da razmišljaju konstruktivno o nekom zadatku, da bi posle mogli da reše bilo koji. I sa srpskim nije bolje. O sociološkim temema bolje i da ne počinjem, nije sad mesto za to. Ali hoću da kažem da je sve prilično konfuzno u glavama dece, i da se brinem kako i u šta će odrasti. Nije škola jedini krivac, naravno, sve kreće od kuće, ali oni ipak tamo provode mnogo vremena, i prijemčiviji su za uticaje u školi nego u kući.
Nastavnici su zaista uglavnom ispod kriterijuma, neki su dobri ali neće da se eksponiraju, neki se eksponiraju pa ispadnu glupi u društvu. Sve u svemu, nije baš ružičasto.
U svetlu svega toga, zaista ne znam kad će nešto da se pomeri po pitanju lektire. Jedino se pomera po pitanju geografije i istorije, jelte, ali to bolje da preskočim takodje.

[DevouredSoul]

Upravo o tome i ja pricham. A sve to shto obradjuju rade sa decom X godina. Zamisli tek kako bi deci konfuzno bilo kada bi se nastavnici susreli sa nechim novim.

[Black Rider]

Шта сад то значи, ако је нешто сјебано да не треба поправљати?
Па ако је проблем у наставницима, онда их треба мијењати. Зар да пати идућих 20 генерација што један човјек не зна свој посао, и не жели да напредује и усавршава себе, иако то значи да треба да промјени своје досадашње методе и убјеђења?
А тај исти проблем се свуда јавља. Све то треба у гасну комору!

[DevouredSoul]

Hahaha, pa dobro, kod nas je to chuveni problem. Kada neko zauzme mesto u zbornici i drzhi ga 20 godina, teshko ga je sa stolice odvojiti, ma koliko da je losh. Pogotovo na univerzitetima. Eto, kod mene, npr. ima jedna profesorka koja je na faxu 3289753495 godina i sve vreme deli nepravdu i to svi znaju, chak su i profesori iz moje srednje bili kod nje. Nishta se nije promenilo od tada, i to je... err... javna tajna? I da, gospodja cje napustiti fax tek kada joj to odlazak u penziju dozvoli.

Kad je loshe treba menjati, ali Srbija ima narochite probleme sa tim.

[Vanya]

O ono što su promenili, bolje da nisu. I uvek se krene s naopakog kraja, od najnevažnijih stvari.
Mada, kad je Tolkin u pitanju, osnovni problem njega kao lektire je to što bi lična mišljenja pojedinih profesora bila veoma podeljena. Postoji ta zadrska o EF kao pravcu, a ja imam teoriju da mnogi kritičari, koji najviše pljuju EF, u stvari su latentni čitaoci istog, i možda i u potaji čitaju, a na glas kritikuju. Ne svi, naravno, ali tome je kriv neki glupi stereotip da je u pitanju štivo za decu, i pogrešno povezivanje s bajkama. A to opet zbog Mač i Magija podgrupe, s kojom se EF nekako poistovećuje. I sad, kakve veze to sve s decom ima, ne bih znala, ali nekako ispada da je ozbiljnom čoveku ispod časti da to čita, a rado bi, u stvari.
Suvišno je da pričam da je istu sudbinu, mada možda za nijansu bolju, doživeo SF.
A zar ima mnogo veze u kakav je milje smeštena priča, bitna je poruka koju ona nosi, zar ne. Šta je onda sa fantastikom uopšte, kako to može biti prihvaćeno?
Mislim, svesti sve na puki realizam , u najmanju ruku je uskogrudo, kratkovido, površno i malogradjanski...I uostalom, pitanje je kako će se na sve gledati kroz koju deceniju.

[DevouredSoul]

Sa struchne strane gledishta, epska fantastika nije daleko mrdnula od osnovnih oblika romana. U pitanju je klasichna ospozicija dobra i zla, junaci su uglavnom na nekom putu koji presecaju razne nedacje. Ta podgrupa "mach i magija" je ono shto ef odvaja od obichnog romanticharskog romana.

Onaj ko je chitao neki Novalisov roman, ili recimo Fildinga [uzmite za primer Dzofesa Endrusa, samo mu vilenjaci i prsten fale] znacje o chemu govorim. Pridodate su samo nijanse, elementi bajki i mitova kako bi se malo izashlo iz zhanra. Glavni toposi su ostali isti.

Shto se tiche razlike u mishljenjima i preferiranja romantizma ili realizma, to je druga pricha. Zaista je stvar ukusa. I Gete i Balzak su odlichni pisci, sluzhe se potpuno razlichitim pravcima. Chitala sam da u poslednje vreme neki kritichari i teoretichari knjizhevnosti [pogotovo Kurcijus] svrstavaju Balzaka u romantichare. Dakle, sve je vrlo relativno, razlikuju su gledishta, ukusi... i ovaj poker koji uporedo pikam mi je odvukao svu koncentraciju

[Vanya]

Pa dobro, sad ću ja da budem dosadna, pa da pitam ovo: ako EF i nije mrdnuo dalje od osnovnih oblika romana (a slažem se da većina i nije, i da su mnogi manje više na isti kalup, a razdvaja ih maštovitost autora), ima tu i dobrih knjiga, koje bi mogle prezentovati žanr. Hoću da kažem, možda i nije loša ideja da se u okviru školovanja obradi i po jedna knjiga iz svakog žanra (dobro, možda izostaviti neku tešku porno i horor literaturu - mada poneki horor nije za odbaciti, volem Barkera), čisto kao stvar šireg obrazovanja, kao što se proučavaju ostali pravci. Ja naravno govorim o osnovnoj i srednjoj školi, pretpostavljam da se na faksu i ostali žanrovi detaljnije obradjuju kroz dela (ili ne?)
Opet, kad govorimo o Tolkinu, koga ja nekako ne mogu da stavim ni u jednu grupu - meni lično je on zasebna kategorija, mislim da ne bih volela da bude reprezentovan Hobitom, pored svega drugog što je pisao. Mislim da su ni Silm i GP nisu prava mera, svako na svoj način, već bi trebalo predstaviti ga nekom od priča iz Silma ili NP, ili možda Padom Gondolina, uglavnom - nekom kraćom formom. Time bi se na dobar način predstavio autor, mogao bi se obraditi stil, i dela i uopšte pravca, a možda bi to bilo delotvorno u smislu privlačenja čitaoca knjizi - ako mu se to dopadne, ide dalje, ako ne - nije se preterano smorio.

I da, i kod ovog klasičnog repertoara, mnogo važnu ulogu igra kako t profesor vidi neko delo. Recimo, ja sam imala fenomenalnu profanku srpskog u 1. i 2. godini srednje, koja nas je majstorski uvodila u delo koje nam predstoji, tako da smo mi s apetitom tome prilazili. Proces, recimo, koji je važio za babarogu, nas je sve oduševio, a ja sam mu se i posle vraćala, i Kafki uopšte,samo zahvaljujući njoj.

[Hama]

A ja bas ne bih voleo da kanonizujem epsku fantastiku ili tolkina...sebicluk, znam ali bas me briga...ne treba mi gomila priucenih kvazi poznavalaca da mi vrlo ubedjeno govori o tome sta se ustvari desavalo u knjigama koje sam citao nekoliko puta i koje volim...ko voli EF uvek nadje nacina da do istog i dodje...tako je bilo pa sto ne bi tako i ostalo?

[Black Rider]

[DevouredSoul]

[Vanya]

Naravno da ne spadaju, nisam to ni mislila, već kažem, možda treba da se obrade u smislu sveobuhvatnosti obrazovanja. Uostalom, kritičari treba da imaju pokriće za svoje pljuvanje
Ali recimo ovo: da se neko delo klasične književnosti, koje odlikuju dobar stil, kvalitetan zaplet itd, evo na primer "Zločin i kazna", smesti kroz neke naznake u SF, da li bi mu se automatski toliko umanjila vrednost da bi ispalo iz kanona, a ima sve odlike visoke književnosti osim te jedne sitnice... da je u dalekoj budućnosti, na primer?

Drugo šta sam htela da pitam je kako se tretiraju latinoamerikanci, Markes, Ljosa, Kastaneda? Uči li se o njima, stvarno ne znam.

Hama, i ja to rekoh ranije, meni je u stvari bilo draže dok nije bilo filma i gomile Legolasovih obožavateljki.

[DevouredSoul]

Borhes je u kanonu iako obiluje fantastichnim momentima. To je ujedno i odgovor za latinoamerikance [ako mislish na fax, afkors]. U 4. godini postoji predmet o knjizhevnosti Latinoamerike. Dakle, kanon se polako krecje ka sadashnjosti, ochigledno.
Mi smo i u srednjoj radili Borhesa, mada ja ne znam da li se radio u "obichnim" gimnazijama.

Mi na faxu radimo i Markesa i Kastanedu... za Ljosu nisam sigurna, provericju (:

Shto se tiche umanjivanja vrednosti dela zbog naznaka nizheg zhanra, nisam sigurna, iskreno. Vrednost se verovatno ne bi menjala. Mislim da bi skochila. To opet sve zavisi od pristalica raznoraznih shkola. Klasicizam ne dozvoljava nikakvo meshanje zhanra i njegove pristalice bi takvo delo verovatno anatemisale, dok bi romantichari bili odushevljeni.

U tome i jeste stvar. U raznim paradigmama knjizhevnosti. Chas se ceni komedija, chas tragedija, chas sharenolikost, chas stroga jednostavnost. To po meni nije problem i dobro je shto su svi pravci uzeti u obzir bash zbog asortimana koji danas kanon knjizhevnosti ima. A s obzirom da su ef, sf i horor zhanrovi danashnjice, vrlo je mogucje da cje se kroz par decenija i oni uvazhiti kao visoka knjizhevnost. After all, gotovo da nishta drugo ni ne mozhe, tj. gotovo da se nishta drugo ni ne pishe. (:

[Vanya]

Dobro, kapiram. A sad imam jos jedno pitanje, vezano za onu stvar oko linearne radnje u EF romanima, gde se junaci kroz svoje putesestvije (fakticko ili mentalno) susrecu sa raznim nedacama, a sve to u atmosferi suprotstavljenog zla i dobrog. Sad, usudila bih se da kazem da poneki od romana izlazi iz ovako sturog okvira, ali dobro. Reci mi, zar nije to osnovna potka i kod klasicnih dela / junak uvek odnegde krece i nekud stize, preneseno naravno, i usput ga stizu razne nedace, konflikti, i sve drugo sto cini zaplet. Mislim, opet je sve isto, kad se rascini na sastavne delove, osim sto mozda nema tako eksplicitne opozicije dobra i zla, koji su personifikovani cesto kroz jednu osobu. Sta onda daje jednom kvalitet, a drugo postajeje hrana za mase (naravno, osim stila pisanja i kvalitetne i originalne ideje u delu) osim cinjenice da su jedni u EF a drugi u SF okruzenju?
Ovo sve pitam jer me sustinski zanima, ne pretendujem da po svaku cenu tvrdim da je EF umetnost, mnoga dela su stvarno uzalud potroseni papir, na zalost "Zelenih"