Filmovi koje ste nedavno gledali (od januara 2009.)

[de Hammo]

Da uomo a uomo, a.k.a. Death Rides a Horse... Kakav je baja Lee Van Cleef

[Nemini]

A Streetcar Named Desire, 1951. Uzgred, T-shirt je prestala da bude underwear kada su muškarci, a bogami i žene, videli kako stoji Marlonu Brandu u originalnoj predstavi

[Pauleta]

simpatican ali meni nedovoljno smesan film. ocekivao sam ipak malo vise od majkl cere vit mustacjos, mada ruku na srce, ima hilerijus scena.




fenomenalan film. definitivno nije za homofobe i za one sa osetljivim stomakom, no za one koji su nesto tolerantniji je sjajna zabava (za one koji su preziveli six feet under ovo je macji kasalj ). prica ima i dobru dozu ozbiljnosti i emocionalne tezine, ali je sve provuceno kroz gomilu debilizama tako da je smesno gledat'

[GilGaladriel]

Nego, verovali vi meni ili ne, odgledah pre neki dan drugi deo Tvajlajta.

E sad, pre nego shto me razapnete na stub srama, moram da izlozhim svoju odbranu.

Odbrana Sokratova:
Ja ne podnosim Tvajlajt. Histerija koju su ove knjige izazvale u popularnoj kulturi generalno me je zaintrigirala, a buducji da sam kao tinejdzherka gutala romane En Rajs, morbidna radoznalost me je naterala da pokusham da chitam i Tvajlajt. Mislim da sam chak pisala ovde na knjigama o tome. U svakom sluchaju, doshla sam negde do pola trecje knjige, pre nego shto sam digla ruke i otishla da se napijem kao krmacha poshto bi ispiranje mozga blanshom verovatno bilo letalno, te sam se opredelila za sigurniju, iako manje efektivnu varijantu. Najblazhe recheno, En Rajs je za Stefani Mejer Ivo Andricj. Ili Tolkin. Ili ko god vam padne na pamet kao dobar pisac. Hari Poter je u poredjenju sa Tvajlajtom kao "Bracja Karamazovi" prema "Prichama o Prtku", s tim da su "Priche o Prtku" smeshne ako imate tu vrstu smisla za humor, a Tvajlajtu chovek ne mozhe ni da se smeje. Te knjige su jednostavno uzhasne, stilski ne mogu da prismrde loshijim prichama sa ovog foruma, a radnja - u retkim trenucima kad se pojavi je shuplja, glupa, patrijarhalna i nadasve dosadna. O implikacijama i porukama koje ove knjige shalju devojchicama necju ni da pochinjem poshto mi je ionako vrucjina, ako mi josh i skochi pritisak dobicju srchani udar.
Stokerov "Drakula" je do jaja dosadna knjiga, e pa zamislite Drakulu samo bez ochnjaka, jeze, krvopicja i pretvaranja u zhivotinje, i ono shto ostaje je, pretty much, dosadna emo kuknjava. To je Tvajlajt samo josh sa vukodlacima.

That said, pre nekoliko meseci sam odgledala prvi film, i, iako ne mogu da kazhem da mi se dopao niti da sam se nalozhila, bio mi je interesantan. Na stranu chitava paranormalna romansa i emo kuknjava, stekla sam utisak da je prvi Tvajlajt prikaz nekog obichnog americhkog sveta koji svuda ide kolima i jede po diners, i da je film (iako knjiga nije) uspeo da uhvati neshto od pubertetske turbulencije i nesigurnosti kroz koje sam i sama prolazila. I zapravo mi nije bio dosadan, bio je dovoljno dinamichan da mi drzhi pazhnju, i iako ga ne bih gledala ponovo, ostao mi je u secjanju kao ok film, verovatno i zbog toga shto su patrijarhalna proseravanja svedena na minimum. Tinejdzherski romantichni filmovi nisu my cup of tea, ali kao takav prvi Tvajlajt je radio posao.

Ne lezi vrazhe...
"Mlad mesec" je, odmah da vam kazhem, govno od filma. Obashka shto je pricha kretenska, film ne zna gde ide ni shta hocje, rezhija je uzhasna, nema ama bash nikakvu centralnu temu (osim emo kuknjave koja se toliko potencira da chovek dozhivi prezasicjenje u prvih 20 minuta filma, i onda vishe nishta ne mozhe da bude ni tuzhno ni romantichno ni potresno, iako se svojski trudi), scene su dosadne i razvuchene i nebulozno rasporedjene, specijalni efekti su retardirani, za silne pare koje je film zaradio mogli su bar da se potrude da naprave vukodlake da izgledaju zajebano, ovako izgledaju kao da su upravo pristigli iz Narnije. Za svaku iole brzhu scenu (koja ne prelazi 20 sekundi, a ionako je slow-mo) gledateljka mora da otrpi deset minuta treptanja, plakanja i uzdisaja, motivacija kod likova je, blago recheno, nedokuchiva, a pola filma su reklame za bendove sa saundtreka - neko trchi po nekoj shumi, pada kisha i chuje se muzika. Kao osrednji videospot za bugarski love metal bend koji bi da se probije na medjunarodno trzhishte pa peva na engleskom. I gluma je ochajna. Majko mila. Chak mislim da se ne radi toliko o tome da su glumci toliko loshi, nego da im je recheno da prave facijalne ekspresije kao da su u latinoamerichkoj sapunici. Otprilike kao u domacjim serijama gde glumci koji su trenirali da rade u pozorishtu prave izraze lica koje mogu da prochitaju ljudi sa trecje galerije, samo close-up preko celog televizora.

Ovo je, drugarice i drugovi, jedno od onih ostvarenja gde odjednom - pichi dramatichna muzika, svi plachu, tenzija raste, sudbina glavnih likova visi o poslovichnom koncu - a ja cheshem bulju i lakiram nokte, i onda shvatim da ne treba da cheshem bulju kad mi je lak na noktima svezh, ali se svejedno zapitam - shta bih mogla danas da jedem? - ili - hm, ona fleka od komarca levo od monitora pomalo lichi na Isusa, da li je to Znak?

I da, jebote, perike. Izgleda da je neko sluchajno izostavio iz ugovora da glumci treba da modifikuju frizure za svoje uloge. Perike su neizrecive. Neverovatno, ali chovek ima utisak da cje ucjebale kacige koje su nesretnim protagonistima prilepili na glave svakog trenutka da se otrgnu kontroli i klisnu, samo da bi se medjusobno pobile negde izvan kadra. Chovek jednostavno ne mozhe da se koncentrishe na radnju pored takvih perika. Uhvatila sam sebe kako pokushavam da provalim da li perike zaostaju za pomeranjem glave. Strashno.

Sve u svemu, ne gledajte ovaj film, osim uz flashu rakije.
Svaki put kad je Bela nesrecjna, tresnuti jednu na eks.
Svaki put kad je neko u shumi piti dok se scena ne zavrshi.
Svaki put kad se Viktorija namrshti, tresnuti jednu na eks.
Svaki put kad su vukodlaci u gacjama piti dok ne izadju iz kadra.
Svaki put kad se pojavi nematerijalni Edvard, tresnuti tri rakije na eks.
Svaki put kad je Dzhejkob bedan, piti dok ne ispadne josh vecja pichka.
Svaki put kad neko izvede neku potpunu glupost, koja se pritivi svakom razumu, zakonu i odgovornosti prema prijateljima i porodici, tresnuti jednu na eks.
itd itd.

Mozhete mi se zahvaliti kad izadjete iz bolnice.

[Sherif Gile]

Gledao sam danas Wolfman, može da se preživi, kakvu je najavu imao očekivao sam mnogo bolji film. Dali su silne pare na efekte a vukodlak izgleda kao majmun, priča je ponekad tupava u podnošljivim granicama.

[de Hammo]

[Draugdur]

[Daemon Blackfyre]

[Pauleta]

Jest, samo sto nije radza nego viski Ja znam, ja cit'o

[Dain]

[Dain]

Ode i on, hebem mu misha...

[de Hammo]

...rahmetli beli bora... jazuk, brate... bese dobar glumac, dzebiga...

[de Hammo]

Car Pavela Lungina... sta znam ja malo mi je Mamonov upao u manirizam religijskih fanatika, a i nemam bas neko znanje o tom periodu ruske istorije da bih mogao da komentarisem. U svakom slucaju, bilo je i gorih nacina da se potrosi 2 sata, a Lungin definitivno ume da napravi dobar film....

[Nemini]

Slažem se. Ostrvo je mnogo bolje od Cara koji je napadno high-brow, prespor i preopterećen religioznom simbolikom. Ipak, ona scena sa medvedom i ona sa ikonicom ispod mosta za mene potpuno opravdaju ostatak potrošenog vremena.

[de Hammo]

Uh, tu je ona, najteza ruska pravoslavna mistika I malo mi smeta Mamonov, koliko je u Ostrvu bio fenomenalan, toliko ovde mako preteruje. Da se razumemo, to je samo za ovaj slucaj, za ostalo respect. Nisam ga slusao dok je svirao rok, ne znam kakav je kao vernik, ali on jeste dobar glumac. I, brate, Ivan IV mozda nije bio uzor muske lepote, ali mozda je malo trebalo ublaziti fizicki izgled, jer bi on na pocetku filma trebalo da ima, sta ja znam, 34-36 godina?