My thoughts

[Iris]

Ups. Oduzila sam, mnogo. Izvini.
Nadam se da ce makar pomoci.

[Iris]

Za one koji ne vide slike i zvuke u recima, ovo bi moglo biti parce tog neba:



Sa dozom ovoga:

[Maglor the Minstrel]

@Iris: Skoro pa mi je neprijatno da se javljam na ovoj temi, ali treba pohvaliti tvoju stilsku vezbu. Zanimljivo napisano.

[Iris]

STO NEPRIJATNO????????
Ljudi, od svega ovoga ce i meni postati neprijatno. Javljajte se, pa to bismo i voleli, inace bi sve ovo bilo u private.
Hvala za pohvalu, drago mi je posebno sto je 'stilska vezba' nastajala dok sam kucala. Nisam pisala pa prekucala, niti je rad od pre. Smisljala sam dok sam odgovarala na post.

[Silvanas]

Hej hvala na lepom texticu, bas me oraspolozio. Ali nisam ja lose. Imao sam potrebu da definisem svoj stres. Onda cu ga se lakse osloboditi. Ma znam da nije sve crno. Skontao sam to do sada.

[Iris]

Ha, ako te nije mrzelo da citas ono cudo, onda znm da je sve ok

[Iris]

Ha, ova "stilska vezba" mi je tako dobro dosla, da nikad ne bih poverovala, a napisala sam je tako spontano... Sada imam temu za rad iz likovnog koju pokusavam da spremim SEDMICAMA!!!!!

[Silvanas]

Jeeeeeej... Eto koliko je dobrog proizislo iz tvog filozofskog mira... Cujemo se Iris. <3

[Iris]

:peace: !!!!!

[Silvanas]

Thought:
Necu staviti broj. Nebrojene misli mi prolaze kroz glavu. Prvo san u kome mi je otac otisao u rat, a ja gledao kako bombe padaju i gutaju svet pred mojim ocima. Kako sedim u cosku cekajuci da vojnici dodju i razbiju vrata, drzeci bombu kasikaru i cekajuci da ukoliko dodju, raznesem i sebe i njih. Na kraju sam dao svoj zivot da bi ona prezivela. Poginuli su mi brat i majka. Ustao sam modar i znojav. Nisam se dao. Nisam se dao da me to sustigne i utice na mene tako dugo. I ostao sam vedar i pozitivan. Zaista je lakse biti to nego ono suprotno. Cak i ako se osecas suprotno... Nije tesko naci onu vedrinu jer ona mi je u prirodi treba samo malo volje. Zao mi je ipak sto sam ceo dan bio odsutan. Kao da sam izgubio dan zivota. Bio sam izolovan sa Tamarom pricajuci o svom zivotu. Vracajuci film. Pitala me je ona. Onda sam dosao kuci. Pitala me je Iris. Onda cu da legnem u krevet i pitacu sam sebe. A hocu li dati odgovor? Ma ko to zna. Izgubio sam dan zivota, a dragim osobama sam trebao, ili mozda samo malkice tako prosao kroz glavu. Trebalo je to da cenim. Napravih gresku. Ostacu pozitivan. Tako bi Iris volela. Postavio bih se na onim stepenicama i za nju, samo da se pojavila u tom snu. Cudno je to kada znas da bi dosta ucinio za nekoga, a kratko ga znas. Ali, ponosan sam sasvim na tu cinjenicu.

[Dain]

@Maglor:
Stefane, ovo je divno, bash kao mi nekada...

[Iris]

Ja sam vec bila na ovom forumu pre par godina. Sad kad sam se vratila, cinilo mi se da svi spavaju. Bude li se?

@Silvanas: Ja sanjam nesto sto mi je koliko drago, toliko i uzasno, i to svako vece. Ali nije strashno kao tvoj san, i nikad ne zapamtim sve. Sto se tice pitanja, msm da znam na sta mislis... Znam li? To moras ti da odlucis. Sto pre odlucis, manje ce boleti. I, ja bih ostala van tog sna, hvala lepo. Nije rat za mene. Umrla bih da toliko ljudi umire oko mene, a tek zbog mene... Ne bih ja to podnela. Meni je ponekad tesko i da gledam ratne filmove, a kamoli nesto dalje.

[Silvanas]

A ja sam sedeo u cosku wc-a, igrao se bombom i bilo me briga da li cu umreti. Toliko sam bio ljut na njih da sam prizeljkivao da udju kako bih sve njih razneo negde... u beskraj neki. Tako sam sedeo i plakao, a psovao sam ih. I pitao sam mamu zasto ne idemo da se krijemo u podrum... A ona je rekla da ako cemo umirati, da umiremo brzo i lako, a ne zatrpani u prasini podruma posle pada bombe. U agoniji i gusenju kao psi. Tako je rekla. Tada sam zaista bio sposoban da ubijem za nju i sve koji su mi bitni. Zato sam ono gore onako i rekao. A pitanje... Pa jeste to sto mislis... Haha ma ima tu jedna mnogo dobra strana objasnicu ti.

[Iris]

Vidi, meni je asocijacija na rat - bespomocnost, a ja nisam bespomocna. Mrzim da budem. Zato ne podnosim rat, jer toliko ljudi umire - a ja ne mogu da pomognem.

[Silvanas]

Thought:

Konacno sam pokazao tu pesmu sto sam je stvorio tako davno... Ta dva druga sedela su i cutala slusajuci. Dok je trajalo, a trajalo je dugo, izgledali su nezainteresovano... Kada sam zavrsio samo su rekli kako ukoliko to snimim... Bice nesto. Sigurni su. Mislim da im se to tako cini jer im se svidja, ne obracam paznju na to. Ali, tako mi je drago da je neko doziveo obradjenu temu. Haha 20 minuta bluesa i oni se nisu smorili ni malo. Lazem kada kazem ne obracam paznju na to... Isao sam ulicom i zamisljao kako bi izgledao omot single cd-a. Srecan sam jer je dobro mojim drugovima. Srecan sam sto je posle 6 meseci neko to cuo onako kako sam ja to zeleo. Ima pricu. Mozda snimim za sebe. Da imam.... A mozda sada samo sanjarim bzvz ali koga briga. Mastam lepo mi je. Osecam se kao zvezda u usponu. Salim se naravno...