Ona se ne plapi njega ali je čvrsto uverena da je on spasitelj iako je u početku sklopila savez sa njim iz koristi sve se to promenilo zbog događaja koji neću da otkrivam, ali samo da se zna nije joj spasio život pa je najednom postala prosvetljena vernica
Užasi Noći
Kada se uverio da je Betsi bezbedna, vratio se da pomogne vojnicima koji su potiskivali Ba’alore dalje od sela. Sada ih je bilo svega osmorica ali su se i dalje borili bez obzira na gubitke. Nekoliko ljudi iz sela koji su razlikovali jedan kraj mača od drugog su pomagali, ali i dalje ih je bilo malo naspram Ba'alora koji su ponovo počeli da nadiru kada su udari munja postali manje učestali. Damiana je stajala u središtu prstena vojnika i šibala munjama svakog Ba'alora koji bi se približio ali je svaki udar bio sve slabiji i sve je kraće trajao. Njena haljina od žute svile je bila prljava a kosa raščupana, znoj je sada slobodno tekao u potocima. Ipak ona je izgledala poput kraljice bitaka iz drevnih priča, uzvišena na svome tronu, nije dozvoljavala da Ba'lori zauzmu i stopu zemljišta a da to ne plate krvlju.
Iako je obećao Mudroj da neće koristiti Silu Elemenata, moraće da prekrši to obećanje, jer ako se on ne umeša, lako bi se moglo desiti da ih Ba'alori pobiju.
U trenu, vatrena lopta mu se oblikovala u ruci, primetio je da to više koristi Silu Elemenata bilo mu je sve lakše da oblikuje niti. Sunuo ju je ka Ba'alorima, ubila je dva stvora ali ostali to kao da nisu primećivali. Trebalo mu je nešto jače a u glavi mu se oblikovala zamisao. Nacerio se.
Usmerio je niti ka najbližem ognju i izvukao svu toplotu iz njega. Nije mogao dugo da je drži jer je rizikovao da spali samoga sebe. Usmerio ju je u vidu toka ka Ba'lorima koji su uspeli da se probiju na desnom krilu.Vazduh je ispunio smrad spaljenog mesa i dlake, a nedaleko od njega je ležalo pet neprepoznatljivih leševa. Zadovoljno je klimnuo glavom i nastavio da usmerava toplotu ognjeva na Ba'lore. Nije ni primetio da mu je neko prišao dok mu se Galad nije obratio.
„Dobar ti je trik“, viknuo je trudeći se da nadjača zveket mačev, urlikanje umirućih Ba'alora i zapomaganje ranjenih ljudi, „ali bilo bi najbolje da kreneš u selo“, moguće je da ih je tamo ostalo još.“
„Još?”, pogledao je u Galadovo lice i video da se ovaj ne šali .Odmah su mu misli skrenule ka Betsi koja je do sad već stigla u selo. Okrenuo se i potrčao prema najbližim kućama, nije pitao Galada da li će moći sam da se nosi sa masom Ba'alora koja je pristizala.
Opsovao je jer je shvatio da je Galad bio u pravu čim je zakoračio u selo. Nekoliko kuća u daljini je gorelo a po ulicama je primetio razbacane leševe. Uglavnom su to bili stari ljudi, ali primetio je nekoliko žena među njima. U jednoj ulici je primetio leš devojčice koja nije mogla imati više od pet godina. Zgađeno je odvratio pogled a zatim poslao talas vatre, u ulici je ostala samo gomilica pepela. Bes je u njemu proključao a ovaj put se nije trudio da ga utiša. Proklete zveri, šta su im deca bila kriva. Vatra ga je obuzela.
Ba'lori su bežali kad bi ga ugledali, ali nisu mogli da pobegnu, ne od njega. Jurio ih je kroz uličice, ubijajući ih jednog po jednog. Više nije znao ni kakve niti koristi, ali nije bilo važno dok god su Ba'alori umirali. Očistiće selo od ove napasti, makar mu to bilo zadnje što je uradio.
Našao se pored kuće koja je gorela, izvukao je topolotu iz plamena i rasuo je u kladrmi koja se na čas užarila od vreline. Pogledao je ostatke, ovo je bila kuća Anijelinih roditelja, ali one su bile bezbedne, zadnji put kada je video Anijelu streljala je Logana pogledima od kojih bi i Mudra ustuknula. Prva zakukuljena prilika ga je napala dok je trčao prema trgu. Crni plašt je sakrivao lice,ali su crvene oči bile dovoljne da shvati da ima posla sa još jednim stvorom senke. Prvo je pomislio da je to stranac kojeg je video, ali iz ovog stvora nije zračila mržnja, niti je bio toliko visok. Iznenadio se kada je video kako se stvor izmakao od varene lopte. Kretao se toliko brzo da je oko jedva stizalo da ga prati. Nasmejao se.
Šta su ovi stvorovi bili naspram vatre. Ispunio je čitavu ulicu vatrom a on je stajao u središtu tog ognja.Vatra je bila njegov element, sad je shvatao da nije mogla da ga povredi.
Još jedan vojnik je pao, sada ih je ostalo samo četvorica.
„I ta četvorica će dati život za mene“, pomislila je ogorčeno.
Munje su kolalale nebom ali to nije bilo dovoljno da zaustavi Ba'alore. I dalje joj nije bilo jasno kako su uspeli da stignu ovde u tako velikom broju. Verovala je izveštajima koje je dobila. Ti ljudi su već imali iskustva u borbi sa Ba'alorima, oni su umeli da prepoznaju i najmanje tragove Ba'alorskog prisustva, naučeni su da bi im od toga život mogao zavisiti. Pogledom je pronašla Daniela, stajao je u središtu prstena Ba'alora koji su pokušavali da ga dokače svojim srpolikim sečivima. Svaki zamah njegovog sečiva je donosio smrt. Njegovi pokreti su bili poput smrtonosnog plesa, istovremeno zadivljujućeg i zastrašujućeg. Oko njega je ležalo bar tuce mrtvih Ba'alora a svakih nekoliko trenutaka još jedno telo bi im se pridružilo. On je bio Sardakar, ali ni oni nisu bili beskrajno izdržljivi. Moraće uskor da stane i odmori inače će sa svakim pokretom postajati sporiji a na kraju će ga neko od tih sečiva dokrajčiti. Jedan od momaka, Galad se borio rame uz rame sa ljudima iz sela nekoliko koraka dalje. Nije koristio Silu Elemenata, što je bilo glupo kada je sa njom mogao da postigne mnogo više nego sa svojim mačem, ali ona je bila previše zauzeta da bi se bavila time. Posle ovoga moraće da ih nauči barem izvesnom stepenu kontrole da ne bi ubili sebe i pride još pola sela, ako joj se ne pridruže kada krene. Mada se nadala da će prihvatiti, pravila su bila jasna po pitanju regrutovanja. Svaki kandidat je imao pravo da odbije.
Ljudi su počeli da se povače sve više prema selu, mislili su da će biti bezbedni ako dovoljno umaknu. Nisu poznavali Ba'alore kao ona. Proklete zveri su videle u mraku skoro jedanko dobro kao i po danu a imale su njuh osetljiviji od psećeg. Ti ljudi neće doživeti zoru. Prikupila je preostalu snagu i podigla vetar dodajući u njega ono malo vatre koju je kontrolisala. Vatra nije bila njen element, ali je kao i svaki mag kontrolisala delić od svakog elementa, dovoljno za neke od osnovnijih tokova ali nikako za ono što je ona nameravala. Vatreni uragan koji se podigao ju je zaprepastio, ali je ubrzo primetila da vatra ne dolazi od nje. Kada je prebacila pogled na ravan elemenata, jasno je mogla da vidi debelu nit vatre kako dopire otrpilike sa istog mesta gde su ležale ruševine. Opsovala je glasno, ovo neće izaći na dobro, ali je ipak nastavila da dodaje snagu vetru i održava ono malo vatre što je posticalo do nje. Ovo je bio iscrpljujući posao a ona je već bila umorna. Obrisala je nadlanicom znoj sa lica i glasno uzdahnula kada je otpustila niti. Par munja je u momentu zasulo tlo pred njima a zatim se nebo razvedrilo. Bio je ovo opasan način da se otpusti Sila Elemenata, međutim još opasnije bi bilo da je nastavila da je drži.
Sada ih više ništa nije štitilo od bujice koja je čekala sa druge strane vatrene stihije koja je svakim trenom bila sve manja. Kao što je pretpostavljala, vatrena nit iz ruševina je nestala čim je ona prestala da drži vatru.
Međutim umesto da napadnu, Ba'alori su počeli da beže, što je začudilo kako nju tako i iznurene vojnike koji su izgledali kao da će se srušiti. Daniel se u trenu stvorio pored nje, njegovo kameno lice je bilo znojavo poput njenog, ruke su mu bile krvave kao i kaput do lahtova ali on nije izgledao povređen.Obrisao je ruke od kaput koji je zgađeno odbacio. Koliko je uspela da vidi, na njegovom kaputu nije bilo ni jedne rupe a sva krv na njemu je bila Ba'alorska. Pokazala mu je rukom da je dobro, nakon čega je klimnuo glavom i krenuo ka četvorici preživelih vojnika. Uprkos umoru, sva četvorica su mu salutirala a zatim ponovo seli na sprženo tlo. U roku od nekoliko trenutaka par žena se pojavio sa zavojima i vodom, na čemu su svi bili zahvalni. Nju je i dalje mučio način na koji su se Ba'alori razbežali. Kao da ih nešto progoni. Bogovi, šta je moglo biti toliko strašno da je oteralo čudovišta poput Ba'lora. Kada je zavijanje ispunilo noć znala je da će da dobije svoj odgovor brže nego što se nadala. U jednom trenu je osetila navalu Sile Elemenata poput bujice a kada je pogledala ka selu poželela je da nije toliko umorna jer bi onda mogla da vrišti iz sveg glasa.
„Anijela, bogova ti, ovo nije smešno“- obratio joj se trudeći se da zadrži osmeh na licu. Nije dobio odgovor. Čuo je vrištanje žena u selu i zvuke borbe sa livade, ali nije mario, sve što je u ovom trenu postojalo za njega je Anijela.
„Probudi se svetlosti mog života“ promrljao je sada već napola uplašen. I dalje nije dobijao odgovora, spustio je njenu glavu sebi u krilo i sklonio joj crnu kosu sa lica. Bogovi bila je prelepa.
Grimizna mrlja je postajala sve veća ali on je odbijao da prihvati da je ona mrtva. Nije želeo ni da pomišlja na to. Molio se kao nikada do sada, Aelmonu, vladaru bogova koji je imao moć da odlučuje o životu i smrti. Molio se Atemiri njegovoj ženi i zaštitnici ženskog roda, boginji poroda i novog života. Onoj koja je od mračnih bogova otela dušu svoga sina i vratila ga u život.
Njegove reči su odlazile u vetar koji se pojačavao. Uporno joj je sklanjao kosu sa lica i čekao da se probudi, ali ona nije otvarala oči. Suze su počele da mu teku niz obraze, nepozvane ali nije mogao da stane. Nastavaljao je sa molitvama, svakom božanstvu kojeg je mogao da se seti svaku molitvu koju je znao, ali nije bilo odgovora. Ona je i dalje ležala u njegovom krilu. Grudi nisu počele da joj se podižu is spuštaju kao što je očekivao. Hteo je da urla ali nije imao glasa, suze su prestale da teku a očaj je zamenila hladna odlučnost. Naterao je sebe da spusti pogled na njeno lice još jednom iako se činilo da će mu bol pocepati dušu na pola.
Ustao je i podigao je u naramak. Poneo ju je ka hramu. Njena duša mora preći u ravan mrtvih a to ne može ostvariti ako sveštenik ne obavi obrede. Naterao je sebe da prihvati činjenicu da ona neće oživeti. Pokušao je da prigrabi Silu Elemenata i u njoj nađe utehu, ali kada je konačno uspeo da je prigrabi bol je pretio da je potisne. Mora da bude jak, zarad Anijele. Grupica Ba'alora ga je presrela na pola puta do hrama, ali nisu stigli ni da napadnu pre nego što su nestali, dovoljno je bilo da ih pogleda. Ponovo je spustio pogled na njeno lice i ovaj put nije uspeo da spreči bol da proguta sve, bol i mržnja vrela poput ognja. I dalje je držao Silu Elemenata ali ovaj put nije znao šta radi sa njom. Kretao se kao u polusnu, mada nije ispuštao Anijelu iz naramka. Znao je da mora da stigne do hrama, to je jedino bilo važno za sada. Ba'alori su dolazili ali on nije dozvolio da mu se približe. Srebrnaste munje su zadobovale a tlo je počelo da eksplodira svaki put kada bi se približili. Sečivo je krenulo ka Anijeli i pretvorilo se u grudvu istopljenog metala pre nego što je prešlo polovinu puta.
Ovaj put je jasno osećao promenu, kada je pogledao ispred njega je stajalo biće koje je podsećalo na čoveka ali to nije bilo. Crvene oči su sjale poput žeravica ispod kukuljice koja mu je skrivala lice. Krenulo je ka njemu, ali on nije bio meta. Anijela je bila ta koju je ovo biće želelo, prigrlio ju je jače uz grudi i pogledao ka nebu koje se komešalo. Munja je krenula ka stvoru ali se ono izmaklo pre nego što je munja uz zaglušujući tresak udarila. Počeo je kao u polusnu da vuče iz kugli da bi ono što je oformio na kraju podsećalo na srebrnastu mrežu koja je pala na stvora onemogućavajući mu da se pomeri. Stvorenje je tren potom buknulo u plamen i nestalo, ostala je samo hrpa pepela.
Zakoračio je ka ulazu a Ba'alorsko sečivo mu je zaparalo rame, oštar bol mu je prestrujao telom ali on nije obrćao pažnju na to. Bes je narastao tako da je ugušio sve ostalo. Pokušali su da ga spreče da pomogne Anijeli, sada je to shvatao. Nasmešio se i položio Anielu nežno na podlogu od vazduha koju je načinio, a zatim ju je obmotao tokovima vazduha i duha tako da je na kraju ona ležala u čauri od mlečnobele svetlosti.
Svet oko njega se promenio, tren kasnije je stajao na vrhu gostionice i posmatrao klanicu koja se odigravala po ulicama. Nije mario ko živi a ko umire. Jedino što je bilo važno je njegova osveta. Pustio je da ga bes proguta a onda je počeo da povlači tokove iz svih pet kugli. Stub plavičaste svetlosti je sunuo ka nebu.
Uleteo je u hram i pokretom ruke pogasio sve baklje koje su osvetljavale unutrašnjost. Spolja je dipirala slaba svetlost ali ne dovoljno da otkrije gde se krio. Bio je pun Sile Vatre i samo je čekao pogodan trenutak da oplete po Ba'alorima koji su ga sledili. Hram je bio najpogodnije mesto da namami hordu koja ga je progonila preko pola sela. Nije mogao dozvoliti ovim zverima da nastave da divljaju i ubijaju po selu, naročito ne nakon što je Ba'alor umalo ubio Betsi. Koristio je sebe kao mamac i to je do sada bilo uspešno. Spalio je već tri ovakve grupe, ali ova je do sada bila najveća i u grupi je bilo nekoliko zakukuljenih stvorova koje nije bilo tako lako ubiti kao Ba'alore. Napipao je kroz mrak put do oltara koji je stajao na uzvišenju i uzverao se na Atonovu ispruženu ruku. Spustio se u polučučanj i naterao se da čeka. Prvo režanje se čulo nekoliko minuta kasnije. Teško je bilo poverovati da je ovo režanje i kevtanje bilo neka vrsta jezika ali očigledno da jeste jer su stvorovi napadali po dogovoru a najkrupniji među njima su bili vođe, mada ih to nije činilo ništa pametnijim. I ono malo svetlosti spolja je nestalo kada se prva prilika pojavila u hramu. Mada njemu to nije smetalo, sa Silom Vatre u sebi video je jasno kao da je ceo hram osvetljen. Ba'lori su se razdvojili pred prilikom koja je ušla. Crvene oči su u tami jasno sjale i imao je osećaj da prilika može da vidi jednako dobro kao i on. Hram je počeo da se trese a on je glasno opsovao kada je čuo pucanje kamena. Ruka na kojoj je stajao se odlomila i uz glasan tresak pala na najbližeg Ba'alora koji je ostao na mestu mrtav. Tavanica na jednom delu se obrušila i neprirodna plava svetlost je prodrla unutra. Ba'alori su ga spazili i uz režanje za koje se mogao zakleti da zvuči radosno pojurili su ka njemu. Skočio je ka stepeništu koje je vodilo na krov i poslao par vatrenih lopti među Ba'alore mada to nije smanjilo njihovo nadiranje. Kad god bi jedan pao dvojica bi ga zamenili. Bes je iščileo iz njega i najgore od toga je bilo što nije mogao da se seti šta je uradio u onoj uličici kada je spalio grupu skoro jednake veličine kao ova.
Usmerio je vatrenu loptu veličine konja na jedan od stubova koji su pridržavali tavanicu. Još jedan deo tavanice se srušio i ubio dovoljno stvorenja da ostali počnu da uzmiču. Senovita prilika je lako preskočila urušeni stub i u trenu se našla pred njim. Vatrena lopta je oprljila ogrtač koji ga je štitio ali prilika je nastavila da napreduje. Sada je već bio skoro na vrhu stepeništa ali nije se usuđivao da okrene leđa stvoru čije su crvene oči bile usresređene na njega. Odaslao je još jednu vatrenu loptu ka stvoru ali ovaj put nije prekinuo vezu sa tokom kada je poslao loptu. Umesto toga odlučio je da pokuša nešto novo. Nastavio je da dodaje vrelinu lopti i da je sve više sabija dok na kraju nije bila bela od usijanja i veličine ljudske glave. Kada je lopta udarila u stvora, u trenu je iz buktinje postao hrpa pepela. Nekoliko Ba'alora koji su još ostali u hramu su počeli da beže ali nisu stigli do izlaza pre nego što se na njih sručila kiša vatrenih lopti. Sumnjao je da su ova stvorenja jedina u selu, on se postarao da im smanji brojnost tako da su ljudi imali bar neke šanse da se izvuku živi iz ovog haosa. Okrenuo se da izađe kada ga je nešto ščepalo za ruku. Stumbao se niz stepenice naglavačke tačno pred noge jednog od zakukuljenih stvorenja. Začudo progovorilo je ljudskim glasom ali veoma neobično kao da retko koristi ljudski jezik.
„Mag tvoje snage ne bi trebalo da trune u ovom bezvrednom selu. Pridruži se mojim gospodarima i ceo svet će da bude tvoj. Imaćeš celu večnost da vladaš.“
Bez razmišljanja je sunuo pesnicom ka stvoru ali je tren potom zažalio zbog toga. Stvorenje je zgrabilo njegovu pesnicu i steglo. Osetio je kosti kakako pucaju,poželeo je da urla ali je stegao zube i progutao bol. Neće pružiti to zadovoljstvo stvoru da ga vidi u bolovima. Stegao je zube jo jače i usmerio tok vatre debeo kao njegova nadlaktica na stvora.
Osetio je ugriz i zaurlao od bola. Otpustio je vatru na razmišljajući što je dovelo do toga da tokovi podivljaju. Hram je goreo. Smogao je snage da se uspuže uz stepenice o krova. Nije znao kako je izašao ali mu je hladan noćni vazduh pomogao da donekle razbistri misli.
Šaka leve ruke mu je bila slomljena ali taj bol je bio beznačajan prema onom na desnom ramenu gde ga je prilika ugrizla. Ta rana je gorela kao nikada do sada. On se nikada nije opržio, ali je imao osećaj da opekotina ovako boli. Plava svetlost se razlivala ulicama kao podivljala bujica, čuo je zavijanje Ba'alora uhvaćenih u svetlošću. Primetio je sićušne iskre koje bi na trenutak jarko blesnule u moru plavičaste svetlosti da bi zatim nestale. To su bili Ba'alori. Hvala bogovima neko je odlučio da se pobrine za ta stvorenja ali je imao neki loš predosećaj u vezi ove svetlosti. Primetio je još jednu priliku kako stoji na udaljenom kraju zaravnjenog krova. Spremio je tokove vatre za slučaj da je to još jedna prilika poput one koja ga je ugrizla. Nije znao zbog čega ali tokovi vatre su mu došli daleko sporije nego inače i odbijali su poslušnost. Hteo je da spoji niti u tok za vatrenu loptu, ali su se one rasplinule pre nego što je stigao da ih stopi. Nije imao vremena da se zamajava time, stegao je zube i naterao niti da rade kako on hoće. Skoro da je čuo pucanje niti kada ih je naterao u tok za vatru.
Kada se približio video je da je prilika zamotana u plašt zapravo sveštnik koji je pomno posmatrao ono što se dešava dole. Čovek se okrenuo očiju širom otvorenih, mogao se zakleti da je u njima video strah, ali kada je njega ugledao taj strah je nestao a zamenila ga je mržnja.
„Ti“ , prosikatao je. „Ti si ih doveo ovamo senkin stvore. Zbog tebe će mo svi izginuti.“
Bio je umoran od svega a rame mu je pulsiralo ali nije mogao da ostavi ovu budalu ovde iako je trenutno najviše na svetu želeo da Sveštenika prožderu Ba'alori.
„Najbolje će biti da kreneš sa mnom. Ako ostaneš ovde mogao bi da postaneš hrana nekim od ovih stvorenja.“ Očekivao je da će ga to smiriti, čovek je voleo da se hvalisa ali nikada u životu nije dotakao mač. Bio je kukavivca, a kukavice nikada nisu želele da se nađu u središtu bitke.
Umesto da krene za njim sveštenik je nastavio da stoji i posmatra ulicu. Plavičasta svetlost više nije bila poput izmaglice, dobijala je na gustini a odavde je jasno mogao da vidi ko je odgovoran za to. Logan je stajao na vrhu gostionice i posmatrao ulice ispod sebe. Stajao je mirno kao da se ništa ne dešava ali su tokovi izvirali iz njega. Svetlost je bila najgušća oko gostionice, toliko gusta da nije mogao da vidi šta se tamo dešava mada je nekoliko kuća oko gostionice izgledalo kao da će se srušiti. Ovi tokovi nisu uticali samo na Ba’alore. Opsovao je glasno i krenuo ka svešteniku, nije imao vremena za igrarije, ako ne zaustavi Logana uskoro lako bi se moglo desiti da sruši pola sela ili više pre nego što se ovaj umori dovoljno da ne može držati tokove.
Povukao je sveštenika za odoru zdravom rukom uprko stome što mu je rame i dalje pulsiralo i gurnuo ga ka stepeništu. Čovek je u početku delovao iznenađeno a onda je pobesneo.
„Ne dodiruj me okotu tame“, počeo je da urla, „tako mi bogova odgovaraćeš za ono što si učinio. Svetlost njihova će te spržiti, i tvoje prijatelje i porodici koja je u senci ogrezla. To će biti njihova kazna za to što su te podržavali.“
Otrgao je rukav odore iz njegovog stiska i krenuo nazad ka mestu gde je stajao. Nije znao zbog čega, ali krenuo je za sveštenikom. Čovek se ponovo okrenuo ka ulici, ovaj put ga nije čuo sve dok nije bio pored njega. Kada se ovaj okrenuo uhvatio ga je za vrat i podigao. Nije znao kako mu je to uspelo, sveštenik je bio sigurno bar duplo teži od njega ali se sada činio ništa težim od novorođenčeta. Začudo rame je na tren prestalo da ga boli. Podigao ga je dovoljno visoko da su mu noge mlatarale u vazduhu. Prebacio ga je preko ivice hrama ali ga nije ispuštao. Sada ga je od pločnika koji se nalazio dvadesetak stopa ispod delila samo ruka kojom ga je držao.
„Poći ćeš sa mnom i nećeš se dalje raspravljati. Pomeneš li još jednom mene ili moju porodicu tako mi bogova u koje se kuneš dovešću te ponovo na ovo mesto i pustiću te da padneš. Da li si razumeo?“
Čovek je počeo histerično da klima glavom dok je posmatrao more plavetnila koje se kovitlalo ispod njih.
Povukao ga je sa ivice i pustio ga. Sveštenik se sručio na krov kao vreća krompira. Kada je pogledao u njega počeo je da se trese, ali je ipak ustao i krenuo ka stepeništu. Dok se nisu spustili dole nije progovorio reči a zatim je počeo da vrišti.
Kretao se kroz plavičastu maglu oprezno da ga Ba'alori ne bi primetili pre nego što on primeti njih. Stvorovi su imali izuzetno oštar njuh i sluh koji je nadmašivao ljudski nekoliko puta. Zadnji put kada se suočio sa grupicom Ba'alora poginuo bi da se Damiana nije našla u blizini. Tada magla nije bila ovako gusta, sad je jedva video nekoliko koraka dalje od sebe. Damiana ga je napustila uz mrmljanje da mora da uradi nešto ali je nije razumeo šta. Magla je izgleda ubijala Ba'alore ali ne dovoljno brzo za njegov ukus. I dalje je bilo nekoliko grupica koje su vršljale po selu u to je bio siguran. Sada je koristio Silu Zemlje, morao je na kraju da je prigrabi da bi ostao živ, zakukuljena stvorenja koja je susreo već par puta su bila daleko izdržljivija nego Ba'alori i nekoliko slomljenih kostiju i pokidanih tetiva ih nije moglo zaustaviti. Zahvaljujući Sili Zemlje mogao je da čuje i vidi daleko bolje nego bez nje, ali magla je to poništavala u velikoj meri mada izgleda da se slično dešavalo i sa Ba'lorima jer je sreo grupu stvorova koji su se činili dezorijentisanim ali i dalje su mogli da ga čuju i pre nego što je prišao dovoljno blizu da nanese neku ozbiljniju štetu. Ova magla je bila Loganovo delo, bio je uveren u to a kada se nađe u ovakvoj situaciji postojao je samo jedan način da se Lolgan zaustavi. Kretao se ka gostionici iako je magla sprečavala da vidi gde se nalazi to mu nije bilo potrebno, poznavao je selo kao svoj dlan, nije mogao da promaši gostionicu sve i da je hteo. Nadao se da su svi bezbedni, niko nije očekivao da će Ba'lori u tolikom broju nagrnuti u selo. Polovina onih koji su se borili na poljani je pobijeno u prvom napadu kada su ušli u selo. Od tuceta vojnika koji su dojahali sa njom u selo jedino je Daniel preživeo, mada se činilo da tom čoveku ništa ne može naškoditi. Da nije znao bolje zakleo bi se da je on mag poput Damiane. Bio je uveren da je on sam pobio Ba'alora koliko i svi ostali zajedno ne računajući Damianu. Stvorovi su ubrzo shvatili ko je ona i sada su bežali kad god je ugledaju. Njene munje i vatra su donosile smrt gde god da se pojavi. Da nije bilo nje bio je uveren da niko od njih ne bi preživeo. Sagnuo se kada je talas vatre probio maglu na mestu gde je on do tada stajao. Opsovao je ali kada je ustao video je da Nikola stoji sa sveštenikom ispred hrama. Nekoliko zakukuljenih prilika ih je okruživalo a činilo se da su u stanju da izbegnu bar neke od njegovih tokova. Nekoliko hrpica pepela je ležalo razbacano po trgu što je značilo da je imao bar nekog uspeha u ubijanju ovih stvorova. Pustio je da ga Sila Zemlje ispuni sve dok mu se nije činilo da će zaplakati od radosti. Stvorovi su to osetili kao i svaki put kada im je bio blizu. Okrenuli su se ali nisu bili dovoljno brzi. U treptaju oka našao se pored jednog stvora i iščupao mu grlo pre nego što je stvorenje stiglo i da zamahne srpolikim sečivom. Drugome je razbio glavu jednim potezom a trećem je jednostavno iščupao glavu sa ramena kada je pokušalo da mu zarije zube u nadlakticu. „Sagni se“, čuo je Nikolu, a nekoliko trenutaka posle vatreni talas je poleteo iz njegovih ispruženih ruku. Vrelina je bila takva da ju je on osetio uprkos tome što je pribio telo uza zemlju. Kada je ustao stvorova više nije bilo. Magla je počela ponovo da se skuplja oko njih ali ovaj put sporije kao da ima um i okleva zbog nečega.
„Logan je ... „ znam prekinuo ga je Nikola pre nego što je stigao da završi rečenicu.
Oformio je vatrenu loptu dovoljno veliku da stvori pojas vidljivosti oko njih trojice i krenuo ka gostionici. Nije ništa govorio a Galad je bio zadovoljan sa tim. Iznenadio se kada je video da ih sveštenik sledi, očekivao je da će ovaj da se sakrije negde čim mu se ukaže prilika ali nije ništa govorio. Ako bude hteo da priča o tome, Nikola će mu reći. Stigli su do gostionice bez ikakvih problema, ovde je magla bila najgušća a leševi mrtvih Ba'alora su prekrivali ulicu i zakrčivali ulaz. Nikola nije obraćao pažnju na to, talas vatre je pokuljao od njega i obavio leševe. Uskoro je ulica bila ispunjena pepelom.
Glavna prostorija je bila dobro osvetljena uprkos tome što nije bilo nikoga. Činilo se da Ba'alori nisu stigli da dopru unutra, umirali su pre nego što bi stigli do ulaza. Uhvatio je sebe kako se moli Elantiru da ga zaštiti. Logan je do sada par puta pokazao šta je u stanju ali nikada se nije desilo nešto ovako. Mrtvi Ba'alori su bili njegovo delo, bio je siguran u to kao što je siguran da će sunce izaći na istoku.
Želja za osvetom je gorela u njemu. Neće se smiriti sve dok i zadnji Ba'alor u selu ne bude mrtav. Magla ih je ubijala ali ne dovoljno brzo, zbog čega je bio besan i uznemiren. Iako je želeo da osveti Anijelinu smrt uspeo je makar malo da se pribere. Nije mogao da dopsuti da još neko umre zbog njegove nesposobnosti. Pojačao je tok još jednom, magla je sada bila gusta kao kaša, ispred gostionice Ba'alori su pokušavali da dopru do njega, ali kada je pojačao tok oni su popadali na mestu mrtvi. Drugi su stizali da ih zamene i prešli bi svega nekoliko koraka pre nego što bi i oni pali mrtvi. I dalje mu nije bilo jasno kako je načinio tok, nije mogao da se seti iako je pokušavao ali to nie bilo važno dok god je mogao da ga upotrebi da ubije što više Ba'alora ne bi mu smetalo ni da je potekao od mračnih bogova lično. Bol mu je prostrujao telom mada nikoga nije bilo u blizini. Nekako je znao da je previše sebe uneo u tok koji je koristio da trebi Ba'alore, neko koristio Silu Vatre da rastera maglu a kada je to uradio to je bilo kao da je njega lično opržio. Ožiljci od opekotine su se formirali na desnoj ruci ali on nije popuštao. Nije uzvraćao jer je znao da samo dvoje ljudi u selu mogu da upotrebe tokove vatre. Nikiola je bio jedna od tih osoba a Damiana druga. Iako nju nije smatrao za prijatelja, pomagala je ljudima da se odbrane od Ba'alora što je njemu bilo dovoljno. Munja je ošinula i na trenutak probila pokrov od magle, ovaj put je bio spreman za bol koji je usledio. Stisnuo je zube i odlučio da izdrži ma koliko loše bilo. Kroz tok je mogao da oseti sve Balore koji su bili obuhvaćeni a magla se do sada proširila na čitavo selo što je značilo da može da oseti svakog Ba'alora u njemu. Nije ih bilo mnogo njegova magla ih je ubijala iako ne brzo koliko je on hteo. Ostalo ih je svega tuce u selu ali nije mogao da proceni koliko ih je još čekalo van sela dok magla ne nestane. Nije mogao da raširi maglu još više inače bi izgubila na efikasnoti. Osetio je tokove vatre oko gostionice, bol je opet prostrujao njegovim telom ali ovaj put je bio slabiji nego prošli put mada nije prošao bez opekotina. Nesvesno je načinio novi tok u pustio ga da mu prostruji telom, osetio je blagu toplinu iznutra, raširio je oči u iznenađenju kada je video da opekotine nestaju. Skoro je izgubio kontrolu nad maglom. Uskoro će morati da otpusti tok, jer Ba'lora je bilo sve manje. Ostala su svega petorica koja su se trudila da pobegnu iz sela.
Vazduh iza njega se uskomešao, okrenuo se na vreme da vidi muškaraca u crnoj odori. Tren potom osetio je kako neko pokušava da mu zapreči pristup kuglama. Zid se formirao da bi se tren potom razbio a zatim se ponovo formirao i ponovo se razbio. Muškarac je bio miran kao da se ništa ne dešava ali je njegovo lice pokazivalo koliko je koncentrisan. Izdvojio je trenutak da ga osmotri. Visok skoro kao i Logan, crna kosa mu je padala do ramena, nauljena bradica je izgledala neobično na uskom skoro ispijenom licu. Crna odora je lepršala na vetru. Zid se ponovo pojavio i ovaj put mu je skoro prekinuo vezu sa kuglama. Bes je u njemu narastao, a njega je pokuljala poplava Sile Elemenata. Tek tada je shvatio koliko je zapravo umoran. Umalo se nije srušio sa krova, muškarac je to primetio. Nasmešio se zlokobno i opleo po njemu tokovima kakve do sada nikad nije video. Zauralao je od bola kada mu se hiljadu igli zabilo u um, svrdlale su mu po mozgu a bol je postao skoro nepodnošljiv. Još Sile Elemenata se ulilo u njega i sa sobom odnelo sav bol. Muškarac je izgledao iznenađeno ali je nastavio sa napadima. Debela nit vazduha je udarila u krov koji je počeo da se urušava od siline udara. Opsovao je i zakoračio na ivicu, nije mogao da se pomerio odavde jer će izgubiti kontrolu nad tokom koji je održavao maglu. Muškarac je nastavio da napada, krov se rušio oko njega, uskoro će nestati i platforma na kojoj je stajao. Nije znao kako da raščini muškarčeve tokove pa je umesto toga napao. Vatra je suknula iz njegovih ruku, kao što ga je Nikola naučio da uradi. Očekivao je da će da sprži muškarca ali umesto toga udarila je od nevidljivu prepreku i nestala. Učio je u pokretu, prebacio je pogled na ravan elemenata i video kako je načinjen štit njegovog protivnika pa je sada i on znao da ga načini što mu je spaslio život kada je munja udarila. Krov se srušio u potpunosti a on je propao na tavan gostionice. Noga mu je pulsirala, verovatno je bila slomljena, ali je zanemario bol. Muškarac je napadao bez prestanka a on je bio prinuđen da se sakriva da bi izbegao napade. Bes je kuljao u njemu ali je sada bio beskoristan, nije znao šta da uradi dalje. Ono neobično stanje u kome se nalazio do tada je nestalo a zajedno sa njim i tokovi koji su ga štitili. Muškarac se spustio na tavan. Cerio se zadovoljno.
„Jak si momče, mada ti to ne pomaže mnogo. Velika Gospodarica Anak me je obučavala lično.“
Strah je u njemu narastao kao nikada do tada. Iako se noćas suočio sa Ba'alorima i stvorenjima za koej je bio uveren da su Fromrijani, nikad nije ni pomislio da su mračni bogovi ipak stvarni. Ove reči su mu donele istinu a ubrzo se setio svih priča koje je čuo kao dete.
Začudo muškarac ga nije više napadao iako je i dalje držao Silu Elemenata.
„Pođi sa mnom momče i zakuni se Velikoj Gospodarici na vernost. Ona će ti omogućiti da dostigneš svoj puni potencijal a po onome što sam video večeras to je daleko više nego to ja sam mogu da uradim. Osetio je blagu zavist u muškarčevom glasu kada je izgovorio te reči ali toga je tren potom nestalo.
„Šta će se desiti ako odbijem.“
Muškarac se još više iscerio a taj osmeh nije imao nimalo topline u sebi.
„Znaš ti odgovor na to pitanje dečko“ , rekao je ledeno. „Ne mogu da dopustim da neko sa tvojim sposobnostima dospe u ruke onih budala u Zantusu ili još gore u ruke Berdenskih Veštica. Velika Gospa bi se postarala da provedem večnosti moleći za brzu smrt. Prihvati ponudu dečko, Velika Gospodarica dobro nagrađuje svoje sluge, a ona je jedina koja ti može pomoći da ovladaš svojim sposobnostima.“
Vatrena Lopta je suknula iz pomrčine i pogodila muškarca u leđa. Njegov štit se raspao a on je nestao u vrtlogu plamena vrišteći. Spremio je tokove da se brani, sada je bio dovoljno odmoran da primeni ono što je mušakarac iskoristio na njemu.
Otpustio je tokove kada je video da u uglu stoji Nikola. Bio je siguran da je na trenutak video tamu kako se komeša oko njegovog prijatelja ali je to pripisao umoru.
Nikola je prišao i pružio ruku da mu pomogne da ustane. Bio je smrknut zbog nečega, lice mu je bilo čađavo a bela košulja natopljena skorelom krvlju.
Nije progovorio ni reči, umesto toga okrenuo se i spustio se sa tavana u hodnik, sledio ga je.Međutim čim se spustio pesnica je pletela ka njegovom licu. Zaljuljao se i umalo se srušio ne pod ali je izdržao. Bes je i dalje bio tu, skoro da je prigrabio Silu Elemenata da bi naučio Nikolu pameti, ali na kraju to nije uradio. Nikola je bio njegov prijatelj i osoba koja mu je upravo spasila život. Ako je želeo da ga izmlati, pustiće ga i neće reći ni reči.
U glavnoj prostoriji Galad je stajao sa Sveštenikom koji se trgnuo kada je Nikola ušao u prostoriju. Udrac koji je usledio od Galada je bio daleko jači od onoga što je dobio od Nikole.Imao je osećaj da će mu vilica otpasti ali prećutao je ono što je želeo da kaže.
„Mogao čitavo selo da uništiš svojim budalastim ponašanjem“, Galad je progovorio napokon. Glas mu je bio hladan a lice smrknuto. Ostatci besa u njemu su se borili za prevlast ali ovaj put je bio spreman, nije dopustio da ga nadvlada. Suočio se sa njihovim pogledima mirno.
„Ubili su Anijelu“, rekao je trudeći se da zvuči smireno iako je na pomen njenog imena poznati bol počeo da mu struji telom. Svetlosti Bogova, više nikad neće imati priliku da joj kaže koliko je voli. Odbacio je te misli kada je bes zapretio da će sve progutati.
„Želeo sam da plate za ono što su učinili, nisam mogao da dopustim da ubiju još nekoga.“
Video je žaljenje na licima obojice, ali Nikola je bio naročito pogođen. Anijela mu je bila kao sestra koju nije imao. Iako je umela da bude stroga prema njemu Logan je znao da ju je Nikola voleo skoro koliko i on.
Galad je klimnuo glavom i nije više ništa rekao. Nikola je izgledao kao da će da zaplače ali je samo pognuo glavu na trenutak pre nego što ju je ponovo podigao. Lice mu je bilo bezizražajno.
„Gde je ona?“, napokon je upitao. „Moramo se postarati da ove zveri ne raskomadaju njeno telo.Zaslužila je pristojnu sahranu.“
Odveo ih je do mesta gde je Anijela umotana u čauru načinjenu Silom Elemenata. Dok su stigli do hrama več je počelo da se razdanjuje. Leševi Ba'lora su prekrivali tlo, nigde nije bilo ni traga zakukuljenim prilikama koje je ubio iako se mogao zakleti da su bar tri pale dok je branio Anijelino telo. Čaura je postala vidljiva tek kada je on prišao. Video je Nikolu kako klima glavom, a sveštenik je blago poskočio kada je ustanovio koliko blizu stoji. Udaljio se nekoliko stopa i počeo da mrmlja sebi u bradu. U trenutku kada je načinio čauru nadao se da će sveštenik moći da je spasi ali je sada shvatao da to nije moguće. Ona je bila mrtva pre nego što je on stigao da nje. Pokušavao je da se seti kako da raščini tokove koje je načinio ali nije mogao da se seti ničega korisnog.
Snop duha ne deblji od prsta je zasekao čauru a niti su se rasplele kao da nikada nisu postojale. Okrenuo se kada je ugledao Anijelu, iako je znao da više ništa ne može da učini za nju nije mogao sebeda natera da posmatra njeno mrtvo telo. Damiana je stajala nekoliko koraka dalje, Daniel ju je pratio poput senke. Njeno garavo lice je bilo iznureno ali se i dalje držala na nogama. Žuta svila je na mestima bila iscepana a primetio je i mrlje od krvi mada je sumnjao da je njena, žena je bila tvrda poput kamena, svaki Ba'alor bi se dobro namučio pre nego što nju ubije. Daniel je izgledao kao da se nije ni borio, sem garave košulje nije bilo pokazatelja da je on uopšte učestvovao u bitci za selo iako je bio uveren da ovaj nikad ne bi pustio da se Damina bori sama.
„Ovo je impresivan tok čak i za nekog ko je izučavao Silu Elemenata celog svog života, a ti si bez ikakve prethodne obuke načinio nešto što ni sam Veliki Mag nije u stanju.Ko si ti dečače?“
Glas joj je bio leden a ton zapovednički. Na trenutak je osetio potrebu da joj kaže sve šta mu se desilo te noći, o neobičnom polusnu u kojem se našao nakon što ga je bes obuzeo o tome kako ga je sluga mračne boginje Anak napao, kako se sada nije mogao setiti ni jednog toka koji je načino tokom noći, ali se odupro toj želji. Nekako je znao da ona ne koristi Silu Elemenata na njemu, ona je bila gospa, navikla da zapoveda celog svog života, zbog čega ne bi znala par trikova koje je mogla da upotrebi na onima koji plemiće nisu viđali svakodnevno.
Nije sačekala da joj odgovori. Umesto toga okrenula se ka svešteniku koji je i dalje mrmljao sebi u bradu.
„Za ovu devojku će biti potreban kompletan obred prelaska duše u ravan mrtvih. Moguće je da je neki delić duše ostao zarobljen u telo zbog boravka u klopki za duh.“
Sveštenik je rašrio oči i naklonio se.
„Biće kako kažeš visoka sveštenice.“ , rekao je glasom koji je sadržao više poštovanja nego što je iko ikad čuo od sveštenika. Još jednom se duboko naklonio i nestao u ruševinama hrama. Nikola je klečao nad Anijelom, ali niko nije obraćao pažnju na ono što je govorio. Opraštanje sa umrlima je bio privatan čin koji se inače odvijao u hramu u odaji izgubljenih reči. Galad je zurio u Damianu sa upitnim pogledom na koji ona nije obraćala pažnju. Pogledom je prelazila preko leševa razbacanih po trgu. Nešto je zapisivala u beležnicu, na trenutak se namrštila a zatim se nagnula da prošapuće nešto Danielu koji je potom krenuo u pravcu kovačnice gazda Andreja.
Kada se okrenula prema njima iz pogleda joj je nestalo i ono malo topline. Iako joj je lice i dalje bilo garavo to nimalo nije umanjivalo njeno kraljevsko držanje.
„Posle svega što se odgiralo večeras vas trojica morate da krenete sa mnom“, sudeći po njenom glasu očekivala je da je poslušaju bez pogovora. Iznenadio se kada je Nikola ustao od Anijelinog leša i okrenuo se ka Damiani. Činilo se kao da se noć zadržala oko njega i odbijala da popusti pred prvim zracima sunca.
„Očekuješ da krenemo sa tobom a ne daješ nikakva objašnjenja. Možda si navikla da ljudi skaču na svaki tvoj mig ali ovde nije tako. Žena koju sam voleo kao sestru je mrtva, moji otac i majka su možda mrtvi a ti očekuješ da ja ostavim sve za sobom i krenem sa tobom bogovi znaju gde.“
Glas mu je bio opasno oštar, da ga nije poznavao zakleo bi se da se Nikola spremio da upotrebi Silu Elemenaa na Damiani.
Umesto da mu odgovori ona je prišla i obuhvatila mu glavu rukama. Pogledala ga je u oči i stresla se.
„Koliko je prošlo od kada te je Fromrijan ugrizao?“ glas joj je bio poput leda. Kada je Nikola krenuo da se pobuni ona ga je ošinula pogledom.
„Odgovori mi dečače“, rekla je zapovednički. „Nemam vremena za tvoje igrarije. Prvo da vidim da li mogu da te spasim pa se posle duri koliko ti volja.“
Galad i on su je posmatrali zapanjeno ali ona nije obraćala pažnju na njih dvojicu. Njen pogled je bio usresređen na Nikolu koji je delovao zbunjen.
„Ne više od tri sata. Kako si...?“
„Kasnije“, bilo je sve što je rekla pre nego što je položila obe ruke na njegovo desno rame. Zaklopila je oči a između raširenih prstiju mogao je da primeti hladnu belu svetlost kako prodire u Nikolinu kožu.
Kada je ponovo otvorila oči zaljuljala se kao da će da se onesvesti ali ju je Nikola uhvatio za ruku pre nego što je pala. Njegove oči su bile širom otvorene.
„Nestalo je, svetlosti bogova nestalo je.“ Zatim se nasmejao i sagnuo se da poljubi Damianu u obraz. Nije znao ko se više iznenadio, ona ili njih dvojica koji su sve to posmatrali.
„Šta bi se desilo da me nisi izlečila?“
„Najverovatnije bi umro ili bi postao njihov sluga. Fromrijanski ugriz retko ko može da preživi ali oni koji prežive postanu delom poput tih stvorenja. Postaneš jači, brži, bolje vidiš i čuješ ali je cena prevelika. Izgubiš svaki deo ljudskosti iz sebe. Jedino što ti je nakon toga važno su njihova naređenja. Kod magova su ti simptomi daleko gori jer nas Sila Elemenata donekle štiti od uticaja Senke ali na kraju i oni potpadnu pod njen uticaj. Fromrijan tebe nije ugrizao samo da bi se odbranio, računao je na to da ćeš se preobratiti. Neko sa tvojom snagom u Vatri bi mogao da bude od velike koristi.“
Nikola se vidno stresao nakon onoga što mu je Damiana rekla, nije mogao da ga krivi ni njemu se nije sviđala pomisao da bi njegov prijatelj mogao da bude sluga senki, a onda se setio onoga što mu je muškarac na krovu ponudio.
„Da li se ovaj napad desio samo da bi se oni dokopali nas trojice?“ Galad je govorio tiho ali su reči sekle poput oštrice. Kada pomisli da su svi ti ljudi umrli zbog njega, zbog onoga što on može da uradi. Bogovi, nije bio siguran da bi mogao da živi sa takvom krivicom.
„Nisu, Ba'alori su posalti zbog nečega drugog, ali kada je Fromrijan otkrio da se u selu nalaze tri neobučena maga računao je na to da će to biti lak ulov sa kojim bi zadovoljio svoje gospodare. Mislim da nije očekivao na ono što ga je dočekalo inače bi ih bilo daleko više.“
Galad je izgledao kao da ga je neko udario u stomak.
„O kojim brojevima govorimo kada kažeš više. Noćas smo ubili sigurno tri hiljade Ba'alora i oko dvadesetak Fromrijana.“
Damiana se ledeno nasmejala.
„Da je iko od mračnih bogova i pretpostavljao da će u ovom selu naći makar jednog maga sa vašim sposobnostima, noćas bi se na ovo selo stuštilo stotinu hiljada Ba'alora i deset hiljada Fromrijana.“
Stresao se od same pomisli na to, a njene reči su ga naterale da razmisli ponovo o odlasku. Sada je shvatao da je ona bila u pravu. Moraju napustiti selo ako hoće da iko ko im je drag ostane živ.
Ni Galadu ni Nikoli se to neće svideti , ali moraće da pristanu. Anijelino lice mu je bilo urezano u sećanje. On ionako nije više imao razloga da ostane u selu. Prvo majka i otac a sada i žena koju je voleo, svi su bili mrtvi. Njegovi prijateji nisu bili dovoljan razlog da promeni mišljenje. Sama pomisao da bi još neko mogao da umre zbog njegove tvrdoglavosti ga je ispunjavala strahom. Damiana nije bila osoba kojoj bi poverio svoj život u ruke ali i to je bilo bolje nego da ostane.
„Ja ću poći sa tobom“, rekao joj je, iznenadio se koliko mu je glas bio miran.
od Storm leader u Sre Apr 27, 2011 10:04 am 
A do tad, daj sta das 
