NOVE KNJIGE

[Dain]

Insajder iz Lagune mi sinocj reche da su grafichku opremu knjige dostavili Pekicjevi naslednici tj njegova cjerka i muzh joj, iako je urednica primetila da je na slici sa lobanjama bilo brisanja u fotoshopu.
Nazhalost je proshlo u shtampu, pa je sad povucheno sve posle bruke.

[GilGaladriel]

Kakav treš.

[Opus]

Стварно ћу написати текст *Хвала што не долазите*. Толико књига је изашло. Нико ништа не спомиње. Безвезе.

[Opus]

Има ли тужније од тога када стар човек полуди?

Ево мало вести.

Орсон Скот Кард је последњих неколико година поново популаран. Међутим има једну бољку. Користи своја дела за пропаганду. Политичке поготово црквене доктрине њега као мормона. Имао је неколико књига где се директно обрачунава са либералима.

Сада је написао роман Хамлетов отац.Препричавајући радњу Шекспировске трагедије из погледа пропаганде везане за актуелна америчка дешавања. Овде је Хамлетов отац у ствари нитков и хомосексуалац. Силује Хамлетове пријатеље као дечаке и све их зарази хомосексуалношћу. Малтретира жену која се у очају окреће његовом брату. Испланирају да га убију и поптом његов дух оркестрира збивања ради освете. Кулминација је када дочекује Хамлета у паклу и силује и њега.

Ово је најниже што је Кард пао. Ем скрнави класика, на начин који не додаје ништа ново већ само унижава дело, ем истог користи за дневно политичко препуцавање као и Сандерсон, ширећи лажне информације о хомосексуалцима а све у циљу пропагирања криминализације истих. Не могу да верујем да је један тако очигледно високоинтелигентан човек толика будала. Јел се дрогира или шта? А тамо онај фантастични геј порно глумац који је у борбама у Ираку остао без ногу сада треба да изгуби социјалну помоћ јер је хомосексуалац, или да иде на робију? Људи су револтирани и позивају на бојкот Кардових дела – сада му излазе оне дечије књиге – и екранизација романа о Блендеру.

Још неко је полудео. Стивен Кинг. Мора да је од лекова против болова. Био је недавно на турнеји. Обајавио је нову књигу, не знам да ли знате. Успут је читао и одломке из текста који ради. То је наставак прича о Денију Торенсу. Дени је одрастао и сада ради у болници. Открива да се ту појављују вампири ума, који су свратили из Симонсове књиге ваљда, бори се против њих. И чита одломке прича о томе шта су Роланд и друштво радили између неких књига. Продувавала их је промаја кроз неку кључаоницу. Шта му то треба?

Када се вратио у Бенгор, ишао је на радијо. Он има три радија али је био само на једном. Ту је понудио да сиромашним грађанима плати рачуне за грејање. Орагнизовали су добротворну емисију где су људи звали и давали донације а он је плаћао исту суму и скупили су четрвт милиона долара. Стварно је издувао. Требао је да направи акцију и да наплаћје пдв на позиве и да стави паре себи у џеп. Шта је сенилност. Мој ментор је то некад знао али сада је заборавио.

Онда имамо Маргарет Атвуд. Када је била млађа гицала се и отимала и пљувала сваког ко јој је рекао да пише нф. Не пише она то смеће. Она је канадска уметница и за разлику од другхи канадских писаца, Сојера, Вилсона, Кеја, Вотса не пише смеће, научнофантастично. Она пише спекулативну фикцију. Медјутим како је остарила, засенилила је, па еј заборавила да то пише. Наједном је написала књигу о научној фантастици. Збирка есеја каква је то књижевност, каве домете има и слично. Не спомиње спекулативну фикцију, ни спекулативно ни фиктивно. Гледа ли се у огледало?

Изашле гомиле нових наслова у свету и код нас.

[Perin]

...a jedna od najzanimljivijih dela teorijske prirode, barem kod nas, nalaze se u ediciji PARADOX izdavačke kuće EVEREST MEDIA:

Prva knjiga je OKVIR I RETROSPEKTIVA od NORMAN SPINRADA. O čemu se radi:



Sadržaj:

SF u stvarnom svetu:

-Svetovi Trećeg Sveta
-Vreme, Prostor i Kultura
-Naučna fantastika u stvarnom svetu
-Snovi o Svemiru
-Politički SF
-Imperator Svega
-O tvrdom SFu
-Neuromantični Kiberpankeri
-Ko će vaskrsnuti naučnu fantastiku?
-Tamo daleko napolju
-Grafička Novela

Sanjači svetova:

-Sterdžen, Vonegat i Pastrmka
-Neobičan slučaj J. G. Ballarda
-Transmogrifikacija Filipa K. Dika
-Autobiografija/Norman Spinrad

http://klub-knjige.blogspot.com/2010/12 ... inrad.html

Inače, knjigu je priredila LIDIJA BEATOVIĆ, saradnik i suvlasnica bloga na kojem pišem...

Druga knjiga se nalazi u istoj ediciji, a nosi naziv MIT I TEHNOLOGIJA RODŽERA ZELAZNIJA...napisao MLADEN JAKOVLJEVIĆ. Evo naslovnice:



A uvodni deo se može pronaći na sledećem linku:

http://www.znaksagite.com/knjizara/paradox2_.pdf

[Opus]

Не знам ко је Парадокс. За издавачку кућу баш имају храбрости. Мислим да мало и зна ко је Спинрад. Свака част домаћем аутору. Амбициозно да се потхвати теме. Овакве књиге су код нас ретке. Сувише је узак круг интересних. Мало чита и фантастику, романе, а не и дела како би рекао стручне литературе. Добро би било да имамо издат неки озбиљан преглед нове сцене. Енциклопедија Живковића на којој би многе земље позавиделе је само до деведесетих. Не знам за ново издање да ли је модернизована.

Колико сам чуо Лагуна поправила дебакл са Пекићевим насловницама. Појавила се нова издања, са свежеоригиналноновим цртежима на корицама. Ко први открије одакле су позајмили, пиће.

Додатак за тужне маторе људе који су полудели. Не знам колико знате имају протести широм Америке. Махом млађи људи се боре против корупције и зеленаштва. Сф аутори нису алергични на паре. Неки од њих лепо зарађују на наивности и неукости. Један од таквих се осећао прозваним, Френк Милер и рекао да све протестанте треба уза зид. Матори женомрзац је плувао и пљувао. Код нас је познат по стрипу 300. Онда му је матори Алан Мур код нас познат по Чудовишту из мочваре рекао да ћути јер се ништа не разуме. Сада се препуцавају по интернету. Уместо да пишу стрипове.

[Perin]

[Ebony Armor]

Vidim da niko dugo nije postovao u ovoj temi, ali da pitam. Kada će treći deo Mistborn trilogije biti preveden ? I izdat naravno,

[tommyldo]

Pitaj Lagunu na njihovoj Fb stranici. Brzo ces dobiti precizan i konkretan odgovor.

[Južnjak]

Imam i ja pitanje, ko zna.
Bilo je priče u temi predviđenoj za to, ali ajde ovde ću.
Čarobna knjiga ima prava na Veštac serijal, da?
Jel se zna kada će (re)izdanja?

BIlo je prvo priče za sajam, pa za NG. I jedno i drugo prođoše...

[Opus]

Било је људи који су редовно писали шта је излазило. Отишли су а ови који су остали нису заинтересовани за књиге.Изашло је много тога.

Алнари је објавио Дебору Харкнес, Откриће вештица. Светски бестселер. Млада академска грађанка открива повезаност своје породице са вековним тежњама вештичјега соја светској доминациј. А и вампирској и демонској, што изазива да буде вијана од стране представника истих диљем географских одредница. Мало је дебља књига, солидно преведена, требало би да је забавна. Да убије циљна група време док се не појави нови додатак образовне установе за крвоцуцлаше који је Лагуна најавила.

Лагуна је објавила роман Жозеа Сарамага, Смрт и њени хирови. Смрт одлучи да не узима више људе и шта се онда дешава. Пошто је у питању квалитетан писац, промишљање и премишљање очекујем. Нобеловац. Код нас позант по томе што му је објављен роман Слепило који нико није читао док није добио награду.

Још један латиноамерички магијскореалистични писац, Роберто Болањо и роман 2666, исто Лагуна. Испреплетани наративни токови који свој фокус налазе у хроници града похараног убиствима жена која се протежу деценијама. Роман је повећи, па је подељен у два тома. Има предговор који све лепо објасни и припреми читаоца. Један од најзначајнијих романа у протеклих десетак година.

Геопоетика је одлучила да се прави енглез – или јапанац, зависи како вам више одговара. Роман Муракамија 1Q84, имитирајући енглезе, или јапанце, поделили су у три тома. Опет магијскореалистична прича о људима који се губе између сањаног и проживљеног, других светова или шта већ. Три хиљаде динара , и заштитна кутија али само за прве две књиге. Требало би да је велики писац али нисам читао, има пар романа који миришу на магијски реализам.

Стилос је након изгледа задовољавајуће продаје авантура препубесцентног испрдка грчких божанстава, кренуо у објављивање страобалне бестселер серије истог аутора, где су у питању два препубесцентна испрдка – брат и сестра – египатских божанстава. Црвена пирамида Рика Риордана, са по обичају огавном насловном а не америчком од које иде вода на уста, мало подебља зато што су огромна слова.

Чаробна књига изгледа мисли да спас лежи у картону. Глупост. Као да није доста што су по хиљадити пут штампали Асимову Задужбину, већ су укоричили прве три књиге. Па објавили и укоричили и друге две. Сада имате и микс, свих пет књига по цени пет књига али само једног картонског омота. Па укартончили и телепатску конобарицу. И Елену и Стефана. А и оне друге књиге Трил и шта су још издали. Треба неко да им каже да је изашла и четврта књига Ерагона па да онда и њих укартонирају. Има ту довољно материјала и за картон сити а и за грејање истог.

Алнари објавио роман Стивена Кинга Исијавање. Видим по садржају да заплет јако личи на његов роман Видовитост, који је својевремено објавила загребачка Младост, само што се мало имена разликују, а и Алнаријева има неку грешку са првим цитатом. Ваљда су изашли из владавине преводилаца предвођених Магдаленом Рељић, још само да пораде и на текстокуцачима. Али можда су зато најјефитнији.

Да ли су код нас објављене ове књиге, о малим људима који живе испод пода и позајмљују ствари. То је пародирао Прачет, а мислим да је писала или Енид Блајтон која је још радила и Пет пријатеља или Мери Рено која је још радила педерске авантуре Александра Великог. Видим да су се појавили филмови као Позајмљивачи, па сада ТВ врезија а и филм Арјети, јапанско чудо слике и музике, као мешавина Поњо на литици крај мора и Хауловог покретног замка, о девојчици Позајмљивачици, пресладак филм, јако препоручујем, али баш јапанску верзију има и сјајан превод са песмама, а не енглеско крекетање. Да није то излазило у Плавој птици, или у Поларису, они су имали неке књиге о малим људима у поду. ( Чију малу верзију би ви волели да имате у тегли на полици, па да можете да љубимцу свашта радите? Не мислим ништа озбиљно, рецимо само кад сте изнервирани да боцкате малом Евану Питерсу чиодом стопала или изгладњујете мини Греја Дејмона, ломите прсте мајушном Дејмијену МекГинтиију. Уобичајено, ништа перверзно.)

Ружно паче је објавило Причу о Деспероу Кејт ди Камило. Илсутрована прича о мишу који ће променити ток историје, као књиге Шела Силверстена, тобож за децу а није, ово је баш инспиришућифентези. Нисам видео у књижарама а и бојим се цене јер опрема би требала бити као за Селзника.

И наравно гомила других фантастичних књига је изашла, још бољих од ових.

[Opus]

Ово размишљање о томе шта би радио чијој минијатурној верзији, с теглом или без ње, ме је скроз наскроз помело. Заборавио сам најбитније. Алнари је објавио још једну књигу Салмана Руждија. Прво су радили чаробницу из Фиренце а сада још и Луку и Ватру Живота. Некада давно, написао је књигу Харун и Море Прича. Инспирисана је била светом прича Хиљаду и једна ноћ. Сада брат тог јунака креће у нову авантуру. У ствари су алегорије, поново као за децу а нису. Ово би требало да је добро.

Лагуна има роман Мојре Јанг, Пут боје крви. Дисутопијски роман, то је као Игре глади, кад није утопија, да се сви воле ( комунизам ) него дисутопија ( ово код нас ), али у будућности. Авантуристичка прича о преживљавању. Мени се чини да је Јангова имитирала стил МекКормаковог Пута, али га прилагодила младима. Тобож је јако узбудљиво, и има фине ликове, кад се навикнете на стил. Пут – МекКормаков – је ремек дело. Препоручујем.

Лагуна има и роман Џона Стивенса, Смарагдни атлас. Роман за младе. Браћа и сестре бивају увучени у вековну борбу добра и зла. Кратко и брзо. Шта би са Септимус Хипом и оним Хроникама Баука?

[Orion]

Čekam nastavke Martina, Sandersona, Eriksona...
Pročitao Lisinu priču. Ne mogu da verujem da je King napisao takvo sranje. To je toliko dosadna knjiga, otprilike u rangu Džordanove Putanje Bodeža. Jedno dvesta strana Lisa čeprka rukopise, seća se prošlosti i rešava zdravstvene probleme matore seke. Aman, brate, što je puno puno je. Jedno milijardu puta je ponovio reč mozgalica. ,, Prebacivanje '' je daleko bolje i uverljivije bilo u Talismanu i Crnoj kući. Ova knjiga je neviđen smor.
I mogo je komotno staviti naslov Tabita volim te, il tako nešto...

[Opus]

Чисто да не буде неразумевања. Ово је моје мишљење. Никако позив на свађу.

Мени су управо две књиге које је Кинг написао, заредом, Лисина прича и Острво Дума међу најбољим што је он написао. То нису романи страве коју је просечан читалац замислио. Мрачна фантазија би била боља одредница. Кинг и у њима ради оно што писци би и требало да раде. Истражује и промишља.

У обе се књиге јављају исти мотиви. Особа која након страшног, трауматскога искуства мора поново да осмисли не само свој живот већ и себе саму. Свака част Кингу што је изнашао и фантазијски мотив који покреће обе. У Лисиној причи, то чепркање рукописа, сећање на прошлост и решавање здравствених проблема маторе секе да цитирам, служи да би се читаоцу показало лагано , буђење да га назовем, ове жене.

Портрет љубави која траје читав живот, која се сукобљава и истрајава кроз страхоте и искужења и приордна и натприродна, те самоосвешћивање јунакиње, томе служи чепркање, зато је све и спорије, да би читалац то осетио и сам. Њен супруг рецимо живи кроз њена сећања и сјајно је оцртан, видимо зашто га је волела и зашто се повукла, да буде сенка.

Овде а још и више у Острву Дума, Кинг показује сво своје умеће у оцртавању ликова који су можда и више живи но неки људи које знам. Кинг пише о људима, о њиховим сумњама и недаћама и љубавима и тријумфима, са више увида и способности него неки од развиканих мејнстрим писаца. Треба да будемо захвални што је као поље свог деловања изабрао фантастику.

И ове теме је већ обрађивао у Роуз Мадер и Исијавању рецимо. Ако не знате ликове нема ни емпатије. Што су боље оцртани боље их и разумемо њихове емоције и акције. Зато и може да изазове сцене где читаоцу задрхшће доња усна –у Лисиној причи сама помисао да је једна од прилика у аудиторијуму супруг, или када се у Острву Дума коначно у свој својој силини открије шта значи – Желећеш, али не смеш.

Управо је способност фантастике код добрих писаца да у занимљивој фабули понуди и интересантне мисли о дубоко људским темама. Прави мајстори то умеју, Симонс у Сећању има и расправе о Шекспиру, о смислу живота само ради живљења и части и постојаности успомена повремено прекинутих тридесетостраничнијм описом битки. У Ожиљку Мијвил промишља и одговорност и патриотизам и зависност перцепције света од нечије способности размене информација и истовремено има спектакуларне сцене од којих застаје дах и по обичају на крају ломи срце. Хил у Роговљу успева да да застрачујуће слике суноврата у животињско и да исприча убедљиву љубавну причу која иако треба да буде као из бајки, опет остаје стварна.

Или укратко, Кинг је фасцинантан аутор који је способан и после четрдесетак година бављења књижевношћу да изненади и одушеви поклонике и да није написао ишта друго до Лисину причу и Оство Дума опет би постао један од мојих омиљених писаца.

Ко хоће простопроширене реченице пуне зомбија који ждеру људе и нонстоп вампирску еротску акцију слободно нека тражи другде. Haters gonna hate.

А за Табита волим те, то је већ написао, неколико пута. И свака им част, желим им све најбоље. Прошли су сито и решето, од чега су Киногов алкохолизам и навученост на лекове и страхоте након несреће врх леденог брега. Само они знају шта је између њих, и ако је само делић оне емоције коју видимо у вези из Лисине приче, најдубљи наклон.

[Orion]

Nisam ni shvatio kao poziv na svađu, svako drugačije vidi delo.
Nije meni problem motiv u ovoj priči, već što je ispričana- dosadno.Žao mi je što ne mogu da upotrebim drugu reč, ali meni je ta knjiga stravično dosadna, džaba joj svi motivi i poruke.
Ja eto volim starog Kinga, priznajem- It, Isijanje, Uporište, Talisman, Crna kuća, Salemovo, Zelena milja... su mi ekstra romani.
U stvari, King mi je najomiljeniji pisac.