Šta na početku čitati od EF/SF - lista je na prvom postu!

[alcesta]

Pa Hiperion i može tako da se čita, komotno. Ja kad čitam prva dva dela više volim da zamišljam da nema dalje.
Sve zavisi šta smatramo da je glavno jelo a šta predjelo, a tek o dezertu bi se dalo raspravljati ako hoćeš ljubitelje klasika da navučeš na SF, možda i nije loše da prvo pročitaju pomenute (mada, s druge strane, kakvi su to ljubitelji klasika koji ih nisu već pročitali možda s izuzetkom Zamjatina koji je manje poznat).
S druge strane, ljubitelju klasika će biti bitan stil pisanja, a posle Orvela i Hakslija preći na Klarka i Asimova u stilskom pogledu je malo... hm, antiklimaks, da se blago izrazim. Ali zato Asimov može sasvim da prođe kao literatura za plažu, ako već nosimo krimiće pod suncobran zašto da to ne budu SF krimići za početak, pa posle nije teško preći na ostatak...

[Sin_Nanna]

Sve je stvar ukusa. Svako je na ovaj ili onaj način počeo da čita sf. Kladim se da niko nije prvo uzeo da čita Simonsa ili Džordža Martina, svako je počeo sa klasičnim delima.

[Gorbash]

Ja sam prvo poceo da citam Simonsa. Mada nisam ja toliki ljubitelj SFa, pored ponekog Asimova, Horus Heresya, Starship Troopersa, nisam m nogo toga SF citao...

[alcesta]

Razume se, to pretpostavljamo idealan slučaj da svako može da počne od čega hoće i da mu je preporučena literatura pri ruci. Ja sam počela od onoga čega je bilo u našoj biblioteci, nema biraš, a s obzirom na snabdevenost iste preporuke mi ni dan-danas nisu od koristi ako nemam para za knjižaru. Svakako je najlakše naći najpoznatije pisce poput Klarka i Asimova, a naravno svaka normalna biblioteka će imati Hakslija i Orvela, za Zamjatina i Bredberija nisam tako sigurna. (Interesantno da mi se više dopao film Farenhajt 451 od knjige, mada sam razmišljala da je ponovo uzmem, davno sam to čitala).

[Sin_Nanna]

To stoji. Ti najpoznatiji pisci su uvek dostupni. U niškoj biblioteci imaju dosta od Zamjatina dok od Bredberija imaju samo Farenhajt 451 . Zanimljivo je da kada sam pitao za Kantikulum za Lajbovca da je radnica rekla da nikada nije čula za tu knjigu, kao ni za pisca. Ma užas je u našim bibliotekama

[alcesta]

Lajbovic, ne Lajbovac pa dobro, to se još i može oprostiti, nije nešto ekstra poznato. Uostalom u bibliotekama su navikli da izdaju uglavnom lektiru. Bože sačuvaj šta je meni bibliotekarka preporučivala da čitam svojevremeno, sad dobro pazim da ne tražim nikakve savete

[Sin_Nanna]

Ni ne vredi tražiti. Nekada ni sami ne znaju šta imaju. Tako kada sam tražio Farenhajt 451 nije mogla da ga nađe, a knjiga je bila na polici iza nje i ne bi je našla da joj nisam rekao. . Dobro, imaću na umu da je Lajbovic

[Opus]

Кларк, Асимов и Хајнлајн никако нису главно јело нф. То су писци који су стварили током Златног доба. Првенствено зато што су га они створили. Писци који су приближили нф просечном читаоцу услед једноставних реченица, ликова и заплета. Као Толкин уосталом за еф. Зато су они добра одскочна даска потенцијалном читаоцу. У форми акционог или авантуристичког романа код ових писаца се упознају са темама и вокабуларом који одликује нф. Па после њих се иде на главно јело.

Читаоци навикли на класичну књижевност ће пре усвојити квалитетнија нф дела. Нарочито што има гомила коју су написали писци које иначе читају. Атвудова на пример, или МекКарти. И нису превише фантастична више су мало померена стварност. Онај тутумрак што има онај блог са рецензијама књига рецимо воли и помиње Хидеки Муракаму... Харакири Макарону... углавном звучи као кад се накашљеш. Е, њега иначе љубитељи квалитетније прозе и читају па им је лакше да направе тај ментални корак.

Зависи ко је када почињао да чита. Живковићев је Поларис ретко објавио књигу погодну за упознавање нових читалаца. Можда Трчање са Демоном Терија Брукса или Слепи гласови Тома Римија или Јурски парк Мајлка Крејтона или Ноуми Прачета. А у Знаку Сагите је најбољи Зелазнијев Амбер. Они који су пробали да уђу у Чаробни свет Фантастике тада улазили су махом преко часописа. То је оно што купујете на пијаци, правоугаоно и пише Соларис Алеф Рото X100. Јер оно што су издавачи од романа давали је махом био већ веики квалитет.

Мој ментор је мени препоручио Живковићеву Енциклопедију па да видим шта ме интересује од тема и писаца и да лагано кренем да истражујем. Али ја знам енглески, па ви што не знате можете само дами завидите. Код нас сада не излази ништа што није та одскочна књижевност. А ја купим књиге на енглеском и онда читам суви квалитет. Који је најбољи енглско српски речник јел Мортон Бенсон? Онако узгред да питам.

[Gorbash]

Jel Opus = mnb?

[Drakus]

Pismeno je previše da bio ovo bio mnb.

Ali način pisanja liči...

[Opus]

mnb =Пера Којот Супер Геније

Опус = распала кучка заразена сидом

Сада када смо то решили можете мало конструктивно прићи тематици. Која је саветовање неискусних.

[alcesta]

OK, ovo o Tolkinu ćemo ignorisati
Benson sigurno nije najbolji engleski rečnik, meni su čak savetovali da ga se klonim. Hajduk će bolje znati koji da preporuči od dvojezičnih.
Inače ovo šta kome treba preporučiti već smo prežvakali na prethodnim stranama ali da ponovim, za ljude koji nisu čitali SF, Brzina mraka Elizabete Mun (izdanje Neor) vrlo je dobra kao uvod u SF. Najveći je problem kako do nje doći, ne znam je li ostalo štogod od tiraža po nekim budžacima knjižara. Moglo se kupiti i od lightmatha preko neta, ali ne znam da li on još navraća ovamo.
Murakami jeste dobar izbor ali ko njega voli taj mislim da već voli fantastiku, pa mu možda preporuke i ne trebaju
Margaret Atvud dobro piše ali ubi u pojam, uopšte ako se neko orijentiše na klasike SF-a i pisce njima bliske to su sve neke distopije i postapokalipse, i ako neko čitav SF po tome ceni sigurno ne deluje ni privlačno ni optimistično. Vonegat je još gori, kad on piše o apokalipsi stičeš utisak da je to najbolja stvar koja se čovečanstvu može desiti
Ko voli uvrnuto štivo neka počne od kratkih priča Filipa Dika, po mogućstvu neke antologije, pa ako mu se svidi lako je preći na romane

[Drakus]

[Draugdur]

[alcesta]

Da, šta je glavno jelo zavisi od toga šta se traži u SF-u, forma ili sadržina.
Ja obožavam grčku mitologiju i zato su me Ilion i Olimp strašno razočarali, verovatno sam posle Hiperiona očekivala previše. U stvari više Olimp, jer sam tu očekivala da raspetlja šta je zamrsio u Ilionu, a ono ispalo još gore. Jedino ga vade Ahilej i Pentesileja pri kraju