Šta na početku čitati od EF/SF - lista je na prvom postu!

[Pauleta]

Ja sam SF poceo da citam sa Herbetovom Dinom (ako ne racunamo Autostopera), i prenerazen sam cinjenicom da ga niko nije pomenuo na dve strane diskusije!

[alcesta]

Zato što Herbert sigurno nije SF za početnike ti si makar imao Adamsa pa da ti se uračuna u neko iskustvo

[Drakus]

Ja Hiperiona nisam čitao, tako da ne znam mnogo o Simonsu kao autoru. Opet, Ilion sam čitao pre tri godine i više, tkao da bi mi se sada stav verovatno promenio.

Herbert nikako za početnike. Ja i dalje pokušavam da razmrsim neke od stvari koje je napisao.

[Sin_Nanna]

Od Simonsa sam čitao Hiperion i već sam rekao da su prve dve knjige iz serijala vrh dok su zadnje dve slabe. I ja sam zaljubljenik u mitove tako da ću gledati da pročitam Ilion i Olimp, ali to nakon što pročitam Monalizin natpogon od Vilijema Gibsona čime bih popunio trilogiju o matrici. Herbert će tek posle doći na red

[Opus]

Ја видим овако овај проблем. Када говоримо о увођењу нових читалаца у Чудесан свет Фантастике, мислим да имам у виду следеће категорије:
- Неко ко није ништа од фантастике читао
- Неко ко је читао један од поџанрова
- Неко ко је диже нос на жанрове али иначе чита лепу књижевност па оћемо да му натрљамо на исти да пропушта штошта добро.

Онај ко није ништа читао представља изазов. Мој ментор каже да њега треба заинтересовати, држати пажњу али га и не одбити. Такав потенцијални читалац се мора испочетка придобити образовањем. Требало би му дати дела која су занимљива и нису превише крцата њему непознатим појмовима или превише фантастичним ситуацијама. Такође прихватљиво и написана, без неких претераних апстракција у стилу. Лагано уводити у ситуације и поготову терминологију. Јако је лако одбити потенционалног читаоца лавином технолошког жаргона на пример, ако нема знања да га разлучи. Ево и ја се трудим да ово не пишем терминологијом како бих требао да је у питању књижевнотеоријска расправа. Да би могли људи да разумеју. Пошто знам да су ретки образовани као ја, што сам попијо амброзију васколика знања са исконског извора... овај, знања... не иде ми метафорично изражавање никако.

Пошто овакав читалац сличи детету, њему бих ја да сам у ситуацији дао књижевност која се обраћа млађој публици. Не превише младој да не би мислио да га подцењујем. И били љути. Шта би ту могло да се нађе. Можда су остали искуснији у таквим препорукама. Ја обично понудим Филипа Пулмана. Његова трилогија Мрачна ткања је пуна срања, али сама прича је наивној младежи доста атрактивна и држи пажњу. Мени су ту битно навикавање на онеобиченост света и прихватање комплекснијих концепата. И онда корак по корак. Шта ви милите која су таква дела прихватљива у критеријуму прихватљивости новајлијама? Ја им такође дам Конго или Потпаљивачицу или Кери или Мач од Шанаре, то да се утренирају на огромне пасусе у којима неписмени писац дави а и да ојачају руке за држање књига.

Или можда рецимо Мобилни телефон Стивена Кинга, јер прати тренд страха од технологије и зомбија. Играти мало на атрактивност. Жењскињама лаганим на уздасима би добро дошло увођење кроз неку лепу питку љубав. Сада има буљук тога. Од Сумрака и Вампирске Академије и Вампирских хроника. Колега Алцеста је рекао да су све антиутопије у висококвалитетној књижевности за одрасле али ево ове Игре глади су јако популарне и није лош превод а то могу и девојчице и дечаци.

Симонс никако није добар за ову категорију. Једино Лето ноћи која је дечија верзија То. Или када изађе Сећање који је супер роман и јако пријемчив за младе пошто им говори како су лепи паметни сналажљиви а и дрога је јефтина. Ко зна можда је добар и Косингас, нисам читао већ судим по коментарима. Стварно не знам ако неко има неку идеју слободно нека предлођи и мени би добро дошла.

[Drakus]

Opuse, više si mi se sviđao sa horom crva. Tada ti je ironija bila iole zanimljiva i mogao sam bar da te napušim jer preteruješ. Sada si samo kreten.

Pulman je užasan. Pročitao sam svakakva sranje, ali Pulmana nisam mogao. I Eragon je zanimljiviji, a možda i malo bolji, od toga. Šanara je zanimljiva, ali nikako za prvu stvar koju treba čitati.
Za adolescente, i starije, koji počinju sa fantastikom, dobar je i Skot Linč sa Gospodstvenim nitkovima. Ništa posebno teško shvatljivo, a lako drži pažnju.
Za mlađe, Odo onoga što sam čitao za EF Belgarijada. Jednostavno i pitko.

[Opus]

Тренутно пишем за ове друге две категорије.

Упућујем да се помније проучи шта сам написао о Пулману. Зашто да, зашто не. Слободно је да се има сопствено мишљење. Што се тиче Линча нисам га читао и не могу проценити колико је погодан. Не волим да препоручујем вишетомне саге које ни изблиза нису у плану за довршавање. Једино ако су први томови заокружена целина. Мислим да си у праву што се тиче Белгаријаде, бар колико сам чуо, упитању је авантуристичка прича са хумором а и број страна је подношљив чини мми се око хиљаду и нешто, то јест као Пулман.

Колега је споменуо Воркосиган књиге, па ми паде на памет. Шта мислите о Ендеровој игри за увод у нф? Тај први роман је најлакше наћи јер га је Чаробна књига поново штампала. Кард га је писао имајући у виду младу публику, као антитезу хајнлајновском роману за младеж. Има и занимљиву радњу а и уводи у тематско окружење и речник спејс опере са све најлепшом речју свеколиког нфа, ансиблом.

[Drakus]

Ako im daš Pulmana, odustaće i od čega komplikovanijeg... Jer je ovaj ili suviše jednostavan ili suviše debilan. Što će onda dovesti do toga da polude od Šanare. Pulman može ako su zaludni, pošto pročitaju nešto što je zapravo smisleno.

Možda bi i za SF i EF bio dobar jedan zajednički uvod. Zmajevi Jahači Perna, verovatno više desetina puta spominjani ovde su dovoljo lako i pitko štivo, a kasnije imaju i elemente SF-a i EF-a, ako se čita od prve duologije. Ako se čita internom hronologijom, Početk je dovoljno jednostavan SF, a nastavlja se u kvalitetan EF.

Što se Linča tiče, prve dve knige do sada itale su dovoljno samostalne da se mu čitati bez problema i suprotnim redosledom.

I da ne zaboravim, iako je potpuno grozna knjiga koja ima kreativnosti i kvaliteta koliko i kamen, Eragon jeste prilično dobro štivo za početnike.

[Opus]

Управо тако. Људима који су до сада ишчитавали само један поџанр треба препоручити микс. Најкраћи роман за који ја знам је Угравирани град К. Џ. Бишоп. Нисам га читао нажалост али мислим да задовољава, по ономе што сам чуо, критеријуме. Мада и Трчање са Демоном Терија Брукса има и мало нф, оно је више за оне који раде прелаз ка страви. Ту би још била и Никадођија Гејмена ако се може доћи до ње, има и еф и нф. Најбољи су наравно Дина Херберта и Снежна краљица Винџове. Раскошно измаштани нф светови који су у добраној мери инспирисани и оформљени тако да личе на еф. Змај-јахачи са Перна су рађени као серијал у трилогијама ако се сећам, тако да не знам која је дуологија. Ионако сам читао само прву књигу.

Пошто мене више интересује страва и ужас, имам пар фаворита који спајају нф и страву и нису толико застранили у фантазију да читалац не изгуби тло под ногама. 90 посто реално, 10 нереално. Бебињи кораци.

- Талисман Стивена Кинга и Питера Штрауба. Два мајстора праве књигу инспирисану Хаклбери Фином и наслеђем Лавкрафта са све дозом квантне механике. Дечак креће на путешествије по Америци након открића да судбине више универзума почивају на његовим плећима и успут одраста. Брзо, узбудљиво, раскошно, дирљиво, погодно јер онеобичавање почиње постепено и увлачи новог читаоца као и јунаке.

- То Стивена Кинга. Град који током векова бива похођен злом силом што узима обличја из дечје маште и снова. Ко је читао озбиљнијји нф, препознаће Кингово мажњавање мотива вишегенерацијских хроника из спејс опера и хард нф. Такође наслеђује подоста Лавкрафтовштине. Заиста невероватно раскошно и проницљиво и сулудо забавно. Мало дуже али ништа но Дина.

- Слепи гласови Тома Римија су нф пандан Бредберијевим повестима о малом месту. Деца откривају низ мистерија након доласка циркуса у јнихову учмалу варошицу. За све постоји нф објашњење, и одлична одскочна даска да се после прождре Бредберијево Нешто нам се зло провлачи.

- Франкенштајн или Модерни Прометеј Мери Шели. Жена која је створила модерни нф. Прича која је ванверменска, о односу ствараоца и створеног, одговорности, али и дан данас узбудљива. На жалост многи одбију да читају јер мнисле да ако су гледали филм... ма, будале! Додати овде и Доктор Џекил и мистер Хајд Стивенсона само што он више гњави.

- Шупљи човек Дена Симонса је на жалост данас готово немогуће набавити. Телепата који лагано опхрван тугом губи контролу над својом моћи и постаје плен за зло, где се кулминација одиграва у уму детета које је слепо и глуво и немо и ретардирано. Једини проблем је што је радња епизодична и ослања се на ауторове приче. Нф елеменат је наравно јак са све запањујућим решењем мистерија квантне механике.

- Ја сам легенда Ричарда Метисона је интелигентно осмишљавање вампирске митологије. На панорами пропасти човечанства аутор даје промишљање о релативности убеђења и перцепције и оправданости постојања другачијег. Метисон је јако пристојан не користи компликован стил а књига је нон стоп узбудљива.

[Sin_Nanna]

Opuse, od ovoga što si naveo čitao sam Ja sam legenda, Talisman i To i ja bih to preporučio onome ko se zainteresuje za horor žanr. Šupljeg čoveka imam na kompu, ali još nisam počeo da ga čitam. Videću da nabavim Slepe glasove. Ja bih još dodao na tu listu Leto noći od Dena Simonsa, Tetovirani čovek od Reja Bredberija (nisam čitao ali sam čuo da dosta hvale ovu knjigu), bilo koju priču od Lavkrafta (čovek zna da dočara jezivu atmosferu) kao i Edgara Alana Poa (jeste da je ovo klasika, ali smatram da bi svaki početnik trebalo da se upozna sa njim).

[Opus]

Првенствено сам оријентисан на романе, зато нисам помињао приче. Свакако да ја више ценим Лавкрафтове приче из циклуса о Старим Боговима, чак једну приповест Храм држим као најбољу причу о духовима коју сам читао, више од деведесет девет посто ствари које су објављене у поџанру. Вешто створене атмосфере, лагано увођење и наговештавање догађаја. Ретко је коме то после пошло за руком. Ако ти се свидео По, који је такође обавезна лектира покушај Мопасанове приче, литерарно су слабије али само мало а мени се допао и Блеквуд а јако и М. Р. Џејмс само не знам какав је избор који је објављен код нас. Кажем лично не читам пуно кратке форме па не бих могао да кажем рецимо ко је још добар.

Ако на компјутеру имаш Шупљег човека на српскохрватском велика је вероватноћа да погледаш можда имаш и Слепе гласове. Поларис је издао два ЦДа са електронским верзијама књига и готово све књиге су се ту могле наћи. Штета што је Живковић као издавач презирао страву. Ментор ми је рекао да је својевремено требало у Рунама које је он издавао да иде и Рајсова јер су њени вампири више мрачни еф али су одустали у последњи час и дали Езотерији право. Тако да је ту од мрачнијих ствари Песма Богиње Кали и Трчање са Демоном.

За почетника у сртрави који не мора да прави прелаз је ту свакако Дракула Брема Стокера,

сјајни кратки роман Жена у црном Сузан Хил које је мало готско чудо,

Лето ноћи Дена Симонса мада је штета што је о деци Елм Хејвена објављен само тај роман и директни наставак а не и сјајна Деца ноћи те сулудо увесељавајуће Рајске ватре,

Затворено острво Дениса Лихејна који је штета екранизован па исто нико неће да чита а књига је много боља и баш лепо користи своју готску залеђину,

Хладна ватра о човеку који предосеча злочине који ће се десити Дина Кунца је на жалост једино што сам од њега читао пошто знам да је један од најпоуларнијих писаца али ако му је ово слабији роман онда ми је јасно зашто је невероватно популаран,

Измењена стања о научнику који покушава да експериментисањем пробуди примална сећања човечјег генетског наслеђа сада сам заборавио ко је писац и

Ноћобдија Алистера МекЛина на сличном су фону а читаоци ако успеју да их нађу јер су издања из седамдесетих можда једино у библиотекама,

Преживео Џејмса Херберта је добар стога јер је најамбициознији његов роман објављен код нас и у њему покушавао да обузда своје апокалиптичне визије мада се људима више свиђа Магла због својих масовних сцена и тоталног ужаса

па свакако Метисонова Паклена кућа,

Хјортсбергово Анђеоско срце које се показало много бољим него филм,

још и Розмарина беба Ајре Левина на жалост поново игнорисан због филма роман о чудним дешавањима у згради изазваним окултним,

Истеривач Ђавола Блатија је у истом сосу као и многе књиге са листе јер има филм а књига је много суптилнија и забавнија,

а Кинг је сувише добро познат,

те за женски и хомосексуални део публике Интервју са вампиром Рајсове

наравно Џејн Ејр једне од Бронтеових и

Ребека Моријеове, а онда када прочитају то нек погледају па од почетка пасуса редом и

да не заборавим Накот Горана Скробоње, чисто из локалпатриотских разлога или што је онај критичар за њега лепо приметио, овај човек би свугде на Западу био богат.

[Draugdur]

[Drakus]

Potkategorija.

Jer mu priča ubija u pojam, gore nego bilo šta drugo što sam čitao. Nije mi legao uopšte. Eragon mi je bolje legao, iako je grozan na svaki drugi način, pitak je za početnike. Pulman po meni bi za početnike bio užasan. Šanara je, naravno, gnusan plagijat, ali ima priču koja dublje uvlači i razumljvija je, meni, od Pulmanove.

[Gorbash]

Kako koja Shannara. Prva trilogija, slazem se, dok vec drugi serijal, Heritage of Shannara, fantastican.

[alcesta]

Ala ste se raspisali, nemam kad pa ću samo par stvari koje su mi zapele za oko.
Kakve veze imaju Džejn Ejr i Rebeka sa fantastikom? OK, par elemenata horora, ali ni SF ni EF. Btw, Rebeku nikad ne bih preporučila, jezivo me smorila, ali je verovatno film kriv. Ko zna, da sam prvo čitala knjigu možda bi mi bolje legla.

Pulman nije tako loš kao pisac ali ne podnosim ga iz drugih razloga, a oni nemaju sad veze s temom pa ću ih preskočiti. Svakako je malo prekomplikovan za početnika po mom mišljenju. Ali opet, kategorizacija početnika je u pitanju...
Da je Po bolji od Mopasana... hm, nisam baš sigurna, mada je Poova poezija naravno bolja
Dina je OK za ljubitelje EF koji bi da pređu na SF, tako može da posluži, ali za početnike u fantastici uopšte nije nikako.

Ne mogu da sad pohvatam šta ste još ispisali... e da, Nikadođija nije loša pošto spaja razne vrste fantastike, ali mi se dosta ljudi žalilo kako ju je nemoguće naći. Doduše možda i serija može da posluži, kad je već knjiga nastala po scenariju a ne obratno. Ionako su dijalozi prilično šablonski.

Nisam sigurna koliko bi moderna publika prihvatila Frankenštajna kao uvod u SF. Stil pisanja je možda previše arhaičan.