Šta ste poslednje pročitali (od 26.09.2006)

[iceman]

Nema na čemu. Obavesti me ukoliko je ne nađeš u biblioteci, pošto imam Tetoviranog čoveka i u e-formatu negde na hard disku, pa ti je mogu poslati preko mejla.

[DevouredSoul]

Nashla u Zemunskoj Bash se radujem. Fala josh jednom za podsecjanje.

[iceman]

@DS: Pošto otprilike znam tvoj književni ukus, preporučujem ti Kuća listova od Marka Danijelovskog. To je jedna od najneobičnijih knjiga sa kojom sam se ikada susreo. Danijelevski je uveo potpuno nov način pripovedanja i literarne strukture na temu natprirodnog. Ono što bismo mi nazvali fusnote je sama glavna priča iza priče, tu je i sama upotreba fontova pametno iskoriščena. Ima tu dokumentarnu atmosferu u kome fiktivni lik pisca koji se bavi o ukletoj kući i o sudbini stanara/istraživača koji su boravili u toj kući. Ne želim da ti spojlerišem, uostalom, o ovoj knjizi sam detaljnije govorio pre par godina i to baš na ovoj temi. Pošto je ova knjiga pozamašna i zahteva visok nivo koncetracije u toku čitanja, ja bih na tvom mestu sačekao da se završi semestar pa negde u toku leta uzeti iz biblioteke. Veruj mi, ova knjiga će ti oduvati facu kao što se to desilo meni. Samo zamisli na knjigu koja je esencija svih dela Birsa, Lavkrafta, Barkera u kome se strah ne obrađuje na sirov način, već se postepeno uvodi, radoznalost nas tera da saznamo šta se krije iza sledeće stranice. Često sam imao utisak da čitam izgubljenu, istinitu hroniku a ne fiktivno delo.

P.S. I same korice su uvrnute, ne vizuelno već fizički taktilno. Primetićeš i sama, samo ih opipaj!

ontopic: Pročitao Mogućnost ostrva od Mišela Uelbeka! Odlična knjiga koja je neformalan nastavak Elementarnih čestica. Knjiga govori o komičaru Danijelu i o njegovim klonovima kroz hiljadu godina. Ovo je pseudo SF kao npr. 1984, Farenhajt 451 itd. U ovom delu sajens fikšn je samo pripovedačka alatka, a ne cilj sam po sebi, knjiga govori o nepodnošljivoj lakoći postojanja.
I u ovom delu je prisutna jaka crta cinizma koji je prepoznatljiv znak Uelbeka.Ova knjiga nije za svakoga,naročito za one koji još vole knjigu Pet prijatelja. Šalu na stranu, toplo preporučujem ovu knjigu.

[DevouredSoul]

Hvala na preporuci, potrazhicju svakako. Savet za chekanje nekog mirnijeg doba za chitanje nisi ni morao da mi dajesh, chim sam prochitala prvu rechenicu znala sam da cje odgovor pocheti sa : "Sada nikako, nemam vremena, blabla". (:
Naime, josh uvek se bakcjem sa Rusoom i tek sam nachela drugu knjigu. A od ponedeljka spremam ispit. Da poludi chovek. Ponovicju se, ali zaista je tako, studiram knjizhevnost a nemam vremena za citanje (((:

Ontopic: Osim Julije, koja je postala malo zanimljivija, dodushe i dalje na shpanska_serija nachin, chitam i interpretacije Shekspirove Bure i rasprave o delu od Jan Kota i Kosticja. Interesantnije od same drame (:

[Black Rider]

Прочитао "Пету гору" од Коеља.

[Mo]

[iceman]

Hvala na preporuci, Mo. Ja sam pre nekoliko meseci tražio u gradskoj biblioteci bilo šta od Viktora Peljevina, ali malo morgen! Već sam neko vreme zainteresovan za Peljevina, ponajviše zbog tvojih i Aradelinih postova o njegovim delima, a vama verujem. Sledeći put kada se zateknem u BG, garantovano ću pazariti nekoliko romana od njega, pa ću javiti utiske.

[Aradela]

"Vampir" Mijat Vujacic ~ spram Vukadina vampir Lestat En Rajs deluje jako, jako anemicno.

[wolfwarder]

[deedee]

[DevouredSoul]

Skupa je k'o djavo, je l'?

Ja zavrshila Juliju [jes!], pochela Opasne veze od Lakloa.

[wolfwarder]

[caliburn]

"Sentimentalna povest Britanskog carstva", B. Pekić.
Ja sam... razočaran...
Najadekvatniji opis ove knjige je mlako... nedavno podgrejano...
Knjiga imam potpuno pogrešan naziv, pošto nije sentimetalna... već je izražava stavove pisca... nije povest, pošto se istorijom slabo bavi... nije britanskog pošto se isključivo bavi Englezima... nije carstva pošto se bavi Engleskom od praistorije do kraja Drugog svetskog rata...
Stil je grozan. Kao da čitam neki neuki, rogobatni, sklepani prevod sa engleskog. Neopisivo mi je išlo na živce pisanje engleskih naziva... koje čak nije bilo ujednačeno... na primer Cezar je Cezar, ali je Kras pisano Crasus, onda Indija je Indija, ali je zato Burma Myanmar, Singapur je Singapore, Beč je Vienna, ali je Pariz zato Pariz i moj omiljeni Britanska Guinea.
Veoma često se desi da rečenica počne i ne završi se nego se izgubi u piščevim nabrajanjima i prostom divljenju sopstvenoj visprenosti izražavanja mlakog sarkazma.
Tu i tamo, nalazimo inteligentna zaključivanja, ali opet nas s vremena na vreme iznenadi potpuno odsustvo zdravog razuma i shvatanja uzroka i posledica.
Hteo sam da mi ova knjiga bude aperitiv za "Kako upokojiti vampira", ali sada se premišljam da li uopšte da Pekića uzimam u ruke. Izgleda da je jedino za fantastiku dobar.
Obavezno zaobići.

[alcesta]

Ja imam potpuno suprotno mišljenje i oduševljena sam knjigom, s izuzetkom pomenutih transkripcija.
Ono "sentimentalna" više shvatam u smislu da je do krajnosti subjektivna, pa se naravno mora čitati sa rezervom, a ne kao udžbenik istorije. Kad to imam na umu piščevi stavovi samo doprinose zanimljivosti knjige. IMHO, naravno.

[caliburn]

Umalo da zaboravim, fusnote su na kraju knjige, a zaista ne podnosim kada u toku čitanja na svakih pola strane moram da obrćem kraj knjige da pročitam fusnotu.
Fusnote se zna gde treba da stoje i trend koji se pojavio u savremenom izdavaštvu da fusnote idu na kraj knjige, pre piščeve biografije, da bi se tobože zaštili nejaki umovi neukih čitalaca koji bi mogla da optereti ta "enormna" količina informacija, se meni uopšte ne dopada. Zar je moguće da ne znaju zašto se fusnote zovu upravo tako?!

to alcesta: Slažem se ja da je subjektivna. I nemam ništa protiv toga da neko bude subjektivan do krajnosti, ali mi ovo Pekićevo delo odaje utisak kao da ga je pisao preko volje, pod prisilom, a onda počeo da se divi svojim rečenicama i "dubini" svoje analize. Suviše često nalazim jednu te istu stvar rečenu iznova i iznova i iznova... OK, skapirali smo već i prvi put da je neko bio loš kralj ili da nešto zavisi od nečeg drugog, nema potrebe za daljim maltretiranjem čitaoca nedorečenim mislima i onakvom transkripcijom...
Najbolje što mogu za ovo knjigu da kažem jeste da je prevod sa engleskog... i to veoma loš.
Meni se sviđa kako Pekić piše u drugim njegovim knjigama, ali ovo je daleko ispod svakog standarda, naročito njegovog.

Duboko sam razočaran... Mislim da ću "Kako upokojiti vampira" ostaviti tek za sledeću godinu...